Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 12. 2016.  - Autor: newsweek.rs

Četvrt veka pada SSSR-a: Sovjetskog saveza nema, ali njegov pad još uvek traje

Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo?

Četvrt veka pada SSSR-a: Sovjetskog saveza nema, ali njegov pad još uvek traje

Pad Sovjetskog saveza u decembru 1991. godine promenio je svet preko noći. Hladni Rat i pretnja nuklearne apokalipse je nestala, a demokratija i tržišna ekonomija počele su da se šire po teritoriji nekadašnjeg "Crvenog carstva".

Ipak, u 25 godina od tada, stvari se nisu odvijale kao što je predviđano i pod uticajem globalizacije, bivše sovjetske republike mutirale su na neviđene načine, ohrabrivši autokratiju i učvrstivši korupciju na postsovjetskom prostoru.

U međuvremenu, geopolitički animoziteti Hladnog rata ponovo su isplivali i odnosi Moskve i Vašingtona su na najnižem nivou od ere Gorbačova i Regana. Nastanak novih država, doveo je do uspona nacionalizma koji oblikuje spoljnu politiku velikih međunarodnih igrača i menja ljudsko društva na nezamislive načine.

Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo? Ovo su samo neka od pitanja na koja treba da odgovorimo.

Wikipedia, Mađarska revolucija 1956. godine

Foto: Wikipedia, Mađarska revolucija 1956. godine



SOVJETSKI SAVEZ I DALJE PADA

Dvadeseti vek doneo je kralj svetskog poretka zasnovanog na carstvima - od Austrougarske, preko Otomanskog carstva, do Britanske i Francuske imperije, decenijski proces dezintegracije okončan je konačno 1991. godine, padom Sovjetskog saveza, moćne države naslednice Ruskog carstva.

Iako su mnogi faktori doprineli njegovom padu - od suštinski falične sovjetske verzije komunizma, do ekonomske neefikasnosti - širi kontekst dezintegracije često se previđa. Kolaps SSSR-a bio je proces, ne događaj, i po svemu sudeći, još uvek traje.

Kao sredstva uspona nacionalnih država na pepelu Sovjetskog saveza, mobilisane su pre svega etnička pripadnost, nacionalistička ideologija i u skladu s njom, pretežno neosnovani teritorijalni zahtevi. Taj proces delimično objašnjava rusku aneksiju Krima, rat u Ukrajini i porast podrške javnosti ovim ruskim agresivnim potezima.

AP, Statua Vladimira Lenjina ofarbana u boje ukrajinske zastave

Foto: AP, Statua Vladimira Lenjina ofarbana u boje ukrajinske zastave



Kao žrtva mnogo moćnijeg suseda, Ukrajina se našla u situaciji sličnoj svim novim državama koje su nastajale u istočnoj Evropi - dok su se mučile s neverovatno teškim zadatkom izgradnje nacije, morali su da udovolje nacionalnim manjinama i odbrane se od revanšističkih sila koje su polagale pravo na lojalnost tih istih manjina.

Iako nam istorijski kontekst pada carstava pomaže da bolje shvatimo poslednjih 25 godina u post-sovjetskom prostori, on služi i kao upozorenje za budućnost. Ponovno crtanje post-imperijalnih granica na osnovu nacionalnosti, jezika i kulture obično su dolazila kao rezultat ratova i konflikta, od kojih su neki trajali decenijama, a neki čak i vekovima- Opadanje moći Otomanskog carstva počelo je još 1783. fodine, a završilo se tek na kraju Prvog svetskog rata. 

Prema tome, sukobi u istočnoj Uktajini samo su podsetnik na činjenicu da sovjetska dezintegracija i dalje traje. Slične podsetnike imamo u Pridnjestrovlju, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Čečeniji i Nagorno-Karabahu.

Profimedia, Vladimir Putin

Foto: Profimedia, Vladimir Putin



Lekcije koje današnji političari mogu da nauče iz kolapsa imperija jeste da je uloga međunarodne zajednice odsudna za rešavanje nesuglasica između nekadašnjih gospodara i podanika. Veoma mali broj stabilnih država nastao je na ruševinama nestalih carstava, a da nisu dobile veliku međunarodnu podršku.

Ova uloga međunarodne zajednice gotovo sigurno će ostati od presudnog značaja i u budućnosti.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati