Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 10. 2021.  - Autor: newsweek.rs

Pavelićev "neprijatelj u krilu": Ovaj nacista je izdao Hitlera da bi zaustavio zločine NDH

U jednom od izveštaja ovog oficira pisalo je: "Vrhunac grozote u Hrvatskoj, od strane poglavnika kojeg smo sami postavili'". Posle toga, odlučio je da stvari preuzme u svoje ruke

Pavelićev "neprijatelj u krilu": Ovaj nacista je izdao Hitlera da bi zaustavio zločine NDH

фото; невсвеек.рс

Едмунд Глез фон Хорстенау био је аустријски официр, политичар и генерал Вермахта. Одрастао је у официрској породици и школовао се Терезијанској војној академији. У Првом светском рату служио је као официр аустроугарске војске, после рата је студирао  историју  на бечком универзитету и служио је у обавештајној служби.

Хорстенау је првобитно био монархиста који се залагао за повратак Хабсбурговаца. Међутим, до 1930. године приближили су се аустријским нацистима и постали члан државног парламента 1934. године.

На састанку у Берхтесгадену 12. фебруара 1938. између Хитлера и аустријског кабинета  Курта  Шушнига под немачким притиском Хорстенау је пребачен са места  министра унутрашњих послова и  постављен за аустријског министра рата.

Хорстенау је одиграо истакнуту улогу у Аншлусу, односно припајању Аустрије Немачкој, пошто је лично представљао Хитлерове захтеве Шушнигу, и упозорио га да не може рачунати на војску ни на полицију да ће бранити аустријске границе јер је и војска и полиција била под нацистичким утицајем из Немачке.

Профимедиа, Едмунд Глез фон Хостенау у посети Берлину пред Аншлус

Фото:  Профимедиа, Едмунд Глез фон Хорстенау у посети Берлину пред Аншлус



Kada je za vreme Aprilskog rata osnovana NDH, Horstenau je poslat u Zagreb kako bi služio kao nemački vojni izaslanik kod novih vlasti. Već od samog početka je iskazivao antipatije prema Paveliću i ustaškom pokretu, i u svojim službenim izveštajima Berlinu žestoko je kritikovao njegovu politiku progona i ubijanja srpskog stanovništva, smatrajući da se njome izaziva ustanak koji će zahtevati inače nepotrebnu intervenciju nemačkih snaga.

U prvom izveštaju Vermahtu, Horstenau je nakon posete ruralnim delovima NDH napisao da su ustaše "u ludom besu" i izneo veoma potresne detalje o tome kako se ophode prema neprijateljima i zatvorenicima. U jednom od delova izveštaja, opisao je kako je ustaški pukovnik svojom rukom streljao oko 500 Srba starosti između 15 i 20 godina. Osim o ubistvima stotina civila, Horstenau je obavestio nacističku komandu da ustaške vođe siluju gotovo svaku ženu, muče i ubijaju decu i to najčešće pred majkama.

Tokom leta 1942. godine Glez fon Horstenau je zatrpavao nemačkog poslanika u Zagrebu Zigfrida Kašea izveštajima o ustaškim zločinima nad Srbima. U jednom od njih izveštava:

„Kod Slavonske Požege nalazi se jedan koncentracioni logor, koji nosi ime 'ustaški iseljenički logor'. Upravnik ovog k. l. je bivši katolički sveštenik, a sada čuveni ustaša Klajić... Tokom jednog uobičajenog mučenja, pokušao je jedan zarobljenik da od svog mučitelja otme pušku. Kad je ovo dojavljeno komandantu logora Klajiću, on je naredio da se svi logoraši pobiju vatrom iz mitraljeza sa dum-dum mecima. Čitav sat je trajala paljba sa ulaza u barake. Izgled baraka posle ovoga ne može se opisati. Zidovi su bili krvlju pošpricani i sa njih su visili komadi mesa i prosutih mozgova, dok su podovi bili prekriveni unakaženim leševima. Barake su ostale u ovom stanju puna dva dana, sve dok nije pristigao novi transport zarobljenika, koji su ih onda očistili."

Профимедиа, Адолф Хитлер и Анте Павелић

Foto: Profimedia, Adolf Hitler i Ante Pavelić



Iako je i ranije video brojne užase, Horstenau nije bio spreman na strahote koncetracionih logora u kojima su Srbi, Jevreji i Romi bili zatvoreni i ubijani. Uprkos tome što je ustaška komanda poslala Horstenaua u unapred pripremljen, očišćen logor, a ne recimo u Jasenovac, Horstenau je bio zaprepašćen onim što je video.

"Otišli smo u fabriku koja je pretvorena u koncetracioni logor. Zastrašujući uslovi. Nekoliko muškaraca, mnogo žena i dece, bez odeće, spavaju na zemlji, kašlju, stenju i plaču. Komandant logora je - uprkos lepoj tituli Poglavnik - bitanga. Ignorisao sam ga i rekao sam svojim ustaškim vodičima: 'Ovo je dovoljno da se čovek ispovraća'", napisao je Horstenau.

Ono što je prelomilo da se Horstenau okrene protiv ustaša i nacista bila je scena koju je zatekao unutar logora - u jednoj od prostorija, na slamenom podu sedelo je oko pedesetoro dece. Svi su bili goli, a polovina je već izdahnula. Ovaj prizor Horstenao je opisao sledećim rečima: "Vrhunac grozote u Hrvatskoj, od strane poglavnika kojeg smo sami postavili'".

Njegovo nezadovoljstvo stiglo je i do nemačke vrhovne komande, ali savete nisu poslušali. Po mišljenju Gleza fon Horstenaua, Nemačka je propustila priliku da ovaj prostor smiri, jer Hitler nije prihvatio njegov plan, nego je Paveliću i dalje ostavio razrešene ruke u pogledu uništavanja pravoslavnog stanovništva.

Профимедиа, Едмунд Глез фон Хостенау (други с лева)

Foto: Profimedia, Edmund Glez fon Horstenau (drugi s leva)



Glez fon Horstenau je bio posebno frustriran time što su, po njegovom mišljenju, italijanske snage imale više uspeha u pacifikaciji svoje zone, tako što su kao zaštitnici srpskog stanovništva „sponzorisali“ četnike. Glez fon Horstenau je, prema navodima u svojim memoarima, ozbiljno razmišljao o tome da nemačke vlasti sličan model predlože partizanima. Njegove napore u tom smeru je žestoko kočio nemački veleposlanik Zigfrid Kaše, koji se zalagao za punu podršku Rajha ustaškom pokretu.

Do godine 1944. njegovo neprijateljstvo i gađenje prema Paveliću je naraslo do te mere da je bio umešan u zaveru Lorković-Vokić kojom je deo ustaških zvaničnika želeo da svrgne Pavelića i pređe sa NDH na stranu Saveznika. Horstenau je nakon sloma zavere, na Pavelićev zahtev i uz Kašeov blagoslov, 25. septembra smenjen sa svog položaja.

Imenovan je na opskurno mjesto „vojnog istoričara za Jugoistok“, na kome je ostao do kraja rata. Krajem 1944. godine, Glez fon Horstenau je predlagao Saveznicima da austrijski oficiri Vermahta otvore liniju fronta i dozvole američkim i britanskim trupama da okupiraju Austriju pre Sovjeta.

Ипак, Хорстенауа су 5. маја 1945. заробили амерички војници. Након више од године дана заробљеништва, боје ће се да ће бити изручене Југославији ради суђења за ратне злочине, извршио је самоубиство у војном логору Лангвасер у близини Нирнберга у Немачкој 20. јула 1946.

За време службе у Загребу почео је да пише аутобиографију коју је довршио недуго пре смрти. Она је касније два пута објављена на подручју бивше Југославије, посљедњи пут 2007. под насловом "Између Хитлера и Павелића".

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati