Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 03. 2018.

Samoobmana: Zašto i kako lažemo sebe?

Nesvesni mehanizam koji upravlja našim životom. Ključ je u egu, kojem je važno da zadrži lepu sliku o sebi. Kada nam nešto smeta kod drugog, trebalo bi da se zapitamo da li je to naša osobina.

Samoobmana: Zašto i kako lažemo sebe?

Foto:zenskikutak.rs

BEZ nje ne bismo mogli da živimo. Prati nas kao senka, gde god da krenemo. Za to smo svi - bogati i siromašni, intelektualci i nepismeni, stari i mladi - jednako talentovani. Ne, nije reč o ljubavi, već o samoobmani.

Veliki poznavalac ljudske prirode, američki pisac Mark Tven nije imao dilemu - život je večita samoobmana. Od kolevke pa do groba ljudi sebi sugerišu lažne predstave, prihvataju ih kao realnost i tako grade svet iluzija, tvrdio je Tven.

Nakon tri decenije istraživanja ove teme, evolucioni biolog Robert Trivers dokazao je da sebe lažemo tako što informacije biramo selektivno i tako "krivimo" realnost kako bi se uklopila u naš postojeći sistem razmišljanja. Tako ćemo "smanjiti" broj popušenih cigareta ili pojedenih čokoladica, pričati kako nismo dobili unapređenje jer je šef kreten, a ne zato što smo, daleko bilo, nesposobni za taj posao, ubeđivati sebe da smo srećni u braku, čak i kada sa zavišću posmatramo nasmejane parove. Nisu ljubavni i međuljudski odnosi jedini teren na kom se ovaj mehanizam pokazuje. Ponekad, državne odluke koje bi trebalo da budu racionalne, poput one da se uđe u rat, takođe mogu biti donete "zahvaljujući" samoobmani. A, ona je, govorio je Njegoš, ubitačna i za ljude i za narode.

Sagovornica "Života plus", psiholog Suzana Vemić naglašava da ključ leži u egu, kome je vrlo važno da zadrži lepu sliku o sebi, pa potiskujemo ili negiramo sve sadržaje koji su neprihvatljivi za našu predstavu o sebi.

- Još je Sigmund Frojd opisao ove samoobmane, kroz mehanizme odbrane. Osnovni je potiskivanje, a kada neprihvatljivi sadržaj potisnemo, dalje ponašanje objašnjavamo na različite načine, na primer racionalizacijom. Jedna vrsta racionalizacije se zove "kiselo grožđe" kada obezvređujemo nešto što smo želeli, a nismo dobili. Druga vrsta racionalizacije, "sladak limun", podrazumeva da previše hvalimo uspeh ili cilj koji nismo želeli, ali smo ga ostvarili - kaže psiholog.

POGLEDAJTE SEBE HRABRO U OČIPONEKAD deluje da je samoobmana dobra, jer nas štiti od bolnih istina sa kojima se teško suočavamo. Ali, to je samo privid. - Samoobmana nas navodi da sebe posmatramo nerealno i zanemarujemo našu "tamnu stranu". Bolne istine, sa kojima ne želimo da se suočimo, svakako postoje i ne možemo ih izbeći, već imamo iluziju da smo ih izbegli. Zato je vrlo važno da skupimo hrabrost i pogledamo sami sebe u oči, jer ćemo tako moći da rastemo i razvijamo se - poručuje psiholog Suzana Vemić.

Ali, dok ćemo kod drugih vrlo lako uočiti ovaj princip, kod sebe ga ne primećujemo. I u tome leži paradoks, jer svima oko nas je jasno šta radimo, osim nama kao glavnim akterima. I među najvećim zločincima, retki su oni koji su mislili da su zli. Radije su opravdavali svoje postupke. Ono što samoobmanu čini opasnom je da joj pribegavamo nesvesno.

- Uglavnom primetimo kada drugi sebe obmanjuju jer je to gotovo očigledno. Verovatno poznajete ljude koji "ne vide" da njihov tinejdžer puši ili još gore, koristi neke psihoaktivne supstance, iako svi u okruženju znaju za to. Obično se tada pitamo da li je moguće da ne vide - pojašnjava psiholog.

Iako je najstrašnije obmanjivati samog sebe, zato što je u tom slučaju, pored prevaranta stalno prisutan i prevareni, kako je opominjao Platon, samoobmana itekako utiče na naše odnose sa drugima. Nije retkost da njih optužimo za ono za šta smo sami krivi. I to radimo u ljubavnim, poslovnim i svim drugima međuljudskim, naročito bliskim odnosima.

- Jedan od mehanizama odbrane je projekcija, kojom sav sadržaj neprihvatljiv svesnom ja, vidimo u drugima. Setite se samo koliko puta vas je nervozan kolega ili partner pitao: "Šta ti je? Što si nervozna?", iako je vama bilo sasvim jasno da niste nervozni vi, već ta osoba. Projekcija može da utiče vrlo negativno na međuljudske odnose, zato je više nego korisno da se svaki put kada nam nešto jako smeta kod drugog, zapitamo da li se mi ponašamo na sličan način, samo ne želimo to da priznamo. Samoobmana u vidu negiranja problema takođe je štetna za međuljudske odnose, jer kada negiramo problem, ne možemo da ga rešavamo - opominje Vemićeva.

Budući da je reč o nesvesnom mehanizmu, utisak je da mi tu ne možemo ništa. Ali, nije baš tako. Za početak, neophodno je da ne budemo tvrdoglavi u tvrdnji kako to nama nikada ne može da se desi. Prema rečima naše sagovornice, samoobmana uvek može da nam se dogodi i najvažnije je da to prihvatimo kao mogućnost jer će nam u tom slučaju biti lakše da je prepoznamo i osvestimo.

- U osvešćivanju pomaže i činjenica da svi imamo "tamnu stranu", osobine i emocije neprihvatljive za naše svesno ja, odnosno naš ego. Ipak, sve te potisnute emocije nekako moraju da se ispolje, teže da dopru u našu svest, kako bismo ih prihvatili. Možete da posmatrate šta vas posebno iritira kod drugih, šta vas vređa kad vam neko kaže, šta nikako ne biste želeli da ljudi pomisle o vama, jer su to oblasti u kojima postoji prostor za samoobmanu - kaže psiholog.

I setite se proročkog upozorenja, koje je Dostojevski izneo u "Braći Karamazovima": "Iznad svega, ne lažite sebe. Čovek koji laže sebe i sluša svoju laž, dolazi do tačke kad ne može da razlikuje istinu ni u sebi ni oko sebe i tako gubi samopoštovanje i poštovanje prema drugima. A bez poštovanja, on prestaje i da voli".

Izvor: zenskikutak.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage