Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 12. 2009.  - Autor: Branko Rosić

Računajte na nas

„Novi talas" je zanimljiv i po tome što su se u uskom prečniku našli ljudi koji su samo tada imali nešto zajedničko, od Milorada Vučelića do Petra Lukovića. Jer, najvažniji ljudi „novog talasa" su Srđan Šaper, Nebojša Krstić, Nino Pavić, Koja, Cane, Gile, Rade Bulatović, Vladimir Arsenijević, Srđan Dragojević...


Grupa Idoli
Grupa Idoli

Revolucionarne godine Grupa Idoli u postavi Nebojša Krstić, Zdenko Kolar,Srđan Šaper, Vlada Divljan i Kokan Popović koja je snimila antologijski album „Odbrana i poslednji dani" čiji je omot premijerno krasila ćirilica


Godina je 1978. Prošlo je četiri godine od usvajanja jugoslovenskog ustava, koji će se kasnije pokazati kao embrion raspada SFRJ, ostalo je još tri godine do demonstracija albanskih separatista na Kosovu, šest godina do Zimske olimpijade u Sarajevu i devet do Osme sednice i dolaska Slobodana Miloševića na vlast... Još je sve idilično u zemlji bratstva i jedinstva. U septembru te 1978. omladinske novine „Polet" u zagrebačkom Domu sportova organizuju koncert novih grupa: „Azre", „Prljavog kazališta" i „Pankrta". Ovaj koncert će označiti početak novog muzičkog žanra koji će se uskoro proširiti na celu zemlju, a nazvan je „novi talas", po istoimenom pravcu koji je žario Engleskom.
I nije čudo da je iza ovog prvog nastupa stajao list Saveza socijalističke omladine - „Polet", jer su upravo ove novine napravile revoluciju na tadašnjoj medijskoj sceni, forsirajući nove teme i jezik, iskačući iz idilične medijske slike jugoslovenskog društva. Glavni urednik „Poleta" bio je današnji hrvatski medijski tajkun i, po mnogima, vlasnik najmoćnije novinske kuće u istočnoj Evropi EPH - Nino Pavić, a tadašnju redakciju, između ostalih, činili su Denis Kuljiš, Rene Bakalović, Nenad Polimac, ljudi koji su i danas kičma „Jutarnjeg lista", „Globusa" i „Plejboja".
Partibrejkersi
Partibrejkersi

„Polet" će razbiti sve šablone tadašnjeg dosadnog jugoslovenskog novinarstva i ubrzo zaraziti i ostalu omladinsku štampu u zemlji. U Ljubljani će krenuti „Mladina", a u Beogradu NON. Ubrzo će „Prljavo kazalište" izdati prvi singl „Televizori", čiji je omot radio Mirko Ilić, dizajner koji će kasnije raditi naslovne strane američkog magazina „Tajm" i novina „Njujork tajms". Malo pre ovoga, ljubljanski „Pankrti" će izdati prvi ploču o kojoj će u beogradskom NIN-u pohvalnu kritiku napisati sadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić.
Beogradski slikar, junak filma „Mi nismo anđeli" i jedan od aktera beogradske novotalasne scene Uroš Đurić objašnjava da su „novi talas" lansirali omladinska štampa i studentski centri.
- „Novi talas" se u jugoslovenskim okvirima vezuje za fenomen eksplozije omladinske kontrakulture s početka osamdesetih godina prošlog veka. Za nju je karakteristično da je pokrenuta od strane srednjoškolske i studentske omladine različitog socijalnog i klasnog porekla, koja je gravitirala oko studentskih i omladinskih centara u većim gradovima kao što su Beograd, Ljubljana, Rijeka, Zagreb, Split, Novi Sad, Sarajevo, Skoplje, Subotica... To se odigrava u trenutku kada jugoslovensko socijalističko društvo doživljava svojevrsnu kulminaciju razvoja i Titovom smrću zatiče režimsku birokratiju nespremnu da odgovori restriktivnijim merama u buđenju kritičke misli na širem društvenom planu. On okupira kako omladinsku i studentsku štampu („Mladina", „Polet", „Omladinske novine", „Vidici", „Student"), tako i elektronske medije (Radio Škuc u Ljubljani, emisije Slobe Konjovića na Studiju B, TV emisije „Rokenroler" i „Ruski umetnički eksperiment" Borisa Miljkovića i Branislava Dimitrijevića), stvarajući gotovo jedinstven kulturni front, čiji je uticaj u to vreme izgledao nemerljiv.
a
Rade Bulatović

Rade Bulatović izdao prvi singl „Idola"

Svoju ulogu u razvoju beogradskog „novog talasa" imao je i advokat i bivši šef BIA Rade Bulatović, koji je pomogao izdavanje debi ploče „Idola", singla „Retko te viđam s devojkama", koji predstavlja prvu ploču srpskog „novog talasa".
- Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada je nastajao „novi talas" u Beogradu, nalazio sam se na mestu sekretara Univerzitetske konferencije Saveza studenata Beograda i bio sam zadužen i za omladinske listove „Vidici" i „Student", kao i za omladinski radio-program Indeks 202. Glavna urednica „Vidika" Slavica Stojanović i njen zamenik Saša Petrović došli su kod mene sa idejom da se izda ploča mladog benda „Idoli", za koji tada, priznajem, nisam čuo. To je bila prva ploča koja je izdata mimo državne kuće RTB, danas RTS, a čitav projekat izdavanja prve ploče „Idola" iznosio je tadašnja dva miliona dinara i pokazalo se da je to bila dobra procena. Početak „novog talasa" poklopio se s periodom u kojem se SFRJ očigledno nalazila u završnoj fazi, a pripremala se nova, tačnije naslednik Tita. Živelo se jako dosadno, što je nama mladima bilo dosta mučno, ali će se kasnije pokazati da to nije bio uopšte loš period, čak naprotiv. „Novi talas" je napravio kritiku tog sistema i ona je bila prihvaćena kroz događaje u SKC-u: ponovno prikazivanje zabranjenih filmova „crnog talasa", ponoće projekcije Festa, a Milorad Vučelić je osamdesetih godina u istom tom SKC-u pravio koncerte solidarnosti sa narodima Latinske Amerike. „Novi talas" je najavio velike promene, mladi su osetili da dolazi nešto novo, a posle izvesnog vremena bio je prihvaćen i od strane državnog establišmenta. Lagano su se menjale mnoge stvari, a između ostalog i štampa. Nažalost, kasnije će stvari krenuti u nekom sasvim drugom smeru. Često razmišljam o tom vremenu i rado se sećam svih tih događaja iz osamdesetih, jer se tada odvijao jedan stabilan i miran život. Da li je to bilo stvarno stanje stvari ili lažno, sada i nije bitno, a kasniji događaji doneće nam isuviše živosti - kaže Rade Bulatović.


Od početnih zabrana i delimične cenzure, perjanice „novog talasa" uskoro će postajati mejnstrim, a vrata će im otvoriti niko drugi do Savez socijalističke omladine, čiju će uglednu nagradu „Sedam sekretara SKOJ-a" dobiti ljubljanski bend „Pankrti", koji su samo nekoliko meseci ranije bili zabranjeni zbog njihove pesme čiji je naslov bio „Ne računajte na nas". Ova pesma je bila odgovor na hit Đorđa Balaševića „Računajte na nas", kojim se panonski mornar zakleo na vernost omladine Titu i partiji, iako ona sluša rokenrol i neobično se oblači.
U toku postepene razgradnje Jugoslavije i popuštanjem stega, „novi talas" je brzo pretrčao put do poželjnog pravca koji su aminovali tadašnji omladinski funkcioneri, a njihove starije partijske kolege imale su preča posla od proganjanja buntovne omladine. Dubravka Marković, voditeljka najpopularnije televizijske muzičke emisije u bivšoj Jugoslaviji „Hit meseca", domaće verzije čuvenog engleskog „Top of the pops", opisuje taj period na sledeći način:
- Drug Tito je već bio na samrti, a sve više nas je bilo koji smo se šišali kratko, farbali kosu u drečave boje. Imali smo samo jednu radio-stanicu koja je puštala našu muziku - Studio B. Ploče su se kupovale poštom. Spakuješ pare u pismo i šalješ u London, a onda s nestrpljenjem čekaš poštara. Sve je funkcionisalo. Lako si se upoznavao sa sebi sličnima. SKC je bio centar takvih muzičkih zbivanja, a sve drugo je došlo posle. Dobro je bilo biti mlad u totalitarnoj zemlji, gde su najbolji iz „novog talasa" svirali na sletu za druga Tita - kaže Duca Marković, koja je bila voditeljka poslednjeg televizijskog prenosa sleta, gde je Titovu štafetu dočekao prašteći zvuk „novog talasa".

Prva stanica gde će se u pohodu na Jugoslaviju locirati „novi talas" bila je naravno Ljubljana. Posle toga se ovaj pravac medijski uobličio u gradu gde su i mediji bili najjači - u Zagrebu, a onda je došao na red Beograd, gde će nastati i najzanimljiviji bendovi ovog pravca. To će se desiti 1980. godine, a epicentar čitave novotalasne scene biće beogradski SKC. Ključnom događaju u istoriji beogradskog „novog talasa" - čuvenom junskom koncertu 1980. godine u SKC-u, prethodiće turbulentni meseci i prelomni događaj u istoriji SFRJ - smrt predsednika Tita.
Prvih meseci 1980. mediji su svakodnevno donosili izveštaje konzilijuma lekara, koji su pratili zdravstveno stanje Josipa Broza, a istovremeno će na ulicama Beograda, u nekoliko policijskih racija, biti privedena prva ekipa beogradskih pankera među kojima su bili danas poznati pisac i najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Arsenijević, pevač „Partibrejkersa" Zoran Kostić Cane, autor ovog teksta i još nekoliko pank prvoboraca, a nepoznato je i da li je među njima bio i nezvanično prvi panker u Beogradu, režiser Srđan Dragojević.
Istovremeno, na beogradskim zidovima pojavljuju se prvi grafiti, a pišu ih budući članovi grupe „Idoli" - Srđan Šaper i današnji savetnik predsednika Srbije Nebojša Krstić. Krajem aprila te godine u maloj sali SKC-a gostuju ljubljanski „Pankrti", a kao predgrupa nastupa „Limunovo drvo", koje će nekoliko sati posle ovog koncerta promeniti ime u „Šarlo akrobata". Nedelju dana posle ovog koncerta biće prekinut program Jugoslovenske televizije, a spiker će saopštiti vest da je u Ljubljani preminuo najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti - Josip Broz Tito.
Usledile su nedelje žalosti, a onda, na Vidovdan 1980, u velikoj sali SKC-a održaće se antologijski koncert na kojem će nastupiti perjanice novog talasa: „Idoli", „Šarlo akrobata", „Električni orgazam". Čovek koji je otvorio vrata SKC-a za beogradski „novi talas" bio je profesor na FDU-Nebojša Pajkić, koji je tada bio urednik Spoljnog programa Studentskog kulturnog centra.
- Od 1971. godine počeo je ubedljivo najodvratniji period u srpskoj istoriji. Ništa se nije dešavalo. U Studentskom centru je preko dana puštana klasična muzika i postavljane su izložbe koje su mogli da razumeju samo istoričari umetnosti. Studenti nisu bili zainteresovani za to. Postao sam 1977. godine urednik i odlučio sam da uradim nešto drugačije. „Novi talas" se širio čitavom Jugoslavijom. U SKC-u su na čuvenom junskom koncertu 1980. nastupili „Idoli", „Orgazam", „Šarlo" i „Urbana gerila", a te godine nastupili su i „Pankrti", bend koji je u Sloveniji bio zabranjen, ali je u Beogradu mogao slobodno da svira. Postojala je jaka veza između Beograda, Zagreba i Ljubljane. Bili su to besplatni koncerti, a posle toga su počele da se naplaćuju karte, čime je nastupila komercijalna era - kaže Nebojša Pajkić, koji je napisao i scenario za kultni film „novog talasa" „Dečko koji obećava".

Iste godine, u beogradskom časopisu „Vidici" pojavljuje se i prva ploča beogradskog „novog talasa", singl grupe „Idoli" s pesmom „Retko te viđam s devojkama", koji je dvosmislenošću stihova izazvao skoro pa skandal u tadašnjoj Jugoslaviji. Flertovanje s gej tematikom biće prva u nizu inteligentnih provokacija koje će tih godina lansirati „Idoli". Ovaj bend će nastaviti s provokacijama i na svom debi albumu „Odbrana i poslednji dani", koji će biti prva ploča čiji će omot krasiti ćirilica, a pravoslavno pojanje u pesmi „Moja si" ponovo je uznemirilo javnost.
Tokom 1981. godine izaći će ključna ploča beogradskog „novog talasa" - kompilacija „Paket aranžman", na kojoj će se predstaviti sveto trojstvo beogradskog „nju vejva": „Idoli", „Šarlo akrobata" i „Električni orgazam". Radio-stanice osvojiće pesme kao što su „Niko kao ja", a za skandal su se pobrinuli „Idoli", poigravajući se u pesmi „Maljčiki" sa socrealizmom, što će i naljutiti neke u ruskoj ambasadi u Beogradu.
„Novi talas" je definitivno osvojio Jugoslaviju, a krenulo se i s njegovim izvozom. U Poljskoj, tokom 1981. godine sve ključa. Izbile su najveće demonstracije u istočnoj Evropi, a predvodi ih sindikat „Solidarnost" na čijem čelu je Leh Valensa. Tokom tih burnih nedelja iz Poljske stiže poziv za gostovanje bendova beogradskog „novog talasa". Na koncertu „Električnog orgazma" u Varšavi bačen je suzavac, a sve to je zabeleženo na koncertnom albumu „Warszava 81". Uoči gostovanja „Idola", general Jaruzelski uveo je vanredno stanje u Poljskoj, a Šaper, Krstić i Divljan bivaju sprečeni u svom izvozu novotalasne revolucije.
O značaju beogradskog „novog talasa" govori i Zoran Panjković, scenarista televizijske serije „Robna kuća", koja je nekoliko svojih epizoda posvetila ovom pravcu.
Dubravka Marković
Dubravka Marković
Pobuna protiv vladajućih vrednosti Dubravka Marković, voditeljka „Hita meseca" iz 80-ih

- „Novi talas" je fenomen sam po sebi, specifičan i jedinstven. „Novi talas" su imale i druge evropske zemlje, ali samo su u ovoj stege pucale, i to svakim novim danom sve više, tako da „novi talas" u bivšoj Jugoslaviji nije bio samo kulturni pokret. I one „sirovine" koje smo uvezli spolja prilagodili smo ovom podneblju i napravili savršen proizvod, a to je verovatno treća najbolja muzička scena u svetu tih godina - kaže Zoran Panjković.

„Novi talas" nije bio bitan samo kao muzički pravac. On će potpuno promeniti štampu, film i televiziju i ostaće upamćen po tome što je njegov društveni značaj bio možda veći od njegovog komercijalnog učinka. Iz bunkera su počeli da izlaze filmovi srpskog „crnog talasa", a Ljubiša Ristić će svojim političkim KPGT pozorištem zapaliti scene širom Jugoslavije. „Novi talas" će biti zanimljiv i po tome što će se u uskom prečniku naći ljudi koji su samo tada imali nešto zajedničko, od Milorada Vučelića pa do Petra Lukovića.
Koliko je domaći „novi talas" bio zaista zanimljiv za inostranstvo govori podatak da je krajem 1981. godine u posetu jugoslovenskim gradovima došla Vivijen Goldman, čuvena novinarka najpoznatijeg svetskog muzičkog lista „Nju mjuzikal ekspres", a sve da bi napravila veliki tekst o tadašnjoj „nju vejv" sceni. Bio je to jedinstven slučaj da engleske muzičke novine posvete pažnju nečemu što ne dolazi iz Amerike i sa britanskog ostrva. Ne pamti se da je ikada u dotadašnjoj istoriji „Nju mjuzikal ekspres" doneo reportažu o muzici koja nije „made in USA" ili „made in England".
Vivijen Goldman, za koju je ubrzo posle ovog teksta počelo da se priča da je postala nova devojka Srđana Šapera, pevaće prateće vokale na albumu „Idola" pod imenom „Čokolada", koji je snimljen u Londonu.
a

Gde je bio Dragojević?


Prvih meseci 1980. godine mediji su svakodnevno donosili izveštaje konzilijuma lekara koji su pratili zdravstveno stanje Josipa Broza, a istovremeno će na ulicama Beograda, u nekoliko policijskih racija, biti privedena prva ekipa beogradskih pankera među kojima su bili danas poznati pisac i najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Arsenijević, pevač „Partibrejkersa" Zoran Kostić Cane, autor ovog teksta i još nekoliko pank prvoboraca. Nepoznato je i da li je među njima bio i nezvanično prvi panker u Beogradu, režiser Srđan Dragojević


„Novi talas" je, pored buntovništva i velikog uticaja na tadašnje jugoslovenske kulturne i političke prilike, ipak nosio jednu veliku manu, a to je bila njegova pomalo precenjena uloga u društvu. Čitava medijska scena bila je u službi ovog pokreta. „Novi talas" je menjao štampu, film, televiziju i na kraju je stigao i u politički establišment, pojavljujući se kao muzička podloga modifikovanim danima mladosti i dočecima štafeta. Evropeizam i kosmopolitizam, lišen bilo kakve patetike, biće pratilac „novog talasa", a veliki koncerti „Pozdrav Zagrebu" i „Pozdrav Beogradu", gde su srpske i hrvatske grupe uzvraćale gostoprimstva, pojačaće privid stvarnosti koja je bivala sve tamnija. A u toj sve tamnijoj stvarnosti uzmicaće perjanice „novog talasa", uljuljkane medijski podgrejanim mitovima o tome da je Beograd Njujork, a Zagreb London. Rezultati prvih višepartijskih izbora u jugoslovenskim republikama poraziće kosmopolitski i evropski duh „novog talasa", koji će ustuknuti pred jogurtima Miloševićeve antibirokratske revolucije i mračnim šovinističkim populizmom koje će u barakama zagrebačkih predgrađa lansirati Tuđmanov HDZ.

Neki njegovi glavni likovi zauzeće nove uloge. „Prljavo kazalište" staviće se u službu Tuđmanove „hrvatske državotvornosti", a pesma „Ruža Hrvatska" postaće himna tog projekta. Beogradski deo novotalasne ekipe popeće se na kamion na beogradskom Trgu republike, bezuspešno pokušavajući da pesmom „Rimtu ti tuki" zaustave rat koji će uslediti...
Književnik Vladimir Arsenijević, koji je u vreme „novog talasa" bio član grupe „Urbana gerila", kaže za Pressmagazin:
- „Novi talas" je menjao društvene prilike, ali se ubrzo pokazalo da ta promena nije bila onoliko duboka koliko su akteri te scene voleli da veruju ili da se barem nadaju. U drugoj polovini '80-ih se ispostavilo da su lokalni atavizmi, za koje smo naivno pretpostavljali da su stvar prošlosti, neuporedivo snažniji od svih oslobađajućih kosmopolitskih elemenata koje je nosio „novi talas". S druge strane, činjenica da je došlo do toga da neki od aktera te scene postanu politički ili ekonomski krem novih društava mene uopšte ne čudi. To je ta tvrda zakonitost svakog kolektivnog odrastanja - kaže Arsenijević.
Uprkos svim kontroverzama u vezi sa „novim talasom", neosporna je činjenica da je on prvi put učinio da se ljudima čini da je Evropa nikad bliža, a posle druge najjače armije na svetu postali smo i nezvanično treća bitna planetarna muzička sila. O tome priča i voditeljka nekadašnjeg „Hita meseca" Dubravka Marković:
- Čini mi se da je tajna baš u tome, što bi mnogi voleli da su imali hrabrost da se tako pobune protiv vladajućih vrednosti i da budu manjina obeležena ko zna čime. Tek sada, sa distance od 30 godina, tadašnji njuvejveri mogu da vide koliko su bili na izvoru svetskih zbivanja i kako nisu morali da se približe i otvore ka Evropi, jer su to zapravo i bili. Zašto je to danas toliko fascinantno posebna je tema. Možda i zbog toga što nam se posle „novog talasa" ništa veliko i svetsko nije ni dogodilo.     

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati