Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

01. 03. 2015.  - Autor: Tanjug

DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ: Žrtva ili zločinac?

Promena sastava sudskog veća Višeg suda u Beogradu dovela je, kako je obelodanjeno, do vraćanja procesa rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića na početak.

DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ: Žrtva ili zločinac?

Proces, za koji se verovalo da je u fazi okončanja, započeo je na na osnovu zahteva za rehabilitaciju od strane njegovog unuka Vojislava Mihailovića, Srpske liberalne stranke, asocijacije bivših pripadnika Mihailovićevih formacija - Udruženja pripadnika JvuO, Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, kao i drugih.

 

U javnosti je pritom sve vreme prisutan spor, koji povremeno dobija groteksne oblike, na temu "lika i dela" Dragoljuba Mihailovića, odnosno njegove istorijske uloge i učinka. Tako su i u petak grupe okupljene pred zdanjem Palate pravde iskoristile priliku da manifestuju različita politička uverenja i vrednosne sudove. 

U osnovi, međusobni spor kakav postoji u javnosti nema mnogo veze sa sudskim procesom i izraz je prethodnih uverenja, i ma kakva bila konačna odluka suda "ušančeni" stavovi će ostati tamo gde su i sada. 

Sud ničim ne može da promeni tumačenja istorijske uloge Mihailovića, ali može da rasvetli da li je sudski proces koji je protiv Mihailovića vođen izveden valjano.

Proces protiv Mihailovića (i dvadsettrojice drugih, od čega deset odsustvu) održan je u Beogradu, pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, i trajao je od 10. juna do 15. jula 1946. godine. 

Presudom izrečenom 15. jula 1946. Dragoljub Mihailović je osuđen na smrt, i presuda je, najverovatnije, izvršena streljanjem 17. jula. Zbog nepostojanja dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao datum smrti utvrđen 17. jul 1946. godine. 

Sva nastojanja da se pronađu njegovi posmrtni ostaci, do sada, bila su bez rezultata. 

Oni koji osporavaju valjanost procesa održanog 1946. insistiraju da je postojao niz manjakavosti u procesu, da je korektna odbrana bila onemogućena, te da je čitav proces, blago rečeno, bio problematičan i da nisu postojale ni osnovne pretpostavke za pravedan sudski proces. 

Dragoljub Mihailović napad na Kraljevinu Jugoslaviju dočekao je u činu pukovnika. Nakon Aprilskog rata, s malom grupom istomišljenika koji su poput njega odbili da se predaju okupatoru, započeo je okupljanje i organizaciju gerilske formacije koja će docnije postati poznata kao Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO). Izbeglička vlada dodelila mu je 7. decembra 1941. čin brigadnog generala. Mihailović je takođe bio, formalno, ministar vojni u vladama Slobodana Jovanovića, Miloša Trifunovića i Božidara Purića 

Dragoljub Mihailović rođen je 27. aprila 1893. u Ivanjici gde se njegov otac našao kao učitelj (rodom je bio iz požarevačkog kraja). Pošto je rano ostao bez roditelja, brigu o troje dece preuzeo je njihov stric. 

Završio je gimnaziju u Beogradu, a školovanje na Nižoj vojnoj akademiji 

prekinuo je 1912. godine, od kada je učestvovao u balkanskim ratovima i u Prvom 

svetskom ratu, kada je ranjavan i odlikovan. 

Nakon završetka ratova nastavio je vojno školovanje. Izvesno vreme predavao je taktiku na Visokoj školi Vojne akademije, a u međuratnom periodu bio je i vojni ataše u Sofiji i Pragu. 

Pošto je maja 1941. formirao gerilsku grupu, iz koje je izrasla Jugoslovenska 

vojska u otadžbini (Ravnogorski pokret, četnici), Mihailović je je negde do 1943. 

priznavan, pa i slavljen, u SAD i Britaniji kao vođa jednog od gerilskih 

pokreta u Evropi. 

Sitacija se tokom 1943. promenila i London je postupno prihvatio kao vodeći pokret otpora u okupiranoj Jugoslaviji - NOVJ. Postoje brojna timačenja, zašto je Pokret koji je Mihailović predvodio na kraju odbačen od strane zapadnih saveznika.

Najčešće se u tom smislu pominje mreža sovjetske agenture koja se tada pokazala kao vrlo efikasna. 

Ono što se međutim retko pominje jeste činjenica da su odgovarajuće britanske službe uspele da provale sistem šifriranja Nemaca i da je London sasvim izvesno znao kakva je realno situacija na terenu u okupiranoj Jugoslaviji, odnosno šta javljaju komande nemačkih jedinica na terenu, ukoliko je to ikog zanimalo. 

Bilo taktičke kolaboracije ili ne (a u manjoj ili većoj meri toga je bilo na svim stranama), Mihailović i njegov pokret su na kraju potpuno poraženi. 

Poznato američko odlikovanje - Legija zasluga, koju mu je 1948. godine posthumno dodelio američki predsednik Truman bilo je plod činjenice da su Mihailovićeve snage spasle stotine savezničkih pilota, koji su oboreni tokom dejstava nad okupiranom Srbijom (Jugoslavijom). Prema američkim podacima, njih ukupno 417, od čega 343 Amerikanca. 

Nije to dakle nikakav konačni sud njegove istorijske uloge, kao što to ne može biti ni nova, ma kakva bila, sudska presuda. 

Mihailović, a pogotovo sve ono sto je oličavao, odavno je mrtvo, i tu nikakva sudska presuda ništa neće promeniti.

Njegovu istorijsku ulogu rasvetaljavaće istoriografija, i ne nazire se kraj polemikama i tumačenjima u tom domenu. 

Poštovaoce i protivnike, kao i porodice žrtava, i jednih i drugih i trećih, nikakva sudska odluka, izvesno je, neće pokolebati u svojim uverenjima. 

Tagovi

Komentari (8)

ostavi komentar
Lune [neregistrovani]
 [08.03. 2015., 21:24]

Hm,hmm..'umro nije'

Četnik iz Slovenije
2011-04-21 00:45
Dragi Jovanović, Bozidar Bećarević i Dragoljub Draža Mihailović NISU STRELJANI!!! Zato komisija i ne može da nadje dokumentaciju o streljanju, JER JE NEMA. Dragi Jovanović i Bozidar Bećarević, radili su posle rata na formiranju OZNE za Srbiju u Beogradu, a Dragoljub Mihailović, bio je pomocnik načelnika KOSa pri komandi armije u Ljubljani, od 3. avgusta 1946. do 10 aprila 1967. godine, kada je i umro. Sahranjen je na srpskom vojnom groblju iz I svetskog rata u Ljubljani uz najviše vojne počasti. Sahrani su prisustvovali Mitja Ribičič, France Popit i Stane Dolanc kao i kći Gordana. Naime tadašnji novi republicki sekretar za unutr. poslove Slovenije, u svom sefu pronasao je fasciklu sa fotografijama i dokumentima o Draži Mihailoviću. Srpske istoričare obavestio je o ovome gospodin Grafenauer, ali u Beogradu nije bilo interesovanja da se tome posveti pažnja. Zato što je VAŽNO DA SE DRAŽA SRBIMA POKAŽE KAO MUČENIK a ne kao SAUČESNIK KOMUNISTIČKOG REZIMA.

Odgovori
Vidi odgovore
Veljko Živković [neregistrovani]
 [05.03. 2015., 02:10]

Veljonius992

Драгољуб Дража Михаиловић је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата.
Ђенерал Михаиловић је невино стрељан. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године, одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату. Генерал Драгољуб Дража Михаиловић је жртва комунистичког терора.
Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић је био велики српски патриота и антифашистички борац, командант Југословенске војске у отаџбини и главни лидер Четничког покрета током Другог светског рата.

Odgovori
Vidi odgovore
Veljko Živković [neregistrovani]
 [05.03. 2015., 01:36]

Veljonius992

General Dragoljub Draža MIhailović je žrtva!

Odgovori
Vidi odgovore
Toša Jovanović [neregistrovani]
 [02.03. 2015., 11:25]

Stradalnik i mučenik

Kao i svi Srbi koji su naseli i nasedaju na prevaru zvana Jugoslavija i jugoslovensko koji u to ime stradaju i nestaju kao narod?

Odgovori
Vidi odgovore
Stojan [neregistrovani]
 [02.03. 2015., 08:40]

Kakvo politicko opredelenje?

Ako neki komandant izda pismenu naredbu da se izvrsi fizicko uklanjanje klanjem onih koji na bilo koji nacin pomazu drugi pokret kao i njihovih clanova porodica onda je on ratni zlocinac. Clanovi vlade u izbeglistvu i sam kralj kao i engleska Vlada su bili zgranuti takvim naredjenjem. Kao reziltat toga je usledio niz pojedinacnih ubistava kao i masovnih zlocina sirom Srbije. Za samo jednu noc u selu Vranic na domak Beograda je bilo poklano vise od sedamdaset osoba medju kojima i nekoliko zena i dece. U Umci preko cetrdeset, u meljaku tridesetak, u ostruznici petnajstak, u Velikoj mostanici desetak........ Uostalom ako neko misli da moze da sakrije cinjenice neka trazi obnovu procesa a ne rehabilitaciju.

Odgovori
Vidi odgovore
milena [neregistrovani]
 [02.03. 2015., 08:05]

sramota

Trebalo bi da vas bude sramota da ovako pisete o covjeku koji je bio patriota i nacionalista u pravom smislu rijeci,ne sovinista kako vi zelite da ga prikazete! Neko ko se borio za svoju zemlju bez zadrske a koga su komunisti na kraju ubili kao psa i prikazali kao zlocinca! A njegov lik i djelo nisu odavno umrli,jer nas ima jos koji volimo svoju zemlju!

Odgovori
Vidi odgovore
dboxx [neregistrovani]
 [02.03. 2015., 04:01]

i ti i tvoj LEKA

Taj isti tvoj Leka je napravio spiskove sa desetine hiljada beogradjana koji su zavrsili po kojekakvim sajmistima i danas, doooobrano zabetoniranim beogradskim platoima. Ako nije cak i sam ucestvovao u hapsenjima i likvidacijama. Ne bi me cudilo da je tih 100.000 doslo da mu pljune na grob.

Odgovori
Vidi odgovore
vucirevic zoran [neregistrovani]
 [02.03. 2015., 00:26]

naslov

Na to pitanje odgovor je dao Aleksandar Rankovic DRUG LEKA.100.000 beogradjana ispratilo je DRUGA LEKU na vecni pocinak.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati