Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 09. 2009.  - Autor: Siniša Dedeić, Branko Rosić

Srpski fašisti "nečiste krvi"

U burnoj nedelji u kojoj su se smenjivale epizode prebijanja francuskog navijača, otkazivanja gej parade i dana koji je obeležio strah od mogućeg velikog nasilja i krvi na beogradskim pločnicima, ponovo je pažnja usmerena na ekstremne organizacije, tačnije na pitanje da li u Srbiji zaista postoji fašizam i koliko je jak

Fašizam
Fašizam

Da bi Srbin bio fašista, morali biste najpre naći crnca, pripadnika „Kju kluks klana", često se čuje kao odgovor na pitanje ima li fašizma u Srbiji. I zaista, najmanje milion Srba stradalo je za vreme Drugog svetskog rata, u doba vladavine ideologije koja zagovara istrebljenje nižih rasa, među koje su ubrajani i Sloveni. Jasenovac, Jadovno, Kragujevac, Kraljevo, Banjica, Staro sajmište, hercegovačke jame... Nepregledan je spisak mesta na kome su Srbi, i ne samo oni, stradali zbog svoje „nečiste krvi".
Pa ipak, neonacizam nije zaobišao ni Srbiju 21. veka. Pomodarstvo, neobrazovanje, maskiranje puke agresije u ideološku formu ili, pak, kontinuitet sa istorijskim pokretima od pre Drugog svetskog rata? Sve to zajedno ili ništa od toga. Razni su odgovori na, čini se, jednostavno pitanje - ima li fašizma u Srbiji?
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak kaže da Srbija „nikada nije bila fašistička zemlja, ali je u njoj bilo fašizma".
- Fašističkih pojava ima i danas u Srbiji, kao i pokušaja rehabilitacije onoga što se rehabilitovati ne može. Ne sme se zaboraviti antifašistički miting u Novom Sadu, tokom kojeg su demonstranti „pozdravljeni" fašističkim pozdravima i kamenicama, kao ni skup u Beogradu, koji je obezbeđivao kordon policije. Ako nema fašizma u Srbiji, od koga nas je onda policija štitila - upitao je Nećak.

Fašizam
Fašizam

Korene fašističkih ideja u Srbiji, iako se svi istoričari ne slažu po tom pitanju, mnogi pronalaze u ideologiji Dimitrija Ljotića i njegovog „Zbora", organizacije iz koje je tokom Drugog svetskog rata nastao Srpski dobrovoljački korpus, koji se sa Nemcima borio protiv antifašista. Istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju ističe da je „Zbor" i pre rata bio „prilično nepopularna organizacija", koja je imala veoma malo pristalica, uglavnom u Smederevu i okolini, odakle je sam Ljotić, ali bilo ih je, na primer, u drugom delovima Jugoslavije, poput Splita.
- Fašizam u Srbiji, a bilo ga je samo u tragovima, nikad nije bio dominantna ideologija. Nedićev režim, koji se smatra nacističkim, u svojoj suštini nikad to nije bio, već može da se okarakteriše samo kao kolaboracionistički. To je bila desničarska, konzervativna ideologija, koja je zastupala teze reda, rada i discipline, što je bilo uobičajeno za taj period i u Slovačkoj, Francuskoj i mnogim drugim zemljama koje su se pozivale na konzervativne vrednosti. Nije ispravno porediti Ljotića sa Nedićem, jer je predsednik vlade bio general, heroj iz Prvog svetskog rata, frankofil i rusofil, ali i protivnik komunizma. Njegova izjava da bi „pre bio kaplar kod Staljina, nego general kod Hitlera" dosta govori o njemu - govori Cvetković.
On ističe da se neke od grupa, koje sada označavaju profašističkim, pozivaju na ideologiju Dimitrija Ljotića, koji je, naglašava Cvetković, bio eklektik. Prema njegovim rečima, u Ljotićevim govorima može se pronaći zbir različitih ideja - od protivljenja svetskom kapitalizmu, Zapadu, masoneriji, preko antisemitizma, što negiraju neki njegovi sledbenici, do panslovenstva i hrišćanstva.
- Taj pokret je sve što se kod nas može označiti fašizmom, jer su Srbi od Prvog svetskog rata bili antigermanski raspoloženi, tako da nisu bili otvoreni za Hitlerove ideje. Bili su ili frankofili ili anglofili. Ideologija koja je došla iz Nemačke i Italije nije pustila korene, osim kod Ljotićeve formacije „Zbor" i „Borbaša" Svetislava Hođere, organizacije koja je bila još marginalnija. Ljotićeva idelogija je nešto u čemu su pojedine grupe sada prepoznale zrnce fašizma. Smatram da je potpuno naduvana priča o srpskom fašizmu, jer su to manje ekstremne grupe sa kojima država može, ako hoće, vrlo lako da se obračuna. Ako bi neke od tih organizacija izašle na izbore, doživele bi potpuni fijasko - tvrdi Cvetković.

Fašizam
Fašizam

Da Srbija nije plodno tle za bilo koji oblik fašističkih ideologija smatra i sociolog Milan Nikolić, koji napominje da ovde ideje esktremne desnice nikada nisu imale jako uporište. On dodaje da u Srbiji ne postoje izrazito fašističke partije ili grupe, ali bi za neke od njih mogao da se koristi termin - fašistoidne, one koje podsećaju na fašističke ili bi mogle da se u njih pretvore.     u
- Takve grupe imamo. To su one koje koriste nasilje u politici i hoće da prisile ljude da se ponašaju na određeni način. Ali one nemaju potpuno razvijenu ideologiju, lidere i strukturu da bi mogle da se nazovu fašističkim. U ispitivanjima javnog mnjenja te grupe pripadaju manjinskim, jer imaju ispod jedan ili dva odsto podrške i na nivou su statističke greške. Međutim, ne treba zaboraviti da je Hitler, pa čak i Musolini, počeo na sličan način, predvodeći male grupe koje su se nametnule nasiljem. Takve organizacije imaju potencijal da iskoriste ekonomske krize, a mi se upravo nalazimo usred jedne takve, kada je stanovništvo nezadovoljno, a takvih je kod nas između 60 i 70 odsto. Iako takve grupe predstavljaju manjinsko mišljenje, u datim okolnostima mogu da se nametnu kao lideri mase i da je usmere u pravcu koji vodi ka destrukciji. Takav primer možemo naći u Argentini, kada je ceo sistem krahirao, a narod više nije poštovao ni zakon ni vladu. Trebalo im je pet godina da se vrate u normalno stanje. Zato ne treba potcenjivati potencijal malih grupa - objašnjava Nikolić.
Sama priča o fašizmu u Srbiji forsira se iz nekih krugova koji žele da ocrne Srbiju i nametnu građanima osećaj krivice, uveren je politički analitičar Branko Radun. Fašizam u Srbiji, ako on i postoji, kako ističe Radun, nalazi se na margini, ali se njime manipuliše jer je „zgodan u političkom obračunu - po principu ko prvi kome zalepi etiketu".
- Tada je taj kome se pripisuje fašizam u poziciji da se brani, da dokazuje da nije ono za šta ga optužuju, a poznato je da su građani Srbije po svojoj prirodi antifaštistički. Ipak, pojava fašizma ima i u Srbiji, ali je on raspoređen na različite političke opcije i na sektor NVO. Propaganda koju vrši NVO sektor često podseća na onu fašističku, iz Drugog svetskog rata - da su Srbi za sve krivi, da Srbija treba da bude što manja, da treba da se priklonimo velikoj sili koja dominira ovim prostorom... Ne moraju organizacije da budu nasilne da bi bile označene kao fašističke, već to mogu biti i po idejama za koje se zalažu. Kod nas se namerno zamenjuju teze iz političko-ideoloških pobuda, pa se politički i ideološki protivnici etiketiraju kao fašistički. Uglavnom se nacionalizam potpuno neopravdano izjednačava sa fašizmom - kaže Radun.

a

Stigli smo dotle da je ministar u Vladi u svom
kabinetu držao sliku Milana Nedića, koga je Srpska akademija nauka svrstala u 100 najuglednijih
Srba. To govori dokle može da stigne restauracija konzervativnih i profašističkih elemenata


Dragoljub Mićunović

U izveštaju MUP-a, načinjenom u novembru 2005. godine, na osnovu koga je Skupština AP Vojvodine zahtevala od Vlade Srbije da „onemogući delovanje organizacija koje svojim aktivnostima ugrožavaju stabilnost i skladne međunacionalne odnose na području Srbije", kao neonacističke organizacije navedene su „Nacionalni stroj", „Skinhedsi", „Krv i čast", „Rasonalisti", dok je „Obraz" proglašen klerofašističkom organizacijom. U ovoj informaciji se ne navodi brojno stanje neonacista i rasista u Srbiji i Vojvodini, ali je detaljno opisano za šta se oni zalažu, gde se okupljaju, pa i kako se oblače.
Izveštaj MUP-a iz 2005. godine:
Na osnovu raspoloživih saznanja, uočeno je da na teritoriji Republike Srbije postoje pojedinci koji svoje delovanje identifikuju kroz pripadnost nekim od sledećih grupa: „Skinhedsi", „Nacionalni stroj", „Krv i čast", „Rasni nacionalisti - Rasonalisti" i „Obraz".

„Skinhedsi"

Neformalna društvena grupa „Skinhedsi" (posebna podgrupa „Skinsi nacisti") deklarišu se da su protiv kriminala, droge, seksualnih nastranosti (proganjaju transvestite, homoseksualce, lezbijke i prostitutke), satanističkih i drugih kultova i svake vrste verskih sekti, masonerije, protiv su Roma, Albanaca, Muslimana, Jevreja, crnaca, stranaca (prema njima kombinuju rasizam i šovinizam) i zalažu se za srpsku državu centralističkog tipa (u čijoj su pozadini monarhija i pravoslavlje). Okupljaju se na koncertima pank muzičkih grupa. Učestali su napadi „Skinhedsa" na pripadnike romske nacionalnosti.

„Nacionalni stroj"

Neformalna društvena grupa „Nacionalni stroj" je tajna, rasistička, šovinistička, antisemitska organizacija, internacionalnog karaktera i aktivna je u 18 država. Članstvo lobiraju tako što se zalažu za očuvanje srpskih vekovnih teritorija, ujedinjenjem svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu i očuvanje pravoslavlja. Metode vrbovanja članstva su putem interneta, učestvovanjem u raznim internet forumima, na koncertima pank grupa deljenjem brošura, letaka i pisanjem grafita.

„Krv i čast"

Neformalna društvena grupa „Krv i čast", srpski „Krv i čast divizija", počinje sa radom 1995. godine, sa idejom širenja nacionalsocijalizma, motivisanjem sledbenika radikalnim aktivizmom. Koristi zastave slične nacističkim ili sa restilizovanim kukastim krstom i dvoglavim orlom sa ocilima. Članstvo se prepoznaje po karakterističnim (nacistička obeležja) tetovažama koje prekrivaju cele ruke, pa čak i telo, nose crne majice sa ispisanim tekstom „kombat 18" ili „C-18". Predstavlja nacističku, rasističku, šovinističku, antisemitsku organizaciju internacionalnog karaktera i aktivna je u 17 država. Članstvo lobiraju putem interneta i organizovanjem koncerata.
Članovi neformalnih društevnih grupa „Skinhedsi", „Nacionalni stroj" i „Krv i čast" veoma su slični i razlikuju se samo u nijansama.

a
Antifašizam na popravnom

Da li Srbija tokom poslednjih godina zaista ima problem sa svojim antifašizmom? Gledajući nazive beogradskih ulica, tačnije njihovo menjanje koje je u jednom periodu dobilo epidemiološke razmere, postaje jasno da se revizija prošlosti, tačnije jednog njenog dela, našlo pod budnim okom ne samo komisije koja se bavi imenovanjem gradskih ulica i trgova. Pre neku godinu stidljivo je u domaćim medijima objavljena vest da su se Rusi žalili zbog činjenice da su slavni sovjetski maršali izbačeni iz imena beogradskih ulica, pa se čak i spekulisalo da je tim povodom tadašnji ruski predsednik Putin to nabacio srpskom kolegi Borisu Tadiću.
Problem Srbije sa antifašizmom najviše je došao do izražaja 2005. godine, tokom proslave 60 godina pobede nad fašizmom, koju je pratila i nešto ranije održana proslava jubileja savezničkog iskrcavanja u Normandiji. Na obe ove svečanosti srpska vlada nije delegirala i poslala svoje ratne veterane. Ipak, grešku je ispravila Rusija, koja je odlikovala srpske borce, uveliko zaboravljene od svoje vlade i države. Ispada da Srbija, koja je dala ogroman broj žrtava u borbi protiv fašizma, koja je jedina ovde imala dva antifašistička pokreta, slavne datume i jubileje stavlja pod tepih svoje istorije, dok nikakve nedoumice nemaju zemlje iz najbližeg okruženja, kao na primer Hrvatska, koja nema problema da istovremeno slavi Blajburg i osnivanje prvih partizanskih odreda, koji su u Hrvatskoj istoriji već apostrofirani kao „prve evropske jedinice u borbi protiv fašizma". Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina Drugi svetski rat se u Srbiji isključivo posmatra kroz prizmu građanskog rata između četnika i komunista, a veliki doprinos u borbi protiv fašizma prepušta se narodima i zemljama koji su dale mnogo manje žrtava u toj borbi nego Srbija. Predstojeća poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu poklopiće se s važnim datumima u srpsko-ruskoj antifašističkoj istoriji, kao i sa borbama u oslobođenju Beograda. Ovih dana se već uveliko glanca poklon koji je Ruska Federacija namenila srpskoj prestonici, a reč je o spomeniku velikog ruskog pesnika Aleksandra Sergejeviča Puškina, koja verovatno neće biti meta skrnavljenja, jer je u pitanju neutralna ličnost, a ne crvenoarmejac.
Bilo bi preterano reći da u Srbiji postoji povampirenje fašizma u ozbiljnim razmerama i da je to pretnja demokratiji i demokratskim institucijama, ali je potcenjivanje tog zla opasno i o tome se mora govoriti, kazao je nedavno Dragoljub Mićunović, predsednik Centra za demokratiju.
- Stigli smo dotle da je ministar u Vladi u svom kabinetu držao sliku Milana Nedića, koga je Srpska akademija nauka svrstala u 100 najuglednijih Srba. To govori dokle može da stigne restauracija konzervativnih i profašističkih elemenata. Ne sme se dozvoliti drugačije pisanje udžbenika i istorije, kao i rehabilitacija verskog šovinizma i ljudi koji su, kao što je to učinio Milan Nedić, zajedno sa nemačkim trupama napustili zemlju - kazao je Mićunović.

„Rasni nacionalisti - Rasonalisti"

Neformalna društvena grupa „Rasni nacionalisti - Rasonalisti" zalaže se za to da Srbi u svojoj državi imaju najviše prava i da sami odlučuju o svojoj državi. Zalaže se za borbu protiv Roma - Cigana. Takođe se zalaže za odbranu časti Srba na način kako su se „borili srpski preci". Zalaže se za državu u kojoj neće biti narkomana, homoseksualizma, sektaša, lopova, degenerika i ostalih umnih bolesnika. Parola im je: „Zdrav duh u zdravom telu, u zdravoj okolini i zdravoj državi". Organizacija je slična američkoj organizaciji KKK, omiljeni autor im je dr Tombson, koga često citiraju na internetu. Rasonalisti poseduju internet sajt, pojedini članovi su aktivni na raznim internet forumima gde šire svoju propagandnu aktivnost i vrbuju nove članove. Ova društvena grupa spada u rasističku organizaciju.

„Obraz"

Politička organizacija - pokret „Obraz" (osnivač poznat) - zalaže se za rehabilitovanje vladike Nikolaja Velimirovića, Milana Nedića, Dimitrija Ljotića, Draže Mihailovića. Zalažu se, kako kažu, za državu sa „božjim blagoslovom", za politiku sa poštenjem, za vojsku sa rodoljubljem, za školu sa verom, za srpstvo sa „Obrazom". Kampanje: „Budi Srbin, piši ćirilicom", „Svaki Srbin je Radovan", „Petrićevac 1942-2003", „Ovo je naš grb", „Gurović Srbin", „Rađajmo decu".
Akcije: Razbijanje gej (homo) parade u Beogradu u junu 2001. godine, incident na izložbi ratnih fotografija Rona Haviva u beogradskom „Reksu", protest ispred Patrijaršije povodom služenja anglikanskih sveštenika u Sabornoj crkvi, upad na tribinu „Oslobađanje Srebrenice" 17. maja 2005. na Pravnom fakultetu. Pripadnici „Obraza" su tada nosili majice sa amblemom JSO i besnim vukom, kao i majice sa likom haškog optuženika Radovana Karadžića. Broj članova nije utvrđen, ali kažu da njihovih „spretnih momaka" ima dovoljno kada zatreba.
Politička organizacija „Obraz" poseduje sajt koji je postavljen u Beogradu.
Tokom 2001. godine, na njihovoj prezentaciji nalazi se proglas srpskim neprijateljima, u kojima su pominjani „cionisti", a odrednica se odnosila na Jevreje, ustaše i poturice, kao i Šiptare, za koje su iznosili da su ruglo Evrope.
Politička organizacija „Obraz" po kategorizaciji spada u klerofašističku organizaciju (izvori „Blic" i LSV, a po profesoru dr Ljubiši Rajiću je fašistička organizacija). Po Jovanu Bajfordu, profesoru sociologije psihologije na katedri za društvene nauke na Univerzitetu Notingem trend u Engleskoj, u Srbiji postoji hrišćanski antisemitizam. Dok „Obraz", „Dveri" i „Sveti Justin filozof" spadaju u hrišćansku desnicu, „Obraz" je rasistička organizacija. Takođe, postoji animozitet između hrišćanske desničarske omladine („Obraz" i „Dveri") i „Skinhedsa", koji su nevernici. Ali, u ideološkom smislu između njih postoji indirektna veza jer se delovi njihovih programa podudaraju. Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam su vrlo bitni zajednički elementi.
Pokret „Obraz" se prvi put približio i podržao „Nacionalni stroj" saopštenjem za javnost 15. novembra 2005, u kojem osuđuju pripadnike policije za hapšenje pripadnika „Nacionalnog stroja" u Novom Sadu.

Pored navedenih organizacija, na teritoriji AP Vojvodine uočeno je delovanje:

„Pokret 64 županije"

Neformalna društvena grupa „Pokret 64 županije", čija je delatnost uočena prvi put 2004. godine. Pojavni oblici njihovog delovanja manifestuju se kroz lepljenje plakata na javnim mestima, čija sadržina predstavlja kartu „Velike Mađarske", koja obuhvata, u odnosu na sadašnje granice Mađarske, područja svih susednih zemalja u kojima živi mađarski živalj. Ideja kojom se rukovodi pokret je ujedinjenje svih teritorija na području Karpatskog basena, na kome žive Mađari, kao i izmena i poništenje odredaba Trianonskog sporazuma. Organizacija kao takva kod nas nije registrovana kao udruženje građana niti kao politička partija, pa se iz tog razloga svrstava u neformalnu društvenu grupu. Članovi pokreta su uglavnom mlađe životne dobi (18-30 godina). Isti su se do sada okupljali uvek u sklopu održavanja javnih skupova koji su prijavljivani u organizaciji drugih pravnih lica, najčešće kao rok koncerti ili javni skupovi u organizaciji nevladinih organizacija („Udruženje za opstanak" i „Otvorene perspektive").
Od ikonografije koriste zastavu Republike Mađarske, antitrianonsku zastavu i karakterističnu crnu majicu sa natpisom bele boje na mađarskom jeziku „Ja sam Mađar". Manji broj pripadnika pokreta karakterističan je po spoljnom izgledu i obrijanoj glavi.

„Honvedi"

Neformalna društvena grupa „Honvedi" svoje delovanje ispoljava skupom u JP „Mađar So" u Novom Sadu 2004. godine, a sličan skup je održan u mađarskom kulturnom centru „Nepker" u Subotici 12. novembra 2005. godine. Organizacija nije registrovana kao udruženje građana, niti kako politička partija, pa se iz tog razloga svrstava u neformalnu društvenu grupu. Istorijska je činjenica da se pod pojmom „Honvedi" podrazumevaju dobrovoljno i prisilno mobilisani građani sa područja Vojvodine u redove mađarske fašističke vojske za vreme Drugog svetskog rata i oni su pripadali redovnim jedinicama Mađarske vojske iz tog perioda.
Na navedenom skupu prisustvovali su preživeli pripadnici „Honveda", čija se starosna dob kreće između 70 i 80 godina. Prema rečima predsednika NVO „Otvorene perspektive", suština njihovog okupljanja na ovom skupu je traženje oproštaja i priznavanja prava „po uzoru na prava pripadnika četničkog pokreta".

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati