Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 08. 2017.

Kung fu monahinja: Bežala je od neprijatelja pa osmislila najpoznatiju borilačku veštinu

Legenda o borilačkoj veštini poznatoj kao kung fu kaže da je devojka po imenu Ng Mui, bežeći od Mančua, naroda sa severa Kine, potražila sklonište u jednom manastiru na jugu zemlje. Tamo je naučila da koristi svoje telo kao oružje, a zatim je toj veštini naučila učenicu po imenu Ving Čun. Zahvaljujući njoj, svet je saznao za borilačku veštinu, čiji je najpoznatiji predstavnik Brus Li.

Kung fu monahinja: Bežala je od neprijatelja pa osmislila najpoznatiju borilačku veštinu

foto: blic.rs

Toj priči je posvećen dokumentarni film “Kung fu monahinja” (Die kung fu Nonne) koji će večeras biti emitovan na nemačkom informativnom kanalu N24.

Priča počinje 1630-tih godina, u kasno doba vladavine kineske dinastije Ming, koja je 1368. proterala Mongole i ponovo učvrstila jednu kinesku dinastiju u zemlji. Propale žetve i nemiri, koji su bili posledica malog ledenog doba, uticali su da zemlja postane podložna napadima iz stepe. Godine 1636. Mančui, nomadski narod koji je živeo na severu Kine, blizu korejske granice, osvojio je Peking. U narednih 40 godina, njihova dinastija Ćing učvrstila je vlast širom Kine, i značajno proširila granice zemlje. Po principu: “Izgubi kosu, ako nećeš da izgubiš glavu”, Han Kinezi su bili prisiljeni da briju prednji deo glave, a ostatak kose upletu u kiku i time pokažu da su se potčinili Mančuima.

Među brojnim žrtava brutalne represije bila je i imućna porodica 18-godišnje Ng Mui, koja je jedina uspela da pobegne u divljinu, gde je pažljivo proučavala ponašanje životinja u lovu, uključujući i ždrala, koji se čvrsto oslanja na jednu nogu.

Najzad se domogla manastira, koji se nalazio oko 1.500 kilometara od Pekinga. U njemu su živeli budistički šaolin monasi, koji su poštovali učenje indijskog putujućeg monaha Bodidarme. Oni su i dalje podržavali kinesku dinastiju Ming i vežbali su brojne borilačke tehnike, a beguncima koji su u manastiru potražili utočište dozvoljavali su da učestvuju.

 

Foto: Profimedia

Ng Mui je povezala tehniku šaolin monaha sa iskustvima stečenim tokom bekstva i ranije dobijenim klasičnim obrazovanjem, koje je obuhvatalo jahanje, gađanje lukom i strelom i mačevanje. Ona je prepoznala delotvornost brzih, preciznih udaraca, koji su bili odgovor na pitanje kako fizički slabiji borac može da se odbrani od jačeg protivnika. Princip je bio: protiv snage nikada nemoj da se boriš snagom. Ako te neko ščepa za vrat, ne pokušavaj da ga zaštitiš, već odmah kreni u kontranapad. Udari protivnika u nos, oči, slepoočnicu ili grkljan.

Instinktivni i, po mogućnosti, smrtonosni udarac postao je zaštitni znak Ng Mui. On nije imao gotovo nikakve sličnosti sa kung fu koreografijom holivudskog tipa. Suština je bila u brzim, ciljanim napadima i okretanju energije napadača protiv njega.

Nakon što je pobedila trenera, Ng Mui je primljena u krug majstora u manastiru. Jednoga dana pred kapijom su se pojavili Mančui. Legenda kaže da je sam car Kangsi naredio napad na manastir, strahujući od borbene snage monaha. Izdajnik je podmetnuo požar i omogućio vojnicima da prodru iza zidina, gde se većina monaha žrtvovala kako bi omogućila majstorima da pobegnu.

Ng Mui je pobegla i nastavila da razvija svoju borbenu tehniku, ne samo golim rukama, već i mačem, kopljem i motkom. Da nadmoćni Mančui ne bi ovladali ovim moćnim oružjem, devojka nije ništa beležila, već je prenela znanje lojalnoj učenici Jim Ving Čun, koja je, kao i ona, pobegla od Mančua. Ona je prva u dugom nizu boraca, koji su prenosili Ng Muinu veštinu s pokolenja na pokolenje, a borbena tehnika je nazvana po njoj.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage