Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 05. 2016.  - Autor: pressonline

Ovako je Tajms izveštavao pre 100 godina o atentatu...

Početkom juna pre stotinu godina londonski Tajms je objavio tekst "Evropa pod oružjem", u kojem se analizira eksponencijalno uvećavanje vojnih efektiva Nemačke, Austrougarske, Rusije i stanje francuske vojske. Praktično, mesec dana pre Sarajevskog atentata, londonski dnevnik opisuje zveckanje oružjem na Starom kontinentu. Naravno, u toj analizi Srbija se i ne pominje, jednostavno srpska kraljevina nije pripadala kategoriji zemalja koje mogu da odlučuju o ratu i miru.

Ovako je Tajms izveštavao pre 100 godina o atentatu...

Listajući brojeve Tajmsa s kraja proleća i početka leta 1914. godine stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od strana tadašnjih velikih sila, čitaj Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu. Ako je verovati Tajmsu i njegovim dopisnicima u Beogradu, Beču, Sarajevu, Berlinu u predvečerje Prvog svetskog rata pričalo se o pan-srpskim idealima i idejama, ili u najširem kontekstu o srpsko-hrvatskoj populaciji na zapadnom Balkanu i srpsko-hrvatskom ujedinjenju. Jugoslovenstva i jugoslovenskih ideja tada još uvek nije bilo. 

U prvom planu pomenutog teksta s naslovom "Evropa pod oružjem", je bila Nemačka koja je prema pisanju engleskog dnevnika, udvostručila pomorsku flotu i broj mornara u periodu od 1904. do 1914. godine, dok je kopneni sastav vojske, sa rezervistima, stigao do brojke od tri i po miliona, toliko da je, prema podacima engleske obaveštajne službe, nemačka vojska imala hitnu potrebu za najmanje 3.000 oficira. Navodi se da je na moru jedina sila koja može da odgovori Drugom Rajhu - Velika Britanija. Francuska je u istom tekstu predstavljena kao zemlja sa velikim unutrašnjim političkim problemima i vojskom koja ne briljira po svojoj gotovosti za eventualne ratne sukobe. Ipak, piše Tajms, Francuska je rasporedila na granici sa Nemačkom dovoljno vojnika i oružja da odgovori na bilo koju iznenandnu akciju Nemaca.

Takođe se navodi da Francuzi, za razliku od Nemaca, ne mogu da mobilišu više od milion i dvesta hiljada rezervista, to jest tek trećinu broja na raspolaganju kajzera Vilhelma II, te da francuska flota ne može da parira austrougarskoj i italijanskoj mornarici i da je zato neophodno masivno prisustvo britanskih brodova u Mediteranskom moru. 

Za Rusiju se govorilo da će imati ključnu ulogu u odmeravanju snaga trojne alijanse (Nemačka, Austrougarska i Italija) sa Antantom (Rusija, Velika Britanija i Francuska) i najavljuju se sve napetiji odnosi Moskve i Berlina, zbog čega je Rusija donela odluku da poveća broj stajaće vojske za 450.000 vojnika.

Dopisnik Tajmsa, četiri dana pre Sarajevskog atentata, javio iz Beograda da je Kralj Petar zbog bolesti preneo privremeno, dok bude na terapiji, ovlašćenja na svog sina Aleksandra  i da je otišao na banjsko lečenje. U tekstu se navodi da su svi prijatelji Srbije odahnuli kada je precizirano da se ne radi o abdikaciji, već o privremenoj predaji vlasti. Tajms je u predvečerje atentata u Sarajevu pisao da nije uopšte sigurno da bi primopredaja vlasti između kralja Petra i prestolonaslednika Aleksandra prošla bez problema. Naime, prema informacijama Tajmsa, najstariji sin kralja Petra, princ Đorđe, posle odricanja od prava na srpski presto 1909. godine, stekao je visok ugled u delu oficirskog kadra zbog svojih neustrašivog i odvažnog držanja tokom Balkanskih ratova, te da nije uopšte sigurno da bi on i deo oficirskog kadra gledao mirno na preuzimanje trona od strane Aleksandra. S druge strane, Tajms je pisao i da se Aleksandar istakao u više navrata tokom Balkanskih ratova, zbog čega je i on stekao ugled među oficirima srpske vojske.

"Zanos proizveden pobedama u Balkanskim ratovima još nije stišan i abdikacija suverena u ovom momentu bi mogla da dovede do sukoba između dve vojne frakcije od kojih svaka navija za svog kandidata", zaključio je dopisnik Tajmsa iz Beograda. Par dana pre ubistva nadvojvode Franca Ferdinananda u Tajmsu je osvanuo i članak o potpisanom konkoradatu između Kraljevine Srbije i Vatikana koji je predstavljen kao veliki uspeh srpske diplomatije, jer se sa njim ukidao austougarski protektorat nad crkvenim objektima Rimokatoličke crkve na teritoriji Srbije.

Sa distance od jednog veka, možemo slobodno reći da je Tajms opisao do u tančine detalje atentata i da je slabo šta dodato u proteklih sto godina. Od najsitnijih zapažanja, kako je Gavrilo Princip bio obučen preko skoka Čabrinovića u Miljacku, do tvrdoglavosti Franca Ferdinanda da ne poštujući protokol promeni raspored svojih obaveza i maršrutu koja ga je dovela pravo pred Principov pištolj, uključujući i poslednje reči upućene supruzi: "Živi za našu decu". Zbog toga ćemo se više baviti reakcijama i komentarima koji su objavljeni u već 230 godina vodećem britanskom listu.

Sarajevo je engleskim čitaocima predstavljeno kao drugi najveći islamski grad u Evropi, odnosno neka vrsta "severnog Damaska". Štaviše, Tajms je podvukao da je uprkos evropeizaciji grada i konstruisanju modernih zgrada, dovođenju železnice u sam centar, Sarajevo u suštini ostalo "muhamedanski" grad. Interesantno je da Tajms Muslimane ili Bošnjake, oslovljava kao Srbe muhamedanske ili muslimanske vere, navodeći da ih u gradu sa 41.000 stanovnika ima oko 18.000.

U nekrologu za nadvojvodu Franca Ferdinanada Tajms je pored biografije austrougarskog naslednika posebno istakao da je on bio vrlo ekstremni katolik, gotovo klerikal, i da se dugo vremena isticao kao moćni simpatizer antisemitske austrijske Socijal-hrišćanske partije. Navedeno je i da je imao revolucionarne planove za reorganizaciju Habzburške monarhije, smanjivanje uticaja i značaja Mađara u dvoglavoj monarhiji i da je kao komandant vojske i mornarice davao veliki značaj razvoju i snaženju austrougarske flote.  Osim što je mrzeo otvoreno Jevreje, Ferdinand nije bio omiljen ni u Italiji, pošto se kao žestoki katolik zalagao za obnavljanje papske države, što je bilo u totalnoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Beča koji je bio u trojnom savezu sa Rimom i Berlinom.

Svojim antimađarskim ponašanjem je stekao neprijatelje i u Budimpešti a svojim ultrakonzervativnim stavovima je pretvorio najnapredniji deo austrijskog društva, koji se prepoznavao u liberalnim idejama, u zaklete protivnike. Štaviše, londonski list je preneo da postoji uverenje da je antipatija prema Mađarima zvezda vodilja političkog angažmana Ferdinanda, baš kao i katolički proselitizam. Prema pisanju Tajmsa, Ferdinand je imao nameru da iskoristi hrvatski katolički kler za širenje katoličanstva među južnim slovenima.

"Njegova glavna ideja je bila političko-religiozna osvajanje zapadnog Balkana, habzburškim uticajem ili habzburškom silom. Balkanski ratovi su Ferdinandu doneli brojna razočarenja. Austrijski planovi su predviđali da Turska pobedi Srbiju u Prvom balkanskom ratu, baš kao što su pogrešno pretpostavljali da će Bugarska poraziti Srbiju u Drugom balkanskom ratu. Porazi Srbije su trebali u oba slučaja da posluže kao izgovor Austrougarskoj da se umeša i zaustavi Turke i Bugare u ime zaštite srpsko-hrvatskog naroda i da proširi svoj protektorat nad celim prostorom gde su većina Srbo-Hrvati na Balkanu. Ti Ferdinandovi planovi su ga učinili antagonistom Kraljevine Srbije i svih ostali zagovornika pan-srpskih ideala koji su mogući kreatori zavere koja je dovela do njegovog ubistva", pisalo je u Tajmsu kojem nije promaklo ni da je jedina "krunisana glava" ili šef države na sahrani Franca Ferdinanda bio nemački car Vilhelm II, čak ni imperator Franjo Josif nije prisustvovao sahrani svog sinovca prestolonaslednika već se brže bolje vratio iz Beča u Bad Išl, gde mu je bila nezvanična letnja rezidencija.

U nekoliko tekstova londonski dnevnik je napravio nekoliko upečatljvih paralela. Dok su Hrvati i Muslimani hteli da linčuju Gavrila Principa i Nedeljka Čabrinovića, dok su palili srpske kuće, srpske hotele, kafane, prodavnice, novine, institucije i prebijali Srbe po Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Zagrebu i drugim mestima u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji u Beču se niko nije uzbudio zbog vesti o smrti Franca Ferdinanda. Građani Beča umesto da žale ubijenog prestolonaslednika, konstatovao je Tajms, pohitali su da pozdrave starog cara Franju Josifa da mu budu blizu i da mu požele dobro zdravlje, zato su bili ohrabreni njegovom bodrinom i spremnošću da, uprkos svojim godinama, vodi dvoglavu monarhiju. 

"Dok je telo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge bilo položeno u Gradskoj većnici u Sarajevu, velika većina katolika Hrvata, pevajući austrijsku nacionalnu himnu pokazivalo je odanost austrijskom tronu a zatim je podržana od dela muslimana Srba i grupe Cigana počela da razbija prozore hotela u vlasništvu pravoslavaca Srba, da pljačka prodavnice čiji su vlasnici Srbi, kao i privatne kuće i institucije pravoslavnih Srba. Policija nije mogla da zaustavi nasilje zbog čega je pozvana vojska i proglašeno je opsadno stanje", pisao je dopisnik iz Sarajeva.

"U Zagrebu su takođe održane antisrpske demonstracije. Velike mase katolika Hrvata su marširale ulicama uzvikujući slogane: 'Dole srpske ubice! Dole srpsko-hrvatska kolacija'. Zatim su lomili prozore na kućama Srba i polupali su izloge i prozore najznačajnijih srpskih novina", javljao je Tajmsov novinar iz tadašnjeg Agrama. Antisrpske demonstracije su se proširile po celoj Dalmaciji a u Dubrovniku su mase katolika Hrvata pljačkale i uništavale srpsku imovinu, sve dok vojska nije sišla na ulice kako bi uspostavila red i mir, precizirao je britanski dnevnik.

Sledećeg dana, Tajms je izvestio da je oko 50 Srba bilo povređeno a jedan je ubijen tokom nereda u kojima su katolici Hrvati, muslimani Srbi i Cigani rušili sve pravoslavno-srpsko što im se našlo na putu. Antisrpske demonstracije su zabeležene i u Mostaru gde je jedan Srbin zaklan. Antisrpske manifestacije, prema svedočanstvu Tajmsa, su se održale i u niz drugih gradova Bosne i Hercegovine. Tajms je posebno naglasio da je srpski ambasador u Beču odmah po dobijanju vesti izrazio saučešće grofu Berhtoldu i da je srpska vlada bila veoma zabrinuta zbog atentata u Sarajevu. Prema Tajmsovim izvorima, Franc Ferdinand je bio upoznat sa nagoveštajima da se sprema atentat na njega ali da i pored toga nije želeo posebne mere bezbednosti. Istovremeno, Tajmsovi izvori su izrazili sumnju da je atentat bio usmeren na podrivanja odnosa između Srbije i Austrougarske i osujećivanje ideje o ujedinjenju Srba i Hrvata.

Prema pisanju Tajmsa, u Sankt Peterburgu su reakcije na vesti o atentatu u Sarajevu bile pomešane.

Izvor: Pressonline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati