Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 01. 2007.

VREME PRAŠTANJA

Božić je, uz Vaskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Počinje Badnjim danom i predstavlja praznik okrenut domu i porodici.

S4
S4

Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo, i kada je duh Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Sam Božić je trodnevni praznik. Počinje Badnjim danom, zatim sledi Božić, pa drugi dan Božića. Ovaj praznik je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici.U našem narodu proslavljanje ovog praznika predstavlja usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja, koji svojom raznovrsnošću daju posebnu lepotu ovim svečarskim danima. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

Praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara.Toga dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak (to je najčešće hrastovo drvo), da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika. Iza toga se nižu razni običaji, koji su zapravo osobenost našeg šarolikog narodnog folklora i koji su se kroz vekove stopili sa onim religioznim hrišćanskim značenjem Božića.

Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami i jedu se isključivo posna jela. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića.

Po pravilu, u naseljima širom naše zemlje, pre sunčevog izlaska seku se badnjaci ili veseljaci. Domaćin unosi badnjak u kuću na desnom ramenu, posle čega ga domaćica posipa medom, vinom i pšenicom. Badnjak se unosi u kuću i stavlja na ognjište da do ujutru gori. U nekim mestima slama se unosi u kuću i preko nje se postavlja stolnjak i na njemu večera.U svim kućama Badnje veče se proslavlja svečano. To slavlje ima čisto verski karakter. Običaj je da se za Badnje veče po podu sobe prostre slama.

S4
S4

Na selu je običaj da se sve sobe u domu pospu slamom. U gradu se slama obično prostire u sobi u kojoj će biti postavljena svečana trpeza. Domaćica će, još uz ručak, spremiti i posnu večeru, koja se iz godine u godinu ponavlja i gotovo se nikada ne menja.Badnjedanska večera je mnogovrsna i obilna, ali i strogo posna. Običaj je bio da se ne jede sa stola, nego sa poda po kome je prosuta slama. Međutim, neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, pa se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod koga je prostrta slama.

Sto na kojem se večera treba da se zastre belim stolnjakom. Na njega treba staviti božićnu sveću, a na veliku bakrenu tepsiju četiri velike rumene jabuke, preko kojih će se položiti božićni kolač. Domaćin će po kolaču posuti žito, kukuruz, sitan novac, suve šljive i orahe. Sve to treba simbolično da predstavlja želju za berićetnim i dobrim životom u kući.Domaćica priprema badnjedanski kolač, ribu prženu na ulju, med, vino i pasulj. Badnjedanska pogača, kao i hleb i riba, simbolišu Isusa Hrista, dok so simboliše Božansku silu ili Božju blagodat. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za ljudske grehe. Med simboliše sladost večnog života pod okriljem Trosunčanog Boga.

Pasulj se sprema jer, po narodnom verovanju, predstavlja hranu svih naših upokojenih predaka.Prilikom obedovanja, deda ili otac treba da zauzmu mesto u začelju stola. Jedan od njih dvojice prekrstiće trpezu orasima, i u znaku krsta baciti orahe na sve četiri strane sobe. Orasi treba da ostanu na podu i da se za vreme celog praznika ne uklanjaju. Posle domaćina, i svi drugi zauzeće mesta za trpezom. Pred ovakvom badnjedanskom večerom, domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu "Očenaš", razlomi kolač i sve ukućane ponudi večerom, pri čemu se uz čaše vina dižu zdravice.

Posle večere spava se na slami.Deca posebno vole Badnji dan jer im tada roditelji i stariji ostavljaju po ćoškovima kuće i na slami razne slatkiše. Oni ih traže, u slast jedu i pijuču kao pilići. Na ovaj dan svi ljudi su srećni, toplina i mir vladaju u domovima, jer ovaj dan predstavlja pravi porodični praznik prepun prave ljubavi, dobrote, istine, pravde i praštanja.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati