Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 03. 2007.  - Autor: ANA SAVIĆ

I oni su bili mali - Margit Savović: TVRDOGLAVA

Pravila bi scene ako joj nešto nije bilo po volji, šutirala je, grizla i govorila ružno

S

Rođena je kao Kevari Margit u gradu Bekeščaba na jugoistoku Mađarske, gde je i odrasla. Njena porodica je bila brojna. Živeli su zajedno sa babom i dedom po majci, koji su bili Slovaci, pa se u kući podjednako pričalo totski i mađarski.

- Bilo nas je četvoro dece, i to moja sestra Katalin, od mene starija deset godina, a ćerka je mog oca iz prvog braka. Zatim, moj pet godina stariji brat Peter, posle sam se rodila ja, pa Ištvan, tri godine mlađi od mene.

Zbog velike razlike u godinama sa sestrom nisam bila baš bliska. Sa starijim bratom je bilo teško slagati se, jer je odmah uobrazio da je genije, pa je nas male dosta kinjio i stalno iskorišćavao.

Plaćao nam je forintu (1 dinar) da bismo umesto njega obavljali poslove u kući. Zato smo Ištvan i ja stalno kovali planove da mu se osvetimo. Naravno, bez uspeha - priča docent dr Margit Savović, bivša ministarka za nacionalne manjine i ljudske slobode u Vladi SRJ, a sada profesor pedagogije na Pedagoškom fakultetu u Jagodini.

Svako veče deca i roditelji zajedno su čitali knjige iz kućne biblioteke, igrali društvene igre, slušali ploče klasične muzike. To su za Margit bili najlepši trenuci dana.

S2

Posle večere i pre kreveta, otac bi uzeo tri, četiri limuna, isekao ih na kolutove i svi su morali to da pojedu za zdravlje. Margit kaže da i danas oseća u ustima ukus limuna i seća se kako su kolutali očima kada bi otac krenuo sa činijom.

Bila je veoma tvrdoglava. Još kao sasvim mala napravila bi scenu ako joj nešto nije bilo po volji. Onda je šutirala, grizla i govorila ružno.

- Ostalo mi je u sećanju i kako me je otac učio da vozim bicikl. Danima sam "vozila" bicikl tako što sam ga gurala trčeći pored njega, a cela ulica mi se smejala. Trebalo mi je puno vremena da pobedim strah i sednem na bicikl - seća se ona.

Nikada neće zaboraviti revoluciju u Mađarskoj 1956. godine, kada su ruske trupe ušle u zemlju. Pobegli su iz grada na salaš kod rođaka, gde je već bilo izbeglo mnogo ljudi. Te prve noći, seća se topovske paljbe i eksplozija granata u blizini. Taj strah nikad neće zaboraviti.

Margit je bila odličan učenik, ali je preterano učila, baš štreberski. Dugogodišnji san bio joj je da postane arheolog, specijalizovan za egipatsku kulturu. Kasnije je htela da bude prevodilac, pa je učila jezike. Život je odlučio da bude profesor.

- Prvo sam završila matematiku, ali to nije bila moja nauka, pa sam postala pedagog i nisam pogrešila. Završila sam osnovnu školu muzičkog usmerenja, što je tada značilo svaki dan čas muzičkog, hor i obavezno sviranje na dva instrumenta. Ja sam izabrala klavir i frulu.

Gimnaziju sam završila u rodnom gradu. Studije sam započela 1972. u Subotici, na Višoj pedagoškoj školi, smer matematika - zaključuje Margit Savović.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati