Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 10. 2016.

70 godina od istorijskog suđenja: Nirnberg 1946 - u ime međunarodnog prava

Bilo je to suđenje veka. Pre 70 godina, u Nirnbergu su izrečene presude glavnim nacističkim funkcionerima – što je bilo prvo međunarodno suđenje za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

70 godina od istorijskog suđenja: Nirnberg 1946 - u ime međunarodnog prava

foto: blic.rs

Prvog oktobra 1946. saopštena je presuda: 12 od 22 optuženih osuđeno je na smrt vešanjem, sedmorica su morala u zatvor, trojica su oslobođena. To nije bio samo završetak jednog velikog procesa u kojem je pregledano 2630 dokumenata i saslušano 270 svedoka – sve je snimljeno na 27.000 metara magnetofonske trake i 7000 gramofonskih ploča. Bila je to i pravna premijera: presudu je izrekao jedan međunarodni vojni tribunal.

Nikada pre toga se despoti nisu suočili sa činjenicom da i nad njima postoji pravo. Hitlerova vrhuška se pred licem pravde našla baš u Nirnbergu, gradu kongresa i propagandnih parada nacista. Ne zato što je izgubila rat, već zato što ga je započela. Pravno gledano, ovaj proces je bio nešto novo. Bez saglasnosti saveznika oko usklađivanja različitih pravnih sistema pobedničkih sila, Nirnberg ne bi bio moguć.

To znači da je proces valjalo pravno utemeljiti, a na tome se radilo u Londonu – godinu dana pre početka. 8. avgusta 1945, pobedničke sile su potpisale Londonsku povelju. Bio je to ugovor o načinu na koji će biti vođen Nirnberški proces. Šestonedeljno savetovanje je, kako prenose njegovi učesnici, bilo haotično, a i forma je morala biti zadovoljena, pa se sedelo za kvadratnim stolom da bi svaka od četiri pobedničke sile imala delegaciju sa istim brojem članova.

Ideja o suđenju vodećim nacistima potiče od SAD. One su bile pokretačka snaga; još usred rata, imale su saznanja tajnih službi o zločinima koje su počinili Nemci i njihovi saveznici u Istočnoj Evropi. Robert Kempner, jedan od tužilaca u Nirnbergu, pre početka procesa se dugo bavio pitanjem kako će ti zločini uopšte moći da se dokažu. U Nirnbergu se ispostavilo da iznošenje dokaza nije bilo problem, jer su nacisti birokratski pedantno vodili zapisnike svojih nedela. Da li ih je zato trebalo osuditi po kratkom postupku? Staljin je navodno još 1943. na Teheranskoj konferenciji pobedničkih sila glasao za tu opciju – da se 50.000 najvažnijih nacista jednostavno pobije.

Londonska povelja i pravni temelji

Na kraju se ostalo pri cilju da se organizuje veliko suđenje. U Londonu je postignuta saglasnost oko centralnih tačaka optužnice: planiranje i vođenje napadačkog rata, povreda zakona o ratovanju (ratni zločini) i zločini protiv čovečnosti. Ova poslednja kategorija je u Londonu prvi put uvedena u pravnu terminologiju.

Četiri sile su tako postavile novi pravni poredak koji je zamenio osnove Vestfalskog mira iz 1648. godine (kraj 30-godišnjeg rata). Do tada su suverene države sa svojim građanima mogle da rade šta hoće. A mogle su i da vode ratove onoliko dugo koliko su se osećale sposobnim za to. Londonska povelja i Nirnberški proces su značili kraj takvog pravnog sistema. Robert Džekson, glavni američki tužilac u Nirnbergu, koji je imao punu podršku predsednika Harija Trumana, želeo je da „poredak u svetu dobije pravni temelj".

Proces

Bio je to poduhvat bez garancije. Još za vreme saslušanja, Herman Gering, glavni zapovednik avijacije i najpoznatiji nacista na optuženičkoj klupi, proglasio se pravno nedodirljivim: „Sve što se dešavalo u našoj zemlji ni najmanje vas se ne tiče". On je rekao da se prema optužnici ne smatra krivim; dalje izjašnjavanje mu sud nije dozvolio.

Hans Frank, nacistički guverner u Poljskoj, izneo je suštinu pravne dileme kada je rekao da „hitlerizam" ne može da se sankcioniše pravnim sredstvima: „Hitler se sam postavio van svakog pravnog poretka". Takve izjave su čak i kod Vinstona Čerčila izazvale sumnje u smisao Nirnberškog procesa. Zato je preporučio da se uhvaćeni nacisti „streljaju bez ikakvog predavanja višim instancama".

Optuženi su se osećali sigurnim i to ne samo u pravnom smislu. Kroz sve njihove iskaze se poput crvene niti provlači pokušaj relativizacije sopstvene krivice – oni su je negirali i istovremeno se krili iza Hitlera, kao što je to kasnije napisao Johan Šecler, tadašnji pomoćnik branitelja Rudolfa Hesa. Ta početna strategija je, međutim, tokom procesa izgubila svu snagu nakon što je iz svedočenja preživelih postalo jasno koliko je čudovišna bila nacistička mašinerija za uništavanje ljudi.

Suočavanje sa događajima je ostavilo traga. Albert Šper, Hitlerov ministar za naoružavanje, rešio je da sarađuje i napisao pismo glavnom tužiocu Džeksonu. Hans Frank, koji je za vreme rata divljao u Poljskoj, u zatvorskoj ćeliji je postao vernik i pokrstio se. Rudolf Hes, Hitlerov zamenik, rekao je da gubi pamćenje. Samo je Herman Gering do samog kraja ostao ohol i neuviđavan, da bi na kraju izvršio samoubistvo i tako izbegao vešanje.

Od Nirnberga do Haga

Prvog oktobra 1946, britanski sudija Džefri Lorens je čitanjem presuda – bez završne reči – završio proces stoleća. Stručnjaci za krivično i međunarodno pravo su se nadali da su se pravno naoružali za budućnost, ali to očekivanje nije ispunjeno, između ostalog, i zbog početka Hladnog rata. To se promenilo tek između 1989. i 1991.

Zločini nad civilima u Jugoslaviji i Ruandi su doveli do oživljavanja ideje gonjenja međunarodnih masovnih zločina. U Hagu su osnovani tribunali za Jugoslaviju (ICTY) i Ruandu (ICTR) kao i Konvencija o međunarodnom krivičnom sudu (ICC). Ali, oživljavanje međunarodnog suda je poprilično razvodnjeno: mnoge države ga ne podražvaju, a SAD, Kina i Izrael odbijaju da ratifikuju statut ICC.

Zbog toga još nije jasno da li će presude ICC ikada biti tako pozitivno ocenjene kao presude iz Nirnberga. No, s onu stranu pravnih razmatranja, kako to kaže istoričar Karl Ditrih Erdman, postoji međunarodni konsenzus o tome da se u Nirnbergu „dogodilo pravo".

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati