Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 11. 2007.  - Autor: VLADA ARSIĆ

KRVAVO VEČE U KOŠUTNJAKU

Knez Mihailo Obrenović ubijen je u sredu, 29. maja 1868. Atentat su organizovali i sproveli braća Radovanović - Pavle, Đorđe i Kosta

s1
s1

Te prolećne večeri, 29. maja 1868. godine, ništa u Beogradu nije slutilo na tragediju. Oko pola sedam uveče, pošto je malo zahladilo, gradske ulice su oživele. Ljudi su izašli na šetališta, popunile se bašte i terase brojnih kafana. Iznenada, pažnju je privukao jedan neobičan prizor. Uzbrdo, uz današnju ulicu Kneza Miloša, jedna kola jurila su u najbešnjem trku. U kolima je narod prepoznao Iliju Garašanina, bivšeg predsednika Vlade, bledog kao smrt. Ljudi se uskomešaše. Svi izleteše na ulicu i ubrzo, kao vihor pred nepogodu, po varoši protutnja strašan glas - ubiše knjaza!

Jaka ljubav, jača smrt

U Šarenom konaku u Kragujevcu, 4. septembra 1823. godine, u knjaževskoj kući Obrenovića, rođeno je još jedno dete. Posle Petra, Petrije, Savke, Ane, Milana i Marije, Ljubica i Miloš dobili su i sina Mihaila. Posle njega će se roditi i Teodor, ali za decu to nisu bila srećna vremena. Većina je umirala u ranim godinama života, pa nije čudno što će Mihailo ostati jedini naslednik Miloševog kneževstva. Srbijom je vladao u dva navrata. Prvi put postao je knez 1839. godine, posle smrti svog starijeg brata Milana, ali se na vladarskom tronu nije dugo zadržao. Mlad, neiskusan i nedorastao, vladar je svrgnut posle svega tri godine, kad ga je smenio knez Aleksandar Karađorđević. Obrenovići se vraćaju na vlast 1858. godine, a dve godine kasnije, nakon smrti oca Miloša, Mihailo ponovo postaje aktuelni srpski knjaz.

Tokom njegove druge vladavine Srbija je doživela preporod u skoro svim sferama života. Za 16 godina provedenih u inostranstvu, Mihailo je upoznao najrazvijenije zemlje tadašnje Evrope, i mnogo toga, kasnije, primenio u Srbiji. Cilj mu je bio da zemlju potpuno oslobodi od Turaka i da od nje napravi ono što je Pijemont bio za Italiju - centar okupljanja svih porobljenih naroda na Balkanu. Mladi knez je, najpre, ukinuo Turski ustav, formirao narodnu vojsku, uveo jaku državnu administraciju i počeo da razvija školstvo, kulturu i umetnost. Tokom njegove vladavine oslobođeni su svi gradovi, a zemlja se počela munjevito razvijati.

Iako je bio jedan od najpopularnijih vladara u srpskoj istoriji, njegova vladavina, zasnovana na prosvetiteljskom apsolutizmu, imala je i brojne protivnike, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pristalice svrgnute dinastije Karađorđević, koje su protiv njega neprestano organizovale spletke, intrige i zavere, bile su svakodnevna pretnja. Ipak, Mihailo se nije previše obazirao. Štaviše, bio je ubeđen da se nije rodila srpska ruka koja bi mu mogla nauditi.

Jedna od najvećih kneževih slabosti, kao i većini Obrenovića, bile su žene. Međutim, za razliku od oca koji je prema njima bio sirov i surov, Mihailo je bio sušta suprotnost. Bio je kavaljer i džentlmen, sentimentalan, romantičan i muzikalan čovek. Voleo je žene, još više one njega. Ipak, sreće u ljubavi nije imao. Brak s mađarskom groficom Julijom Hunjadi, koji je započet s puno emocija, strasti i ljubavi, okončan je 1865. godine, bez dece i svađa, ali s puno kajanja, suza i nerazjašnjenih odnosa.

Julija je zauvek napustila Beograd, a Mihailo se prepustio radu i samoći. Ubrzo je, međutim, njegovo srce osvojila mlada i lepa Katarina, kćerka kneževe sestre od strica, Anke Konstantinović. Nedostojna i neprilična veza uzburkala je duhove u Srbiji, a Mihaila stavila pred nemoguć izbor - odustati od ljubavi koja je iz dana u dan bila sve veća, ili se izložiti anatemi crkve i osudi javnosti. Pobedila je ljubav. Mihailo se verio s Katarinom, ali do braka nikada nije došlo. Jednostavno, kneževa smrt bila je brža.

Polugodišnja žalost

Knez Mihailo ubijen je u sredu, 29. maja l868. godine, po starom kalendaru. Tog dana, oko pola šest po podne, knjaz se sa svitom izvezao do Košutnjaka. Bio je u civilu, u kaputu zagasito plave boje, beličastim pantalonama i s oficirskim kačketom na glavi. Ispred Miloševog konaka sreli su Iliju Garašanina, koji je ostao da ih sačeka posle šetnje. Mala grupa se ubrzo razdvojila. Na čelu su bili Mihailo, Anka i njena kći Katarina, a daleko za njima zaostali su knjažev ađutant Svetozar Garašanin i Tomanija Obrenović, Ankina majka.

s2
s2

Mesto zločina... Knez Mihailo ubijen je u Košutnjaku

U trenutku kada je svojoj sestričini Katarini štapićem po zemlji pokazivao mrave koji docnije okrilate, pred njih iz šiblja izađoše trojica muškaraca. Kneza i njegove saputnike pozdraviše skidanjem kape levom rukom, a desnom odmah potegoše oružje. Smrtno ranjen, knez je stigao samo da uzvikne: „Ne dajte, ljudi!"

Čuvši šta se dogodilo, stari Garašanin, ne hajući za sudbinu sina Svetozara, pohita ka gradu. Poručnik Aleksandar Simović, koji je ispred topčiderskog konaka sedeo sa Garašaninom, potrča ka mestu događaja. Ono je bilo pusto i osamljeno. Duboka tišina vladala je u gustoj šumi. Kao da je i sama priroda zanemela pred užasnim zločinom. Pored staze ležao je umoreni knjaz, s velikim ranama po licu i rukama, krvav i vruć. Kraj njega, u samrtnom ropcu, ležala je i Anka. Katarina je bila teško ranjena. Iznad njih lebdeo je plavičasti dim ispaljenog baruta i mirno se dizao ka nepomičnom granju. Uskoro je na lice mesta stigao i prvi knjažev ađutant, pukovnik Dragutin Žabarac, policija i engleski konzul Longvort sa ženom, koji se slučajno zatekao u Košutnjaku.

a

Šuma crnih zastava

Sprovod od dvora do Saborne crkve kretao se kroz čitavu šumu crnih zastava. Žalost je bila tolika da su Beograđani spontano obukli crninu i nosili je čitavih šest meseci, sve dok je trajala i zvanična državna žalost. Knez Mihailo je spušten u grob sa zavetom - „Tvoja misao poginuti neće".

Žabarac je mrtvog kneza stavio u kola, a kako su ona bila kratka, postavio ga je u sedeći položaj. Ubrzo je nastala neviđena oluja, s kišom, gromovima i munjama. Ljudi koji su se zatekli na ulici, videvši dvorska kola i na njima, u trenutku munje, svog omiljenog vladara, pomisliše da Mihailo nije mrtav, već samo ranjen, pa svi gromko uzviknuše - „Živeo knjaz"! Nažalost, sve nade razagna ogromni crni barjak, koji ujutru, 30. maja, osvanu na kneževom dvoru. Istog dana, u četvrtak, izvršena je obdukcija i balsamovanje kneževog tela, da bi naredna tri dana bilo izloženo u velikoj dvorani Starog dvora, srušenog posle Majskog prevrata.

Telo je u paradnoj uniformi, okruženo gardom i oficirima, položeno u kovčeg od crne ebonosovine. Ceo Beograd defilovao je pored mrtvog vladara. Naročito je tužno bilo kad je jedna žena u dubokoj žalosti, jecajući i posrćući, prišla odru. Malo je ko u prvi mah prepoznao kneginju Juliju, koja je na vest o smrti odmah pohitala iz Beča. Bio je to oproštaj od bivšeg muža, ali i od Beograda u koji se više nikada neće vratiti.

I kneginja umešala prste

Cilj zaverenika je bila dinastička smena. Kasnija istraga pokazala je da je u sve ovo „prste umešala" i kneginja Persida, žena svrgnutog knjaza Aleksandra Karađorđevića. Međutim, motiv neposrednih izvršilaca bila je i lična osveta. Naime, atentat su organizovali i sproveli braća Pavle, Đorđe i Kosta Radovanović, čiji je četvrti brat Ljubomir, zbog nekog falsifikata, robijao u topčiderskom kazamatu. Verujući da je nevin i da je za njegovu sudbu odgovoran lično knez, braća su na sebe preuzela ovu tešku i sramnu akciju. Uspeli su u naumu da ubiju knjaza, ali je sve ostalo urađeno toliko traljavo i diletantski, da su ubrzo pohapšeni i streljani.

Tokom istrage utvrđeno je da su u zaveri učestvovala dva oficira i 14 civila. Osim četvorice braće Radovanovića, na smrt su osuđena i braća kneginje Perside - Nenad, Sima i Svetozar. Presude oficirima, Đorđu Mrcajloviću i Nenadu Nenadoviću, izvršene su u kalemegdanskom Donjem gradu, ispred kapije Karla VI, a streljanje ostalih osuđenika obavljeno je na Karaburmi. Ministar vojske, pukovnik Vojislav Blaznavac, koji je posle atentata praktično preuzeo svu vlast u zemlji, nije „pomilovao" nikog. Čak ni one čija je uloga u pripremi atentata bila skoro periferna. Na upražnjeni presto doveden je maloletni Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema Obrenovića. Knez Mihailo je ubijen, ali je dinastija Obrenovića ovog puta uspela da preživi. Sve do novog 29. maja, kada su 1903. godine, u Majskom prevratu, ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, posle čega se ugasila loza Obrenovića.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati