Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

08. 10. 2014.  - Autor: Tanjug

Objavljena knjiga o atentatu na kralja Aleksandra

Pre tačno 80 godina, na sutrašnji dan, 9.oktobra 1934. godine, ubijen je kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević u Marseju, ali ovaj događa je sada ostao u senci obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Objavljena knjiga o atentatu na kralja Aleksandra

Međutim, izdavačka kuća "Evoluta" nije propustila da baš za sudbonosni datum objavi knjigu "Atentat" Milana Bogojevića za koju je predgovor napisao ugledni istoričar dr Bojan Dimitrijević naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju, što je dovoljna potvrda da je autor prišao ovom događjaju sa potrebnom pažnjom da se ne iznevere istorijske činjenice.

Kao neko ko se profesionalno bavi obezbeđenjem važnih ličnosti, a opet sa osećajem za minula vremena, Bogojević se upustio u analizu atentata na jedan sasvim nov način: s aspekta bezbednosne zaštite samog kralja i posledica propusta na sam čin atentata, konstatuje Dimitrijević.

U predgovoru on tvrdi da su "ovaj događaj, kao i profesionalno iskustvo, podstakli autora Bogojevića, da se u godini kada se obeležava osam decenija od tog prelomnog događaja za istoriju prve Jugoslavije pozabavi pojedinim aspektima atentata koji su sastavni deo samog čina, ali su možda izmakli posebnoj pažnji javnosti".

"Iako mu je ovo prvo obimnije delo, rukopis Bogojevića je sasvim čitak, i veže pažnju čitaoca iako opisuje možda i šire poznate događaje", ocenio je Dimitrijević.

Originlanost ove knjige,smatra Dimitrijević je "upravo specifično autorovo tumačenje događaja koji su rezultat njegovog svakodnevnog iskustva iz rada sa ''štićenim ličnostima''". 

On analizira kraljevo bezbednosno okruženje, slažući ga u specifične "prstenove", u kojima su šire, uže i neposredno obezbeđenje: Kraljeva garda, policija, obaveštajna služba. Potom definiše pojmove važne za razumevanje obezbeđenja ličnosti od najvećeg moguće značaja za jednu državu i narod. Konačno, ukazuje na bezbednosne propuste francuske strane važne za razumevanje atentata, naveo je Dimitrijević.

Aleksandar Karađorđević, iako formalno vladar Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, i u svom vremenu se prepoznavao uglavnom kao "srpski“ kralj. Njegova vladavina bila je sa usponima i padovima, vezanim i za sam narod iz koga je potekla njegova loza. Mnoga dela su mu slavljena, a mnoga kuđena, u zavisnosti od potonje epohe i političkog stava kritičara. 

Međutim, Aleksandrov odlazak sa istorijske scene 1934. godine označio je defintivno promenu političkih okolonosti u Kraljevini, koju je ostavio svom bratu od strica na upravljanje do punoletstva mladog prestolonaslednika Petra. 

"Aleksandrov odlazak uticaće na sudbinu njegovog kraljevstva, a još više na sudbinu njegovog naroda. Atentat na moćnog vladara u deceniji kada je upravo takav kralj i čovek takvih osobina trebalo da vodi Jugoslaviju imao je tragične poseldice koje se osećaju do današnjih dana", smatra autor predgovora.

Mnoge dileme iz Aleksandrove vladavine su i danas otvorene i tema sporenja naknadnih tumačenja i istoričara i publicista.

Međutim, atentat izvršen na njega u Marselju, 9. oktobra 1934. godine relativno je ispitan događaj, zahvaljujući i angažovanju istražnih organa tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Poseban kvalitet knjige je da se autor nije upustio u rizične rukavce opisivanja široke biografije kralja Aleksandra, već čitaocu daje dovoljnu sliku o junaku ove knjige, vodeći ga upravo prema onom što je njena srž: problemu obezbeđenja kralja, i propustima koji su pomogli uspehu atentata.

"Bogojević, daje predistoriju aktivnosti atentatora, i prati njihov dolazak u situaciju da uspešno izvrše svoj naum. Ipak, atentatori nisu glavni krivci za ovaj tragičan ishod, sudeći po rukopisu Bogojevića. Naprotiv, čitajući tekst, čitalac ostaje zaprepašćen sledom nesmotrenosti i nepažnje, koji rezultuju tragičnom ishodom,ali ne samo tim već i sasvim nehotičnim stradanjem ministra Bartua, koje je dugo prikrivano od javnosti, upravo zbog pometenosti i grešaka francuskog obzeđenja", zaključuje Dimitrijević.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati