Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 11. 2021.  - Autor: newsweek.rs

Četvrt veka pada SSSR-a: Sovjetskog saveza nema, ali njegov pad još uvek traje

Uprkos važnosti događanja tokom poslednjih četvrt veka, ovaj period još uvek nije u potpunosti shvaćen. Zašto je Sovjetski savez zaista pao? Kako se istorija ponavlja? Šta možemo da naučimo?

Četvrt veka pada SSSR-a: Sovjetskog saveza nema, ali njegov pad još uvek traje

Пад  Совјетског савеза  у децембру 1991. године променио је свет преко ноћи. Хладни Рат и претња нуклеарне апокалипсе је нестала, а демократија и тржишна економија почеле су да се шире на територији некадашњег „Црвеног царства”.

Ипак, у 25 година од тада, ствари се нису одвијале као што је предвиђено и под утицајем глобализације, бивше совјетске републике су мутирале су на невиђене начине, охрабривши аутократију и учврстивши корупцију на постсовјетском простору.

У међувремену, геополитички анимозитети Хладног рата поново су испливали и односи Москве и Вашингтона су на најнижем нивоу од ере Горбачова и Регана. Настанак нових држава, довео је до успона национализма који обликује спољну политику великих међународних играча и мења људско друштво на незамисливе начине.

Упркос важности догађаја током последњих четврт века, овај период још увек није у потпуности схваћен. Зашто је Совјетски савез заиста пао? Како се историја понавља? Шта можемо да научимо? Ово су само нека питања на која треба да одговоримо.

Википедија, Мађарска револуција 1956. године

Фото:  Википедиа, Мађарска револуција 1956. године



SOVJETSKI SAVEZ I DALJE PADA

Dvadeseti vek doneo je kralj svetskog poretka zasnovanog na carstvima - od Austrougarske, preko Otomanskog carstva, do Britanske i Francuske imperije, decenijski proces dezintegracije okončan je konačno 1991. godine, padom Sovjetskog saveza, moćne države naslednice Ruskog carstva.

Iako su mnogi faktori doprineli njegovom padu - od suštinski falične sovjetske verzije komunizma, do ekonomske neefikasnosti - širi kontekst dezintegracije često se previđa. Kolaps SSSR-a bio je proces, ne događaj, i po svemu sudeći, još uvek traje.

Kao sredstva uspona nacionalnih država na pepelu Sovjetskog saveza, mobilisane su pre svega etnička pripadnost, nacionalistička ideologija i u skladu s njom, pretežno neosnovani teritorijalni zahtevi. Taj proces delimično objašnjava rusku aneksiju Krima, rat u Ukrajini i porast podrške javnosti ovim ruskim agresivnim potezima.

АП, Статуа Владимира Лењина офарбана у боје украјинске заставе

Foto: AP, Statua Vladimira Lenjina ofarbana u boje ukrajinske zastave



Kao žrtva mnogo moćnijeg suseda, Ukrajina se našla u situaciji sličnoj svim novim državama koje su nastajale u istočnoj Evropi - dok su se mučile s neverovatno teškim zadatkom izgradnje nacije, morali su da udovolje nacionalnim manjinama i odbrane se od revanšističkih sila koje su polagale pravo na lojalnost tih istih manjina.

Iako nam istorijski kontekst pada carstava pomaže da bolje shvatimo poslednjih 25 godina u post-sovjetskom prostori, on služi i kao upozorenje za budućnost. Ponovno crtanje post-imperijalnih granica na osnovu nacionalnosti, jezika i kulture obično su dolazila kao rezultat ratova i konflikta, od kojih su neki trajali decenijama, a neki čak i vekovima- Opadanje moći Otomanskog carstva počelo je još 1783. fodine, a završilo se tek na kraju Prvog svetskog rata. 

Према томе, сукоби у источној Уктајини само су подсетник на чињеницу да совјетска дезинтеграција и даље траје. Сличне подсетнике имамо у Придњестровљу, Абхазији, Јужној Осетији, Чеченији и Нагорно-Карабаху.

Профимедиа, Владимир Путин

Фото:  Профимедиа, Владимир Путин



Лекције које данашњи политичари могу да науче из колапса империје јесте да је улога међународне заједнице одсудна за решавање несугласица између некадашњих господара и поданика. Веома мали број стабилних држава настао је на рушевинама несталих царстава, а да нису добили велику међународну подршку.

Ова улога међународне заједнице готово сигурно ће остати од пресудног значаја иу будућности.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati