Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Trijumfalna kapija na Slaviji i parlament na Tašmajdanu: Kako je belgijski arhitekta zamišljao Beograd 1912. godine
Početkom 20. veka postojao je „Plan ulepšavanja Beograda“ koji je mogao našoj prestonici da podari potpuno drugačije lice.
Фото: Викимедиа Цоммонс
Београд нема репрезентативне трговине, раскошне фонтане, монументалне споменике. Разлози су вероватно чести ратови, насилне смене режима, као и увек акутни недостатак новца. Међутим, у скицама полетних урбаниста остали су планови који би, да су остварени, променили Београд до – непрепознатљивости.
Најхрабрији у томе био је Белгијанац француског порекла Албан Шамбон, који је пре више од једног века, 1912. године, израдио први проевропски план Вароши главног града тада Краљевине Србије. Као присталица историчности, односно еклектицизма, а под утиском грандиозних решења у великим градовима Европе, Шамбон је предлагао да Теразије, Славија и Ташмајдански парк постану најрепрезентативнији делови града.
Концепт је радио на основу геодетског плана из 1909. године. По његовом решењу, са Теразија је према Сави требало да се спушта каскадна фонтана. То је, истовремено, и прво решење које је предвидело урбанистичку синтезу центра града и падине према речи, што ће у каснијим деценијама бити један од највећих изазова за генерације урбаниста. Шамбон је, заправо, покренуо причу о Теразијској тераси која ни до данас није добила свој срећни епилог. Иначе, на месту данашњег непца Албаније он је предлагао изградњу главне поште.
Друго монументално решење се односило на данашњи Трг Славија. Белгијски стручњак је предложио да се тамо подигне Тријумфална капија, по узору на ону у Паризу. Он је такву идеју образлагао констатацијом да су Срби ратнички народ и да таквим спомеником треба да одају почаст својим прецима.
Nema komentara.