Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 10. 2014.  - Autor: Politika

Puna istina o „Lageru Niš“ nakon 70 godina

U novoj i izmenjenoj muzejskog postavci u logoru na Crvenom krstu u Nišu mesta će biti i za fotografije i dokumenta o stradanju pripadnika antifašističkog ravnogorskog pokreta.

Puna istina o „Lageru Niš“ nakon 70 godina

Ovogodišnje obeležavanje jubilarnih 70 godina od istorijskog i herojskog proboja logora na Crvenom krstu u Nišu, 12. februara, u znak sećanja na juriš 147 golorukih logoraša na naoružanu nemačku stražu i beg 105 preživelih preko bodljikavih žica na slobodu, doneo je nešto sasvim novo. Nagovešteno je ispravljanje nepravde prema svim antifašistima koji su bili zatočenici zloglasnog „Lagera Niš“ tokom Drugog svetskog rata. Grupa istoričara, koje predvodi profesor Aleksandra Dinčić, uspela je da pronađe i prikupi vrednu dokumentaciju koja će izmeniti i značajno dopuniti muzejsku postavku u logoru, ali i rasvetliti mnoge višedecenijske nepoznanice vezane za jedno od najvećih stratišta u našoj zemlji u periodu od leta 1941. do jeseni 1944. godine.

 

 

– Činjenica je da je najviše zatočenih u niškom logoru bilo Srba, Jevreja i Roma, kao i pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i članova Komunističke partije. Ali, u logoru su kao zatočenici bili i pripadnici antifašističkog ravnogorskog (četničkog) pokreta. U saradnji s istoričarima Zoranom Stevanovićem iz Aleksinca, Nebojšom Prokićem iz Niša i Nebojšom Ozimićem, kustosom Narodnog muzeja u Nišu, uspeli smo, uz velike napore, da otkrijemo mnogo toga nepoznatog – ispričao nam je Dinčić.

U novoj muzejskog postavci biće mesta za fotografije i dokumenta o progonu, hapšenju i likvidaciji mnogih ravnogoraca, navodi Dinčić i dodaje:– Pronašli smo dokumenta koja govore o saslušanjima i kaznama od septembra 1942. do oslobođenja. Najkraće rečeno, presude su glasile: Bubanj, Mauthauzen, Banjica, Sajmište, vrlo retko sloboda. Ilegalni rad u Nišu bio je intenzivan, naročito na glavnoj železničkoj stanici, odakle se rukovodilo sabotažama i diverzijama na srpskim prugama. Šef Gestapoa u Nišu i komandant logora je bio Erih Vineke, pobornik nemilosrdne borbe protiv svih antifašista, posebno protiv ravnogoraca. On je bio vođa niškog odeljenja za borbu protiv četničke organizacije koja se nalazila unutar samog logora.

Pored dokumenata, prikupili smo dosta fotografija istaknutih komandanata pokreta Draže Mihailovića, koji su bili zarobljeni, dovedeni, a mnogi i streljani na Bubnju. Pronašli smo dokumenta o četničkom vojvodi Mihailu Arsiću, komandantu Medveđskog odreda, čoveku o kome su partizanske knjige pravile čitave neistinite rekonstrukcije. Nemci su ga navodno streljali kao partizanskog saradnika. Iz dokumenata koja smo prikupili jasno se vidi da ga je po traženju Gestapoa uhapsila policija i da je Arsić streljan kao organizator ravnogorskog antifašističkog pokreta u Jablanici. Utvrdili smo i kako je stradao.

Vojvoda je uputio jedno pismo Draži Mihailoviću, 14. decembra 1941. Pismo je pronađeno kod zarobljenog partizana, Gestapo ga je preveo i posle toga uhapsio i zatvorio vojvodu Arsića, koji je streljan na Bubnju 1. oktobra 1942. godine.

U sklopu priprema za novu logorsku postavku izdata je i brošura o majoru Dobrivoju Marinkoviću, komandantu Gorskog štaba 12, predratnom upravitelju škole „Kraljević Andrej“ u Zemunu i oficiru koji je među prvima započeo pokret otpora protiv okupatora u jugoistočnoj Srbiji. Tu je i dokumentacija o kapetanu Petru Novakoviću, ađutantu 2. jurišnog odreda SDS-a u Nišu. Gestapovci su ga mesecima mučili u samici i streljali 8. jula 1943. na Bubnju s još 40 logoraša. Zatočenik „Lagera Niš“ bio je i poručnik Ratko Nestorović, komandant 3. niške četničke brigade Čegarskog korpusa. Zarobili su ga Bugari i predali Nemcima, bio je dugo u niškom logoru, odakle je interniran na prinudni rad u Lincu (Austrija). Posle rata ostao je u emigraciji.

Sadašnja muzejska postavka u Muzej logoru na Crvenom krstu u Nišu urađena je 1967. godine i od tada nije menjana.

Tagovi

Komentari (2)

ostavi komentar
anonymous [neregistrovani]
 [07.10. 2014., 13:29]

Hm,hmm..' istina ili posledica politike '..?

Po ugledu na Nemačku i Italiju Kraljevina Jugoslavija je počela otvarati koncentracione logore za antifašiste i komuniste (1935-1941). Prvi takav logor otvoren je 1935. u Višegradu. Neke su preuzeli za vreme okupacije Nemci, odnosno kvislinški režimi, saradnici okupatora, ustaše u Hrvatskoj i nedićeva Specijalna policija u Srbiji.
U toku rata (1941.-1945) kvinslinški režimi su pretvorili ove logire u montstuozne ustanove za uništavanje ljudi. U nastavku dat je pregled svih logora na teritoriji Jugoslavije po azbučnom redu:

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [07.10. 2014., 13:28]

Filmovi

O partizanima niko nije snimao filmove u toku rata po Zapadu kako se bore protiv nemaca. O cetnicima snimili Amerikanci.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati