Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 12. 2006.  - Autor: ANA SAVIĆ

I ONI SU BILI MALI: Miroslav Đuričić Miki - NESTAŠKO

Toliko je bio nemiran da ga je majka "tukla kao konja", a otac ga je čuvao tako što ga je vezivao za drvo!

slika
miki

Miroslav Đuričić Miki

Da ga lekarka Šana iz Zemunske bolnice, gde se rodio, nije spasila, Miroslav Đuričić Miki, najveća zvezda "Velikog brata", danas ne bi bio među nama. Kaže da su ga ostavili da umre i da je jedan od sto slučajeva beba koje prežive kliničku smrt. Kao uspomenu na to ima kriv vrat. Odrastao je u Kupinovu u staroj sremskoj kući koje se sa setom seća. Ima dve godine stariju sestru Maju, sa kojom se baš i nije najbolje slagao.

- Ona je bila babina mezimica, a ja dedin. Kada smo kao klinci počeli da izlazimo, uvek je imala para jer bi joj baba davala, a ja ni dinara jer mi deda nije davao. I tako ja izađem bez novca, a ona nikada nije htela da mi pozajmi. Krila je da ima para da ne oda babu, kako bi ova nastavila da joj daje. Posle je od mene krila i cigare - priča Miki.

Pošto je bio nemiran majka ga je, kaže, "tukla kao konja", a tatu nije ni viđao jer je bio u šumi ili kafani. S njim se ipak bolje slagao jer ga nikada nije udario, ali jedno ne može da mu zaboravi.

- Kada nas je čuvao, mene bi vezao za drvo. Sestra i on jeli bi smoki, a ćale bi rekao: "Malo taji, malo Maji", a meni ništa! Bio sam vezan da ne pobegnem jer sam toliko bio nemiran da sam mnogo puta padao i povređivao se. Zato mi je i nos kriv jer sam uvek padao pravolinijski - kaže Miki.

Svaku igračku je morao da polomi, da vidi šta ima unutra. Čuveni su Mikijevi nestašluci u Kupinovu.

- Keva me je jednom tražila i pošto je naišla na grupu dece, pitala ih je: "Gde je moj Miki?" U sledećem momentu me je videla kako izlazim iz lisičje jazbine gde sam se zavukao da izvučem lisičiće. Kada je bila zima ja sam obavezno bio taj koji je morao da propadne u zaleđenu baru kada bismo igrali hokej. Dođem kući sav mokar i crven. Zbog tih mojih nestašluka majka me je ubijala od batina - seća se Miki.

slika 2
miki

ČUDOM PREŽIVEO... Sa majkom po rođenju

Kao dete hteo je da bude Mister No ili Zagor, ali kad bi ga u školi pitali šta bi voleo da bude kad poraste, odgovarao je "ne znam" i "ništa".

Kao mali, mnogo je voleo da jede. Pokojna baba mu je govorila da ima nešto u njemu, pa jede i za sebe i za tog drugog.

- Jednom sam žureći, jer su me deca čekala da igramo fudbal, pojeo punu vanglu valjušaka, pa su morali da me vode u bolnicu jer nisam mogao da dišem. Pojeo sam jednom i celu, veliku sremačku štrudlu - hvali se Miki svojim gurmanskim podvizima.

Njegov otac je imao običaj da svima priča da je Miki tako velik jer je naglo počeo da raste kada je popio tečnost za rast biljaka koju je prethodno zašećerio misleći da je sok. Među decom u selu bio je kao odrastao. Već u šestom razredu su počeli da mu rastu brkovi, zbog čega je njegov nastavnik mislio da je musav i govorio mu da uzme gumicu i obriše se. Dva puta je bežao od kuće "u svet". Prvi put kada je dobio jedinicu "slučajno", ali ga je majka našla u njivama pet kilometara od kuće, i drugi kada je sa 16 godina bez dinara i pasoša krenuo u Italiju kako bi nasekirao svoje jer su se prethodno posvađali. Stigao je samo do Zemuna.

- Kada sam se vratio u Kupinovo, baba mu je rekla: "Jes' ogladnio?", majka: "Evo ga, vratio se", a tek ćale i deda: "A gde je on bio?" Nisu ni primetili da me nema - završava Miki svoju priču.

Izvor: Press / Foto: privatna arhiva

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati