Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

04. 10. 2007.  - Autor: Ana Dragović

SREĆO, GDE SI?

Loto, bingo, razne tombole i instant srećke popularne su širom planete, bez obzira na bogatstvo države i standard igrača. Svi se nadaju da će konačno i na njih doći red za radost i uživanje u milionima

s1
s1

Svako od nas je, makar jednom, poželeo da utrči u „hodnike vremena" i dozna dobitnu kombinaciju predstojećeg loto izvlačenja. Kako se vremenske mašine još ne pazare u samouslugama, ostaje nam da se pouzdamo u vlastitu sreću i nadamo da će dobitak od više miliona evra pronaći „topli dom" u našem novčaniku. Priređivači igara na sreću napominju da su igre poput lotoa, binga, tombole i instant srećki, pre svega, popularan vid zabave, ali nije tajna da se igrači uvek nadaju (po mogućstvu milionskom) dobitku.

a1

Srbi vole sreću

Nisu potrebna velika istraživanja i precizne statistike da bismo zaključili da Srbi vole da se igraju i usput okušaju sreću. Još ako pravila igre nisu zahtevna, eto zabave za celu porodicu. Rado igramo loto, a slatka neizvesnost nas mori dok tražimo identične znake na instant srećkama ili štapićima sladoleda. Sve su to igre na sreću, ali postoje određene razlike. Državna lutrija Srbije ima apsolutni monopol na priređivanje klasičnih igara, u koje se ubrajaju loto, bingo, tombola i sportska prognoza. Igre na automatima, klađenje i kazina nisu pod okriljem države, ali su priređivači dužni da se pridržavaju striktnih uslova koje država propisuje. Postoje i nagradne igre koje, uz dozvolu države, organizuju firme.

Da li postoji precizna formula za dobijanje sedmice na lotou? Budući da zakon štiti anonimnost dobitnika milionskih suma, teško da ćemo ikada doznati odgovor iz prve ruke. Zna se da neki igrači ne odustaju od taktike „prosvetljenja u poslednjem trenutku", čekajući da ruka sama ispiše kombinaciju koja će doneti glavni zgoditak, dok drugi razrađuju precizne sisteme za „kačenje" sedmice. Ima i onih koji veruju da samo važni datumi iz života tvore zlata vrednu kombinaciju na loto tiketu.

- Jednom gospodinu, koji je igrao sistem od deset brojeva, datumi rođenja njegovo petoro dece doneli su milion evra! Dobro je odabrati brojeve koji vam nešto znače, ali nema pravila. Loto je apsolutna igra brojeva s preko 15 miliona i 300.000 kombinacija - kaže za Press Magazin Darko Nikolić, savetnik u Državnoj lutriji Srbije.

Varate se ako mislite da je pažnja naših sugrađana u pohodu na loto sedmicu usmerena isključivo na brojeve. Ima ljudi koji ne kreću ka uplatnom mestu dok baš u zadnji džep pantalona ne ubace loto listić ili tiketom ne pomiluju svoje dete po glavi. To su samo neki od rituala za koje igrači veruju da će ih učiniti srećnim dobitnicima.

s2
s2

Od kneza Miloša naovamo

Preteča klasičnih igara na sreću na evropskom tlu bili su lozovi, koji su uveseljavali stanovnike Nemačke i Engleske početkom 18. veka. Oštrom oku knjaza Miloša nije promaklo da srpsko stanovništvo u sve većoj meri kupuje srećke iz susedne Austrougarske i da se pozamašna suma bespovratno odliva iz zemlje. Već 1833. godine dao je zeleno svetlo za uspostavljanje Knjaževske srbske lutrije, ali je već četiri godine kasnije, zbog raznih špekulacija, zabranio igranje lutrije na teritoriji kneževine Srbije. U regularne državne tokove organizovanje lutrije se vraća 1890. godine kad je, u cilju potpore narodnoj privredi, ustanovljena Srpska državna klasna lutrija za privredne ciljeve. Tokom 1896. prodato je blizu 70.000 srećki, da bi deset godina kasnije taj broj narastao na 165.000 srećki. Ime državne ustanove za organizovanje lutrije menjalo se onim tempom kojim su se smenjivali nazivi države, a broj igrača je rastao iz godine u godinu. Šezdesetih godina 20. veka uvodi se izvlačenje dobitaka po završnim ciframa brojeva srećki. Razvoj tehnologije i novih sredstava informisanja ispratio je u prošlost lozove, koji su gubili na atraktivnosti. Zauvek je prošlo vreme kad su naši stari i po mesec dana u džepu skrivali dragoceno papirče iščekujući izvlačenje dobitnika.

Možemo reći da je revolucionarna prekretnica u srpskoj lutriji nastala jednog toplog avgustovskog popodneva 1951. godine u Beogradu kad je upriličeno prvo javno izvlačenje s numeričkim bubnjevima i brojevima od nula do devet. Čitav događaj po prvi put je uživo prenosio Radio Beograd, a slušaoci iz cele FNRJ mogli su da se, posredstvom radio talasa, priključe fešti na košarkaškom stadionu „Tašmajdan". Papiriće sa odštampanom serijom brojeva, popularne lozove, zamenile su nove igre koje su zadržale poneku karakteristiku svog slavnog prethodnika. Umesto numeracije na papiru, nešto kasnije pojavile su se instant srećke na kojima se slika dobitka smešta u polja prekrivena emulzijom. Da, mislimo na one lozove koje građani na svakom koraku greb-grebu s nadom da će se ispod pojaviti tri identična znaka koja ih kvalifikuju za dobijanje nagrade.

a2

Najduža „suša" 33 meseca

- U protekle dve i po godine, otkada je formirana Državna lutrija Srbije, izvučeno je 29 loto sedmica teških između 350.000 i četiri miliona evra. U istom periodu se, od prihoda Lutrije, 65 miliona evra slilo u državni budžet, od čega je 40 odsto sredstava namenjeno finansiranju Crvenog krsta i drugih organizacija koje se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom, sportom i lokalnom samoupravom.

- Posmatrajući loptice s brojevima koje radosno poskakuju u bubnju, ne možemo a da se ne zapitamo da li je nekako moguće namestiti sedmicu. U Državnoj lutriji Srbije kažu da je nemoguće lažirati rezultate izvlačenja zahvaljujući jednom od najmodernijih informacionih sistema u Evropi za nadzor tokova igre i pretragu dobitaka, a za sam čin izvlačenja zadužen je bubanj kakav se koristi u svim svetskim lutrijama. U momentu kad uplatite loto listić, podaci o tome se skladište u centralnom sistemu i sigurno ste u igri za dobitak - kažu u Državnoj lutriji.

- Do sada se u Srbiji nije desilo da dobitnik sedmice ne podigne svoju nagradu, ali je bilo slučajeva da ljudi ne naplate sitnije dobitke u propisanom roku od 60 dana.

- Najduži „sušni period" za sedmice u igri na sreću loto trajao je čak 33 meseca, kada od 11. 10. 1998. godine do 15. 07. 2001. nije bilo dobitnika sa sedam pogodaka.

Priliku da unovče sportske ekspertize naši građani dobili su 1960. godine kad je organizovano prvo kolo sportske prognoze. Tri godine kasnije odigrano je prvo kolo igre na sreću loto, a izvlačenja su se priređivala jednom u 14 dana. Interesantno je da je u vreme prosperiteta sportskih društava, fudbala naročito, sportska prognoza privlačila mnogo veći broj poklonika nego loto. Međutim, raspad SFRJ i odsustvo uzbudljivih sportskih susreta primorao je priređivače da, zarad atraktivnosti igre, na tiket uvrste utakmice inostranih liga, italijanske pre svih. Na pomolu je bila još jedna mini-revolucija u svetu igara. Sportska prognoza uzmicala je pred popularnošću sportskog klađenja.

- Prognoza je bila ograničena brojem susreta sa 10 ili 13 parova, i obično se igralo na konačan ishod utakmice. Kod sportskog klađenja igraču je pružena mogućnost da se kladi na više stvari u određenom sportskom susretu - ishod poluvremena, kraj, broj golova na utakmici... - objašnjava Darko Nikolić.

Ubrzo postaje jasno da, sa aspekta atraktivnosti, sportska prognoza ne može da parira klađenju, pa državna lutrija ukida njeno priređivanje. Ono što našu zemlju svrstava u svetski prosek jeste primat koji je loto uskoro preuzeo nad svim ostalim igrama na sreću. Bilo da je u pitanju kombinacija sedam brojeva od 39, pet od 36 ili pet od 90 (u mnogoljudnim državama) igrači na svim meridijanima rado se prihvataju loto listića.

- Popularnost lotoa leži u jednostavnosti igre i činjenici da dobitnik glavne nagrade u momentu rešava sve svoje finansijske probleme, ali i svoje porodice i potomstva - navodi sagovornik Press Magazina.

Iako se pravila igranja lotoa uče u letu, ima igrača koji su napravili veštinu od upisivanja krstića na loto tiketu. Oni, uslovno rečeno, ozbiljno pristupaju igri praveći sisteme i raspisujući kombinacije.

A srećni dobitnik je...

Zbog velikog prometa i neophodne zaštite dobitnika glavnih premija, loto se po pravilu organizuje pod okriljem države. Nisu svi srećni dobitnici, međutim, izdržali da ostanu u ilegali. U jednoj od devet zemalja u kojoj se priređuje evropska lutrija „Evromilioni" u avgustu je prodata srećka čija je vrednost dostigla rekordnih 51 milion evra, što je najveća suma u istoriji igara na sreću u toj zemlji. Jednoj osobi je, dakle, pošlo za rukom da pogodi svih pet magičnih brojeva i osvoji tzv. džek-pot, a statistika je utvrdila da su šanse za tako nešto bile 1:76.000.000. Poštanska službenica iz Glazgova, izvesna Anđela Keli, glasno i jasno je rekla da je upravo ona novopečena milionerka! Anđela planira da napusti posao, kupi novu kući i ode na odmor iz snova o kome je maštala još od detinjstva - da drema u hladu havajskih palmi.

A, šta je s domaćim loto milionerima? Kako saznajemo u Državnoj lutriji Srbije, nijedan domaći loto-milioner nije krenuo Anđelinim stopama. Svi oni radije daleko od oka javnosti uživaju u iznenadnom dobitku. Dobitnik do sada najveće sedmice na teritoriji Srbije, a verovatno i na celom Balkanu, jeste srećnik koji je iz prostorija Državne lutrije Srbije izašao teži za rekordnih 320 miliona dinara, ili ravno četiri miliona evra! Srećni tiket je uplatio u 12. kolu igre na sreću loto 2005. godine na prodajnom mestu nadomak tržnog centra u Bloku 70. U prvom momentu se spekulisalo da je loto milioner zapravo Kinez, koji je po povratku s posla iskušao sreću ispunivši loto tiket, ali je ova pretpostavka ubrzo odbačena. Reč je o Novobeograđaninu srednjih godina koji je na pitanje šta će da uradi s tim silnim novcem iskreno odgovorio:

s3
s3

- Prvo moram da platim kiriju, nisam je plaćao tri meseca!

Ovaj talični gospodin danas živi s porodicom u sopstvenom stanu u starom delu Beograda i namerava da deo novca uloži u školovanje ćerke u inostranstvu. Da nema pravila kome će se sreća široko osmehnuti, pokazuje podatak da su se među domaćim dobitnicima sedmice našli automehaničar, prevoznik, ali i direktor jednog javnog preduzeća iz unutrašnjosti. Kako tek opisati zadovoljstvo domaćeg gastarbajtera na radu u Austriji, koji je tokom dugoočekivanog odmora u otadžbini uplatio listić s dobitnom kombinacijom. Otkrio je da će deo pozamašne svote koja mu se našla u novčaniku, kako red nalaže, uložiti u završetak četvorospratnice u rodnom selu. Na slatke muke dobitak sedmice stavio je dvojicu prijatelja koji su zajedno odigrali sistem uz dogovor da eventualni dobitak podele na ravne časti. Ono što su čuli od zaposlenih u Državnoj lutriji Srbije malčice ih je onespokojilo: po zakonu, dobitnik može biti samo jedan i na njegov račun ili račune prebacuje se ceo iznos nagrade. Kako će se posle toga razračunati i podeliti nagradu, na loto ortacima je da odluče. Oštrim pogledima prostrelili su jedan drugog, a zatim su se ruku pod ruku (čvrstog stiska) zaputili ka nekom mirnom mestu da odluče čiji će bankovni račun prihvatiti 30 miliona dinara koliko su osvojili na lutriji.

Kad smo već kod poverenja, dirljiva je priča o ocu koji je dobitni tiket poklonio svom sinu. Naš sunarodnik je odlučio da bezrezervno poverenje u potomka iskaže poklanjajući mu ne novac, već srećku s dobitnom kombinacijom!

Univerzalna sreća

Šansa da se jednom, dobitnom, loto srećkom ljudi reše nagomilanih finansijskih nedaća i reše neka od životnih pitanja, kupe stan ili zasnuju sopstveni biznis, može da navede na zaključak da je ova vrsta igre najpopularnija u zemljama s nižim životnim standardom. Pretpostavlja se da je to za većinu stanovnika ovih zemalja jedini način da se domognu kvaliteta života koji je za razvijene zapadne zemlje uobičajen. Prema rečima Darka Nikolića, ovakve teze nisu opravdane.

- Kad je nagradni fond u Engleskoj 100.000 funti, svi se uključuju u igru, a u Francuskoj pola nacije igra loto. Što je najzanimljivije, Šveđani su potpuni fanatici za igre na sreću i njihova lutrija je jedna od najbogatijih na svetu. Iako Srbija i Švedska imaju približno isti broj stanovnika, promet od igara na sreću u ovoj zemlji je oko sto puta veći nego kod nas - ističe Darko Nikolić i dodaje da broj igrača u nekoj zemlji zavisi od broja stanovnika, ali i njihove platežne moći.

s4
s4

U zavisnosti od visine nagradnih fondova, Srbija ima do milion igrača (šestina populacije) koji učestvuju u igrama na sreću Državne lutrije Srbije. Prema rečima sagovornika Press Magazina, ta cifra srazmerna je igračkoj populaciji u Sloveniji ili Hrvatskoj. Na svim meridijanima primećena je neobična zakonitost - ma koliko zagarantovan fond za sedmicu bio visok, ljudi masovno popunjavaju loto listiće tek kada su u igri milionski dobici.

- Zagarantovani nagradni fond u Srbiji, ako je sedmica izvučena u prethodnom kolu, jeste 350.000 evra. Ma koliko ta suma bila nedostižna za većinu stanovnika, ljudi vole da se uključe tak kad je nagrada milionska - napominje savetnik u Državnoj lutriji Srbije.

Iako se ne može govoriti o starosnoj dobi koja preovlađuje među loto igračima, primetno je da mlađe generacije ređe reaguju na svote od par stotina hiljada evra, a u igru ulaze kad je glavni zgoditak izražen sa sedam cifara - u evrima, naravno. Srednje generacije, pak, racionalnije sagledavaju (generalno visoke) nagradne fondove za sedmicu, pa su samim tim i verniji igrači.

Na trafikama i uplatnim mestima lutrije odskora su se ponovo našli bingo tiketi, jedne od najomiljenijih igara na sreću na ovim prostorima.

- Za razliku od lotoa, gde postoji akumulirani nagradni fond i jedan dobitnik s velikom nagradom, kod binga se brojevi izvlače sve dok se ne dobije srećni dobitnik. Novčana nagrada kreće se od 100.000 do 150.000 evra, ali ima i više dobitnika koji dobijaju vredne robne nagrade - precizirao je Darko Nikolić.

Danas se bez interneta ne može, pa je sasvim logično da su se igre na sreću uselile u virtuelnu stvarnost kompjutera. Trenutni hit u svetu su internet kazina, pa iskusni i oni manje iskusni kockari uskaču u partije otvorene na ekranu njihovih kompjutera. U nekim zemljama i loto može da se igra posredstvom globalne mreže, ali i dalje je neuporedivo popularnija klasična varijanta.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati