Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Intervju Ruhal Ahmed

01. 03. 2007.  - Autor: (N. K. - S. M. S.)

PREŽIVELI

Bog nam šalje samo nedaće koje možemo da savladamo, smatra najneobičniji gost 35. Festa, bivši zatočenik zloglasnog američkog logora Guantanamo

s
s

Najneobičniji gost ovogodišnjeg Festa izvesno je mladi Britanac Ruhal Ahmed, koji je do filmske slave došao na najteži mogući način - posle dve godine provedene u američkom zatvoru Guantanamo, gde još uvek u nehumanim uslovima i bez zvanične optužnice prebivaju ljudi koje su američke bezbednosne službe označile kao borce protiv američke vojske u Avganistanu. Ruhal Ahmed, čiji su roditelji došli u Britaniju iz Bangladeša, sada je nevoljna zvezda poludokumentarnog filma Majkla Vinterbotoma "Put u Guantanamo", koji istražuje surovu stvarnost ovog zatvora na Kubi, kroz životne priče ljudi koji su prošli kroz taj težak ispit duhovne i telesne čvrstine.

Ruhal Ahmed i danas oseća posledice svoje odluke da otputuje u Pakistan, u neposrednu blizinu ratišta, gde ga je sudbina uskoro bacila u ruke američke vojske i istražnih organa:

- Ne može se reći da danas vodim normalan život. Kako bih i vodio kada ne mogu da pronađem posao, i kada me sopstvena vlada tretira kao građanina drugog reda, ili čak trećeg ili četvrtog reda. Imam svakodnevnih problema, ne samo zbog toga što me vlada tretira kao potencijalnog teroristu, već i zbog mog izgleda. Kampanja protiv islama dovela je do toga da se ljudi razmiču u prodavnici kada se približavam kasi i stvaraju oko mene prazan prostor. Boje se bombi - kaže Ruhal Ahmed u intervjuu za Press.

Kakav je bio život u Guantanamu?

- Dnevna rutina bila je zastrašujuća. Živeo sam u čeličnom kavezu veličine dva sa dva metra. Polovina od toga pripadala je krevetu, tako da sam za kretanje imao svega dva kvadrata. Nije bilo nikakve razonode, nikakvih aktivnosti. Samo neprekidno sedenje u tom kavezu. Prijateljstva su bila vrlo čudna. Nekog bi stavili u susedni kavez, i u roku od nedelju ili dve ja bih znao sve o njemu, a on bi znao sve o meni. A onda više ne bismo imali o čemu da pričamo.

a

Gledam samo holivudske filmove!

Da li ste imali vremena da malo bolje upoznate Beograd?

- Video sam nešto malo od grada, neke parkove... Voleo bih da vidim beogradsku džamiju i nadam se da će moji prijatelji naći vremena da to organizuju. Nažalost, nisam se upoznao sa vašom kuhinjom, iako znam da u njoj preovlađuju "kebab" i druge vrste mesa. Ipak, to meso nije "halal", to jest nije pripremljeno po islamskim verskim običajima.

Koje filmove ste gledali na Festu?

- Do sada ništa nisam gledao. Ne gledam kineske, francuske, poljske ili srpske filmove - volim samo Holivud! Ako film nema specijalne efekte, eksplozije i vanzemaljce, ne želim da ga gledam.

Kako je takav život delovao na Vas?

- Mi, muslimani, verujemo da nam Bog nikada ne šalje nedaće koje ne možemo da savladamo. Ta vera me je održala sve vreme. U svom ranijem životu bio sam sekularni musliman, koji je odlazio u džamiju zato što tako treba. Postao sam mnogo iskreniji vernik, nisam više bio tipičan britanski klinac koji je pio alkohol i pušio "travu". I na isti način na koji je zatvor od mene napravio pobožnu osobu, tako i nečovečan tretman muslimana na Zapadu od njih pravi bolje vernike. Neki od njih spremni su, nažalost, i na radikalne akcije!

Priča se da su neki delovi filma isečeni zato što su previše surovi...

- Procenjeno je da ima scena koje nisu podobne za televiziju. One uključuju, pre svega, seksualno maltretiranje od strane ženskih vojnika. Isečena je i scena u kojoj žena vojnik vadi iz svog tela krvav tampon i njime trlja lice zatvorenika.

U filmu postoji jedan nejasan detalj. Došli ste, naime, u Pakistan, a odjednom ste se našli u Avganistanu?

- Majkl Vinterbotom je namerno želeo da taj deo ostavi malo nejasnim. Ono što je istina jeste da sam iz Pakistana u Avganistan prešao sa jednim humanitarnim konvojem, u želji da vidim da li je taj talibanski režim zaista onako zao kakvim ga opisuju.

Da li postoji mogućnost da odete na promociju filma u SAD?

- U Ameriku neću nikada moći da odem. Tokom boravka u Guantanamu razgovarao sam sa agentima FBI i CIA koji su me, pred samo puštanje na slobodu, obavestili da ću, ako ikada stupim na tlo SAD, biti tretiran na mnogo gori način nego što je to bio slučaj do sada. Australija mi takođe nije dala vizu, zato što na mene gledaju kao na potencijalnu pretnju po bezbednost.

Da li ste u bilo kom trenutku formalno optuženi za neki zločin?

- Protiv mene ne postoji nikakva formalna optužba. Ipak, vlada moje zemlje opredelila se da me stavi na režim, kako su rekli, "prismotre". Zbog čega? I to naređenje dao je premijer Toni Bler, koji je, kada je dolazio na vlast, obećavao viziju Velike Britanije u kojoj vlada multikulturalizam. Izneverio je sve nas kada se, umesto stvaranju lepše domovine, posvetio pomaganju američkog imperijalizma.

Kako će izgledati nastavak Vašeg života?

- Završiću, pre svega, školu. Ne znam šta ću raditi, jer ću posao jako teško naći. Da odem u Bangladeš, gde su mi roditelji rođeni? Ne, hvala, ja sam rođen u Britaniji i navikao sam se na ovdašnji luksuz!

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati