Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 10. 2017.

NA VEČERI S TESLOM: Srpski genije u društvu ljudi koji su menjali svet

Fotografija glamurozne njujorške večere iz februara 1910. godine objavljena ovih dana u američkim medijima ponovo je stavila u fokus zlatni period iz života najvećeg srpskog naučnika, Nikole Tesle.

NA VEČERI S TESLOM: Srpski genije u društvu ljudi koji su menjali svet

foto: blic.rs

Večera na kojoj je zabeležena fotografija je organizovana povodom izbora gospodina Henrija Klivsa za predsednika Američkog udruženja građana, a među cenjenim gostima nalazio se i Nikola Tesla koji je bio rado viđen gost na zabavama njujorškog visokog društva na kojima se diskutovalo o poeziji, politici i nauci.

Poslednja decenija 19. veka bila je vrhunac Tesline socijalizacije, da bi se kasnije, duboko razočaran u tekovine društva povukao u sebe i u potpunosti se posvetio naučnom radu.

Fotografija koja prikazuje besprekorno "ulickane" članove njujorškog establišmenta postrojene oko stola u raskošnom enterijeru, kao i mnoge druge fotografije, vlasništvo je Muzeja Nikola Tesla.

- Nikola Tesla je bio jedan od najviših, najvitkijih i sigurno najozbiljnijih ljudi koji su krajem 19. veka posećivali restoran "Delmonikos", jedan od najprestižnijih njujorških restorana tog vremena gde se okupljalo krem drušvo - izjavio je 1894. godine Artur Brizbejn, reporter "Njujork vorlda".

- Nakon što je 1892. godine održao seriju čuvenih predavanja po svetu, Tesla je postao izuzetno slavan u Americi. Svi su se utrkivali da budu u njegovom društvu: naučnici, pisci, žene, a njegova pojava koja je prezentovala besprekoran šarm, inteligenciju, pa i genijalnost, bila je nezaobilazan deo čestih okupljanja njujorške elite tog doba.

Mark Tven i Džozef Džeferson u Teslinoj laboratoriji u Južnoj petoj aveniji br. 35 u Njujorku 1894. godine

Kolika je zvezda bio Nikola Tesla najbolje govori podatak da je u njegovih 36 patenata iz oblasti prenosa naizmenične struje u tom trenutku uloženo 8 milijardi dolara, što bi danas bilo pandan sumi od 200 milijardi dolara i predstavljali su pionirski poduhvat u elektrifikaciji sveta - rekli su iz Muzeja Nikola Tesla za Blic.

Nikola Tesla je bio veliki ljubitelj slovenske književnosti, a poznat je podatak da je preveo na engleski neke od pesama Jovana Jovanovića Zmaja. Poezija je bila česta tema besanih noći provedenih na elitnim zabavama kojima su, između ostalih prisustvovali i pisac Mark Tven, Džozef Džeferson, prirodnjak Džon Mjur, pisac i diplomata Robert Andervud Džonson koji je postao jedan od najbližih Teslinih prijatelja.

- Ameriku je u to vreme zatekla ekspanzija žute štampe koja se polako uvlačila u društvene pore tražeći "žrtvene jarce", a Tesla je bio više nego interesantan pogotovo nakon što je 1893. godine na Svetskoj izložbi u Čikagu u "ratu struja" porazio Edisona.

Eksponiranje u štampi Tesli su zamerali pripadnici naučnih krugova, naročito nakon vizionarskih tvrdnji u kojima je govorio o ratovima budućnosti koji će biti "ratovi mašina". U to vreme, izjave poput ove shvatale su se kao izraz bunila i na njih su "ljudi od nauke" reagovali s prekorom - kažu u Muzeju Nikola Tesla.

U trenutku kada je Tesla došao u Ameriku nacionalnost pridošlica je bila potisnuta u drugi plan, jer su ljudi dolazili sa svih strana planete. Interesantan je podatak da je na dokumentu koji govori o Teslinom dolasku u Ameriku pisalo da je švedske nacionalnosti. Ova greška se "provukla" iz razloga što u tom trenutku gotovo niko nije hajao za Srbiju i malo ko je znao da uopšte postoji.

Iako je po prirodi bio ekstrovertan i druželjubiv, Tesla je poslednjih 20 godina proveo živeći u izolaciji jer je shvatio da njegove vrednosti i vrednosti novog američkog društva nisu iste.

Muzej Nikola Tesla je jedinstven u svetu

- Ne dirajte mašine! - upozoravao je čuvar u Muzeju Nikola Tesla radoznale posetioce iz celog sveta koji su se stiskali da bi što bolje osmotrili muzejske eksponate.

Cela Teslina zaostavština koja obuhvata 160.000 dokumenata, 50.000 novinskih isečaka, 1.000 knjiga i posmrtni ostaci genija se čuvaju u beogradskom Muzeju Nikola Tesla, što ovaj muzej čini jedinstvenim u svetu.

Broj posetilaca iz godine u godinu je u porastu, tako da se ove godine očekuje 90.000, čak 20.000 više nego prošle.

Muzej Nikola Tesla

Pored mnogobrojnih muzejskih aktivnosti u toku su i gostujuće izložbe Muzeja Nikola Tesla u Ljubljani i Buenos Ajresu, a uskoro se očekuje i realizovanje izložbi u Americi i Rusiji.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage