Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 11. 2017.  - Autor: newsweek.rs

Blickrig nije nemački izum: Evo ko je verovao u moć tenkova pre Nemaca

Britanski oficir JFC Fuler (koji je kasnije bio i simpatizer nacista), planirao je da 1919. godine upotrebi čak 5.000 tenkova za slamanje nemačkih linija

Blickrig nije nemački izum: Evo ko je verovao u moć tenkova pre Nemaca

foto:newsweek.rs

Za blickrig se obično smatra nemačka upotreba tenkova, mehanizovane pešadije i artiljerije i aviona u Drugom svetskom ratu. Ipak, neko drugi je nameravao da iskoristi ofanzivnu moć tenka gotovo 20 godina ranije

Britanski oficir JFC Fuler (koji je kasnije bio i simpatizer nacista), planirao je da 1919. godine upotrebi čak 5.000 tenkova za slamanje nemačkih linija. Iako se nisu pokazali u bici na Somi 1916. godine, Britanci su do 1918. uspeli da vide moć kombinovanog napada tenkova, artiljerije i pešadije. To baš i nije bio blickrig, jer su se tenkovi kretali brzinom od nekoliko milja na sat, ali je bio dovoljno da razbije pat pozicija na frontu. 

Ipak za 1919. Fuler je zamislio nešto mnogo ambicioznije. Ua početak 2.600 teških tenkova i 400 srednjih bi napale Nemce na frontu od 160 kilometara.  Poređenja radi, to je bilo više tenkova neguo što su Nemci upotrebili za osvajanje Francuske.  

Dalje, 800 srednjih tenkova bi napalo nemačke komunikacije i komandne položaje, sa cljem da ih unište. Kada bi se to desilo 1.200 srednjih tenkova sa motorizivanom pešadijom artiljerijom i avonima bi se zabili duboko u nemačke položeje. 

Ovo je ličilo na plan Romela i Patona, jer je Fuler hteo da izbegne iscrpljujući rat. On je video da pobeda leži u dezorganitovanju neprijatelja kroz prekidanje komunikacija i uništenje komandnih mesta. To se danas radi sajber ratovanjem. Šta više Fuler je priznao tenk kao ofanzivno oružje.

Mnogi su data posmatrali tenk kao pokretno skolnište koje treba da obezbedi prolaz pešadiji. Fuler je video da vatrena moć i pokretljivost tenka mogu da obezbede odlučujući udarac neprijatelju, a ne samo lokalni dobitak.

Da li bi plan uspeo? 1918. Britanci su pobedili Nemce kod Amijena koristeći svega 450 tenkova. Šta bi 5.000 uradilo, kada se zna da Nemci nisu imali dovoljno protivtenkovskog oružja. Sa druge strane od 5.000 napad bi verovatno vodilo 500, a ostali bi se pokvarili na putu. Pitanje je i da li bi saveznička ratna mašinerija mogla da proizvede toliko tenkova.

Dodatni problem je bila koordinacija, jer Fuler nije predvideo da tri roda vojske sarađuju. Pešadija bi trebala da pomogne da se probiju nemačke linije, a li su onda tenkovi ostajali sami. Takav način razmišljanja je pokao svoje loše strane u severnoj Africi gde su Nemci uništili britanske nezaštićene tenkove.

Ovaj plan ne bi doveo britanske teknove do Berlina, ali bi svakako uništio dovoljne nemačke vojske da bi oni zatražili mir. 

Koja je vrednost ovog plana sada? Prečesto vidimo da se rat vodi izcrpljivanjem neprijatelja umesto da se neprijatelj pobedi  taktičkim manevrom.

Plan je ipak doživeo svetslost dana, ali od strane Nemaca, jer Britanci nisu imali želju da ga sprovedu. Druge nacije su odlučile da se tenkovi najbolje koriste u malim grupama kao podrška pešadiji. To je i Francuzima došlo glave 1940. godine. Jedan od retkih koji je shvatio važćnost kombinovane upotrebe tenka je Hajnc Guderian, tvorac nemačkog blickriga.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage