Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 05. 2014.

Upoznajte Srećka, hrabrog psa koji se kreće pomoću kolica

Vanja Ječmenica iz Pljevalja je ponosna vlasnica jedinog psa u Crnoj Gori koji se kreće uz pomoć kolica.

Upoznajte Srećka, hrabrog psa koji se kreće pomoću kolica

Ona i njen verni Srećko prevalili su dugačak i trnovit put od trenutka kada ga je Vanja na ulici ugledala povređenog i krvavog pa sve do danas.

Nije bilo odustajanja, već nadljudske borbe i truda. Ljudi su govorili da je luda što vreme i novac daje za napuštenog psa, a veterinari da mu nema spasa i da je najbolje da bude uspavan... A pogledajte ih sada! Oboje srećni - Srećko trčkara u kolicima, a Vanji je puno srce jer je uspela da ga spasi!

Ova mlada devojka je na ulici, pre otprilike dve godine, videla pregaženog psa. Ispričala nam je da ga je odmah odvela veterinaru. Pas je bio u teškom stanju i morao je na snimanje, pa se Vanja uputila u Bar, jer u Pljevljima nema rendgena. U to vreme bila je nezaposlena, ali se nekako snašla da plati sve troškove veterinara.

Trojica veterinara savetovala su je da ga uspava, ali Vanja nije htela ni da čuje za to! Nameračila je da ga spasi i nište je u tome nije moglo zaustaviti.

-U Baru su rekli da se plaše da ga operišu, jer mu je polomljena butna kost, karlica pukla na nekoliko delova, a rame iščašeno. Peporučili su mi da ga odvedem u Beograd.

Vanja je tada osnovala grupu na Facebooku i zatražila pomoć dobrih ljudi u prikupljanju novca za Srećkovo lečenje. Raspitivala se ko je najbolji neurohirurg i ko bi želeo da operiše Srećka.

-Kada su počeli da mi se javljaju ljudi koji žele da pomognu, krenula sam za Beograd sa Srećkom. Otišli smo kod veterinara Milana Mitića koji je ustanovio da je psu povređena i kičma, odnosno nerv, koji bi možda mogao da se obnovi. To mi je dalo dodatnu snagu...

Vanja je u Beogradu upoznala ljude koji, kao i ona, vole životinje i onu su joj ponudili gostoprimstvo. Nije ih poznavala, ali ih je briga o Srećku ubrzo učinila prijateljima.

Srećko je 2 meseca bio potpuno nepokretan. Zbog iščašenja ramena nije mogao ni na prednje noge. Imao je mnogo dekubitnih rana koje su teško zarasle. Tek kada je rame zaraslo, Srećko je počeo da se uspravlja...

Inače, Vanja je u jednom trenutku pomislila da bi Srećku plivanje moglo da pomogne da prohoda, pa ga je sa prijateljima vodila na Lido.

-Išli smo na Dunav, gde je Srećko i napravio prve korake. U Pljevljima nije mogao da nastavi sa plivanjem. Žao mi je što nemam mogućnosti da mu napravim neki bazen u dvorištu, ko zna šta bilo da je nastavio sa vežbanjem...

-Nakon nekog vremena poručili smo kolica. Napravio ih je gospodin Dragan, koji je inače jedini čovek na ovim prostorima koji se time bavi. Kada su kolica stigla, ja sam se plašila da li će se Srećko na njih navići, ali on kao da ih je jedva čekao! Već nakon 3-4 dana počeo je da juriša u njima. Na kolica sam mu namestila i jastuče, da mu bude udobno, pa sada nemamo nikakvih problema.

Vanja kaže da je veliki broj ljudi nije podržao u borbi za Srećka i mnogima nije bilo jasno zašto se uopšte trudi. Ona je verovala da će jednog dana biti bolje.

-On je veliki borac! Ponekad se dešava da sam napravi nekoliko koraka i onda padne od umora. Ipak, daje mi snagu jer vidim da ne prestaje da se trudi... U svemu brza, juriša glavom kroz zid, a ni dan danas nema strah od automobila. On je neverovatan pas!

Vanja brine o još nekoliko pasa, i kaže da joj nije teško da sve postigne. Pokušava da nađe dom psima iz Pljevalja, da podigne svest ljudi koji i dalje ne doživljavaju napuštene životinje kao živa bića. Rekla nam je da joj teško pada jer se u njenom okruženju psi uspavljuju i zbog najmanjeg preloma, a eto njen Srećko je dokaz da se uz mnogo truda čuda dešavaju.

Izvor: Životinje.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage