Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 09. 2018.

Najpoznatije nerešene misterije

Brojni svetski naučnici i istoričari su posvetili čitave karijere pokušavajući da odgonetnu neke od najvećih misterija čovečanstva, ali uprkos njihovom trudu i današnjoj tehnologiji, one su i dalje ostale nerešene.

Najpoznatije nerešene misterije

foto: stil.kurir.rs

Bilo da se radi o rešavanju jednostavnih zagonetki, čitanju detektivskog romana ili nečeg trećeg, istina je da svi volimo jezive priče i misterije koje nas navode na dublje razmišljanje i ispitivanje sveta koji nas okružuje. Brojni svetski naučnici i istoričari su posvetili čitave karijere pokušavajući da odgonetnu neke od najvećih misterija čovečanstva, ali uprkos njihovom trudu i današnjoj tehnologiji, one su i dalje ostale nerešene, a nauka i danas na njih nema konkretne odgovore.

Vojničev rukopis

Verovatno najtajanstvenija knjiga na svetu, Vojničev rukopis je ručno napisani kodeks u nepoznatom sistemu pisanja. Knjiga je dobila ime po Vilfridu Vojniču, poljskom trgovcu knjiga koju je na nju naišao na nepoznatoj lokaciji u Evropi, 1912. godine. Veruje se da je pre njega knjiga bila u posedu raznih evropskih vladara, alhemičara i mistika.

Rukopis na svojih 250 strana napravljenih od specijalnog pergamenta sadrži brojne tekstove i nepoznati alfabetilustrovan neobičnim ilustracijama zvezda, dijagrama, znakova Zodijaka i biljaka. Iako na prvi pogled Vojničev rukopis izgleda sasvim čitljiv, tek nekoliko njegovih znakova podseća na one nama poznate, uključujući i simbole koji izgledaju kao brojevi. S obzirom da kriptografi i mnogi stručnjaci nisu bili u stanju da pročitaju tekst, veći deo teksta su podelili na šest različitih delova.

U prvom, botaničkom, nalaze se detaljne ilustracije 113 biljaka za koje stručnjaci i danas ne mogu da utvrde o kojim se vrstama radi. U drugom, astrološkom, nalazi se 25 "zvezdanih crteža" u obliku krugova, treći se odnosi na biologiju i prikazuje crteže malih golih žena, najčešće u nekoj tečnosti i sa velikim stomacima. Četvrti deo sadrži detaljan prikaz devet krugova ispunjenih zvezdama i oblicima nalik na ćelije, u petom su crteži preko stotinu vrstalekovitog bilja i farmaceutskih posuda, a u šestom delu se nalazi tekst sa opisima nepoznatih sazvežđa.

Vojničev rukopis se danas nalazi u biblioteci Bajneke na univerzitetu Jejl, a tu je došao nakon što je Vojnič godinama pokušavao da ga proda i za njega tražio 160.000 dolara. Nakon njegove smrti 1930. godine, knjigu kupuje njujorkški trgovac knjigama Hans Kraus i poklanja je pomenutoj biblioteci. Vojničev rukopis je decenijama bio predmet izučavanja mnogih profesionalnih kriptografa i razbijača šifri, ali do danas niko od njih nije dešifrovao ni jednu jedinu reč.

Ko je bio Džek Trbosek?

Pravi identitet najpoznatijeg serijskog ubice na svetu golica maštu kriminologa i ljubitelja misterija već više od jednog veka. Zloglasni sejač smrti svoj krvavi pohod započeo je u jesen davne 1888. godine, kada je u sitne sate vrebao prostitutke siromašne londonske četvrti u Ist Endu. Iza sebe je ostavio pet mrtvih tela, a način na koji su ubistva počinjena lede krv u žilama.

Tipična Trbosekova ubistva događala su se ili na javnim ili polujavnim mestima; njihov grkljan je prerezan, a potom je žrtva bila izložena sakaćanju stomaka i drugh delova tela. Mnogi danas misle da su žrtve prvo zadavljene da bi se ućutkale. Zbog prirode rana na nekim Trbosekovim žrtvama, kojima su u nekim ubistvima izvađeni i organi, misli se da je Džek Trbosek bio hirurg ili mesar. Ni ova teorija, kao i sve druge teorije, nikada nije potvrđena.

