Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Intervju, Miša Janketić, glumac

03. 06. 2009.  - Autor: N. Milenković

Imao sam stotine života

Proslavljeni umetnik posle uručenja nagrade za životno delo na Sterijinom pozorju kaže da će glumiti sve dok bude mogao da hoda

1
Glumci nikad ne idu u penziju... Mihajlo Miša Janketić

Glumci nikad ne idu u penziju... Mihajlo Miša Janketić

Proslavljenom umetniku Mihajlu Miši Janketiću u nedelju je na 53. Sterijinom pozorju uručena nagrada za životno delo.

a

Porodica iznad svega

U retkim trenucima kada je kod kuće Miša Janketić najviše vremena provodi sa unukom Srđanom. Sa unukom se, kaže, odmara.

- Moj unuk, sin mog starijeg sina Radomira, jedan je veoma fin i divan dečak. Svi ga zovu Srđan osim mene, koji ga zovem Srđ. Zato što je moja krsna slava Sveti Srđ. Moram da spomenem i da mi sada mnogo češće dolaze i ćerka Iva i zet Aleksandar. Posle boravka u Italiji, moj zet, koji je vaterpolista, već drugu godinu igra za Budvansku rivijeru, tako da smo sada mnogo bliže.

To je njegova četvrta nagrada na Sterijinom pozorju i definitivno ga svrstava u red živih legendi našeg glumišta. U intervjuu za Press glumački bard kaže da je gluma za njega i dalje samo igra, da očekuje da će ga sin Marko nadmašiti, ali i da se zbog svoje profesije oseća kao da je imao stotinu života.

- Dosad sam dobio četiri Sterijine nagrade za pojedine uloge, a ova za životno delo je kao kruna. Nagrade ne rangiram, ali od svih koje imam, a ne znam im broja, pravo da vam kažem, imam i još tri za životno delo. To vam nekako dođe kao da ste imali tri života. Međutim, smatram da sam imao mnogo više života. Imao sam na stotine života.

Da li se sada nakon toliko nagrada osećate bardom srpskog glumišta?

- Ne mogu ja to da određujem da li jesam ili nisam. Suštinski gledamo, mislim da jesam. I po godinama i po odigranim ulogama jer titula bard više je vezana za godine i trajanje, a ne toliko za ostvarene uspehe.

Vaš sin Marko takođe je glumac. Da li ste uticali na njegov životni izbor i sanjate li o tome da vas jednog dana nadmaši?

- Interesantna je koincidencija da sam mnogo puta otvarao i zatvarao Sterijina pozorja, a evo ove godine, igrom slučaja, moj sin je otvorio ovu značajnu manifestaciju predstavom „Briljantin". A ja sam ga, eto, zatvorio kada mi je uručena nagrada. Marko je dobro počeo, još samo da dobije pet-šest Sterijinih nagrada i na konju je. Budimo iskreni, nikakav je učitelj ako ga njegov đak ne nadigra i nikakav je roditelj ako ga njegov sin ne nadmaši. Želim mu da me nadmaši, ali će za to morati malo da se „pripaše".

Iako ste već nekoliko godina u penziji, trenutno igrate u deset predstava u beogradskim pozorištima. Ponestaje li vam motiva?

- Pojedine kolege glumački posao doživljavaju kao umetnost, neki kao zanat, a ja kao igru. Moj osnovni motiv je igra, a pozorište i gluma je najfantastičnija kolektivna igra koja je izmišljena. Zato i glumci ne idu u penziju, već igraju dok su na nogama. Tako ću i ja moć mog opstanka pokloniti bini.           

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati