Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 11. 2021.

Istorijski kutak – tenkovi koji su oslobađali Beograd

Prošlo je tačno 72 godine od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i zbog toga smo odlučili da se osvrnemo na tu operaciju i na tenkovsku tehniku koja je tada pomogla borcima za oslobođenje u velikoj ofanzivi – Beogradskoj operaciji gde će zajedno učestvovati partizani i vojnici Crvene armije.

Istorijski kutak – tenkovi koji su oslobađali Beograd

Фото:Б92.нет

Припреме за офанзиву 

Средина 1944. године партизански покрет затиче углавном у Далмацији и јужним деловима Југославије. Након слома Италије 1943. успели су да заробе одређену количину тежег наоружања а почињу да им пристижу и испоруке преко мора од Западних савезника. Ипак сатанак Тита и Черчила у Напуљу на лето те године шаље јасан сигнал Титу да од Черчилове идеје о искрцавању у Северном Јадрану нема ништа. Черчил је заиста био велики поборник искрцавања на Балкану, што потврђује и генерал Шарл де Гол у својим мемоарима, али је стратешки било одлучено да се форсира искључиво Западни фронт. 

Црвена армија са друге стране незадрживо напредује на јужном краку Источног фронта и 20. августа лансира офанзиву на Румунију која врло брзо и Румунију и Бугарску избацује из рата. Већ 6. септембра Црвена армија је на границама Југославије. 

Тито је свестан чињенице да ће морати да се окрене сарадњи са Црвеном армијом и средином септембра путује у Москву да би се састао са Стаљином. С једне стране и војно и политички је Титу битно да партизани учествују у ослобађању главног града заједно са Црвеном армијом. С друге стране Тито је свестан ситуације у којој се месец дана раније нашла Варшава – устанак је букнуо али није био политички договорен са Стаљином па су совјетски тенкови само стали на Вистули, око 100 км од града, омогућавајући Немцима да угуше устанак. На састанку ипак Стаљин Титу обећава и много више него што је тражио – у ослобађање Београда биће укључена цена 4. гардијски механизовани корпус на челу са Генералом Владимиром Ждановим а након операције ће СССР опремити нове југословенске власти оружјем – почетком 1945. године. партизани су од СССР добили 68 хиљада митраљеза и аутоматских пушака, 3800 противтенковских пушака, 491 авион, 65 тенкова и две тенковске бригаде су стављене на располагање састављене од војника из Југославије који су ратовали на страни СССР. Договор између Стаљине и Тита је склопљен – партизанске снаге ће отпочети офанзиву у Западној Србији а са друге стране ће из правца Бугарске и Руминије кренути Црвена армија која на том делу фронта располаже око три хиљаде топова и минобацача, око 500 тенкова и самоходних артиљеријских оруђа. и око две хиљаде авиона. Већина тенкова који учествују у овој операцији су познати Т-34-85 потпомогнути самоходним оруђима СУ-85, СУ-100 и СУ/ИСУ-152. С друге стране се налазила немачка Друга оклопна армија која је у овом рејону располагала око 80 тенкова углавном старије производње, чак и неких француских заробљених возила или возила која су преузета након капитулације Италије. Оно што Немцима иде на руку јесте да ће спровести потпуно одбрамбену операцију у високо урбаним деловима Београда где дејство тенкова и не може бити адекватно.

Совјетски ИСУ-122 напредује кроз Србију.  Фото: варалбум.ру
Sovjetski ISU-122 napreduje kroz Srbiju. Foto: waralbum.ru

 

Glavni cilj je preseći liniju vardarsko-moravskim pravcem koji je najbolja spona između Nemačke grupe armija E u Grčkoj i glavnine snaga Osovine. Partizani napreduju dolinom Ibra oslobađajući različite gradove u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji da bi konačno stigli i do Aranđelovca krajem septembra ali Nemci pružaju žestok otpor braneći liniju komunikacija Kragujevac-Beograd. Ipak partizanske jedinice uspevaju da potisnu Nemce čak i iz Topole tokom noći 4. i 5. oktobra ali Nemci pružaju frenetičan otpor. Tek probojem jedinica Crvene armije iz Istočne Srbije dolazi do spajanja partizana i sovjetskih trupa koje konačno oslobađaju Topolu 12. oktobra. Odmah po spajanju sa Crvenom armijom kod Topole partizani se penju na sovjetske tenkove i napreduju zajedno sa glavninom sovjetskih snaga ka Avali gde dolazi do velike borbe 13. oktobra u kojoj je uništeno 29 nemačkih tenkova. Operacija napada na Beograd zvanično počinje 14. oktobra!

Совјети напредују ка Београду Фото: варалбум.ру
Sovjeti napreduju ka Beogradu Foto: waralbum.ru

 

Bitka za Beograd 

Sa strane Sovjeta glavninu snaga čine 4. gardijski mehanizovani korpus Generala Ždanova, 5. samostalna gardijska motorizovana brigada, 73. streljačka divizija i 236. streljačka divizija, ukupno oko 25.000 boraca, 160 tenkova, 21 samohodno oruđe, 31 oklopni automobil, 366 topova i minobacača. Partizanske snage broje u tom momentu skoro 40.000 boraca zahvaljujući stalnom prilivu dobrovoljaca a glavninu snaga će činiti Prva proleterska divizija, Peta krajiška divizija i Šesta lička proleterska divizija “Nikola Tesla” pod ukupnom komandom generala Peka Dapčevića. Ukupna jačina nemačke odbrane samog grada je preko 20.000 ljudi, 35 tenkova i oko 170 topova i minobacača.

Припрема напада Фото: варалбум.ру
Priprema napada Foto: waralbum.ru

 

Najudaljeniji delovi grada (Rakovica, Košutnjak, Banjica, Dedinje) bili su zauzeti iz pravca Jajinaca zahvaljujući artiljerijskoj pripremi Crvene armije. Sovjetski artiljerci i avijatičari su dobili naređenja da ciljaju isključivo objekte za koje je pouzdano bilo utvrđeno da su utočišta nemačke vojske, stoga su sovjetska artiljerija i avijacija oštetila mnogo manji broj zgrada u Beogradu u odnosu na savezničku avijaciju u proleće 1944. 

U toku prepodneva 14. oktobra Prva proleterska divizija uz pomoć sovjetskih tenkova osvaja banjički vis i kreće dalje napredovanje prema Autokomandi. „Tek pred ponoć izbismo na domak Autokomande. Od jake eksplozije tu, na cesti, planuše dva sovjetska tenka, gore kao da su od luča. Grupa Njemaca sačekala ih pancerfaustima, a zatim pokušala da pobjegne u noć. Zapaljeni su treći i četvrti tenk (dva prva je grupa propustila da prođu)“, svedoči Slavko Puzić, komandir Treće čete Prvog bataljona Prve proleterske brigade u svojim sećanjima godinama kasnije.

Uništeni T-34-85 tenkovi u Kneza Miloša Foto: waralbum.ru
Uništeni T-34-85 tenkovi u Kneza Miloša Foto: waralbum.ru

 

Četvrti (Kraljevački) bataljon Prve proleterske brigade je u kasnim večernjim časovima, zaobišavši jaku nemačku grupaciju u bloku zgrada Medicinskog fakulteta, uspeo da preko Mostara i Ulicom kneza Miloša prodre do Ulice Miloša Pocerca, gde se sukobio sa nemačkim snagama, našavši se ubrzo u okruženju. Borci 4. bataljona zauzeli su nekoliko tvrdih zgrada odakle su pružali otpor. Nemci shvataju da ih je malo i pokušavaju na sve načine da ih potisnu ali im tokom noći pristižu u pomoć dve sovjetske tenkovske čete i uspevaju da ih izvuku, međutim ovaj položaj ostaje utvrđeno nemačko mesto sve do konačnog oslobođenja grada.

Evakuacija ranjenika pod štitom sovjetskog tenka Foto: waralbum.ru
Evakuacija ranjenika pod štitom sovjetskog tenka Foto: waralbum.ru

 

Sutradan, 15. oktobra oslobodioci izbijaju na Slaviju, ali neprijatelj pruža žestok otpor i pada odluka da se sporednim ulicama, Knjeginje Zorke, Smiljanićevom, Prote Mateje, Njegoševom i Beogradskom prebace ka Bulevaru Kralja Aleksandra odakle bi izvršili napad u pravcu Skupštine gde se vode žestoke borbe 16. oktobra. Poručnik Crvene armije Nikolaj Kravcov koji je pao u jurišu na zgradu Glavne pošte proglašen je za heroja Sovjetskog Saveza. 16. oktobra se situacija dodatno komplikuje nemačkim oklopnim protivnapadom „Smederevske grupe“ iz pravca Grocke ka Malom Mokrom Lugu i Zvezdari a njena oklopna prethodnica stiže čak u rejon Vukovog spomenika ali brzom akcijom sovjetskih tenkova biva neutralisana.

Uništeni StuG III u Bulevaru Kralja Aleksandra Foto: waralbum.ru
Uništeni StuG III u Bulevaru Kralja Aleksandra Foto: waralbum.ru

 

Narednog dana oslobodioci forsiraju pravac ka Terazijama uz pomoć sovjetskih tenkova T-34 ali Nemci pružaju žestok otpor iz različitih utvrđenih zgrada a posebno su žestoke borbe u Kosovskoj i Dečanskoj ulici. Jedna grupa boraca Prve proleterske brigade je uspela da zauzme 17. oktobra zgradu Narodnog pozorišta ali Nemci se ne predaju tako lako. U periodu od 17. do 19. oktobra zgrada Narodnog pozorišta će tri puta zauzimana od strane partizanskih boraca i vojnika Crvene armije i ponovo osvajana od strane Nemaca. Veliki broj sovjetskih vojnika je poginuo u jurišima na ovu zgradu.

T-34-85 napreduje uz Francusku ulicu ka Narodnom pozorištu
T-34-85 napreduje uz Francusku ulicu ka Narodnom pozorištu

 

Ipak najveća prepreka u tom momentu je osvajanje palate Albanija, u tom momentu najviše zgrade u Beogradu. Nemačke snage brane takozvani savski mostobran: Čukaricu, Železničku stanicu, zgrade ministarstava u Nemanjinoj, Savamalu, Terazijsku padinu, Zeleni venac, Varoš kapiju, kao i Kalemegdansku tvrđavu. Na Terazijama su im centralne tačke otpora 19. oktobra Hotel Moskva, Hotel Balkan, leva strana Terazija u pravcu Kolarčeve, Ulica Kneza Mihajla a glavna tačka odbrane je palata Albanija koja dominira okolinom u kojoj se nalaze brojna mitraljeska gnezda. Tri sovjetska tenka otvaraju vatru iz pravca Trga Republike dok još jedna grupacija tenkova napreduje iz pravca Terazija. Konačno borci Prve proleterske brigade ulaze u zgradu i osvajaju je sprat po sprat. Tokom dana 19. oktobra sovjetske i partizanske jedinice oslobađaju i druge zgrade na Terazijama i napreduju ka Kalemegdanskoj tvrđavi.

Ispred Palate Albanija nakon oslobođenja, vidi se i uništeni sovjetski tenk Foto: waralbum.ru
Ispred Palate Albanija nakon oslobođenja, vidi se i uništeni sovjetski tenk Foto: waralbum.ru

 

U noći 19. na 20. oktobar na kalemegdanskoj tvrđavi se vode ogorčena borbe a u bombardovanju učestvuje i rečna flotila Crvene armije sa Dunava. Kalemegdanska tvrđava je zauzeta tokom noći i 20. oktobra u zoru nad Kalemegdanom se zavijorila jugoslovenska trobojka!

Uništena nemačka kolona u protivnapadu Foto: waralbum.ru

Borbe se nastavljaju još neko vreme pre svega za most na Savi koji su Nemci pokušali da miniraju ali je spašen zahvaljujući herojskom poduhvatu jednog učitelja iz Karađorđeve ulice a zatim i velikim jurišom partizanskih snaga preko mosta predveče 20. oktobra. Narednih dana se oslobađaju i Zemun i druga naselja u okolini i neprijatelj je potisnut dovoljno daleko da više ne može da bombarduje Beograd. U gradu se takođe sprovode opsežne operacije razminiravanja zgrada i uklanjanja nagaznih mina.

Uništeni T-34-85 ispred Železničke stanice Foto: waralbum.ru
Уништени Т-34-85 испред Железничке станице Фото: варалбум.ру

 

Закључак 

На крају се може сумирати да је југословенска војска једина уз француску која је скоро па равноправно учествовала у ослобађању своје престонице. Партизани ће наредних месеци од СССР-а добити модерно тешко наоружање и прерасти из герилаца у озбиљну војну формацију. Велико пожртвовање совјетских и партизанских бораца довело је до брзог ослобођења Београда а кључну улогу су имале и совјетске оклопне формације које су дејствовале на за њих поприлично непогодном терену али ипак врло успешно дајући ватрену подршку пешадији.

Uništeni nemački tenk, zapravo zarobljeni francuski Pz.Kpfw. 38H 735 Foto: waralbum.ru
Уништени немачки тенк, заправо заробљени француски Пз.Кпфв. 38Х 735 Фото: варалбум.ру

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati