Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Opasno manipulisanje istorijom: Kome odgovara priča da je Princip jeo sendvič kada je ubio Ferdinanda?
Deca u školama na Zapadu uče verziju istorije prema kojoj je atentat na Franca Ferdinanda bio puka slučajnost i na taj način ostaju bez ključnih saznanja o pravim uzrocima Prvog svetskog rata.
фото:невсвеек.рс
Била је то прекретница 20. века, догађај који је покренуо ланац страшних догађаја - два светска рата, 80 милиона смрти, Октобарску револуцију, успон Хитлера, атомску бомбу итд. Међутим, свега тога можда не би било, бар се тако прича, да Гаврило Принцип није одлучио да поједе сендвич!?
Атентат на Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године покренуо је конфликт Аустроугарске са Србојом и њеним европским савезницима, познат под називом Први светски рат - то је опште познато.
Међутим, постоји једна верзија приче која се у последње време све више провлачи по интернету, према којој је пажња са важности убиства аустроугарског престолонаследника скренута на један „епохалан” детаљ – да Гаврило Принцип није стао да поједе сендвич, не би се нашао на правом месту. и до убиства Франца Фердинанда не би ни било.
Та верзија отприлике прича како је, након неуспелог бомбашког напада Недељка Чабриновића на аутомобилско престолонаследника, Франц Фердинанд одлучио да посети повређене војнике, и тада је његова колона налетела на Принципа који је наоружан уживао у оброку у ресторану „Шилер“. Када је Принцип наводно видео Фердинанда, оставио је најважнији сендвич у историји до пола поједен, извадио је пиштољ и испалио два метка.
Foto: Wikipedia, Restoran Šiler u Sarajevu (početak 20. veka)
Priča o Principovom sendviču danas se može naći svuda, iako se ovi detalji nigde ne pominju pre 2003. godine i proste sami po sebi ne zvuče verodostojno - teško da je bilo koji Srbin u Bosni 1914. godine naričivao sendvič, pored "živih" ćevapa i bureka. Osim toga, u istorijskim izvorima ne postoji informacija da je Princip uopšte bilo šta jeo pre atentata.
Originalni transkripti suđenja takođe ne pominju hranu. Princip je pred sudom rekao samo kako je bio u blizini Latinske ćuprije (današnji Principov most). Svedoci koji su bili sa Principom neposredno pre atentata takođe nisu pominjali nikakav obrok.
Ipak, ova priča predaje se u školama na Zapadu kao zvanična istorija. Ali odakle je ona potekla?
Foto: Wikipedia, Ilustracija: Latinska ćuprija 1914. godine
Isto pitanje postavio je Majk Deš, novinar američkog magazina Smitsonijan, koji je bio zapanjen kada se njegova ćerka vratila iz škole i ispričala mu šta je naučila iz istorije. Deš je otkrio da je prvo mesto gde se priča o sendviču pojavila zapravo dokumentarno-istorijska serija "Dani koji su potresli svet" britanske produkcijske kuće "Lion TV".
Ovaj dokumentarni program emitovan je nebrojeno puta na BBC-ju, kako u Velikoj Britaniji, tako i u SAD.
Deš je kontaktirao autora i direktora "Dana koji su potresli svet" Ričarda Bonda kako bi ga upitao za izvor priče, ali nije dobio nikakve opipljive informacije već samo uveravanja da je istraživanje na kojem je baziran program bilo naročito temeljno i da su konsultovani brojni međunarodni izvori.
Foto: Wikipedia, Ilustracija: Ubistvo Franca Ferdinanda
To nije obeshrabrilo Deša, koji je nastavio da traži izvor, da bi na kraju otkrio kako se priča o sendviču zapravo prvi put pojavila u maltene farsičnoj istorijskoj noveli brazilskog TV voditelja, Žoa Soareša, čiji je otac Srbin.
Knjiga je postigla veliki uspeh na portugalskom govornom području, a na engleski je prevedena 2001., dve godine pre "Dana koji su potresli svet". Od tada priča o Principovom sendviču polako ulazi u kolektivnu svest i preti da potisne zvaničnu istoriju.
Foto: Youtube printscreen, Gavrilo Princip, Franc Ferdinand
Mnogi bi se zapitali: "Koga uopšte briga da li je Gavrilo Princip jeo ili ne?". Metak je ispaljen, Prvi svetski rat se dogodio. Ipak, Deš je shvatio koliko je ovaj problem važan - priča o sendviču, koja postaje opšte prihvaćena u SAD i Velikoj Britaniji, preti da skrene pažnju sa pravih motiva Gavrila Principa i njegovih istomišljenika i predstavi čitav događaj kao puku slučajnost.
"Dani koji su potresli svet" ni u jednom trenutku gledaocima ne govore zašto su srpski nacionalisti 1914. smatrali da je ubistvo Franca Ferdinanda ne samo opravdano, već i nužno, a upravo to je ključni podatak potreban za razumevanje uzroka Prvog svetskog rata, a to su imperijalističke ambicije Austrougarske prema srpskim teritorijama i uopšte Balkanu.
Nema komentara.