Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 01. 2007.

BOŽIĆNI SIMBOLI

Običaji najradosnijeg hrišćanskog praznika uglavnom su svuda isti i odnose se na položajnike, badnjak, česnicu i pečenicu.

S4
S4

Božićni običaji nisu svuda isti, ali srpski narod drži se osnovnih pravila: obrednih hlebova, božićne pšenice, badnjaka, božićne slame, obredne povorke, badnje večeri, donošenja vode, česnice, položajnika, pečenice, običaja pre ručka, božićnog ručka i božićne sveće.

OBREDNI HLEBOVI

Za božićno praznovanje pripremalo se i mesilo više obrednih hlebova, koji su se još zvali i božićni kolači. Obično su to obavljale domaćice rano ujutro na Badnji dan. Postoji mnogo božićnih kolača, a najvažniji je božićni ili veliki kolač. Gornji deo bio je po pravilu ukrašen. Na vrhu, gde je bilo mesto za ukras zvani ruža, zadevani su strukovi pšenice ili bosiljak. Veliki božićni kolač sekao se svečano i ritualno prvog dana Božića, a ta uloga bila je namenjena domaćinu i najstarijem sinu.

BOŽIĆNA PŠENICA

Običaj kićenja jelke za Novu godinu ili Božić novijeg je porekla, ali potiče iz starine. Naime, na dan Svete Varvare, Svete Savice ili Svetog Nikole sejana je pšenica da bi proklijala i ozelenela do Božića. Tada se palilo kandilo koje je u njoj gorelo od Božića, pa do Bogojavljenja. Kod onih koji na ovaj običaj nisu danas zaboravili mlado žito je uglavnom ukras na božićnoj trpezi.

BADNJAK

Od odlaska u šumu po badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje veče postoji čitav redosled običajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv, koji potiče od staroslovenskog glagola "bdeti", a to označava da se za Badnji dan bdelo u očekivanju srećnog događaja - Roždestva Hristovog. Za badnjak se najčešće donosilo jedno drvo, u ponekim krajevima tri, a u trećim opet onoliko koliko je muških glava u kući. Etnolozi navode da spaljivanje badnjaka potiče iz najdublje starine i da predstavlja nekadašnje ostatke kulta drveta, a njegovo spaljivanje imalo je magijsku i zaštitnu moć. Domaćin sa badnjakom u kuću unosi i slamu.

A

POLOŽAJNIK

Tim nazivom označena je prva osoba koja simbolično ulazi u kuću uobičajeno na Božić. Dolazak položajnika trebalo je da donese sreću kući i ukućanima. Zato su se za položajnika birale osobe, muške ili ženske, za koje se verovalo da su srećne ruke. Ipak, najčešće su položajnici deca, jer se smatralo da će baš ona doneti najviše sreće. Dolazak položajnika, ogrtanje, posađivanje na zemlju, zatim džaranje vatre uz simbolične reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih običaja. Smisao im je zajednički: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreća ukućana.

BOŽIĆNA SLAMA

Nekadašnje unošenje slame sa badnjakom u kuću na Badnje veče označavalo je početak praznovanja. Prema narodnom verovanju, slama se unosila zato što se i Hristos rodio na slami. Kad domaćin stigne sa naramkom slame i badnjakom, uobičajeno je pozdravljao ukućane sa "Mir Božji", a otpozdravljano mu je "Srećan bio i dobro došao ti nama, badnjače". Značaj ovog običaja može da se sagleda iz domaćinovog odgovora na pitanje šta nosi, a odgovor je zdravlje, veselje i sreća u kući. Božićna slama ostajala je sva tri dana praznovanja, sve do Svetog Stevana, kada je opet simbolično odnošena iz kuće do njive ili vinograda.

OBREDNE POVORKE

Za Badnje veče bile su karakteristične obredne povorke. Različito su nazivane: koledari, korinđaši, zvezdari. Pesmom i igrom oni su obilazili svaku kuću, a zauzvrat su dobijali poklone najčešće u jelu i piću. Ovakve povorke u praznične dane imale su zabavni karakter.

BADNJA VEČERA

Važan smisao Badnje večeri, bilo je što se okupljala čitava porodica na posnu trpezu. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela što je, kako se verovalo, u vezi sa kultom predaka. Večera mora da protiče u miru i tišini, a ako je ko bio zavađen, za ovaj dan je morao da se "mirobozi", to jest obavezno izmiri.

DONOŠENJE VODE

Još pre izlaska sunca, na Božić se odlazilo po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešanje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da nenačeta voda ima i isceliteljsku moć.

SMR
SMR

ČESNICA

I ona se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Pravljena je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Česnica se mesila prvog dana Božića kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči "čest", "deo", "sreća", jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darivali. Verovalo se da česnica predstavlja dobar rod useva i drugi berićet.

PEČENICA

Pečenica ili prase je krvna žrtva koja se prinosi Bogu i vuče korene iz prehrišćanskih verovanja. Potiče iz vremena mnogoboštva, a hrišćanska crkva je običaj prihvatila i blagoslovila sa obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođu.

OBIČAJI PRE RUČKA

Po dolasku iz crkve i pričešća posle četrdesetodnevnog posta, svi ukućani bi se obredno omrsili. Za prvi dan Božića vezivalo se dosta magijskih radnji, a sve zbog toga što se težilo da se imitativnom magijom obezbedi sreća i blagostanje, pa i neke individualne osobine kao što su vrednoća, žustrina i odvažnost.

BOŽIĆNI RUČAK

Kao što je uoči ručka obavezna lomljena česnica, tako su obavezni elementi božićnog ručka bili i rezanje božićnog kolača, božićna pečenica i paljenje božićne sveće. U vreme predviđeno za ručak svi ukućani morali su da budu u kući pošto je Božić porodični praznik. Pre iznošenja jela na trpezu domaćica je kadila trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kući. Okađivanje je označavalo zaštitu od zlih i nevidljivih sila. Uoči ručka je paljena božićna sveća.

BOŽIĆNA SVEĆA

Božićna sveća ima značajnu ulogu u praznovanju. Paljena je samo jedna, a uz nju je moglo da gori još samo kandilo. Sveća o Božiću imala je smisao iz kulta predaka i otud podušni karakter.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati