Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 10. 2017.  - Autor: newsweek.rs

Na korak od uništenja: Kako su SSSR i Kina zamalo izazvali Treći svetski rat

Godine 1969., dok je Amerikom tutnjala anti-ratna hipi kultura, sa druge strane planete kineska Narodna oslobodilačka armija (NOA) udarila je na sovjetski granični punkt na ostrvu Ženbao i dovela svet na ivicu nuklearnog rata

Na korak od uništenja: Kako su SSSR i Kina zamalo izazvali Treći svetski rat

foto:newsweek.rs

Kada se govori o tenzijama između sila nakon Drugog svetskog rata, mnogi se sete Kubanske raketne krize kada je svet, kako je pisala tadašnja štampa, bio na sekund od nuklearnog uništenja. Uprkos napetostima, SAD Sovjetski Savez, odnosno Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov uspeli su da pronađu zajedničko, diplomatsko rešenje.

Nepunu deceniju kasnije, 1969. godine, dok je Amerikom tutnjala anti-ratna hipi kultura, sa druge strane planete kineska Narodna oslobodilačka armija (NOA)udarila je na sovjetski granični punkt na ostrvu Ženbao (Ostrvo Damanski u SSSR-u). U napadu su stradale desetine vojnika, a konflikt koji je proistekao mogao je lako da dovede do upotrebe nuklearnog oružja.
Sovjetski R-12 nuklearni balistički projektil, Foto: Wikipedia/CIA

Foto: Sovjetski R-12 nuklearni balistički projektil, Foto: Wikipedia/CIA


U godinama posle pada nacističke Nemačke, SSSR Kina stajali su rame uz rame kao bastioni komunizma. Ipak, zbog prepirki oko ideologije, vođstva i resursa, dve zemlje su se polako razilazile, što je rezultiralo ponovnim otvaranjem teritorijalnog spora koji se razvukao još od carskih vremena. U takvom trenutku, dogodio se incident na sovjetskoj granici.

Sovjeti su uzvratili “recipročno” izvevši kontra napad sa sličnim brojem žrtava i obe armije su se pripremale za otvoreni rat. Crvena armija je prekomandovana na daleki istok, a NAO je proglasila punu mobilizaciju.
Crvena armija, Foto: Wikipedia

Foto: Crvena armija, Foto: Wikipedia


Sovjeti su u tom trenutku bili daleko tehnološki razvijeniji, ali je Peking već imao najveću stajaću vojsku na svetu, od koje je većina već bila raspoređena oko sovjetske granice. Crvena armija, sa druge strane, bila je većinski raspoređena u Istočnoj Evropi, na granicama sa NATO-om.

Ipak, konvencionalan rat nikome nije bio privlačan, jer niti je Kina imala dovoljno razvijenu logistiku i avijaciju da zauzme delove teritorije Sovjetskog Saveza, niti je SSSR imao dovoljno ljudstva da zauzme Kinu.
Ruski T-62 koji su 1969. godine zarobili Kinezi, Foto: Wikipedia/Marchrius

Samo pet godina pre incidenta na granici, Kina je testirala prvu nuklearnu bombu, ali još uvek nije razvila domet koji bi mogao da dopre do glavnih gradova u Istočnoj Evropi. Sa druge strane, Sovjeti su imali napredan nuklearni arsenal, a trka u naoružanju sa SAD bila je u jeku.

U avgustu 1969. godine, SSSR je izvršio napad na zapadnom delu granice, kod provincije Sinkjang, pri čemu je poginulo 28 kineskih vojnika. Izgledalo je da kao da je konflikt neizbežan, međutim u poslednjem trenutku, Moskva i Peking su odlučili da se dogovore o smirivanju tenzija.
Henri Kisindžer, Žu Enlaj i Mao Cedung, Foto: Wikipedia/Oliver Atkins

Foto: Henri Kisindžer, Žu Enlaj i Mao Cedung, Foto: Wikipedia/Oliver Atkins


U povratku sa sahrane vijetnamskog vođe Ho Ši Mina, sovjetski premijer Aleksej Kosigin posetio je Peking kako bi razgovarao sa svojim kineskim kolegom Žu Enlajem.

Razgovor je održan na aerodromu, a dve strane su se dogovorile da uspostave diplomatske odnose i pokrenu pregovore o razgraničenju.
Aleksej Kosigin i Lindon Džonson, Foto: Wikipedia/Yoichi Okamoto

Foto: Aleksej Kosigin i Lindon Džonson, Foto: Wikipedia/Yoichi Okamoto


Tako je svet izbegao nuklearni konflikt koji je mogao da proistekne iz jednog, uslovno rečeno, omanjeg pograničnog incidenta koji niti je privukao pažnju medija i javnosti, niti je shvaćen previše ozbiljno u svetskim diplomatskim krugovima.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage