Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 02. 2018.  - Autor: Nacionalna Geografija

Keplerov put do svemira: Upoznajte jednog od glavnih utemitelja moderne astronomije

Johan Kepler je čitavog života pokušavao da pomiri nauku, religiju i astrologiju, pa je na polju astronomije i fizike došao do važnih otkrića uprkos korišćenju nekih nenaučnih metoda i kvazinaučnih teorija.

Keplerov put do svemira: Upoznajte jednog od glavnih utemitelja moderne astronomije

Foto:Profimedia

Od 16. veka do 2009. godine kada je lansiran teleskop sa njegovim imenom, Keplerovi radovi su izazivali različite reakcije i tumačenja

Do svojih revolucionarnih otkrića mislioci su stizali i ne sasvim naučnim metodama, jer nauka nije bila dovoljno razvijena da bi njihove teorije mogle da se provere. Tako je Ksenofan prvi pisao o fosilima, ali nije imao načina da ih proučava. Demokrit je pretpostavio postojanje atoma, ali ne i mehanizme po kojima funkcionišu. Aristotel je predvideo postojanje kontinenta na južnoj hemisferi, a tek 2000 godina kasnije će biti potvrđeno postojanje Antarktika. Sve do pre nekoliko vekova nije ni pravljena jasna razlika između empirijske nauke, astrologije, teologije, alhemije i filozofije. Ove metode su ipak dovele do mnogih naučnih otkrića, ali su za posledicu imale i nastanak velikog broja zabluda.

Johan Kepler je čitavog života pokušavao da pomiri nauku, religiju i astrologiju, pa je na polju astronomije i fizike došao do važnih otkrića uprkos korišćenju nekih nenaučnih metoda i kvazinaučnih teorija. Rodio se 1571. godine u Vajl der Štatu, malom autonomnom nemačkom gradu nedaleko od današnjeg Štutgarta. Keplerova porodica držala je lokalnu krčmu, a njegov deda je bio gradonačelnik, pa je delovalo da će mali Kepler i njegova braća i sestra imati relativno bezbrižno detinjstvo. Međutim, imovinsko blagostanje nije potrajalo, a Keplerov otac Hajnrih je poginuo u Holandiji u osamdesetogodišnjem ratu (1568‑1648) kada je Kepler imao samo pet godina.

Od malena Kepler pokazuje talenat za matematiku, a nakon što je video dve astronomske pojave, prelet Velike komete iz 1577. iznad njegovog grada i pomračenje Meseca 1580. godine, rađa se i ljubav prema astronomiji. Školuje se na Univerzitetu u Tibingenu, koji mu je bio najbliži, gde prvi put pokazuje interesovanje za astrologiju. Mada je planirao da postane sveštenik, na kraju studija zbog odličnog uspeha dobija ponudu da predaje matematiku i astronomiju u Gracu.

Vrlo brzo pažnju mu privlači tada aktuelna i vatrena debata između pobornika geocentrizma i heliocentrizma, što ga inspiriše da 1596, posle analize ovih teorija, napiše svoj prvi rad „Kosmografska misterija“ u odbranu Kopernikanskog obrta. Time započinje svoje višedecenijsko izučavanje ove teme što će dovesti do tačnih novih teorija koje su često postavljene na pogrešnim ili zastarelim naučnim osnovama. U to doba počinje da se dopisuje i konsultuje sa dva vodeća astronoma svog vremena, ali i ljuta rivala, Nikolasom Rejmersom Ursusom (1551‑1600), dvorskim astronomom cara Rudolfa Drugog, koji je vladao Svetim rimskim carstvom, i Tihom Braheom (1546‑1601), štićenikom danskog kralja Frederika Drugog. Brahe je u to vreme počeo da radi na teoriji o kretanju Zemlje i Sunca, koja je trebalo da pomiri heliocentričnu i geocentričnu teoriju kombinujući neke njihove elemente, čemu se Ursus protivio. 

Mada je Kepler poticao iz protestantske porodice, bio je inspirisan drevnim verovanjima i misticizmom. Nakon verskih nemira u Gracu 1600. godine dobija otvorenu ucenu da pređe u katoličanstvo ili da napusti grad. Posle neuspešnog pokušaja da ubedi budućeg cara Nemačke Ferdinanda Drugog (1578‑1637) da ga primi kao dvorskog savetnika, Kepler se sa porodicom seli u Prag i počinje da radi sa Braheom, koji mu nalazi i posao na dvoru. Naime, skoro svaki vladar tog vremena imao je svoje savetnike među kojima su bili matematičari, astronomi i astrolozi, a često bi jedna osoba obavljala sve tri funkcije. Jedan od njihovih zadataka bio je da predviđaju događaje analizom položaja nebeskih tela. Za to su korišćeni takozvani svemirski kalendari i efemeride, odnosno tabele koje su pokazivale gde će se tokom godine koje nebesko telo nalaziti.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati