Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 09. 2020.  - Autor: newsweek.rs

Povelja Kulina bana: Ovo je najvažniji dokument u istoriji Bosne

Veći deo povelje napisan je na bosančici 1189. godine i predstavlja najstariji pisani dokument koji govori o državnosti Bosne

Povelja Kulina bana: Ovo je najvažniji dokument u istoriji Bosne

Povelja Kulina bana najstariji je bosanski državni dokument napisan narodnim jezikom i pismom bosančicom, a u vreme nastanka bio je pravni zapis kojim se regulišu trgovački odnosi između srednjovekovnog bosanskog kraljevstva i Dubrovačke Republike.

Povelja je napisana 1189. godine, u vreme kada se srednjovekovno bosnako kraljevstvo oblikovalo u državnu strukturu nalik onima koje je okružuju i kada bosanski vladari pokušavaju na aktivniji način da se uključe u političke procese vremena.

Za pravilno razumevanje značaja Kulinove Povelje neophodno je shvatiti političko-istorijski kontekst u kojem je nastala. Svet je u vreme kasnog 12. veka bio obuhvaćen snažnim unutrašnjim promenama, koje su se najviše ogledale u nastanku gradova modernog tipa, razvojem trgovine, nastankom bankarstva i pojavom prvih evropskih univerziteta.

Wikipedia, Povelja Kuluna Bana

Foto: Wikipedia, Povelja Kulina Bana



Povelja, kakvu je načinio dvor bana Kulina, bila je sasvim uobičajen način međudržavne komunikacije, jer je to vreme u kojem se intenzivno radi na ekonomskom povezivanju regiona Sredozemnog mora s kontinentalnom Evropom.

Profesor istorije sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu Emir Filipović kaže da je najveći značaj Povelje to što je ona najstariji poznati pisani dokument u istoriji Bosne. Povelja je, pored toga, najstariji trag i proizvod bosanske pisarske službe, koja je bila deo vladarskog dvora, a po uzoru na povelju koju je naručio ban Kulin, pisali su se slični dokumenti još sledeća dva veka.

Povelja je bila obrazac za sastavljanje sličnih trgovačkih, međudržavnih, ugovora, a njena pravna aktuelnost prestala je da važi tek sa širenjem i jačanjem teritorija Bosne.

Pixabay, Tvrđava u BiH

Foto: Pixabay, Tvrđava u BiH



Kada govori o problemu, koji se u zadnje vreme neprekidno aktualizuje, a tiče se mesta na kojem je Povelja sačuvana, Filipović kaže da je problem ispolitizovan i postavljen na sasvim pogrešnim osnovama. Original Povelje verovatno ne postoji, a tri dokumenta o kojima se neprekidno govori u javnosti jesu prepisi nastali nekada u Srednjem veku.

Dva takva prepisa se još uvek čuvaju u arhivu Dubrovačke Republike, a treći je, pod misterioznim i nikada do kraja utvrđenim okolnostima, u 19. veku iz Dubrovnika "nelegalno" odnesen u Sankt Peterburg, gde je predstavljen kao "vredan i značajan istorijski spomenik".

Pitanje povratka, jednog od tri, poznata prepisa Povelje u Bosnu i Hercegovinu lažno je pitanje, kaže Filipović, koji takve inicijative vidi kao naučno neutemeljene, ali sa svrhom namerne manipulacije osećajima građana, jer Bosna i Hercegovina nije vlasnik niti jednog od tri sačuvana prepisa.

Wikipedia, Ploča Kuluna Bana

Foto: Wikipedia, Ploča Kulina Bana



"Male su šanse za povratak Povelje iz Sankt Peterburga u Bosnu i Hercegovinu, jer ona u pravnom pogledu treba da budevlasništvo arhiva Dubrovačke Republike, iz kojeg je i odnesena nekada u 19. veku."

Poslovni dokumenti, kakva je Povelja bana Kulina, u srednjovekovnoj bosanskoj državnoj kancelariji, tokom tri veka njenog postojanja, pisani su na četiri vrste pisma, kaže profesorka sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu Lejla Nakaš, pojašnjavajući da je jedno od ta četiri pisma bila i bosančica.

Povelja je napisana poslovnim pismom, koje je bilo manje kitnjasto i svečano nego pismo religijskih tekstova, a osnovna karakteristika tog pisma bila je njegova funkcionalna komunikativnost.

Wikipedia, Mapa BiH na kojoj je svetlo plavom bojom označena teritorija Kulina Bana

Foto: Wikipedia, Mapa BiH na kojoj je svetlo plavom bojom označena teritorija Kulina Bana



Govoreći o stilskim karakteristikama Povelje, profesorka Nakaš kaže da je jedan od njenih glavnih specifikuma i činjenica da nije napisana latinskim pismom, koje je u srednjovekovno vreme bilo univerzalni jezik diplomatske korespodencije. I pored toga, Povelja poseduje stilske osobine koje nadilaze uobičajene oblike pismene komunikacije.

"Njen jezik pokazuje već izgrađen stil izražavanja i tečnost u izlaganju, koja nikako ne bi mogla biti osobina prvog pokušaja. Čak i na temelju njene sasvim površne grafijsko-jezičke analize moguće je ustanoviti da je bosanska državna kancelarija već krajem 12. veka imala za sobom izvesnu pisarsku tradiciju s originalnim pravopisnim sistemom i razvijenim izražajnim mogućnostima", objašnjava Nakaš.

Povelja bana Kulina nije običan dokument, jer je ona očigledan dokaz državnosti tadašnje srednjovekovne bosanske države, nedvosmislen je akademik Mirko Pejanović, koji naglašava da povelja svedoči kako je bosansko kraljevstvo bilo organizovano kao suverena državna struktura, koja je, opet, kao takva, bila deo mediteranskog i evropskog prostora.

Po njegovom mišljenju, uvek treba isticati neospornu istorijsku činjenicu da je Bosna u srednjem veku imala samostalnost i nezavisnost, a svi oni koji negiraju kontinuitet postojanja bosanske državnosti zlonamerno interpretiraju istoriografske ćinjenice.

Wikipedia, Prepis povelje Kuluna Bana

Foto: Wikipedia, Prepis povelje Kulina Bana



PREVOD TEKSTA POVELJE:

U ime Oca i Sina i Svetog duha. Ja, bosanski ban Kulin, obećavam Tebi kneže Krvošu
i svim građanima Dubrovčanima da ću vam biti pravi prijatelj od sada pa do veka. Držaću sa vama pravdu i pravo poverenje dokle god budem živ. Svi Dubrovčani koji hodaju gde ja vladam mogu trgovati gde god hoće i kretati se gde god žele, s pravim poverenjem i pravim srcem bez bilo kakve obaveze, osim ako mi ko podari poklon
po svojoj volji. I da im moji časnici ne čine nikakvo nasilje. I sve dok su u mojoj državi davaću im pomoć kao sebi koliko se može bez ikakve zle primisli; tako mi Bog pomogao i ovo Sveto evanđelje. Ja, Radoje banov pisar, napisah ovu knjigu banove povelje od rođenja Hristova hiljadu i sto osamdeset i devete godine, meseca
avgusta u dvadeset i deveti dan, (na praznik) usekovanja glave Jovana Krstitelja.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati