Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 01. 2020.

Pravoslavni običaji u svetu

Praznovanje rođenja Isusa Hrista razlikuje se od podneblja do podneblja, jer se tokom vekova u svakom narodu ustalila posebna tradicija

1

Foto:B92.net

Božićni običaji nisu isti u svim zemljama gde žive pravoslavci, već je ovu svetkovinu svaki narod ulepšao sopstvenom tradicijom koja proslavlja rođenje Isusa Hrista.

U Rusiji, gde se Božić obeležava po starom kalendaru,7. januara, običaj je da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče. Nakon posta, koji prestaje sa pojavom prve zvezde na nebu, sledi božićna večera bez mesa, a glavno jelo se zove kutja. Večera je pripremljena od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i semenki maka (simboli sreće i mira). Servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo ruho u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame a velika bela sveća je u sredini stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Grčkoj se Božić proslavlja 25. decembra. Za Badnju večeru karakterističan je „Hristov hleb" (hristopsomo). Za razliku od drugih pravoslavnih zemalja, za večeru na Badnje veče se služi meso, i to jagnjetina i prasetina. Ono što krasi gotovo svaki grčki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pričvršćen iznad posude sa svetom vodom. Jednom dnevno član porodice, obično majka, umoči drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njime poškropi sve prostorije u kući. Na taj način teraju se zli duhovi - kilancaroi.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave Božića večera na Badnje veče, koju Ukrajinci zovu svjata večera. U seoskim domaćinstvima običaj je da glava kuće donosi snop pšenice koji se zove diduh, što znači dedov duh, što simbolizuje pretke i naglašava želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, diduh je prisutan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Rumuniji, narodni božićni običaji u selima počinju 20. decembra, na dan Svetog Ignjatija, kada se žrtvuje prase koje će biti pripremljeno za večeru na Badnje veče. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se sastoji uglavnom od prasetine, sarme, kobasica, uz šljivovicu i vino. Posebnost čini kozonaći - kolač sa suvim grožđem i lešnicima.

U Bugarskoj, na Badnje veče (koji se slavi po novom kalendaru) priprema se posebna večera od 12 jela bez mesa, koja simbolizuju 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - banica. Nakon večere, važno je da svi članovi porodice od stola ustanu u isto vreme.

U Makedoniji, koja Božić proslavlja po starom kalendaru, kolede „pada" 5. januara. Dan kasnije je Badnje veče, kada se na kućno ognjište donosi božićno drvo - badnik. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac. Sin delove drveta stavi u vatru a zatim se razmene čestitanja: „Dobra večer i vesel badnik". Trpeza - posna večera - je vegetarijanska: kuvano povrće, lešnici i orasi, hleb i suvo voće.

U Gruziji se na Badnje veče čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzinsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo". Deci se daruju bombone i kolačići.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati