Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 09. 2011.  - Autor: Aleksa Jovanović

Ragbi je život, sve ostalo su sitnice

Na Novom Zelandu, domaćinu ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u ragbiju, ovaj sport važniji je od politike i ekonomije. Srbije ni ovog puta neće tamo, iako imamo sve predispozicije da budemo vrhunski u njemu

1
Dvadeset najboljih reprezentacija na planeti, stotine miliona gledalaca željnih borbe na život i smrt, i valjda jedini „konvencionalan" sport na svetu za koji ipak važi ono poznato upozorenje: „ako niste profesionalac, ovo nemojte sami probati kod kuće"... Svetsko prvenstvo u ragbiju, koje se odigrava na Novom Zelandu od 9. septembra do 23. oktobra, verovatno je najvažnija sportska manifestacija u 2011. godini, a ujedno i najveće takmičenje koje je ikad organizovano u ovoj ostrvskoj državi u jugozapadnom delu Pacifika.

a
NOVI ZELAND - Dan žalosti zbog poraza reprezentacije
Koliko je ragbi važna stvar na Novom Zelandu najbolje se videlo 2007. godine, kada je reprezentacija ove zemlje doživela šokantan poraz od Francuske u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Ostrvska država u Pacifičkom okeanu preko noći je bila zavijena u crno, a skoro da je bio proglašen i dan žalosti, u smislu da uplakana deca nisu išla u školu, niti su radile prodavnice i ogroman broj preduzeća. Gnevni navijači tražili su ostavke - radikalniji među njima i zatvorske kazne za najodgovornije - a članovi nacionalnog tima, dojučerašnji ljubimci nacije, stavljeni su na stub srama i pod lupu indisponirane javnosti. Ako je Srbija nekad bila zemlja košarke, onda je Novi Zeland uistinu zemlja ragbija.
Mada prosečan Srbin u ovom trenutku nije ni svestan da postoji nešto bitnije od Evropskog šampionata u košarci ili Otvorenog prvenstva Amerike u tenisu, činjenica je da ostatak sveta ove sportske priredbe ne doživljava ni upola tako ozbiljno kao smotru najboljih ragbi reprezentacija, koje će se u predstojećih sedam nedelja boriti za prestižan trofej koji nosi ime po legendarnom Vilijemu Vebu Elisu. Bilo kako bilo, Svetsko prvenstvo u ragbiju zvanično je najgledaniji sportski događaj posle Olimpijskih igara i SP u fudbalu, a veruje se da će u svom sedmom izdanju premašiti i sve dosadašnje rekorde.


Naše zemlje, naravno, neće biti među učesnicima, što ipak nije razlog da se ignoriše sport u kojem je od presudnog značaja znati kako da se preživi najezda protivničkih igrača koji će vas bez trunke griže savesti pregaziti na putu ka jajastoj lopti. Iako važi za naizgled najgrublju mušku igru još od drevnih gladijatorskih borbi, ragbi je u stvari sport u kojem su povrede ređe nego u fudbalu ili rukometu, ali samo ako ste profesionalac koji je proveo godine vežbajući kako da padne i da iz duela izađe bez većih fizičkih posledica.

Poznati srpski ragbi trener i bivši selektor naše nacionalne selekcije Nedeljko Neđa Savić, u razgovoru za Pressmagazin kaže da će ovogodišnje SP biti najneizvesnije u istoriji, te da bi svako ko sebe naziva ljubiteljem sporta trebalo da usmeri pažnju na predstojeću borbu 20 najjačih reprezentacija na planeti.

- Očekuje nas ubedljivo najveća sportska manifestacija u 2011. godini, a prvi put od kada se organizuje Svetsko prvenstvo u ragbiju osam ili devet ekipa ravnopravno će se boriti za titulu prvaka. Do sada je u ovom sportu dominirala južna hemisfera, ali se poslednjih godina severna hemisfera opasno približila po kvalitetu, tako da će takmičenje biti izuzetno jako i neizvesno. Mislim da je Novi Zeland pravi izbor za domaćina, jer znam koliko ta zemlja živi za ragbi. Tamo je ovaj sport zapravo način života - kaže naš sagovornik.

Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu specifično je i po tome što će sve ekipe ostati na njemu svih sedam nedelja, bez obzira u kojoj fazi takmičenja ispadnu. Organizatori su, naime, zamislili ovu manifestaciju ne samo kao planetarni šampionat već i kao svojevrsnu svetkovinu ragbija.

a
ČUDO NA PACIFIKU - Ulažu sume od kojih se diže kosa na glavi
Naš sagovornik Nedeljko Neđa Savić, nekadašnji selektor reprezentacije Srbije, za četiri godine provedene na Novom Zelandu imao je priliku da se uveri u značaj koji ragbi ima u toj državi, ali su neke stvari  i njega ostavile bez teksta.
- Neverovatno je na koji su nivo Novozelanđani podigli ovaj sport. Prvenstvo je izuzetno jako, reprezentacija jedna od najboljih na svetu, a u infrastrukturu se ulažu sume od kojih bi se našim ljudima podigla kosa na glavi. Međutim, oni su otišli i korak dalje, pa je čak i amaterska liga na Novom Zelandu po organizaciji daleko ispred fudbalske Jelen Superlige Srbije! Znam da to zvuči neverovatno, ali jednostavno je tako - kaže Savić, koji je četiri godine nastupao za premijerligaša iz Oklanda.
Angažovani su i najbolji treneri današnjice, koji će držati predavanja širom „zemlje dugog belog oblaka", a očekuje se da troškovi organizacije budu pokriveni samo od zarade na ulaznicama, ne računajući marketing i prava na televizijsko prenošenje.

Shodno popularnosti koju ragbi uživa na Novom Zelandu nije ni čudo što se domaćin smatra najozbiljnijim favoritom. Nedeljko Savić, međutim, kaže da niko ne bi trebalo da bude iznenađen ako Novozelanđani opet ostanu praznih šaka (titulu su osvojili samo 1987), jer je jedna od glavnih odlika ragbija upravo to što ne pobeđuju uvek bolje ekipe.

- Novi Zeland je svakako najveći favorit, što bi bio i da nije domaćin prvenstva. Ne znam da li postoji neka druga reprezentacija na svetu, u bilo kom sportu, koja ukupno ima više od 80 odsto pobeda! Tamo je ovaj sport važniji od politike, ekonomije, prosto je neverovatno koliko oni žive za ragbi. Igra se od pete godine i igraju ga gotovo svi koji su sposobni da trče i drže loptu u rukama. S druge strane, to je sport u kojem svako može da iznenadi i u kojem autsajderi gotovo da ne postoje, jer motivacija igra ogromnu ulogu. I u ostalim sportovima dešava se da favorit izgubi, ali samo u ragbiju autsajderi mogu da dominiraju i da to bude potpuno normalno - kaže Savić.


Popularnost ragbija u Srbiji poslednjih godina je u primetnom porastu, ali su organizacija i prateća infrastruktura i dalje nedovoljno razvijene da bi naša zemlja ušla u društvo najboljih ekipa na planeti. Za razliku od košarke, tenisa ili vaterpola, gde su srpski takmičari postizali nestvarne uspehe bez obzira na loše uslove, u ragbiju se ipak ne može mnogo toga uraditi „na ludilo".

- Srbiji je potrebna ozbiljna strategija za razvoj ovog sporta, ali i nemala ulaganja, jer se bez njih ne može mnogo toga uraditi. Generalno gledano, Srbi genetski imaju sve predispozicije da budu konkurentni u ovom sportu, ali je sve ostalo kod nas na jako niskom nivou. Neke stvari se mogu uraditi „na ludilo", ali ne sve. Rusi su, primera radi, nekada bili izuzetno slabi u ovom sportu, ali to više nije slučaj. Međutim, tamo se sada u ragbi ulaže i po nekoliko stotina miliona evra godišnje, pa njihovi dobri rezultati nisu slučajni. Dakle, nije da ne možemo da postanemo konkurentni, ali to ne može i bez ulaganja u infrastrukturu i popularizaciju.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati