Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 02. 2007.  - Autor: A. RADENOVIĆ

LEGENDA O LEPTIRU

Ekskluzivno: Press u poseti Bosiljki Radulović, majci pokojnog muzičara i pesnika Neše Leptira, koji se pre tačno 17 godina preselio u legendu

s
s

Nenad Radulović, vođa grupe "Poslednja igra leptira" i jedna od najvažnijih ličnosti jugoslovenske rok i pop muzike svih vremena, pre tačno 17 godina, 12. februara 1990, u svojoj 31. godini preselio se u legendu. Prerana smrt Neše Leptira ostavila je neizbrisiv trag, a brojne kolege, prijatelji i poštovaoci stihova i gegova ovog unikatnog umetnika i danas se sa radošću sećaju pozitivnih vibracija koje je širio. Pesme "Umiru jeleni", "Ni tvojih mirisa", "Modra bajka", "Dečko, ajde o'ladi", "Nataša" ostale su klasika i hitovi za sva vremena.

U novobeogradskom porodičnom domu Radulovića, gde je Neša živeo do poslednjeg dana, mnogo toga i dalje podseća na vrsnog pevača, autora, imitatora, komičara. Majka Bosiljka, sada već 80-godišnja gospođa, u razgovoru za Press priseća se sa setom poslednje i jedine izgubljene bitke njenog sina:

- Moj Neša se nije predavao do poslednjeg dana. Molila sam ga da ode na VMA i pregleda krvnu sliku, a on mi je odgovorio: "Neću, mama, bolje mi je ovde, nego tamo da gledam plafon i da čekam kraj." Ni u poslednjim danima života nije ga napuštala želja da zasmeje ljude. Doktor Tadić, koji ga je lečio, stalno priča kako ne pamti da je u bolnici neko izazvao više smeha od Neše. "A sad, doktori, svi na svoje radne zadatke", govorio im je glasom Slobodana Miloševića, kojeg je on prvi počeo da imitira - priseća se sa setom Boška, majka muzičke legende.

Ljubičice za majku!

Muzika je, prema rečima članova porodice Radulović, od najranijeg detinjstva bila Nešina svakodnevica. Krenuo je od laičkog sviranja na ksilofonu, tvrdeći da komponuje kinesku muziku, pa preko doboša, harmonike, da bi od horova "Krsmanac" i "Španac" stigao do pozicije idola srpskih tinejdžera.

Majci je na samrti otkrio da mu je žao što nije stigao još da nauči da svira violinu. Bosiljka Radulović kaže da je "njihov dom oduvek bio kao Kosovo polje":

a

Nešin poslednji stih: Samo se reka ne vraća!

Od prvih stihova koje je Neša Leptir izmišljao kao desetogodišnjak do reči koje je u bunilu napisao na samrti prošlo je dvadeset godina. Majka Bosiljka se priseća i jednih i drugih:

- "Majka - to je prozračna jutarnja rosa, majka - to je cvet što na livadi cveta, majka - to je dugačka i zelena kosa, majci je hvala za mnoga leta", glasila je Nešina prva pesma.

Ipak, stihovi koje je napisao u bolničkoj postelji i koje ljubomorno čuvam, Nešino su oproštajno pismo: "Kao poslednji poziv za san, kao nebo kad izgubi dugu, u mojoj glavi fališ ti, sve jače... Samo se reka ne vraća!"

- Svako ko hoće da nas poseti, dobrodošao je. Neše se svi sete, a mene to neopisivo raduje, jer mi govori da je vredeo i drugima kao meni. Njegovi prijatelji su i naši prijatelji. Stalno zovu i dolaze "Indeksovci", njegovi "Leptiri", Manda, Bjela i Zorana. I Sanja Doležal ga je mnogo volela. Lepa Brena ga je obožavala i bila je toliko opuštena pred njim i njegovim drugarima, da je znala da posle nastupa uleti kod njih u svlačionicu, baci se na stolicu, brzo izuje štikle i poput Merilin Monro namesti noge - priča za Press ova vedra penzionisana profesorka biologije, i dodaje:

- Moj sin nikada nije dozvoljavao ogovaranje, a još manje izdaju prijatelja. Imao je šupalj džep, svima je davao. Bio je dosledan i pravičan, a njegova grupa je i opstala deset godina zato što se sve delilo na ravne časti, bez obzira na to ko je koliko doprinosio. Bio je nežan i pažljiv sin. Sećam se jedne zime, dok je bio toliko mali da je jedva znao da se snađe, Neša je nekako pronašao autobus 16 i njime otišao do Zelenog venca da bi mi kupio ljubičice. Posle nekog vremena došao je sa tri stručka sparušenih ljubičica i dao mi ih. Ispričao mi je da ih je kupio od bake koje je sedela na betonu, i da joj je stavio u ruku sve pare i uzeo ljubičice samo kako bi se ta baka što pre sklonila sa hladnoće i ugrejala - kaže Bosiljka.

Verovao u reinkarnaciju

U Bosiljkinom ophođenju sa spoljnim svetom, i pored teških momenata, ostali su duhovita crta i pozitivan duh koji kod sagovornika izaziva veliko poštovanje:

- Sa devojkom Jasnom zabavljao se sedam godina, a tri godine mlađi brat Željko ga je stalno prozivao da treba malo da šara, a ne da pokloni srce samo jednoj ženi. Neša je verovao u reinkarnaciju, dok je Željko veliki vernik. Poštujem i što se Željko venčao sa mojom divnom snahom u crkvi, iako ne verujem da taj Bog postoji, jer da ga ima, on ne bi napravio da se desetkuje naša porodica, i da deset meseci posle Neše izgubim i supruga Rašu, koji Nešinu smrt nije mogao da preboli - zaključuje majka legendarnog Neše Leptira.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage