Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Da li vas muči pitanje svrhe života: Vežbe za prevazilaženje egzistencijalne anksioznosti
Ova vrsta anksioznosti je vrlo uobičajena, a možemo je se vrlo lako rešiti... evo stručnih saveta!
Foto:B92.net
Pojam egzistencijalizma se pre svega vezuje za istoimeni filozofski pravac koji se bavi pitanjem ljudskog postojanja i slobode izbora. Egzistencijalna anksioznost je fenomen koji se javlja kod osoba koje ne moraju imati veze sa filozofijom a koje postavljaju sebi pitanja vezana za sopstveno postojanje tipa: "Ko sam ja?", "Koja je svrha mog postojanja?", " Kako to da ja hodam, osećam, mislim?"
Ovakva pitanja rađaju kod osobe osećanje straha, nelagodnosti, jer se u tom trenutku ona distancira od svega što je okružuje, svakodnevnih radnji i postaje fokusirana samo na svoju misao i osećanjeastraha i nelagode koja se u tom trenutku javljaju.
Ovakva pitanja obično se postavljaju u periodu adolescencije kada se razvija sposobnost apstraktnog mišljenja, pa tako osoba od 11-12 godina postaje pravi mali filozof, a uz pitanja o postojanju sopstvene egzistencije postavljaju se i pitanja vezana za postojanje svemira, njegove bezgraničnosti i sl.
Ono što kod osobe stvara anksioznost i u mlađim i u starijim godinama jeste zapravo činjenica da nešto ne može da objasni ili zamisli i to je ono što je strašno i što je čini nesigurnom.
Egzistencijalna anksioznost je nešto što je uobičajena pojava i ne predstavlja nikakav poremećaj već plod apstraktnog razmišljanja i produbljenog samoposmatranja. Međutim, ovaj fenomen se često javlja kod osoba koje već pate od nekog anksioznog poremećaja. U praksi sam često susretala klijente koji se boje ovakvih misli, smatrajući da te misli ne smeju da se javljaju i da su simptomi "ludila" (srodan ovom osećaju je osećaj depersonalizacije).
U suštini, egzistencijalna anksioznost kod osoba kod kojih postoji neki anksiozni poremećaj je vezana za uverenje da nešto sa njihovim umom nije u redu, te postojanje bilo kakvih "neobičnih/bizarnih" misli može potkrepiti već postojaću nesigurnost u sopstveni zdrav razum.
Najbolji način da se rešite egzistencijalne anksioznosti jeste da premestite fokus sa apstaktnih misli na fizičke senzacije i ono što se dešava oko vas. Npr. pokrenite prste na nogama/rukama, uhvatite neki predmet, imenujte ga, imenujte stvari oko sebe, recite kakve su one, opišite ih, mislite o tome gde se nalazite, kako se zovete, ko su vam roditelji, čime se bavite.
Ali pre svega, shvatite da nije čudno da postavljate sebi pitanja o sopstvenoj egzistenciji - to je karakteristično za svakog čoveka, verovatno ste i ranije na ovaj ili onaj način mislili o tome, ali pošto ste inače uznemireni i anksiozni, sumnjate u sve, plašite se i onoga što je uobičajeno.
Nema komentara.