Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Zašto Njegoš nije hteo da poljubi Časne verige
Njegoš nije samo poezija i vladikovanje, on je mnogo više od toga.
фото: стил.курир.рс
Да Петар Петровић Његош није само поезија и владиковање, сведоче и списи о његовом изванредном смислу за хумор.
Одломци Ненадовићевих „Писама из Италије” говоре ио првом сусрету Његоше и Часних верига.
„У цркви Светога Петра (у Риму), као особита светиња, чува се ланац којим је свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. … Тај ланац чува се као светиња. , и стоји у ковчегу свагда под кључем.Калуђер кад га показује отменим путницима, великом пажљивошћу отвара шкрињу, вади ланац из памука, и, са особитом побожношћу и смиреношћу, приноси га поклоницима, те га они – клечећи, са крштеним рукама – целивају. Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колико су и чудећи се како су дугачке, рече: “Ала су га добро везали!” Затим их врати одмах калуђеру, који од чуда једва је могао запитати: “Зар их неће Ваша Светлост целивати?” Владика му, полазећи одговори: “Црногорци не љубе ланце!”
ја још ово...
„При првом уласку у Петрову цркву, сердар Андрија заустави се на вратима, скиде капу, прекрсти се, и гласно рече: „Опрости ми, мајко, цркво моја на Цетињу: не улазим да се поклоним, него да се нагледам!”
Владика се осврте и повика: „Улази, чоче! Стало је цркви на Цетињу куда ходи Андрија сердар!”
Izvor: stil.kurir.rs
Nema komentara.