Godinama kasnije, detaljnom DNK analizom genetskog materijala sa jednom od Trbosekovih žrtava, skoro je potvrđen identitet misterioznog ubice. Naime, DNK se savršeno poklopio sa jednim osumnjičenim – poljskim imigrantom Araonom Kosminskim. Kosminski je umro u psihijatrijskoj bolnici u 56. godini života i krivica mu nikada nije dokazana. Iako su novi dokazi najuverljiviji do sada, stručnjaci i dalje ne mogu sa sigurnošću da potvrde njegov pravi identitet.

Naime, Kosminski je u vreme ubistava imao samo 23 godine, radilo se o osobi koja je paranoična i čuje glasove u glavi. Takve osobine ne pristaju pravom Džeku Trboseku koji je pažljivo planirao svaki svoj korak i pedantno izvršavao svoje zločine. Naravno, tu su i sumnje u pouzdanost DNK analize, tako da ćemo za pravi identitet Džeka Trboseka morati još da pričekamo.

 

 

Ples smrti

Plesna kuga iz jula 1518. godine, je bio slučaj plesnog ludila koji je zahvatio Strazbur (tada deo Svetog Rimskog Carstva). Tokom perioda od mesec dana, nekoliko ljudi je iz neobjašnjivih razloga počelo da pleše po ulicama, danima bez prestanka. Epidemija je započela kada je žena, Frau Trofea, iznenada počela da pleše na ulicama Strazbura. Njen ples je trajao između četiri i šest dana. Tokom sledećih dana, pridružile su joj se još 34 osobe, a za mesec dana ih je bilo oko 400. Plesali su bez prestanka, kao opsednuti, a mnogi od njih su na kraju pali mrtvi od umora, srčanog ili moždanog udara.

Kako se plesna epidemija širila, lokalni plemići su tražili savete doktora, koji su isključili astrološke ili paranormalne uzroke, zaljučivši kako je bolest "prirodnog porekla", uzrokovana "uzavrelom krvlju". Ali, umesto da prepišu lečenje, gradske vlasti su ohrabrivale ples tako što su otvarale dvorane i sajmišta, izgradivši čak drvenu pozornicu za ples. Kako bi povećali efikasnost tretmana, vlasti su čak unajmile muzičare da muzikom prate plesače. Istoričar Džon Voler je utvrdio da ni današnji maratonci ne bi mogli da podnesu količinu fizičkog napora uloženog u ovaj ples. Brojne teorije su pokušale da objasne i da otkriju razlog ovog bizarnog događaja, uključujući korišćenje otrova, epilepsiju, tifus, masovnu psihogenu bolest. Do danas nije poznato zašto su ti ljudi plesali, neki čak i do smrti.

Misteriozni WOW! signal

Džeri Ehman, volonter programa SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom), u noći 1977. godine, zabeležio je do danas najjači dokaz postojanja vanzemaljskog života u ljudskoj istoriji. Ehman je radio na skeniranju radiotalasa dubokog svemira, u nadi da će uhvatiti signal koji bi mogao da dolazi od vanzemaljskog života.

Usred noći, bez ikakvog upozorenja kompjuteri i instrumenti su "poludeli", signal je trajao 76 sekundi, nakon čega više nikada nije detektovan. Zaprepašćeni stručnjaci su kasnije otkrili da je signal došao sa udaljenosti od neverovatnih 220 miliona svetlosnih godina. Na papirnom ispisu kompjutera, Ehman je napisao komentar "Wow!" po čemu je signal i dobio ime. Ono što je mnoge stručnjake uverilo da su signal poslali upravo "mali zeleni", je taj da je primljeni signal bio na baš pravoj frekvenciji, a da ne bude interpretiran kao šum ili da bi bio presreten. Odnosno, ukoliko biste želeli da komunicirate sa vanzemaljcima, koristili biste tačno tu frekvenciju. Nažalost, svi pokušaji lociranja signala bili su neuspešni, zbog čega naučnici ostaju zbunjeni oko porekla signala i njegovog značenja.

Izvor: stil.kurir.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati