Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INTERVJU Slađana Tomašević, TV voditeljka

14. 04. 2007.  - Autor: ANA SAVIĆ

NISAM U VEZI SA ŠEFOM

Ljubav je sveprisutna u mom životu i najbolje funkcionišem kada sam zaljubljena. Udajem se, nadam se, do kraja godine

1
S

Kada na ekranu vidite Slađanu Tomašević, voditeljku i urednicu "Beogradske hronike" na RTS-u, znate da ćete čuti pregršt informacija i odgovora na pitanja koja brinu vas kao i sve građane prestonice.

Brz i dinamičan tempo emisije još je nije umorio, a poseban izazov joj predstavlja što može da rešava probleme običnih ljudi. Kada se u studiju kao gost pojavi neki od gradskih čelnika, Slađana zna pošteno da ga "istrese" dok ne odgovori na sva pitanja, ali za Press skromno kaže da "ona samo pita ono što bi pitao i svaki običan čovek".

Kao urednica i voditeljka jedne od najgledanijih emisija na RTS-u od Vas se očekuje svakodnevni naporan rad. Da li ste se umorili?

- Ne, nisam. Kada se budem umorila, verovatno ću prestati da radim ovaj posao. Svaku emisiju doživljavam kao prvu i novu i nijedna ne liči na onu prethodnu.

Koliko je stresno biti voditelj jedne takve brze i dinamične emisije?

S2

- Jeste stresno, ali ja bih to nazvala pozitivnom vrstom stresa, posle kojeg se čovek ne oseća grozno. Kada neko odabere ovaj posao, zna šta ga čeka kada uđe u tu mašineriju.

Svaka sekunda programa je važna jer imate puno informacija koje treba saopštiti gledaocima. Šta radite kada Vam gost otkaže dolazak pet minuta pred emisiju?

- To mi se danas desilo! Dve gošće su otkazale. Moramo brzo da reagujemo u takvim situacijama. Dešavalo se, recimo, i da se gosti zaglave u saobraćaju i ne stignu u emisiju na vreme. Kada nam otkažu, postoje dve varijante koje su već uhodane: ili tražimo odgovarajući prilog koji će da pokrije vreme koje je bilo predviđeno za gosta, ili nađemo zamenu.

Kako se slažete sa koleginicom Radmilom Tasić?

- Odlično. Nas dve smo potpuno različite, od izgleda pa do ponašanja, ali dobro se slažemo jer se, pre svega, dugo godina poznajemo.

Često preslišavate gradske funkcionere i direktore javnih komunalnih preduzeća da bi odgovorili na pitanja koja zanimaju građane Beograda. Kakav je to osećaj?

A

"Beogradska hronika" je prepoznatljiva i po tome što daje prostor običnim ljudima koji imaju neki problem. Šta je na Vas dosad ostavilo najjači utisak?

- Nikada neću zaboraviti priču zbog koje sam dva dana plakala, a ispostavilo se da sam bila naivna. "Beogradskoj hronici" se javila naša ambasada u Istanbulu jer je tamo pronađen neki naš čovek koji navodno ima amneziju.

Objavili smo na početku emisije njegovu sliku i u roku od deset minuta nam se javila prvo njegova majka, potom i supruga.

Ja sam, pogođena tom pričom jer čovek ima troje dece, organizovala njegov povratak, dala mu besplatnu avionsku kartu, izmaltretirala da mu se završe papiri i sve ostalo. Na kraju, taj čovek je bio besan što smo ga vratili u Srbiju!

Ne kajem se zbog toga jer sam sve što sam uradila, radila zbog njegove supruge i dece ali očito da on uopšte nije hteo da se vrati porodici.

- Uopšte to ne doživljavam kao preslišavanje. Prosto postavljam pitanja koja bi im postavio čovek da ih sretne na ulici. Neki su spremni da odgovore na bilo koje pitanje i ne traže nikakav prethodni dogovor, a neki se ljute, ali se to najčešće manje ili više dobro završi.

Ekran je apsolutno neumoljiv. Svako se pokaže onakvim kakav jeste. Kako to važi za mene, važi i za moje goste. Oni zapravo predstavljaju sebe i na njima je da li će da odgovore ili ne. Na meni je da insistiram, ali dešavalo se da ne dobijem odgovore. Ali dobro, bože moj.

Ko Vas je do sada od gradskih moćnika najviše iznervirao u emisiji i zbog čega?

- Dešava se da se oni iznerviraju. Ja se uopšte ne nerviram. Važno mi je da budem dobro spremna za taj razgovor jer oni uvek traže neki luft kako bi izbegli da odgovore na moja pitanja. A ako se ja dobro spremim, onda se situacija potpuno preokrene - oni su nervozni.

Da li će biti nekih novina u Beogradskom programu?

- Mi se stalno menjamo. Ali ono na čemu insistiramo su životne priče običnih ljudi. Zato nas gledaoci i vole, a "Beogradska hronika" upravo na takvim pričama skuplja poene.

Da se vi pitate, šta biste promenili u programu?

- Mislim da je dobar ovakav kakav je. Ponekad je tih 40 minuta malo jer se previše stvari dešava a još ako imamo gosta, što je često, sve bude kratko i "na brzaka". Ali to su najbolje emisije. Zato ne bih ništa menjala.

Posle toliko godina rada u Beogradskom programu razmišljate li o autorskoj emisiji?

- "Beogradska hronika" je lepa, ovozemaljska emisija koja se bavi svim mogućim ljudskim temama. Nije mi dosadila ali svi razmišljaju i o autorskim emisijama. Mislim da sam ja za neki zabavni program - tu nekako najviše vidim sebe.

Da li ste imali ponude da pređete na neku drugu televiziju, zašto niste prihvatili i zbog čega ste verni RTS-u?

- Svi žele da dođu na RTS! Zašto bih ja razmišljala o odlasku?

Neki mediji su objavili da ste u vezi sa Srđanom Predojevićem, urednikom Beogradskog programa. Kako to komentarišete?

- Ne vidim sebe u tabloidnim pričama, pa bi svaki komentar na to pitanje bio suvišan. Srđan je sjajan mladić, moj šef i surovi profesionalac. On i ja imamo fantastičnu poslovnu saradnju.

Da li ste zaljubljeni?

- Da, ljubav je sveprisutna u mom životu. Najbolje funkcionišem kada sam zaljubljena.

Nedavno ste nosili venčanicu na reviji Vladanke Celić. Da li Vi to možda najavljujete svoje venčanje?

- Udaću se verovatno uskoro, nadam se. Recimo da ću se udati do kraja godine.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati