Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Prekrajanje istorije

13. 02. 2011.  - Autor: Slađana Stevanović, Vlada Arsić

Novi obrt: Kalabić nije izdao Dražu Mihailovića

Sud u Valjevu utvrdio da je komandant Gorske garde živeo do 19. januara 1946, čime se demantuje tvrdnja da je on dva meseca kasnije pomogao Ozni da uhvati đenerala

1
Svedočenje prote Danilovića - Nikolu Kalabića opkolila i ubila Ozna kod Degurićke pećine

Posle punih 65 godina, Osnovni sud u Valjevu doneo je rešenje po kome je Nikola Kalabić, komandant Gorske garde Jugoslovenske kraljevske vojske i bliski saradnik Draže Mihailovića, i zvanično - mrtav. U pravnom aktu kao dan smrti utvrđen je 19. januar 1946, čime je okončana jedna od najdužih misterija u našoj posleratnoj istoriji. Ili je tek započela, s obzirom na to da odluka suda demantuje poluvekovnu tvrdnju državnih vlasti i dobrog dela istoričara da je Kalabić izdao Dražu i pomogao šefovima Ozne da ga u martu 1946. godine, dva meseca posle svoje „smrti", uhvate u selu Dobrun kraj Višegrada.
Ovo rešenje valjevskog suda ponovo će rasplamsati strasti među istoričarima, ali će njime i pasti kamen sa srca porodici i potomcima četničkog starešine koji su u posleratnom periodu bili na udaru obe strane.

Sud je rešenje doneo na osnovu ličnog zahteva Kalabićeve unuke Vesne Dragojević, koja je dostavila i pismenu izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca. Na osnovu nje sud je zaključio da je nekadašnji geometar iz Valjeva ubijen u kanjonu reke Gradac, kod Degurićke pećine, a pre nego što je doneo rešenje, objavljen je i oglas u „Službenom glasniku" kojim su pozvani svi koji nešto znaju o životu i smrti Nikole Kalabića. Kako se u roku od mesec dana niko nije javio, osporio ili dopunio svedočenje sveštenika, sud je konstatovao da postoje zakonski uslovi da se Kalabić i zvanično proglasi mrtvim.

a
Unuka brani dedu-Nije bio bahat, vozio je „bjuik" i imao je nekoliko hiljada knjiga
Vesna Dragojević je jedini direktan potomak komandanta Gorske garde, a iza njega su ostali samo još nekoliko fotografija, četnička kokarda i zlatni džepni sat. Za svog dedu kaže da je rođen 1906. u Derventi, u porodici žandarmerijskog kapetana Milana. U Beogradu, na studijama geodezije, upoznao je Borku, venčali su se i dobili blizance Milana i Mirjanu. Pred rat je postavljen za šefa Katastarske uprave u Valjevu. Pristupio je četnicima i postao zamenik đenerala Draže Mihailovića. Iako su ga opisivali kao bahatog komandanta, njegova unuka kaže da nije bio „lak na nožu", kako su ga predstavljali.
- On je 1941. godine vozio američku limuzinu „bjuik", imao biblioteku od nekoliko hiljada knjiga i bio je osnivač Sokolskog društva u Valjevu - kaže Vesna.

Prema protinom svedočenju, Kalabić je ubijen na Bogojavljenje, 19. januara 1946, u jednoj pećini u kanjonu reke Gradac u blizini Valjeva, gde se krio s grupom najvernijih sledbenika. Toga dana, stoji u svedočenju Danilovića, otkrila ga je i opkolila grupa pripadnika Ozne. U pokušaju da se probije kroz njihov obruč pokošen je rafalom. Dok su se iznenađeni oznaši nadvili nad Kalabićem i sami ne verujući koga su ubili, njegovi pratioci su se razbežali. Dvojica odbeglih kasnije su se priključili Kopaoničkom četničkom odredu u kojem je bio i prota.

Vesna Dragojević kaže za Pressmagazin da nikada nije verovala da je njen deda izdao Dražu.
- Borili smo se da dokažemo da on nije izdajnik, koljač, pijandura, siledžija i prostak, kako ga je komunistička propaganda predstavljala. Njemu su otadžbina, kralj i đeneral Draža bile tri najveće svetinje! Da je bio izdajnik, naša porodica posle rata ne bi preživljavala progone, ne bi nam bila oduzeta građanska prava i imovina. To potvrđuje i ova sudska presuda, jer nikako nije mogao biti izdajnik, pošto je ubijen dva meseca pre hvatanja generala Mihailovića - kaže Vesna.

Ona tvrdi da su komunisti Kalabićevu smrt iskoristili da sklope priču o izdajstvu kako bi kompromitovali ceo Ravnogorski pokret.
- Pošto je već bio mrtav, nije ni mogao da izda Dražu koji je uhvaćen u martu, a ni krajem aprila, kada je navodno poslao pismo Krcunu, koje se u javnosti pojavilo pre dve godine. Nikolina žena Borka je uvek govorila da će umreti sa dva najveća bola - zbog smrti svog maloletnog sina kog su streljali komunisti i zbog navodne Nikoline izdaje Draže u zamenu za njegov život. Govorila je da je Nikola dao zakletvu i da nije izdao Dražu - kaže naša sagovornica.

3
Pao joj kamen sa srca - Kalabićeva unuka Vesna Dragojević

Nakon Kalabićeve smrti krenuli su i politički progon njegove porodice i oduzimanje imovine.
- Oduzeto nam je imanje na Divčibarama od hektar i 30 ari, kao i kuća u Valjevu u koju su komunisti uselili svoje simpatizere. Moja baka Borka izgubila je posao u valjevskom katastru, a bilo joj je čak ograničeno kretanje. Majku Mirjanu su svakodnevno na ulicama tukle i maltretirale partizanke. Ni moja sudbina nije bila mnogo bolja jer sam uspevala, samo nakratko, da dobijem posao u valjevskom Zdravstvenom centru, pošti i opštini. Nikome nisam smela da kažem ko sam! Uprkos mukama, uzeću dedino prezime jer je časno i pošteno. Sada, nakon odluke suda, situacija je potpuno drugačija, ljudi me gledaju drugim očima - kaže Vesna Dragojević.
Ona dodaje da su se „neke" organizacije iz Beograda žalile na odluku suda u Valjevu, ali da sud to nije uvažio, jer, prema njenim rečima, nije ni bilo argumenata koji bi pobili odluku.

S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević uveren je da je Kalabić bio živ u trenutku Dražinog hapšenja.
- Kao član državne komisije koja je ispitivala okolnosti hapšenja i streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, imao sam prilike da sredinom 2009. uđem u arhiv BIA. Tamo sam pronašao pisma koja je lično pisao Kalabić u decembru 1945. godine, u trenutku kada je već bio uhapšen, ali i pisma koja je napisao posle hapšenja generala. Zaključili smo da je Kalabić svakako imao određenu ulogu u hapšenju Draže, samim tim što smo imali prilike da vidimo i njegove fotografije koje je u zatvoru snimila Ozna. U svakom slučaju, uveren sam da je bio živ najmanje mesec i po dana nakon hapšenja četničkog komandanta, te s toga verujem i u autentičnost izjava penzionisanih radnika Udbe koji su o tom događaju pisali i govorili - kaže Dimitrijević.

Ali zato istoričar Miloslav Samardžić, koji se godinama bavi istorijom Ravnogorskog pokreta, tvrdi da je valjevski sud imao puno osnova da izda ovakvo rešenje.
- Nije bitan samo sveštenik Danilović, koji je u ovoj priči zaista svedok iz druge ruke - kaže Samardžić. - Daleko je značajnije svedočenje majora Stojanovića, zvanog Ciga, koji je posle rata emigrirao iz zemlje i tamo sreo kapetana Radomira Petrovića Kenta.

Lično sam razgovarao s Kentom pripremajući knjigu „Istina o Nikoli Kalabiću" i on mi je preneo svedočenje majora Stojanovića, koji je bio s Kalabićem u trenutku njegove pogibije ispred Degurićke pećine. Značajno je i svedočenje drugog očevica, poručnika Jordana Radovanovića, koji je o tome pričao svom rođaku Miloradu Pešiću, autoru knjige „Crvena tamnica". Obe priče su identične i obe svedoče o tome da je Kalabić ubijen znatno pre hapšenja generala Draže Mihailovića.
Samardžić ističe da ima mnogo nedoumica i u vezi s datumom navodnog hapšenja samog Kalabića, pri čemu se navodi kao zvaničan datum 29. novembar 1945. godine.

- Ovaj datum demantuju i sami komunisti, jer se u jednom izveštaju Ozne, koja je intenzivno tragala za Kalabićem, navodi da je primećen u okolini Valjeva, 27. decembra iste godine - kaže Samardžić. - Potvrdu sam dobio i od Kalabićeve supruge Borke, koja je poruku od muža dobila krajem decembra, u trenutku kada je još bio i živ i slobodan. Sem toga, zanimljivo je da su tezu o Kalabićevoj izdaji uvek poturali Udba i njeni činovnici, ali ne i zvanični državni istoričari, koji o tome nisu napisali ni reč. Uostalom, i sam general Đoko Jovanić priznao je u intervjuu NIN-u da je priča o Kalabićevoj izdaji plasirana kako bi se što više kompromitovao Ravnogorski pokret.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati