Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 08. 2017.

Podvale, zavere i ostale mračne tajne vizantijskog carstva

Zbog nekih od ovih potpuno nemogućih postupaka propalo je moćno vizantijsko carstvo.

Podvale, zavere i ostale mračne tajne vizantijskog carstva

foto: stil.kurir.rs

Vizantijsko carstvo je poznato kao doba zavera i tajni, kao doba gde niko nije bio siguran i nikome se nije moglo verovati.

Ovo je 8 mračnih tajni velikog Vizantijskog carstva:

8. Sakaćenje

Vizantijci su obožavali i rado praktikovali sakaćenje svojih rivala. To su češće činili nego ubijanje. Oslepeti nekoga zarad kazne, bilo je veoma popularno, ali i sečenje noseva ili jezika. Kastracija je godinama bila jedina praksa kažnjavanja.

Na neki način sakaćenje je izgledalo humanije nego kazna smrću. Primera radi, Džon IV Laskaris je živeo 40 godina nakon što je oslepljen.

Carica Irena je svog pobunjenog sina oslepela u istoj sobi gde ga je i rodila. Nakon kratkog vremena, njen sin jepreminuo od zadobijenih povreda.

Basil Lekapenos je krastriran još u ranom detinjstvu kako bi sprečili njegovo moguće problematično ponašanje kad odraste. Kada je presto pripao njemu, Basil je postao neprikosnoveni vladar koji je pobedio mnoge i istrajao do kraja.

7. Car bez nosa

Surovi Justinijan II bio je svrgnut sa vlasti 695 godine. Pobunjenici su mu tada odsekli nos i prepolovili jezik, ali Justinijan uspeva da prebegne u zemlju Hazara i počne da planira svoj povratak na vlast.

Novi vladar potkupljuje Hazare kako bi ubili svog gosta, ali Justinijan uspeva da se odbrani i prebegne u Bugarsku u ribarskom brodu.

Stvorivši savez sa Bugarskim kanom, Justinijan se vraća u Konstantinopolj naoružan i sa vojskom sveti se na najstrašniji mogući način svojim neprijateljima.

Vrativši se na tron, Justinijan je vladao još 6 godina, a za to vreme je nosio zlatni nos, dok ga je pratio prevodilac koji je tumačio njegova naređenja (Justinijan je bio slabo razumljiv zbog jezika podeljenog na pola).

Njegova okrutnost je postajala neizdrživa da bi ga 711 godine pobunjenici zbacili sa trona, ali i ubili.

6. Intrigre

Danas se Vizantijsko carstvo smatra kolevkom zabune, intrige, spletkarenja i laži. Carstvo je trpelo od dvorjana koji su raznim teorijama zavere vladali kroz vladare.

Na primer, u devetom veku evnuh Staurakios pomogao je Carici Ireni da oslepi svog sina. Sam Staurakios je proteran od strane evnuha Aetiosa, koji je tvrdio da je brat tadašnjeg vladara. Opet, Aetios je uništen od strane ministra Nikifora, koji je vodio teoriju zavere protiv vladara dok ga Bugari na kraju nisu ubili.

Ova teorija zavere je trajala dok Konstantinopolj nije pao.

5. Građanski rat

U 9 veku, Mihael I je bio primoran da podigne narod protiv tri generala: Lava V Jermenina, Mihaila II Amorijca i Toma Slovena.

Lav je postao vladar. Ali kada je pritvorio Mihila, Amorijac je upao u kapelu i tokom božićne liturgije likvidirao Lava.

Nakon ovog incidenta. Mihailo Amorijac je postao novi vladar osnivajući Amorijsku dinastiju.

Isto se desilo i u desetom veku, ali ovaj put u glavnoj ulozi je bio Varda Foka Mlađi.

4. Ljubičasta boja

Dugo godina su Vizantijci smatrali da je ljubičasta boja - kraljevska boja. Nikom sem vladarima nije bilo dozvoljeno da nosi ovu boju. Na kraju, vladar je naredio da se izradi specijalna ljubičasta soba od dragocenog ljubičastog kamena porfirita.

Vladareva deca su rođena u toj sobi. Ta deca su odmah po rođenju smatrana za privilegovanu decu i samim tim prema njima se odnosilo sa poštovanjem. Vladimir od Kijeva tražio je mladu rođenu u ljubičastoj sobi kao zalog za vojsku i njegovo preobraćanje u Hrišćanina.

Deca rođena u ljubičastoj sobi imala su izuzetnu naklonost običnih ljudi. Na primer, Konstantin VII koji je rođen u ovoj sobi, je svrgnut s vlasti još kao dečak, ali mu je dozvoljneo da ostane kao pomoćni vladar još 24 godine, ali zahvaljujući samo tome što je rođen u ljubičastoj sobi.

3. Nemiri

Kao građani višeg reda, stanovnici Carigrada nikad se nisu ustručavali od pobuna. Primera radi, ujedinjeni narod se podigao protiv cara Justinijana I. Car se pripremao za beg, ali je njegova žena Teodora rekla da će radije poginuti kao carica nego živeti kao obična žena. Pobunjenici su ih masakrirali.

2. Kastracija

Evnusi su služili Vizantijskom carstvu u svakom smislu, od običnih dvorjana pa do generala. Nisu se smatrali opasnim po carstvu jer nisu imali naslednike (decu).

Međutim ima i drugih primera kao što je Jovan Orfanotrof koji je postao poznat po tome što je celu svoju porodicu (braću) progurao na visoke položaje. Jovan je sam imao tako veliku moć da je na kraju cela njegova porodica kastrirana od strane novog kralja i nove vlasti.

Kastracija je tehnički bila legalna u carstvu. Mnogi dečaci su bili kastrirani od strane svojih siromašnih roditelja koji su se nadali da će se oni probiti na taj način i domoći udobnog života.

1. Seksualni robovi

Istorijski izvori tvrde da su dvorjani najčešće bili tretirani kao seksualni robovi i bili primorani da održavaju svoj mladolik izgled. To je zvanično bilo zabranjeno, crkva se borila protiv toga kao i protiv ropstva, a samim tim i protiv vladara.

 

 

Izvor: stil.kurir.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage