Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 12. 2016.  - Autor: newsweek.rs

Četvrt veka pada SSSR-a: Posledice razvoda

Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo?

Četvrt veka pada SSSR-a: Posledice razvoda

Pad Sovjetskog saveza u decembru 1991. godine promenio je svet preko noći. Hladni Rat i pretnja nuklearne apokalipse je nestala, a demokratija i tržišna ekonomija počele su da se šire po teritoriji nekadašnjeg "Crvenog carstva".

Ipak, u 25 godina od tada, stvari se nisu odvijale kao što je predviđano i pod uticajem globalizacije, bivše sovjetske republike mutirale su na neviđene načine, ohrabrivši autokratiju i učvrstivši korupciju na postsovjetskom prostoru.

U međuvremenu, geopolitički animoziteti Hladnog rata ponovo su isplivali i odnosi Moskve i Vašingtona su na najnižem nivou od ere Gorbačova i Regana. Nastanak novih država, doveo je do uspona nacionalizma koji oblikuje spoljnu politiku velikih međunarodnih igrača i menja ljudsko društva na nezamislive načine.


Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo? Ovo su samo neka od pitanja na koja treba da odgovorimo.

AP, Američki predsednik Ronald Regan i premijer SSSR-a Mihail Gorbačov

Foto: AP, Američki predsednik Ronald Regan i premijer SSSR-a Mihail Gorbačov



POSLEDICE RAZVODA


Kada je Sovjetski savez pao pre 25 godina, dobar deo sveta je odahnuo - globalni nuklearni rat više nije bio toliko verovatan. Rusija se upustila u proces demokratizacije, Zapad je svoj fokus preusmerio na ekonomiju i druge regione, a raspoloženje Zapada prema Moskvi prešlo je put od anksioznosti do potpunog ignorisanja.

Međutim, dok je Zapad ignorisao Rusiju, ona je polako ali sigurno mutirala u nešto dalek opasnije od Sovjetskog saveza. 

Bez pravog zakonodavnog sistema i jakih institucija, 22 ruska oligarha ukrala su 40 odsto bogatstva sopstvene zemlje. Ostalih 150 miliona Rusa ostavljeno je u beznađu i siromaštvu. Prosečan životni vek muškaraca pao je sa 65 na 57 godina, univerzitetski profesori radili su kao taksisti, medicinske sestre postale su prostitutke i gotovo čitavo tkanina ruskog društva se rasparala.

Profimedia, Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin

 

Foto: Profimedia, Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin



U međuvremenu, Zapad nije ignorisao pljačkanje Rusije, naprotiv, on ga je ohrabrivao. Zaadne banke prihvatale su prljavi novac svojih ruskih klijenata, dok su agencije za nekretnine širom otvorile vrata ruskim oligarsima koji su trošili milione na luksuzne vile u Majamiju, Londnu, Sen Tropeu i drugim elitnim destinacijama.

Ova nepravda izazvala je bes kod običnih Rusa, koji su počelu da žude za dolaskom jakog vođe koji će uspostaviti red. Pre početak novog milenijuma, pronašli su jednog - Vladimira Putina. Međutim umesto da uspostavi pravi red, Putin je 22 oligarha zamenio jednim - samim sobom.

Svakako da je Putin deo bogatstva stečenog na nafti pustio u rusko društvo, ali ta količina nije bila ni blizu dovoljna da preokrene katastrofalnu nepravdu i turobnu situaciju. Ipak, ni to nije potrajalo. Kako je naftni bum počeo da bledi, patnje običnih Rusa opet su počele da isplivavaju.

Ilustracija: Srp i čekic, Foto: AP (20 feb 2014)

Foto: Ilustracija: Srp i čekic, Foto: AP (20 feb 2014)



Kako bi sprečio da nezadovoljstvo preraste u pobunu, Putin je otvorio "Diktatorsku bibliju" i uvideo da je pravo vreme da se započne rat. Ukrajina je poslužila savršeno. Preko noći, popularnost ruskog predsednika skočila je sa 65 na 89 odsto.

Na aneksiju Krima i rat u Donbasu, Zapad je odgovorio čitavim nizom sankcija. U "saradnji" sa padom cena nafte, sankcije su izazvale kolaps ruske ekonomije i učinile ruski narod još ljućim. Onda je Putin otvorio još jedan front, ovog puta u Siriji.

Da ne bi ostao bez novca i kako ne bi bioeventualno bude zatvoren ili čak ubijen od strane svojih neprijatelja, Putin je morao i mora da se održi na vlasti. Tako su vežbe u globalnoj dominaciji, koje ruski predsednik aktivno praktikuje, istovremeno postale i njegova lična borba za opstanak.

Profimedia, Vladimir Putin i Boris Jeljcin (u pozadini)

Foto: Profimedia, Vladimir Putin i Boris Jeljcin (u pozadini)



Dvadeset pet godina posle pada Sovjetskog saveza, Zapad se i dalje suočava sa pretnjom Kremlja. Nju više ne pokreće komunizam, već kleptokratija i hibridni oblik nacionalizma pomešan sa tradicionalnim ruskim pravoslavnim misticizmom. Uprkos razlikama, ta pretnja i dalje ima nuklearno oružje i izrazito čvrst stav.

Da Zapad nije držao glavu u pesku dok se gargantuanska pljačka Rusija odvijala, možda danas Vašington ne bi morao da "čačka medveda" i dovodi svet na ivicu neke nove "raketne krize". Ako je Sovjetski savez za Putina bio "geopolitička katastrofa veka", za Zapada je takva katastrofa došla u godinama posle, za šta Zapad ne može nikoga da okrivi, do sebe.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati