Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 11. 2021.  - Autor: newsweek.rs

Četvrt veka pada SSSR-a: Posledice razvoda

Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo?

Četvrt veka pada SSSR-a: Posledice razvoda

Пад  Совјетског савеза  у децембру 1991. године променио је свет преко ноћи. Хладни Рат и претња нуклеарне апокалипсе је нестала, а демократија и тржишна економија почеле су да се шире на територији некадашњег „Црвеног царства”.

Ипак, у 25 година од тада, ствари се нису одвијале као што је предвиђено и под утицајем глобализације, бивше совјетске републике су мутирале су на невиђене начине, охрабривши аутократију и учврстивши корупцију на постсовјетском простору.

У међувремену, геополитички анимозитети Хладног рата поново су испливали и односи Москве и Вашингтона су на најнижем нивоу од ере Горбачова и Регана. Настанак нових држава, довео је до успона национализма који обликује спољну политику великих међународних играча и мења људско друштво на незамисливе начине.


Упркос важности догађаја током последњих четврт века, овај период још увек није у потпуности схваћен. Зашто је Совјетски савез заиста пао? Како се историја понавља? Шта можемо да научимо? Ово су само нека питања на која треба да одговоримо.

АП, амерички председник Роналд Реган и премијер СССР-а Михаил Горбачов

Фото:  АП, амерички председник Роналд Реган и премијер СССР-а Михаил Горбачов



ПОСЛЕДИЦЕ РАЗВОДА


Када је Совјетски савез пао пре 25 година, добар део света је одахнуо - глобални нуклеарни рат више није био толико вероватан. Русија је упустила у процес демократизације, Запад је свој фокус усмерио на економију и друге регионе, а расположење Запада према Москви прешло је пут од анксиозности до потпуног игнорисања.

Међутим, док је Запад игнорисао Русију, она је полако али сигурно мутирала у нешто даље опасно од Совјетског савеза. 

Bez pravog zakonodavnog sistema i jakih institucija, 22 ruska oligarha ukrala su 40 odsto bogatstva sopstvene zemlje. Ostalih 150 miliona Rusa ostavljeno je u beznađu i siromaštvu. Prosečan životni vek muškaraca pao je sa 65 na 57 godina, univerzitetski profesori radili su kao taksisti, medicinske sestre postale su prostitutke i gotovo čitavo tkanina ruskog društva se rasparala.

Профимедиа, Михаил Горбачов и Борис Јељчин

 

Foto: Profimedia, Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin



U međuvremenu, Zapad nije ignorisao pljačkanje Rusije, naprotiv, on ga je ohrabrivao. Zaadne banke prihvatale su prljavi novac svojih ruskih klijenata, dok su agencije za nekretnine širom otvorile vrata ruskim oligarsima koji su trošili milione na luksuzne vile u Majamiju, Londnu, Sen Tropeu i drugim elitnim destinacijama.

Ova nepravda izazvala je bes kod običnih Rusa, koji su počelu da žude za dolaskom jakog vođe koji će uspostaviti red. Pre početak novog milenijuma, pronašli su jednog - Vladimira Putina. Međutim umesto da uspostavi pravi red, Putin je 22 oligarha zamenio jednim - samim sobom.

Svakako da je Putin deo bogatstva stečenog na nafti pustio u rusko društvo, ali ta količina nije bila ni blizu dovoljna da preokrene katastrofalnu nepravdu i turobnu situaciju. Ipak, ni to nije potrajalo. Kako je naftni bum počeo da bledi, patnje običnih Rusa opet su počele da isplivavaju.

Ilustracija: Srp i čekic, Foto: AP (20 feb 2014)

Foto: Ilustracija: Srp i čekic, Foto: AP (20 feb 2014)



Kako bi sprečio da nezadovoljstvo preraste u pobunu, Putin je otvorio "Diktatorsku bibliju" i uvideo da je pravo vreme da se započne rat. Ukrajina je poslužila savršeno. Preko noći, popularnost ruskog predsednika skočila je sa 65 na 89 odsto.

Na aneksiju Krima i rat u Donbasu, Zapad je odgovorio čitavim nizom sankcija. U "saradnji" sa padom cena nafte, sankcije su izazvale kolaps ruske ekonomije i učinile ruski narod još ljućim. Onda je Putin otvorio još jedan front, ovog puta u Siriji.

Da ne bi ostao bez novca i kako ne bi bioeventualno bude zatvoren ili čak ubijen od strane svojih neprijatelja, Putin je morao i mora da se održi na vlasti. Tako su vežbe u globalnoj dominaciji, koje ruski predsednik aktivno praktikuje, istovremeno postale i njegova lična borba za opstanak.

Profimedia, Vladimir Putin i Boris Jeljcin (u pozadini)

Foto: Profimedia, Vladimir Putin i Boris Jeljcin (u pozadini)



Dvadeset pet godina posle pada Sovjetskog saveza, Zapad se i dalje suočava sa pretnjom Kremlja. Nju više ne pokreće komunizam, već kleptokratija i hibridni oblik nacionalizma pomešan sa tradicionalnim ruskim pravoslavnim misticizmom. Uprkos razlikama, ta pretnja i dalje ima nuklearno oružje i izrazito čvrst stav.

Da Zapad nije držao glavu u pesku dok se gargantuanska pljačka Rusija odvijala, možda danas Vašington ne bi morao da "čačka medveda" i dovodi svet na ivicu neke nove "raketne krize". Ako je Sovjetski savez za Putina bio "geopolitička katastrofa veka", za Zapada je takva katastrofa došla u godinama posle, za šta Zapad ne može nikoga da okrivi, do sebe.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati