Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 03. 2018.

PRE VELIKIH ŠOPING CENTARA: Ovako se nekada trgovalo u Beogradu

Kako je izgledala predratna trgovina između Kosmaja i Beograda. Od sela Stojnik do gradske pijace, Leka Pavlović prvi terao svoj kamion preko Sopota i Ralje. Na kraju Avalskog druma čekala ih je Trošarina, gde su ratari plaćali taksu.

PRE VELIKIH ŠOPING CENTARA: Ovako se nekada trgovalo u Beogradu

U VREME kada u Srbiji nisu postojali šoping-molovi i gigamarketi nekako se, ipak, živelo. Štaviše, mnogo je onih koji će potvrditi da je tada bilo bolje. (Da su se Beograđani hranili zdravije, to više niko i ne dovodi u pitanje.)

Tako je, tridesetih godina prošlog veka zemljoradnik iz sela Stojnik, kod Sopota dovozio robu na pijacu Kalenić, snabdevajući prestonicu svežim namirnicama. Zato su reporteri „Beogradskih priča“ razgovarali sa Draganom Pavlovićem, unukom čoveka koji je prvim kamionom dovozio robu na beogradske tezge onog doba.

KAMION SA TRI BRZINE


- MOJ deda zvao se Aleksandar Leka Pavlović, bio je zemljoradnik i dobar trgovac - priča nam Dragan Pavlović. - Davne 1937. godine kupio je kamion „ford“, model „A-1“ zajedno sa ortakom Lekom Mijatovićem. To je bilo teretno putničko vozilo, proizvedeno 1928, a imalo je nosivost od 1,5 tone. Menjač je imao tri brzine i rikverc, a motor kamiona je startovan putem anlasera, ali je ostala i varijanta da mu „zavrte“ kurblu.

Deda Leka Pavlović se bavio trgovinom koja se, kako objašnjava njegov unuk Dragan, zvala piljarluk.

- Četvrtkom je odlazio po sir, kajmak, jaja i živinu u mesto Venčani, u aranđelovačkoj opštini, a to isto je radio ponedeljkom u Sopotu, da bi zatim svu robu vozio na pijacu u Beograd. Kamionom bi iz Stojnika išao preko Ralje i Sopota Avalskim drumom koji je bio sačinjen od makadama. Kamion je dobro truckao putnike koji bi se našli u njemu. Deda Leku je put zatim dovodio na Trošarinu.

Taj deo grada Beograđani i danas tako zovu, ali im uglavnom nije poznato odakle mu takav naziv. Naš sagovornik Dragan Pavlović podseća da su svi zemljoradnici koji su se uputili sa ove, avalske strane put beogradskih pijaca, na Trošarini plaćali gradsku taksu, pa je tako do danas sačuvan ovaj starinski naziv.

Ondašnjeg trgovca sačekala bi na cilju, odnosno Kalenić pijaci, gospođa Erža, koja mu je ortački pomagala u prodaji onoga što su kosmajski seljaci proizveli. Tako su nastajale nove, „brze“ trgovačke maršrute i prvi kamioni koji su spajali obronke Kosmaja sa varoškim pijacama.

- Predratne godine su bile solidne za poslovanje, pa je deda Leka uskoro kupio još jedan kamion, ovog puta samostalno, i to je bio „mercedes-benc“ tip „L 3-4 kastenvagen“. To je bilo kombinovano putničko i teretno vozilo sa benzinskim motorom i menjačem koji je takođe imao tri brzine i rikverc. Proizveden je najverovatnije 1927. ili 1928. godine, a u našoj porodici je bio od 15. decembra 1939, do kraja marta 1941. godine. Istini za volju, kamion je bio na benzinski pogon i deda baš nije bio zadovoljan njim, jer se žalio da mnogo troši.

OSTALE SAMO TABLICA I DOZVOLA

Tokom mobilizacije Vojske Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, po naređenju vojnih vlasti, vozilo je preuzeto i prebačeno u garažu Topovske šupe na Autokomandi, gde je uništeno već u šestoaprilskom bombardovanju.

Od ovog „mercedesa“ Draganov deda Leka sačuvao je jednu registarsku tablicu i saobraćajnu dozvolu, nadajući se da će posle rata dobiti vozilo nazad, ili da će mu neko makar nadoknaditi štetu, međutim od tog posla nije bilo ništa. Osim uspomene, koju nam sa ponosom pokazuje Pavlović.

Istina, vozilo je bilo uredno registrovano zaključno sa 1940. godinom.

STOJNIK KOSMAJSKI

ŽITELjI Stojnika veoma drže do svog porekla, pa je Boro Šobot napisao knjigu „Stojnik Kosmajski“ u čijem objavljivanju i skupljanju građe je učestvovao i naš sagovornik Dragan Pavlović. Rođen pre Drugog svetskog rata, Pavlović je bio i predsednik tamošnje mesne zajednice, kao i upravnik kulturno umetničkog društva, a otkriva nam i jednu tajnu - porodični muzej.

- Moja porodica čuva rodoslov još iz 1758. godine, kada su Pavlovići takođe živeli u Stojniku. Iz tog doba, pa nadalje čuvali smo različite dragocene predmete, čak i trofejno oružje iz Prvog svetskog rata, karabin i pištolj koji su pripadali mojim precima.

Tamo se nalazi i jedan neobičan spomenar. Pavlović je sačuvao sva pisma i slike devojaka sa kojima se zabavljao i pedantno ih ukoričio. Dabome, sa suprugom na centralnom mestu. Tako i njih čuva u porodičnom muzeju.

VOLAN I AVIJACIJA

RATNO vreme odnelo je Pavlovićima jedini kamion koji je vozio od kosmajskog kraja do Kalenića, ali se Leka Pavlović brzo osvetio. Kako objašnjava njegov unuk Dragan, Leka je učestvovao u odbrani Beograda kada su se Nemci obrušili na grad 6. aprila, i to kao vojnik jedinice protivvazdušne odbrane koja je delovala sa Kalemegdana. Tada je oborio dva nemačka aviona.

Deda Leka je, kako su nam ispričali Pavlovići, bio jedno od desetoro muške dece Jovice i Sinđelije. Mada, uz mnogo dečaka, rodila se i jedna devojčica. Trojica braće nastradala su već u Prvom svetskom ratu.

Izvor: newsweek.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati