Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html Džordža Vašingtona nije bilo lako ubiti http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391372/dzordza-vasingtona-nije-bilo-lako-ubiti.html “Zaštićeniji sam nego što bi iko očekivao”, pisao je Džordž Vašington svom bratu nakon Francuskog i indijanskog rata. ]]> foto: b92.net

Stvarno je bilo tako. Tokom svog života Vašington je pobedio boginje, malariju, više infekcija, apscesa, tuberkulozu i čir “veličine dve pesnice”, a da ne govorimo o svim bitkama u kojima je učestvovao. 

Vašington je tvrdio da su tokom Francuskog i indijanskog rata četiri metka probušila njegov kaput, a da su dva konja koja je jahao ubijena na bojištu. 

Toliko puta je smrt gledao u oči, da su se mnogo puta širile lažne vesti da je poginuo. 

Ipak, nekako je uspeo da poživi 67 godina. 

Njegova otpornost je bila naročito impresivna ako imamo u vidu da je živeo u vreme u kom se nije znalo ni šta je infekcija i u kom nije postojao ni jedan efikasan lek za zarazne bolesti. Najbolja ilustracija te činjenice je to što je umro od upale grla 1799. 

Lekari su učinili sve što su mogli da ga spasu – davali su mu šećerni sirup sa puterom, čaj od žalfije i sirćeta i pustili mu ukupno gotovo tri litra krvi. Ništa nije delovalo.

]]>
Sun, 9 Dec 2018 23:41:35 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391372/dzordza-vasingtona-nije-bilo-lako-ubiti.html
Hiljadu rezova: Ovo je najgori metod mučenja svih vremena http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/387254/hiljadu-rezova-ovo-je-najgori-metod-mucenja-svih-vremena.html Mučenja i smrtnih osuda ima otkad je i ljudi, ali čini se kako su se vremena ipak "kultivisala" od te prakse, jer što su te tehnike bile drevnije, to su bile i brutalnije. ]]> foto: b92.net

Pravi primer za to je tradicionalna kineska metoda mučenja koja se primenjivala od 905. sve do 1905., kada je zakonom zabranjeno javno pogubljenje. 

Lingči - smrt hiljadu rezova 

Verovatno najbolnija metoda iako je teško oceniti pretpostavljala je polako odsecanje delova tela dok smrt ne nastupi u agoniji. Prakovana u Kini, metoda je zahtevala od krvnika da zaveže kriminalca na krst i uzastopno mu odseca prste na rukama i nogama, pa šake i stopala, uši, nos, a tek potom cele udove. Nakon teške muke osuđenik je umirao dekapitacijom ili ubodom u srce. 

Što duža patnja 

Onaj koji seče delove tela mora da brine o tome da pogubljenik što duže živi kako bi što više patio, a telo se seče iz još jednog razloga. Naime, prema učenju Konfučija, telo koje nije celo kod smrti, neće biti celo ni u zagrobnom životu - pa takva osuda nije rezervisana samo za ovaj svet. 

Lutrija s noževima 

Kod izvođenja samog pogubljenja, nije bilo određenog redosleda kojeg bi krvnik trebalo da se drži, već je sve pretvoreno u zabavnu igru za publiku. Tako se u vreću stavljalo stotinjak različitih noževa, a svaki od njih bi na sebi imao oznaku za određeni deo tela ili organa. Potom bi se krenulo na izvlačenje i "rezuckanje" tj. sakaćenje. Ponekad je neko mogao da prođe i bolje i umre pre 1000 rezova, a primer toga su bogate porodice koje bi potplaćivale krvnike da nameste što ranije izvlačenje noža s oznakom srca, kako bi se njihov član manje mučio. 

Edukacija za mučitelja 

Postojali su posebni hramovi i institucije u kojima su se obučavali mučitelji, a presudno je bilo naučiti savladavanje veštine kako naneti što više rana bez prevremene smrti žrtve. Metodički su se radili rezovi usled kojih je dolazilo do amputacije određenih delova tela. 

Primerena kazna? 

Smrt od hiljadu rezova bila je namenjena onima s najvećim zločinima, dakle protivnicima konfučijanizma, masovne ubice, ubice roditelja, učitelja ili poslodavca, izdajnike... Oni koji su imali najveću krivicu dobijali su kaznu od tzv. smrti od tri dana, pri čemu se osuđenicima znao davati i opijum kako bi što duže izdržali mučenje i pri svesti doživljavali nove rane.

]]>
Fri, 7 Dec 2018 03:32:43 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/387254/hiljadu-rezova-ovo-je-najgori-metod-mucenja-svih-vremena.html
NOVI DOKMENTI OTKRIVAJU: Hitler je preživeo rat, lažirao smrt i pobegao! Američka vlada je to ZNALA! http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/352581/novi-dokmenti-otkrivaju-hitler-je-preziveo-rat-lazirao-smrt-i-pobegao-americka-vlada-je-to-znala.html Novo otkriveni dokumenti FBI dokazuju kako je američka vlada znala da je Hitler živ i zdrav, i da je živeo u Argentini godinama nakon Drugog svetskog rata. ]]> Foto:novosti.rs

Novo otkriveni dokumenti FBI dokazuju kako je američka vlada znala da je Hitler živ i zdrav, i da je živeo u Argentini godinama nakon Drugog svetskog rata.



Naime, novi dokumenti FBI otkrivaju da je najomraženiji čovek u istoriji pobegao iz Nemačke i živeo mirno. U dokumenti stoji da su Hitler i Eva Braun ne samo lažirali samoubistvo, već da im je u begu iz Nemačke pomogao Alen Dules, piše theeventchronicle.com.

Tajanstvena podmornica

U dokumentu iz Los Anđelesa otkriva se da je agencija jako dobro znala da se tajanstvena podmornica kreće prema argentinskoj obali s visoko rangiranim nacističkim zvaničnicima. Ono što još više zaprepašćuje jeste činjenica da je FBI znao da Hitler živi u Andima. U pismu koje je stiglo u filijalu u Los Anđeles u avgustu 1945. anonimni doušnik dogovorio je razmenu informacija ako mu se omogući politički azil. Ono što je rekao, zaprepastilo je agente. Doušnik je tvrdio da je Hitler u Argentini i da je bio u podmornici koje su došle na argentinsku obalu.

Pomogli mu u skrivanju


Argentinska vlada ne samo da je dočekala bivšeg diktatora, već mu je i pomogla u skrivanju. Doušnik nije samo dao lokaciju sela u kojima su se sakrivali Hitler i njegova družina, već i zapanjajuće detalje.

Iako zbog očiglednih razloga ime doušnika nije nikad objavljeno, agenti nikad nisu sumnjali u njegov kredibilitet. Uprkos svim informacijama, FBI nikad nije istražio nove tragove. Čak i kada su dobili dokaze o nemačkoj podmornici, niko se nije potrudio da ih istraži. Čak je i pomorski ataše u Buenos Ajresu obavestio Vašington kako postoji velika mogućnost da su Hitler i Braun stigli u Argentinu.

]]>
Thu, 6 Dec 2018 04:18:34 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/352581/novi-dokmenti-otkrivaju-hitler-je-preziveo-rat-lazirao-smrt-i-pobegao-americka-vlada-je-to-znala.html
Bogata udovica sagradila jezivu vilu: 200 vrata nikud ne vode, razlog je zastrašujući http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385631/bogata-udovica-sagradila-jezivu-vilu-200-vrata-nikud-ne-vode-razlog-je-zastrasujuci.html Kada je Vilijam Vinčester preminuo 1881. godine, svojoj supruzi Sari ostavio je ogromno bogatstvo. Pogledajte kakve je sve bizarne ideje imala ova depresivna udovica za koju se čak smatra da je komunicirala sa duhovima! ]]> foto: stil.kurir.rs

Nakon što je nasledila 20 miliona dalara posle smrti svog supruga Vilijama, 1881. godine, Sara Vinčester izgradila je ogromnu kuću na 65 hektara u Santa Klari u Kaliforniji. Sama, bez dece, postala je depresivna zbog gubitka svog muža, a svoju palatu je izgradila kako bi joj to odvaraćalo pažnju od bola.

Sara je hirovito menjala planove, skoro svakodnevno. Građevinski radnici su bili veoma dobro plaćeni, te su ispunjavali hirove svoje gazdarice.

Dom Vinčester ima 300 soba na preko 7 spratova, 13 kupatila, dve balske dvorane, 6 kuhinja, 47 kamina, 2 podruma, 3 lifta upakovanih sa duhovnom tradicijom. Misterije koje okružuju Saru i njena ekscentrična verovanja učinila su da se kuća i dalje smatra ukletom. Naime, ona je smatrala da je progone duhovi ubijenih iz puške modela "vinčester" koju je njen suprug Vilijam izumeo.

Ona nije uposlila arhitektu kako bi dizajnirao kuću, već je kontaktirala duhove pomoću table te su joj oni davali instrukcije, zbog toga je i bilo toliko promena plana.

U pokušaju da pobegne od zlih duhova koji su je proganjali, Sara je naredila i postavljanje vrata koja nisu nikuda vodila, kako bi namamila duhove, verovala je da će je to čuvati sigurnom.

Kao rezultat toga, ova vila imala 2.000 vrata i preko 10.000 staklenih panela, kada je bila netaknuta. Vrata koja lebde iznad kuhinje su jasan pokazatelj Sarinih strahova.

Neke sobe čak imaju prozore koji gledaju na druge sobe.

Sara je rekla da je sa duhovima komunicirala u "Plavoj sobi" gde su se nalazili samo sto, stolice, plakar, olovke i papiri.

Iako je Sara imala svoju spavaću sobu, legenda kaže da nikada nije spavala u istoj prostoriji dve noći zaredom kako joj duhovi ne bi mogli ući u trag.

U nekoliko navrata, Sara je zatražila stepenište koje ne vodi nikuda, samo do plafona.

Iako se u kući nalaze dve balske dvorane, nijedna od njih nije nikada iskorišćena.

Sari je bogatstvo pomagalo u njenoj ekscentičnosti. Volela je crveno drvo, ali je mrzela boju, te je sve moralo biti prefarbano ili prekriveno.

Šara paukove mreže može se videti svuda po kući, pošto je to bio omiljeni Sarin motiv.

Tokom godina Vinčester vila smanjena je na 4 sprata i 160 soba, ali je ostala obavijena misterijom do dana današnjeg.

Iako je istorija ove vile bizarna, ona je prelep primerak viktorijanske umetnosti. Sarino nepresušno bogatsvo omogućilo joj je da ulaže u svoj dom, koji je bio i jedno od tehnološki najnaprednijih zdanja tog vremena.

Ova vila ne samo da je estetski prelepa, ona je opremljena parnim grejanjem, modernim toaletima, pa čak i horizontalnim liftom između ostalog...

Kada je Sara preminula 1922. godine, za sobom je ostavila bogatstvo. Bilo je potrebno 6 nedelja kako bi se očistilo sve što je njoj pripadalo. U jednoj sobi vrednost nameštaja bila je preko 25.000 dolara, današnjih 400 000.

Iako je nemoguće saznati šta je Sara planirala sa ovom prelepom i neverovatnom vilom, divno je što u njoj možemo uživati i danas!

 

 

 

 

 

 

 


]]>
Wed, 5 Dec 2018 01:59:47 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385631/bogata-udovica-sagradila-jezivu-vilu-200-vrata-nikud-ne-vode-razlog-je-zastrasujuci.html
Surovi ideali: Kako je podvezivanje stopala u Kini preživelo više od hiljadu godina http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385781/surovi-ideali-kako-je-podvezivanje-stopala-u-kini-prezivelo-vise-od-hiljadu-godina.html Kako bi se osigurala "svetla budućnost" ženske dece, sa procesom podvezivanja stopala počinjalo se već u petoj ili šestoj godini života devojčice ]]> Krajem 13. veka, Kina je prolazila kroz drastične društvene promene, možda najbolje ilustrovane na primeru jezive prakse podvezivanja ženskih stopala. 

Neki od najstarijih dokaza ovog neobičnog postupka, pronađeni su u grobnici Huang Šeng, supruge carskog službenika koja je umrla 1243. godine. Arheolozi koji su iskopali grobnicu, otkrili su da je Huang imala neverovatno mala stopala, koja su i nakom smrti ostala obmotana gazom i spakovana u takozvane "lotosove cipelice".

Podvezivanje stopala navodno je inspirisala dvorska plesačica Jao Nijang, koja je bila veoma poznata u 10-vekovnoj Kini po svojim stopalima podvezan u oblik mladog Meseca. Nijang je zabavljala cara Li Jua egzotičnim plesom, obučena u kostim u obliku zlatnog lotosa.

Profimedia, Kineskinje s podvezanim stopalima (kraj 19. veka)

Foto: Profimedia, Kineskinje s podvezanim stopalima (kraj 19. veka)



Osim promene oblika stopala, praksa podvezivanja dovela je do specivičnog načina hoda pri kojem se telo oslanja na bočne mišiće i zadnju ložu. Usled ovog očigledno estetski privlačnog hoda i asocijacij na čuvenu dvorsku igračicu, podvezivanje stopala je od starta nosilo erotske konotacije.

Vremenom, dvorske dame koje su imale dovoljno novca i vremena, pretvorile su podvezivanje stopala u statusni simbol elite. Malo stopalo postalo je za Kinu, isto što i patološki uzak struk za viktorijansku Englesku - pokazatelj prefinjenosti žeske lepote.

Veličina stopala praktično je postala "valuta" za udaju. Najpoželnije mlade imale su "zlatni lotos", odnosno stopalo do 7.5 santimetara dužine; ženesa stopalom do 10 santimetara imale su "srebrni lotos", a one sa stopalima većim od 10 santimetara"gvozdeni lotos". Potencijalne prilike za udaju "gvozdenog lotosa" bile su veoma male.

Profimedia, Obućar pravi kineske lotosove cipele

Foto: Profimedia, Obućar pravi kineske lotosove cipele



POSTUPAK

Kako bi se osigurala "svetla budućnost" ženske dece, sa procesom podvezivanja stopala počinjalo se već u petoj ili šestoj godini života devojčice.

Prvi korak bio je pranje stopala toplom vodom i seča noktiju. Nakon toga, stopala su masirana uljem kako bi se pripremila za lomljenje i podvezivanje svih nožnih prstiju osim palčeva. Na taj način, stopalo je podvezivano u trouglast oblik.

Sledeći korak bio je "natezanje i presavijanje" tabana, pre nego što bi ga opet svezali i obmotali pažlivo izmerenom svilenom trakom. Ove trake su skidane privremeno svakog drugog dana kako bi cirkulacija mogla da funkcioniše, a "višak" mesa ponekad je uklanjan sečenjem.

Profimedia, Podvezano stopalo

Foto: Profimedia, Podvezano stopalo



Devojčice su tokom procesa morale da pešače više nego uobičajeno kako bi ubrzale lomljenje tabana. Tokom vremena gaze se sve više zatežu i devojčica nosi sve manje i manje cipele, dok joj se na kraju peta i taban u potpinosti ne slepe.

Posle dve godine, proces je završen i novi oblik stopala je nemoguće preokrenuti bez istog postupka lomljenja kostiju.

Profimedia, Rendgenski snimak podvezanog stopala

Foto: Profimedia, Rendgenski snimak podvezanog stopala



ISTORIJAT

U vreme dinjastije Sung, Kina je prolazila kroz neverovatan procvat privrede, ekonomije i kulture. Za razliku od Evrope, nova kineska elita nastajala je kroz nadmetanje i opstanak najsposobnijih, ne naslednim pravom. Stara kineska aristokratija našla se odjednom potpuno izmeštena od strane nove meritokratske klase pismenih. Pristup "kremu društva" bio je ograničen samo za one koji su ovladali veštinama konfučijanskog kanona. Inteklektualna i fizička snaga, kulturna pripadnost i poznavanje društvenih normi bili su najviši ideali.

Kao i konfučijanizam, podvezivanje stopala postalo je još jedan faktor identiteta, odnosno različitosti u odnosu na "varvarske" susede kap što su Mongoli.

Iako je izvorni konfučijanizam bio protuv podvezivanja stopala, neokonfučijanizam je doneo ideal žene čija je jedina svrha da služi mužu i proizvede mu muškog potomka. Akt podvezivanja stopal, kao veoma bolan čin sakaćenja, predstavljao je demonstraciju ženske posvećenosti muškarcu i tradicionalnim vrednostima.

Ipak, istina, koliko god bila bolna, jeste da je podvezivanje preživelo tolike vekove gotovo isključivo zahvaljujući ženama. Ovaj čin, koji je od 1999. godine zabranjen u Kini, živeo je zahvaljujući ženskoj posvećenosti ovoj surovoj praksi. Put emancipacije žena nikada nije bio ravna linija od užasa do ispunnjenosti. Zato je bilo potrebno više od hiljadu godine da se prevaziđe ideal fizičkog savršenstva otelotvoren u stopalu od 7.5 santimetara.

]]>
Mon, 3 Dec 2018 23:56:28 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385781/surovi-ideali-kako-je-podvezivanje-stopala-u-kini-prezivelo-vise-od-hiljadu-godina.html
Filmska priča o prvom američkom lovcu na teroriste i njegovim surovim metodama http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381997/filmska-prica-o-prvom-americkom-lovcu-na-teroriste-i-njegovim-surovim-metodama.html Eksplozija koja je srušila zgradu "Tajmsa" u Los Anđelesu 1910. godine, apsolutno je potresla američku javnost. Ovo rušenje je okarakterisano kao akt terorizma bez presedana, ostavljajući vlast zbunjenu i nesnađenu. Ali za Vilijama Burnsa, ovaj incident je bila još jedna misterija koja se mora rešiti. On je bio glavni čovek lova na prvog američkog teroristu. ]]> foto: blic.rs

Burns je još kao tinejdžer započeo detektivski posao, želeći da postane američki Šerlok Holms.

Od mlađih dana je bilo jasno da ga privlače misterije. Uvek mu je glava virila iza korica nekog detektivskog romana.

Sa 17 godina je neformalno pomogao policiji da pronađu krivce za nekoliko slučajeva falsifikovanja. Ovo iskustvo mu je pomoglo da počne da radi u Sent Luisu za Furlong detektivsku agenciju, što je dovelo do njegove duge saradnje sa tajnom službom.

Kako je Burnsovo iskustvo raslo, tako je postao specijalizovan za razbijanje falsifikatora na Kostariki. Burns je imao svoje pomoćnike u okviru raznih firmi, koji su primali mito i vodili tajne poslove za njega.

Burns je izgradio reputaciju legendarnog detektiva, čak je i novinski magnat Vilijam Herst, zaposlio umetnika koji je nedeljom crtao strip o njemu.

Jedan od glavnih detektiva u SAD

Zgrada Los Anđeles Tajmsa nakon eksplozije

Burnsova reputacija ga je odvela do izdavača "Los Anđeles Tajmsa", Harisona Otisa, koji ga je zaposlio da istraži slučaj, koji je bio najveći u dotadašnjoj Burnsovoj detektivskoj karijeri.

U oktobru 1910. godine, velika eksplozija je odjeknula u sedištu "Los Anđeles Tajmsa", usmrtivši 21 osobu, a ranjeno je oko 100 ljudi. Otis je bio ubeđen da je on bio meta napada zbog svog neprijateljstva sa radničkim sindikatom.

Vodeći se Otisovom izjavom da je napad izvršio sindikat, Burnsa je to odvelo do Džima Meknamare i Ortija Mekmanigala.

Orti je bio posrednik između prodavca bombi i Meknamare koji je napad izveo uz pomoć svog brata Džona. Braća su uhapšena, i transportovana na suđenje u Kaliforniji. Tu su jedva izbegli smrtnu kaznu, uz pomoć advokata Klarensa Darova.

Zahvaljujući svom uspešnom hvatanju napadača, Burns je otvorio sopstvenu detektivsku agenciju, koja je poslovala i više nego dobro.

Burns je zahvaljujući ugledu i brojnim rešenim slučajevima postao jedan od najbitnijih ljudi u detektivskom svetu.

On je čak imenovan za direktora Istražnog biroa 1921. godine. Nejgov asistent i budući FBI direktor, Edgar Huver pomogao mu je u jednom od najbitnijih slučajeva posle onog napada na zgradu "Los Anđeles Tajmsa", u istraživanju eksplozije koja se desila na Vol Stritu.

Sinovi preuzeli posao

Nakon što je napustio Istražni biro u maju 1924. godine, Burns je opet radio sam u okviru svoje agencije.

Međutim, nakon nekoliko slučajeva on se penzionisao, a njegov posao su preuzeli sinovi, Rejmond i Šerman. Za to vreme, slavni detektiv se povukao u svoj dom na Floridi, gde je napisao roman zasnovan na svojoj karijeri.

Preminuo je u aprilu 1932. godine od posledica srčanog udara u svom domu na Floridi.

Burn detektivska agencija je od tada postala privatna firma koja se bavila obezbeđenjem, imala je ogranke u desetinama gradova širom Amerike i stotine zaposlenih iz redova nekadašnjih FBI radnika.

]]>
Sun, 2 Dec 2018 23:32:46 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381997/filmska-prica-o-prvom-americkom-lovcu-na-teroriste-i-njegovim-surovim-metodama.html
10 najluđih zakona Rimskog carstva http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383062/10-najludjih-zakona-rimskog-carstva.html Rim je bio sedište vrlina, carstva i dostojanstva, ali Rimljani su imali svoju pomalo čudnu definiciju vrlina i dostojanstva. Oni su na neke zakone koji se u današnje vreme smatraju suludima, bili veoma ponosni, iako se oni graniče sa zdravim razumom. ]]> foto: blic.rs

1. Zabrana nošenja ljubičaste boje

U antičkom Rimu ljubičasta boja je bila rezervisana isključivo za vladara. Ta boja se doživljavala kao vrhunac dostojanstva i najviša u hijerarhiji boja. Vladari bi se svakog jutra oblačili ljubičaste toge, a u njima su se toliko dobro osećali da nisu dopustili nikom drugom da nosi ovu boju. Toliko su bili opsednuti da su njeno nošenje zabranili zakonom.

Zakon o zabrani nošenja ljubičaste boje bio je jedna od tačaka definisana u zakonu o raskoši, prema kojem niži slojevi društva nisu smeli javno da pokazuju ili se hvale onim što imaju u svom vlasništvu.

Cilj ovakvih restrikcija bio je omogućavanje Rimljanima da na prvi pogled vide ko je vredan, a ko nije vredan njihove pažnje, kako ne bi slučajno bili ljubazni prema nekom seljaku. Zakon o raskoši bio je jedan od nastrožijih zakona antičkog Rima, a ljubičaste toge bile su strogo rezervisane za cara.

Materijal za izradu toge bio je veoma skupocen, a ljubičasta boja se dobijala se od mekušaca, a da bi se napravilo dovoljno boje za jednu togu bilo je potrebno 10.000 ove životinjske vrste. Zato je ova carsko ljubičasta boja vredela poput zlata.

2. Zabrana plakanja na sahranama

Sahrane u vreme antičkog Rima krenule bi povorkom u kojoj bi se telo pokojnika nosilo ulicama, a što je više ljudi išlo za telom, smatralo se da je osoba koja je preminula značajnija u društvu.

Nekima je toliko bilo stalo da njihovo telo ili telo njihovih najbližih ulicama Rima prati što veći broj ljudi da su unajmljivali profesionalne glumce ili plaćali običnim građanima da hodaju u povorci i plaču.

Žene su doslovno čupale kosu, ridale iz sveg glasa ne bi li ta tuga i žaljenje za pokojnikom dobilo veću snagu i ne bi li zadivile komšije. Taj običaj je dostigao tolike razmjre da je država zabranila ženama da plaču na sahranama.

3. Ubistvo ćerkinog ljubavnika

Preljuba nije bila strana ni građanima antičkog Rima, ali procedure koje su se sprovodile nakon otkrivanja, razlikovale su se od današnjih.

Kad bi muškarac uhvatio ženu u prevari, sledio bi društvene norme, prema kojima je bilo poželjno da zarobi ženu i njenog ljubavnika , zatim da pozove sve komšije i poznanike da vide muškarca koji spava sa tuđom ženom.

Nakon toga, muž je imao tri dana da javno saopšti detalje preljube, od toga kako je saznao da ga žena vara, gde ih je pronašao i sve ostale sočne detalje.

Prema zakonu antičkog Rima, muškarac je morao da se razvede od žene preljubnice jer bi u suprotnom bio optužen da je makro.

Ljubavnika svoje žene mogao je da ubije samo u slučaju ako se radilo o muškoj prostitutki ili robu.

Ako je reč o jednakopravnom građaninu, trebalo je da potrži pomoć svekra, ženinog oca.

Prema zakonima antičkog Rima, otac žene imao je pravo da ubije ljubavnika svoje ćerke bez obzira na boju ili raskoš toge koju je nosio.

Kada bi žena uhvatila muškarca u preljubi, jedina stvar koju je mogla da uradi je da plače. Po mogućnosti unutar četiri zida jer gotovo da nije bilo dana da neko nije umro, a plakanje na ulicama za vreme sahrana je bilo zabranjeno ženama.

4. Davljenje u buretu sa životinjama

Ako bi učinili nešto loše, najmanja kazna koju bi mogli da očekujete je dekapitacija, odnosno obezglavljivanje.

Ako bi učinili nešto jako loše odveli bi vas na krov zatvora i bacilli vas u smrt. Da ubijete nekoga, poput član porodica ili sopstvenog oca jednostavna i bezbolna smrt u tom slučaju nije bila dostojna kazna.

Kada bi neka osoba bila optužena za patricid, odnosno ubistvo sopstvenog oca, prvo bi joj vezali oči jer nije bila dostojna svetla. Zatim bi, zavezanih ruku i sa povezom na očima, bila poslana prema polju van grada. Naravno, bez odeće, tako da svi koji bi se zatekli na tom putu mogu da udaraju optuženog svim sredstvima i svom snagom.

Kada bi optuženi pao na tlo, od iscrpljenosti, stavili bi ga u veliku bačvu u koju bi potom stavili jednu zmiju, jednog psa, jednog majmuna i jednog petla, a potom bi veselu družinu bacili u more.

5. Prostitutke su morale da farbaju kosu

S obzirom na to da je trebalo na neki način izdvojiti prostitutke od ostatka rimskog društva, postojao je zakon prema kom su sve prostitutke trebale da farbaju kosu u plavo.

Ali taj plan nije u potpunosti uspeo s obzirom na to da je velik broj Rimljanki ubrzo postao ljubomoran na lepe plavuše. Tako su nakon nekog vremena i Rimljanke iz visokog društva počele da farbaju kosu u plavo, dok su druge šišale kosu na kratko i stavljale plave perike. I tako opet nije bilo moguće raspoznati prostitutku od drugih žena.

6. Samoubistvo, samo na zahtev Veća

U doba antičkog Rima ideja o samoubistvu smatrala se razboritim razmišljanjem. Kraljevi su otrov držali blizu sebe, najčešće u ruci, u slučaju da stvari krenu nizbrdo. Bolesne su ohrabrivali da popiju otrov ne bi li završile njihove muke.

Jedine osobe koje nisu smele da počine samoubistvo su bili vojnici, robovi i zatvorenici, a njima to nije bilo dopušteno čisto iz ekonomskih razloga.

Vojnici su bili korisni i država nije mogla da dopusti da joj ponestane vojnika.

Kriminalcima se nije dopuštalo da počine samoubistvo, jer, ako bi umrli pre nego što ih država osudi za kriminalno delo, država ne može da postane vlasnik njihove imovine.

U slučaju da rob počini samoubistvo, po zakonu antičkog Rima, vlasnik je imao pravo na nadoknadu štete.

Jedno vreme na snazi je bio zakon koji je nalagao da osobe koje žele da počine samoubistvo moraju da zatraže odobrenje Veća. Na primer, osoba koja je bolovala od depresije mogla je zatražiti odobrenje Veća za izvršenje samoubistva. U slučaju da joj Veće odobri zahtev kao poklon bi dobila bočicu otrova.

7. Tela pogođena munjom se ne sahranjuju

Rimljani su u doba antike verovali u svašta i bili su uvereni da su munje koje paraju nebo poruke bogova koje se manifestuju preko Jupitera.

Kada bi munja pogodila u nešto, to se nije smatralo nesrećom već nečim što Jupiter jednostavno mrzi. Kad bi munja pogodila u drvo ili neku osobu, Jupiter je odlučio da je vreme da stvar ili osoba ode sa lica Zemlje.

Kad mi munja pogodila i usmrtila nekog iz vaše uže porodica ili prijatelja, vama bi bilo zabranjeno da pomerate tijelo i da ga sahranite. Kad biste sahranili takvu osobu, Rimljani bi vas žrtvovali Jupiteru.

8. Ograničena prodaja dece u ropstvo

Očevi antičkog Rima imali su zakonsko pravo da privremeno prodaju svoju decu.

Sporazum se sklapao između oca i kupca, a nakon potpisivanja dete bi postalo trajno vlasništvo kupca. Od kupca se očekivalo da dete u nekom trenutku vrati kući.

Rimski novčići

Svako ko bi prodao svoje dete u roblje tri puta, smatrao se nesposobnim roditeljem. Dete bi odradilo robovlasništvo jer posao je posao i kakav god bio, treba ga završiti, a nakon toga, zakon ga oslobađa svih obaveza prema roditelju.

9. Odlazak od kuće zarad očuvanja slobode

Rimljani su imali set pravila koji su zvali “usuacpio”, to su bili zakoni koji su definisali koliko dugo morate da posedujete nešto pre nego to postane vaša trajna imovina.

Ako ste se dovoljno dugo držali nečega, to je moglo da postane vaše vlasništvo, uključujući i ljude.

Prema tom zakonu žena je postajala vlasništvo muža kada godinu dana ne bi izašla iz kuće. Svoju slobodu mogla je da zadrži tako da ode iz kuće na najmanje tri dana. I tako svake godine. U antičkom Rimu žene bi svake godine odlazile od kuće i skrivale se kako ne bi postale vlasništvo muža.

10. Ubistvo cele porodice

U ranim danima Rima nije postojao zakon koji bi definisao šta muškarac može da učini svojoj porodici. Tako je otac, glava porodice, mogao da uradi sa svojim ukućanima šta god mu je bila volja, sve što je zamislio ili naumio. Mogao je da ih zlostavlja, a ako bi ga njihovo ponašanje uznemiravalo, ocu je bilo dopušteno i da ih ubije.

Ovog prava očevi su se držali čak i kad bi im deca porasla, kada bi otišla od kuće i imala svoju porodicu. Deca bi postala slobodna tek nakon smrti oca.

Vremenom su očevi imali sve manje vlasti i mogućnosti da se prema ukućanima ponašaju kako im je volja.

Ali pravo na ubistvo člana porodice ukinuto je tek u prvom veku pre Hrista, a čak je i tada bilo izuzetaka od pravila. Nakon regulisanja prava očeva, donet je zakon prema kojem očevi mogu da ubiju decu samo ako su već osuđena od države za bilo koju vrstu zločina.

]]>
Fri, 30 Nov 2018 00:21:31 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383062/10-najludjih-zakona-rimskog-carstva.html
Tragičan kraj: Poslednje dane života, Fridrih Niče je proveo u potpunom ludilu http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/386908/tragican-kraj-poslednje-dane-zivota-fridrih-nice-je-proveo-u-potpunom-ludilu.html Kaže se da prevelika inteligencija uvek nosi i mračnu stranu - sklonost ludilu - koja je na kraju potpuno obuzela velikog Fridriha Ničea ]]> Foto.newsweek.rs

Veliki nemački filozof, pesnik, kompozitor i klasični filolog Fridrih Vilhelm Niče rođen je 15. oktobra 1844. u Prusiji, a svojim radom istakao se kao jedan od najuticajnijih mislilaca u istoriji.

Niče je 3. januara 1889. doživeo potpuni nervni slom. Nakon što je prouzrokovao pometnju na ulicama Torina, prišla su mu dva policajca. Šta se tačno dogodilo nije poznato, ali priča koja se često ponavlja jeste da je filozof bio svedok udaranja konja na trgu Karlo Alberta. On je dotrčao do životinje, stavio joj ruke oko vrata da bi je zaštitio, a zatim kolabirao.

Sledećih nekoliko dana slao je kratka pisma nekolicini prijatelja poznata kao “Pisma ludila”, uključujući Kozimu Vagner i Jakoba Burkharta. Većina pisama potpisana je imenom “Dionysos”, iako se na nekim od njih nalazi ime “der Gekreuzigte”, što znači “Raspeti”.

Wikipedia, Fridrih Niče

Foto: Wikipedia, Fridrih Niče



Svom bivšem kolegi Burkhartu napisao je: “Stavio sam Kaida u okove. Takođe, prošle godine sam bio razapet od strane nemačkih lekara na vrlo tegoban način. Vilhelm, Bizmark, i svi drugi antisemiti su ukinuti”.

U dodatku je naredio nemačkog caru da ode na put u Rim gde će ga streljati, i pozvao sve evropske sile da preduzmu vojnu akciju protiv Nemačke.

Njegova mentalna bolest prvobitno je dijagnostikovana kao tercijarni sifilis, u skladu s medicinskim saznanjima tog vremena. Iako većina analitičara Ničeovioh dela smatra da nervni slom nije bio vezan za njegovu filozofiju, pojedini je dovode u vezu s rivalstvom koje je imao s Rihardom Vagnerom.

Wikipedia, Fridrih Niče u poslednjim danima života

Foto: Wikipedia, Fridrih Niče u poslednjim danima života



Niče je prethodno napisao: “Svi vrhunski ljudi su neodoljivo privučeni tome da odbace bilo kakav teret moralnosti i uokvire nove zakone, a ako već nisu stvarno ludi, nema alternative nego da sami sebe izlude ili se pretvaraju da su ludi”.

Jedno od objašnjenja njegovog ludila jeste i rast retro-orbitalnog menigioma, što može da bude uzrok demencije. S druge strane, pojedini stručnjaci tvrde da ludilo može da bude rezultat trovanja živom koja se tada koristila za lečenje sifilisa.

Niče je 1898. i 1899. pretrpeo bar dva moždana udara koji su ga ostavili paralizovanog, nesposobnog da hoda ili govori. Nakon što je oboleo od upale pluća, doživeo je još jedan moždani udar i preminuo u avgustu. Sestra Elizabeta ga je sahranila pored njihovog oca u crkvi kod Licena.

]]>
Thu, 29 Nov 2018 01:12:13 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/386908/tragican-kraj-poslednje-dane-zivota-fridrih-nice-je-proveo-u-potpunom-ludilu.html
Menjao žene kao čarape: Kako bi se domogao krune srpski kralj oženio pa oterao čak tri supruge http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391377/menjao-zene-kao-carape-kako-bi-se-domogao-krune-srpski-kralj-ozenio-pa-oterao-cak-tri-supruge.html Prva žena ga je varala jer je on nju varao. Ta kazna, milo za drago, mnogo ga je povredila. ]]> foto: stil.kurir.rs

U ovom tekstu biće reči o onom segmentu života Stefana Prvovenčanog u kom se spaja privatan život ovog velikog vladara i državnika sa politikom koju je vodio kako bi došao do carske krune, i time izdejstvovao samostalnost, te stekao sve srednjevekovne atribute državnosti za Srbiju, pišu Novosti.

Taj privatan život Stefanov podrazumeva njegove tri žene, vladarke, od kojih nijedna nije dočekala da postane kraljica već su sve tri bile velike županke.

Upoznajte prvu ženu Stefana Prvovenčanog, intrigantnu vladarku vizantijskog porekla koja je zbog svog ponašanja bila primorana da napusti Srbiju.

Jevdokija bila je sinovica vizantijskog cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. Tako je princ Stefan Nemanjić 1195. postao prvi srpski sevastokrator i prvi stranac sa ovom titulom u Vizantiji.

Jevdokija nije pokušavala da se meša u poslove države dok je veliki župan bio njen svekar Stefan Nemanja. Stefanu Prvovenčanom je rodila sina Radoslava, rođenog 1192. i kćerku Komninu.

 

 

Međutim, od trenutka kada je postala velika županka, Jevdokija je počela da koristi svoje pravo da učestvuje u vladanju nad srpskom državom. Čak su Srbi morali pristati, stoji zabeleženo, da Jevdokija bude učesnica najviše vlasti u Raškoj kao što su bile avguste u Vizantiji.

Stefanov i Jevdokijin brak verovatno je uticao i na to da se veliki Stefan Nemanja prestola odrekne u korist srednjeg sina, a ne najstarijeg Vukana.

Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je učen i naučen da se više oseća kao Grk nego kao Srbin. To će ga kasnije skupo koštati.

Brak sa Evdokijom koji je Stefanu Nemanji II Prvovenčanom možda presudno pomogao da nasledi presto okončao se ubrzo posle smrti Stefana Nemanje I, a još dok je u Vizantiji vladao Evdokijin otac car Aleksije III Anđeo. Oko 1201. Stefan Nemanja II je optužio Evdokiju za preljubu i oterao je.

Bivša supruga je srpskog vladara opisala kao preljubnika i pijanicu. Da bi se osvetila mužu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u bračne prevare. Postoje izvori koji kažu da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u košulji, oterao je iz Srbije. Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu. Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne računajući njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjića, ali i prva žena koja je morala da napusti Srbiju.

 

Suština bračnog razlaza ipak je više bila političke prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Promućurni Stefan i sam se počeo okretati prema zapadu. Zašto? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.

Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak.

Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši. Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: "Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena."

Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podržavali Ugri, Stefan je tražio saveznika, i našao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se čini, potvrđen tako što se Stefan oženio bliskom rođakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji će postati treći kralj, i Predislava, koji se rano zamonašio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova žena je umrla 10 godina posle venčanja sa Stefanom.

Da li je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao? Da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva…

]]>
Wed, 28 Nov 2018 02:31:51 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391377/menjao-zene-kao-carape-kako-bi-se-domogao-krune-srpski-kralj-ozenio-pa-oterao-cak-tri-supruge.html
Niko i dalje ne zna šta se desilo sa decom iz Australije http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/387657/niko-i-dalje-ne-zna-sta-se-desilo-sa-decom-iz-australije.html Poštar je video troje dece kako se vraćaju sa plaže. Držali su se za ruke i sve je izgledalo krajnje bezopasno. Upravo on je poslednji spazio Džejn, Arnu i Granta Boumonta, čiji je nestanak zauvek promenio roditelje u Australiji, a slučaj ostao misterija već 50 godina. ]]> foto: blic.rs

Oko deset sati ujutru, 26. januara 1966. godine, troje mališana uzrasta četiri, sedam i devet godina, napustili su svoju kuću u predgrađu Adelejda i krenuli ka plaži. Njihovi roditelji Džim i Nensi, smatrali su da je devetogodišnja Džejn dovoljno odgovorna i velika da vodi računa o mlađem bratu i sestri.

Do plaže su otišli, ali se nikada nisu vratili kući

Neki svedoci su videli kako deca pričaju sa visokim plavim čovekom, strancem. Policija je mislila kako su deca najverovatnije poznavala tog čoveka, s obziorm na to da su svakodnevno išla na plažu, pa su sigurno vremenom upoznala lokalce i sprijateljili se sa njima.

Mališani su zatim platili funtu za pitu od mesa, a kasnije je utvrđeno da im taj novac nisu dali roditelji, pa se pretpostavljalo da im je pare dao spomenuti stranac, najverovatnije otmičar. Ipak, nijedan novi trag nije mogao da pomogne policiji da nađe Džejn, Arnu i Granta.

Boumont deca nisu bili samo velika vest u Australiji, slučaj je uspeo da osvojio čitav svet, i gotovo svi veći mediji su izveštavali o njemu.

Samoprozvani vidovnjak iz Holandije, Džerard Kroiset, je imao viziju u kojoj su deca navodno umrla daveći se, što je navelo policiju da bezuspešno pretražuju kanlizacione otvore, cevi uz obalu, more...

 

Džejn, Grant i Arna
Foto: WikipediaDžejn, Grant i Arna

Nepoznati ljudi su pisali pisma Nensi i Džimu o njihovoj deci, kako su ona dobro i da ih čuva starica koja slabo govori engleski jezik. Nijedno pismo nije pomoglo u razotkrivanju gde su deca, ali su ipak nastavila da stižu na adresu u predgrađu Adelejda.

Vremenom su se Džim i Nensi razveli, i iako eksperti tvrde kako su deca najverovatnije mrtva, njihovi roditleji nikad nisu gubili nadu da su Džejn, Arna i Grant živi.

Policija nikad nije prestala da traga za njima. Više serijskih ubica, većina njih u zatvoru, su često bili navodne ubice Boumontovih.

Jedna porodica je tvrdila kako je njihov otac bio deo pedofilskog lanca koji je najverovatnije kidnapovao mališane, dok su drugi upirali prstima u serijske ubice Džejmsa Rajana O’Nila i Bevan Spensera, Nijedan čovek nikada nije zvanično osumnjičen i ubica Boumontovih, ako su deca uopšte ubijena, ostao je misterija.

Slučaj i dalje otvoren

Bet Spenser, koja se bavila ovim misterioznim slučajem, o kojem je detaljno pisala, kaže da je on zauvek promenio odnos Australijanaca prema deci. Od tada oni voze decu do škole, ne dozvoljavaju im da sami napuštaju kuću bez nadzora i budnim okom paze na svaki njihov korak.

I 50 godina nakon nestanka Džejn, Arne i Granta, slučaj je i dalje otvoren i policija prikuplja dokaze i izjave ne bi li jednog dala otkrili šta se desilo mališanima. Organi vlasti u Adelejdu i dalje dobijaju pozive u vezi sa Boumont decom.

]]>
Mon, 26 Nov 2018 23:05:31 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/387657/niko-i-dalje-ne-zna-sta-se-desilo-sa-decom-iz-australije.html
Čovek se prvi put napio pre 10.000 godina http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/340300/covek-se-prvi-put-napio-pre-10000-godina.html Američki naučnici tvrde da je čovek razvio sposobnost da pije alkohol pre 10 miliona godina, kada je počeo da jede gnjilo voće. ]]> fOTO:tANJUG

Ispijanje alkohola je možda jedna od poslednjih velikih misterija čovečanstva koju je tim istraživača pokušao da razreši. Zaista, zašto je čovek počeo da pije alkohol?

"Svi aspekti modernog načina života, od bola u leđima do preteranog konzumiranja šećera, rezultat su istorije ljudske evolucije", naveo je paleontogenetičar Metju Karigen, vođa istraživanja i profesor na koledžu Santa Fe, na Floridi.

"Pokušali smo da saznamo više o odnosu čoveka i etanola, psihotrop supstance koja se nalazi u svim alkoholnim pićima", rekao je on, prenela je američka televizija NBC. 

Kako bi ustanovili kada je čovek stekao sposobnost da probavlja alkohol, naučnici su izvršili modelizaciju enzima ADH4, jednog od sastojaka u probavnom traktu koji omogućuje metabolizaciju etanola.

Oni su otkrili da je enzim naglo mutirao kada su naši preci promenili način života, tj. kada su sa drveća sišli na zemlju.

Prilikom teških vremena, kada je hrana bila oskudna, stekli su običaj da jedu prezrelo voće u kojima je fermentacijom došlo do proizvodnje alkohola. 

"Mislimo da je etanol jednostavno bio njihov ''prinudni'' izbor", ističe Karigen.

"Da su naši preci mogli da biraju između trulog i zdravog voća, svakako bi izabrali ovo drugo", dodao je on. 

Jedan od interesantnih zaključaka studije odnosi se na zavisnost od alkohola: ako alkoholičare privlači piće to je možda s toga što je metabolizacija etanola nekada davno predstavljala korisnu stvar za preživljavanje. 

Sve u svemu, ispada da je ispijanje alkohola rezultat davnašnjeg sakupljanja gnjilog voća u nedostatku bolje hrane.

]]>
Sun, 25 Nov 2018 22:42:13 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/340300/covek-se-prvi-put-napio-pre-10000-godina.html
13 bizarnih saveta udavačama iz 1938. godine http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395775/13-bizarnih-saveta-udavacama-iz-1938-godine.html Članak sa bizarnim savetima ženama koje su tražile muža iz 1938. godine nedavno je osvanuo na internetu. Koliko god to nama zvuči suludo, mnoge žene vodile su se tim savetima i na sve moguće načine pokušavale biti savršene udavače kojima je na prvom mestu isključivo njihov muškarac. ]]> foto: blic.rs

- Dame, ako želite pronaći muža, trebalo bi da se ponašate u skladu s ovim pravilima - pisalo je 1938. godine u magazinu "Click Parade", prenosi 24 sata.hr.

U njemu se našao veliki vodič za izlaske s uputstvima devojkama o tome kako treba da se ponašaju. Možda je to tada zvučalo ozbiljno, ali danas možemo samo da se nasmejemo tim savetima. Uostalom, procenite sami:

1. Ne pričajte o odeći i ne pokušavajte opisivati svoju novu haljinu muškarcu. Udovoljavajte mu i laskajte, pričajući o stvarima koje njega zanimaju.

2. Ne razgovarajte previše blisko s konobarom o tome koliko ste lepo provele dan s nekim drugim. Muškarac zaslužuje i želi svu vašu pažnju.

3. Muškarci ne vole kada devojke pozajmljuju njihovu maramicu i zamažu je ružem. Šminkajte se dok ste same, a ne tamo gde vas on može videti.

4. Nemojte biti sentimentalne i ne pokušavajte da ga naterata da kaže nešto što ne želi, tako što ćete manipulisati njegovim emocijama. Muškarci ne vole suze, posebno ne na javnim mestima.

5. Nemarna žena nikad neće privući džentlmena. Ne pričajte dok plešete, jer kada pleše, muškarac želi samo to: da pleše.

6. Nemojte biti previše prisne sa svojim pratiocem, tako da ga milujete u javnosti. Svako otvoreno pokazivanje emocija je odraz lošeg odgoja, i to muškarca najčešće posrami i ponižava.

7. Nemojte napadno razgovarati s drugim muškarcem. A vrhunac bi bio da se onesvestite od previše alkohola. Ako padnete u nesvest zbog previše pića, tada vas vaš pratilac verovatno više nikada neće pozvati da zajedno izađete.

8. Spremajte se u svojoj sobi, čuvajte svoje draži! Budite spremne kada muškarac dođe po vas, ne dozvolite da vas čeka i dočekajte ga s osmehom.

9. Ne sedite u neobičnim pozama, i nikad nemojte izgledati kao da vam je dosadno, čak i ako jeste.

10. Žvaćite tiho, zatvorenih usta.

11. Nemojte previše piti, jer muškarac očekuje da se ponašate pristojno cele večeri. Piće čini da neke devojke izgledaju pametnije, ali većina njih ispadne smešna.

12. Ne koristite retrovizor u autu da popravite šminku. Muškarcu je on potreban tokom vožnje i nerviraće ga to što mora da se okreće da bi video što je iza njega.

13. Ako vam je potreban grudnjak, nosite ga. Ne povlačite suknju prema gore i pazite da vam se čarape ne naboraju.

]]>
Thu, 22 Nov 2018 23:33:37 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395775/13-bizarnih-saveta-udavacama-iz-1938-godine.html
Ovo je 10 neverovatnih činjenica o dinastiji Habzburg http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381793/ovo-je-10-neverovatnih-cinjenica-o-dinastiji-habzburg.html Dinastija Habsburg bila je jedna od najvećih i najsnažnijih evropskih dinastija. Vekovima su njihovi potomci vladali zemljama poput Nemačke, Španije, Slovačke, Perua, Meksika i Hrvatske. Ubistvom njihovog Franca Ferdinanda počeo je Drugi svetski rat. Ova dinastija ne samo što je oblikovala modernu Evropu, već se može reći i istoriju celog sveta, ali ipak su imali i neke, možda čak i bizarne tajne. ]]> foto: blic.rs

10. Leopold je voleo neobične, krvave sportove

Zapravo, omiljeni mu je bio ubijanje štapovima lisica koje bi bile zamotane u ćebe, s tim da bi ih udarali mali ljudi. Takođe, ubacivao je jelene u bazene, a onda ih ubijao samostrelom, a koristio je sokole da lovi ždralove. Međutim, ni Rudolf II nije bio imun na ovakav vid zabave, a on je umeo i da koristi leoparde za lov po ulicama Praga.

9. Rudolf Drugi je bio alhemičar

Kao strastveni okultista, verovao je u alhemiju. Smatrao je da je baš on na pragu otkrića kamena mudraca koji će mu omogućiti večni život. Angažovao je najslavnije alhemičare tog vremena, poput Džona Dija, da preobrate metal u zlato, a znao je i da se konsultuje sa Nostradamusom, koji je za njega pisao horoskope. Pored svega toga, voleo je da skuplja i mistične, okultne objekte. Povezivan je sa jevrejskom legendom o Golemu i ljudi tog vremena tvrdili su da je lično oživeo to stvorenje upravo na ulicama Praga.

8. Franc Ferdinand je voleo da puca u sve što se pomera

Pre nego što je atentat na njega pokrenuo Prvi svetski rat, Franc Ferdinand bio je poznat kao lovac koji je ubijao svaku životinju koju vidi. Putovao je širom Austrougarske i pustošio faunu - u jednom danu ubio je 2.140 životinja. Do kraja života, procenjuje se da je ubio gotovo 300.000 živih stvorenja. Ujedno, on je voleo da drži preparirane glave svojih "trofeja" na zidovima, pa je na njegovom imanju u Konopištu postavio čak 100.000 jelenskih glava. Sačuvao je čak i dva slona koja je ubio i od njizh napravio veliku kantu za smeće i pepeljaru.

Franc Ferdinand

7. Karl Prvi je napravio najgori mirovni sporazum u istoriji

Karl je želeo da njegovo carstvo ne bude podeljeno nakon završetka rata, pa je Francuzima, koje je kontaktirao u tajnosti, u suštini obećao šta god da mu traže. Upravo zbog toga je francuski premijer Žorž Klemenso shvatio da su Austrougari toliko slabi, da će uskoro svejedno posustati. Umesto da odgovori na Karlovu ponudu, obelodanio ju je i uništio i poslednji tračak poleta u carstvu. To ne samo da je to bio veliki udarac za Karla, nego ga je umalo koštalo i saveznika Kajzera.

6. Cela dinastija nije smatrala da je incest loš

Kao i svuda u Evropi tog vremena, kraljevska imovina se nasleđivala. Što znači da, ukoliko bi neko od članova kraljevske porodice bio u braku sa nekim van rodbine, morali bi da podele svoju ogromnu teritoriju su sasvim novom porodicom. Najjednostavnije rešenje do kog su došli bilo je da se venčavaju međusobno. Tako je Leopold Prvi za ženu uzeo svoju rođenu sestričinu Margaretu Terezu od Španije i još postoji priča da je insistirao da ga zove "ujakom" u intimnim trenucima. Kao što se i moglo očekivati, odluka da je incest poželjan nije se slavno završila. Linija dinastije koja je vladala Španijom i njenim kolonijama u Novom svetu potpuno je slomljena kada je Karl II rođen sa brojnim fizičkim i mentalnim nedostacima, kao i neplodnošću za šta je bez sumnje najviše bilo zaslužno ukrštanje bliskih srodnika. Vladavina dinastije Habzburg u Španiji ugašena je njegovom smrću 1700. godine.

5. Cela porodica je patila zbog nekih deformiteta

Opasnost ukrštanja bliskih srodnika primetna je i na portretima članova Habzburške porodice. Jedan od deformiteta koji je bio najučestaliji među potomcima rođačkih brakova postao je poznat kao "Habzburška vilica". Karlo Peti imao je toliko izraženih probelema oko toga, da čak nije mogao ni da jede u javnosti. Ujedno, veruje se da ukoliko bi Leopold Prvi bio van kuće dok pada kiša, usta bi mu se punila vodom, a Karl Drugi nije mogao ni da govori niti jede čvrstu hranu.

4. Ferdinand Prvi bio je mentalno zaostao

Iako je ukrštanje bliskih srodnika bilo prilično česta praksa u evropskim kraljevskim porodicama, retko bi deca koja su rađana sa deformitetima izazvanim incestom dospevala na tron. Izuzetak je bio Ferdinand Prvi, koji je 1835. postao car Habzburških zemalja, uprkos tome što je imao težak stepen poremećaja mentalnog razvoja i ne samo da nije mogao da se potpiše, već nije razumeo ni kako se otvaraju vrata. Postoji priča da jednom, kada je video orla, nije želeo da prihvati da je stvaran jer je imao samo jednu glavu, a onaj koji je na porodičnom grbu imao dve. Uprkost tome, vladao je celu deceniju, pre nego što je svrgnut u puču 1848. godine. Jedna od njegovih poslednjih poznatih izgovorenih rečenica, kada je čuo da narod Austrije sprema revoluciju bilo je pitanje: "Da li smeju to da rade".

3. Maksimilijana su prevarili da bi vladao Meksikom

Meksička elita se 1863. godine urotila zajedno sa Napoleonom III protiv meksičkog predsednika Benita Huareza kog su odlučili da zamene francuskom marionetom. Sve što im je bilo potrebno je da nađu nekoga dovoljno nepromišljenog i naivnog za tu ulogu, a onda su odabrali Ferdinanda Maksimilijana. Naime, on je poverovao da je narod Meksika glasao za njega kao cara i uputio se u Novi svet gde je postao vladar 1864. godine. Gotovo istog trenutka izbio je građanski rat. Bez njegovog znanja, francuske trupe su koristile njegov dolazak na vlast kao izgovor da eliminišu Huareza, ali im to ipak nije pošlo za rukom. Do 1867. godine izbacio je Francuze iz svoje zemlje. Duboko verujući da je popularan, Maksimilijan nije želeo da se povlači, tvrdeći da želi da ostane sa svojim novim narodom. Taj narod ga je ubio.

2. Celu porodicu je pratila kletva

Car Franc Jozef ubio je 1848. godine grupu mađarskih pobunjenika. Jedan od njih bio je sin grofice Karoj, koja je zbog toga bacila kletvu na Franca Jozefa. Upravo to su kasnije krivili za sve velike tragedije koje su se dogodile u porodici. Prvo je Franc Jozef jedva umakao atentatorima, dok su njegovu ženu ubili italijanski anarhisti. Njihov sin je stradao uz ljubavnicu, a sumnja se da je u pitanju bilo ubistvo-samoubistvo. Jedan Habzburgovac je pao s konja i poginuo, drugi izgoreo u požaru, dvojica su počinila samoubistvo, jedan nestao u moru, a neki su gubili razum... Nakon smrti meksičkog "imperatora" Maksimilijana, njegova bliski saradnik 30 godina je bio u azilu za mentalno obolele. Tokom sedam godina porodicu je pohodila nesreća, koja je kulminirala ubistvom Franca Ferdinanda. Njegova smrt pokrenula je Prvi svetski rat, koji je na kraju doveo do pada kompletne imperije.

1. Njihovog poslednjeg član čeka proglašenje za sveca

Karl Prvi, čovek koji je hteo da sklopi užasan mirovni sporazum sa Francuskom, povukao se s trona 1918. godine i okončao vladavinu Habzburga u Evropi. Ipak, njegova priča još nije završena, budući da bi uskoro mogao da bude proglašen za sveca. Katolička crkva mu je 2008. godine pripisala drugo čudo, što znači da bi uskoro mogao da bude i kanonizovan. Ukoliko se to desi, postaće prvi svetac u istoriji katoličke crkve koji je dozvolio upotrebu hemijskog oružja jer su austrijske snage koristile hlor kao bojni otrov u Prvom svetskom ratu. Ipak, mora se priznati da bi to bila prikladno čudna završnica ove neobične loze. Čovek koji je samo dve godine proveo kao vladar, mogao bi da postane najpoštovaniji od svih Habzburga.

]]>
Thu, 22 Nov 2018 01:24:14 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381793/ovo-je-10-neverovatnih-cinjenica-o-dinastiji-habzburg.html
PISMA ROBOVA BIVŠIM GOSPODARIMA: "Nema krova pod kojim biste bili sigurniji od mog" http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391489/pisma-robova-bivsim-gospodarima-nema-krova-pod-kojim-biste-bili-sigurniji-od-mog.html Prepiska nekadašnjih robova sa ljudima koji su ih jednom posedovali bila je retka, ali je ipak postojala i prikazuje složene odnose na jugu SAD pre abolicije ]]> Na američkom Jugu je, prema popisu stanovništva iz 1860. godine, živelo 3,95 miliona robova kojih je bilo deset puta više nego robovlasnika i predstavljali su 13 posto čitave populacije SAD. Većina je slobodu dočekala tokom ili posle četvorogodišnjeg građanskog rata (1861-65) u kome su snage Konfederacije doživele poraz, dok je manji broj njih uspeo da ranije pobegne na Sever. 

Razumljivo je što veći deo bivših robova nije želeo da se ikada više sretne sa svojim starim gospodarima ili da stupi sa njima u kontakt. Zato nije čudno da je sačuvano vrlo malo korespondencije ovog tipa – delimično i zbog toga što većina robova nije imala prilike da nauči da piše – ali nekoliko pisama svedoči da su i posle oslobađanja ili bega ipak komunicirali sa ljudima koji su ih u jednom trenutku kupili i posedovali. 

Ovo su neke od najinteresantnijih poruka sačivanih u Specijalnoj zbirci biblioteke Univerziteta Djuk: 

Džurdon Anderson; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Foto: Džurdon Anderson; Izvor: Wikipedia Creative Commons



DŽURDON ANDERSON 

Avgusta 1865. godine, oslobođeni rob Džurdon Anderson (39) dobio je pismo od svog bivšeg vlasnika, pukovnika P.H. Andersona koji ga poziva da se vrati da radi na farmi u Big Springu u Tenesiju. Iako je pukovnik dva puta pucao u njega kada je odlazio, Džurdon Anderson mu kaže da se raduje što ga Jenkiji nisu obesili. 
 


ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD 



Anderson je odbio ponudu da se vrati i napisao pukovniku pismo u kome mu otvoreno objašnjava zašto mu se više sviđa da živi kao slobodan čovek u Ohaju: tu radi za 25 dolara mesečno, plus hrana i odeća; ima udoban dom, ženu mu oslovljavaju sa "gospođo Anderson", a deca mu idu u školu. 

"Mendi kaže da se plaši da se vrati bez dokaza da ćete se ponašati prema nama pošteno i ljubazno, pa smo odlučili da testiramo vašu iskrenost tako što vam tražimo da nam pošaljete plate za sve vreme koje smo vas služili. To će pomoći da zaboravimo i oprostimo stare rane i da se oslonimo na vašu pravednost i prijateljstvo u budućnosti. Verno sam vam služio 32. godine, a Mendi 20. Po 25 dolara mesečno za mene, i dva dolara nedeljno za Mendi, naše zarade bi iznosile 11.680 dolara. Dodajte tome kamatu, i oduzmite koliko ste dali za našu odeću, tri lekarske posete za mene i vađenje zuba za Mendi… 
 


"Ako nam ne platite za veran rad u prošlosti, imaćemo malo poverenja u vaša obećanja u budućnosti. Verujemo da vam je dobri Tvorac otvorio oči za sve nepravde koje ste vi i vaši očevi naneli meni i mojim očevima tako što smo mukotrpno radili za vas bez nadoknade. Ovde uzimam platu svake subote uveče, a u Tenesiju za crnce nikad nije bilo plate, kao ni za konje ili krave." 

Anderson od bivšeg vlasnika traži da garantuje bezbednost za njegove odrasle i lepe kćeri, da ne prođu kao "jadne Matilda i Ketrin". 
"Radije ću ostati ovde i gladovati – i umreti, ako dotle dođe – nego da moje devojčice osramote nasilni i poročni mladi gospodari." 

Anderson na kraju pisma pominje i čoveka koji ga je zadužio: "Pozdravite Džordža Kartera i zahvalite mu se što vam je uzeo pištolj kad ste pucali na mene."

Nekadašnji rob iz Big Springa živeo je u Ohaju sve do smrti 1907. godine. 

]]>
Wed, 21 Nov 2018 02:11:29 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391489/pisma-robova-bivsim-gospodarima-nema-krova-pod-kojim-biste-bili-sigurniji-od-mog.html
Zaboravljeni as: Ovo je prva vazdušna bitka u istoriji, a vodili su je Srbi i Austrougari http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383905/zaboravljeni-as-ovo-je-prva-vazdusna-bitka-u-istoriji-a-vodili-su-je-srbi-i-austrougari.html Osim kao herojska srpska pobeda nad brojno nadmoćnijim neprijateljem i prva pobeda Saveznika u Prvom svetskom ratu, ova bitka ostaće upamćena i kao prva avio bitka u istoriji čovečanstva. ]]> foto:newsweek.rs

Cerska bitka vođena je avgusta 1914. godine između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer tokom prvih faza Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.

Bitka je izbila je u noći 15. avgusta, a već do 19. avgusta moral austrougarskih trupa je opao i hiljade vojnika su se povukle u Austrougarsku, dok su se mnogi podavili u Drini bežeći u panici. Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. 

U toku desetodnevne bitke srpski gubici su iznosili 3.000 mrtvih i 15.000 ranjenih. Austrougarski gubici su bili znatno veći. Bilo je 8.000 mrtvih vojnika, 30.000 ranjenih i 4.500 zarobljenih. 

Wikipedia, Miodrag Tomić (desno) ispred aviona Bleri

Foto: Wikipedia, Miodrag Tomić (desno) ispred aviona Bleri



Uspeh bitke je privukao svetsku pažnju na Srbiju i doneo joj naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama. Kao posledica, mnogi stranci su došli u Srbiju krajem 1914. nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć. 

Novinski članci u odbrani Srbije su postali češći u britanskim novinama, a zemlja je bila toliko cenjena da su određene kulturne grupe u Italiji podržavale ulazak Italije u rat na strani saveznika, koristeći Srbiju i Crnu Goru.

Ipak, osim kao herojska srpska pobeda nad brojno nadmoćnijim neprijateljem i prva pobeda Saveznika u Prvom svetskom ratu, Cerska bitka ostaće u istoriji zapamćena i kao prva avio bitka u istoriji čovečanstva. 

Wikipedia, Miodrag Tomić

Foto: Wikipedia, Miodrag Tomić



Iako se prvi susret dva neprijateljska aviona dogodio tokom Meksičke revolucije 1913. godine, kada su dva američka najamnika pilota u vazduhu namerno pucali iz pištolja u vazduh, umesto jedan u drugoga, zbog čega se taj događaj ne može smatrati prvom vazdušnom bitkom.

Do Cerske vitke, borbeni avioni su upotrebljavani pre svega u izviđačkim misijama, u kojima su ponekad piloti bacali ručne bombe, cigle ili granate na trupe na zemlji i voma malo se razmišljalo o direktnoj borbi dve ili više letelica. Tek kada su piloti počeli da dobijaju pištolje javila se ideja o vazdušnoj bici.

Prilika da se ideja oproba bila je Cerska bitka, gde su se po prvi put u istoriji sukobila dva pilota - Miodrag Tomić i nepoznati austrougarski avijatičar koji je bio na izviđačkoj misiji. 

Wikipedia, Ilustracija: Vazdušna bitka u Prvom svetskom ratu

Foto: Wikipedia, Ilustracija: Vazdušna bitka u Prvom svetskom ratu



Tomić je poleteo na svom Bleriju jednosedu sa aerodroma u selu Jevremovac 27. avgusta u pet časova po podne. Iznad Mišara susreo se sa jednim neprijateljskim avionom i bili su sasvim blizu jedan drugome kada je izviđač-strelac otvorio vatru iz pištolja. Kako Tomić nije bio naoružan, morao je da se spasava naglim poniranjem. Ovo je bila prva razmena vatre između dva aviona u istoriji.

Već za nedelju dana kasnije, svi avioni u floti Srbije i Austrougarske bili su opremljeni mitraljezima. Tako je otvoreno potpuno novo poglavlje u istoriji rata. 

]]>
Mon, 19 Nov 2018 23:42:57 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383905/zaboravljeni-as-ovo-je-prva-vazdusna-bitka-u-istoriji-a-vodili-su-je-srbi-i-austrougari.html
Od svake žene je napravio damu: Stvorio savršenu crnu haljinu, potpuno promenio modnu scenu http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391285/od-svake-zene-je-napravio-damu-stvorio-savrsenu-crnu-haljinu-potpuno-promenio-modnu-scenu.html Zahvaljujući njemu žene su oslobođene uskih i neudobnih krojeva. ]]> foto: stil.kurir.rs

Iber de Živanši rodio se 21. februara 1927. godine u francuskom gradiću Beuvaisu. Odmalena je bio opčinjen modnim magazinima i sanjao da će jednog dana raditi za španskog dizajnera Kristobala Balensaijaga. Verovatno nije ni slutio da će mu se snovi ostvariti.

Mladi Iber sa 17 godina seli u Pariz i upisuje prestižnu Nacionalnu školu za likovne umetnosti te zahvaljujući velikom crtačkom talentu odmah počinje raditi za neke od najuticajnijih modnih dizajnera tog doba. Prve kreacije napravio je za Žaka Fajta, a zatim postaje asistent legendarne Else Skjapareli, najveće suparnice Koko Šanel.

Nije dugo trebalo da se talentirani mladić osamostali. Sa samo 24 godine otvorio je svoju modnu kuću i ubrzo doživio veliki uspeh. U njegovoj prvoj kolekciji posebno se istaknula bluza s pufnastim rukavima pod nazivom "Betina", a kao inspiracija za ovu kreaciju poslužila je njegova prva muza, slavna francuska manekenka Betina Graziani.

Međutim, jedna druga muza obeležila je njegov život profesionalno i privatno. Dok je 1953. s nestrpljenjem iščekivao prvi susret s gospođicom Hepbern, verujući da mu dolazi Katarina Hepbern, u salon je ušetala – Odri Hepbern.

Mlada glumica preko noći je postala velika zvezda zahvaljujući izvedbi u svom filmu "Praznik u Rimu" i došla je na probu kostima za film "Sabrina" koje je dizajnirao Živanši, a prvi susret bio je početak lepog 40-ogodišnjeg prijateljstva.

Odri je bila ambasadorka njegove modne kuće i nosila Živanšijeve kreacije na filmu i u privatnim prilikama. Nezaboravna crna haljina iz filma "Doručak kod Tifanija" do danas je ostala pojam čiste elegancije i sofisticiranosti, odlika koje su legendarnoj glumici bile urođene i pretvorile je u modnu ikonu.

"Tkanina je neverovatna stvar, ima svoj život. Morate poštivati tkaninu. A najteže je realizovati malu crnu haljinu jer se morate držati jednostavnosti," kazao je jednom prilikom Živanši.

Iste godine kada je upoznao Odri, započelo je njegovo prijateljstvo i saradnja s idolom Kristobelom Balensijagom. Španski dizajner postao je Živanšijev mentor i podsticao ga da maksimalno istražuje svoju kreativnost.

Među prvima je koketirao s mini krojevima koji su dosezali do iznad kolena, a 1957. godina predstavio je takozvanu vrećastu haljinu, širok model bez naglašenog struka koji je žene oslobodio "okova" strukiranih i često neudobnih haljina.

Nakon više od 40 godina uspešne karijere 1995. godine odlučio je da ode u penziju i mesto kreativnog direktora svoje modne kuće prepustio "zločestom momku" Džonu Galijanu.

Jedan od poslednjih živih modnih majstora koji su obeležili 20. vek od tada živi povučenim životom i u javnosti se pojavljivao samo na retrospektivnim izložbama koje su slavile njegov rad i rad njegovih kolega:

"Svaka epoha je drugačija i morate prihvatiti tu realnost. To je život. Na moju sreću, godinama sam sjajno radio. Prekrasne tkanine, prekrasni ljudi, prekrasne uspomene," izjavio je Iber de Živanši.



]]>
Wed, 14 Nov 2018 03:54:00 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391285/od-svake-zene-je-napravio-damu-stvorio-savrsenu-crnu-haljinu-potpuno-promenio-modnu-scenu.html
Podvale, zavere i ostale mračne tajne vizantijskog carstva http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382110/podvale-zavere-i-ostale-mracne-tajne-vizantijskog-carstva.html Zbog nekih od ovih potpuno nemogućih postupaka propalo je moćno vizantijsko carstvo. ]]> foto: stil.kurir.rs

Vizantijsko carstvo je poznato kao doba zavera i tajni, kao doba gde niko nije bio siguran i nikome se nije moglo verovati.

Ovo je 8 mračnih tajni velikog Vizantijskog carstva:

8. Sakaćenje

Vizantijci su obožavali i rado praktikovali sakaćenje svojih rivala. To su češće činili nego ubijanje. Oslepeti nekoga zarad kazne, bilo je veoma popularno, ali i sečenje noseva ili jezika. Kastracija je godinama bila jedina praksa kažnjavanja.

Na neki način sakaćenje je izgledalo humanije nego kazna smrću. Primera radi, Džon IV Laskaris je živeo 40 godina nakon što je oslepljen.

Carica Irena je svog pobunjenog sina oslepela u istoj sobi gde ga je i rodila. Nakon kratkog vremena, njen sin jepreminuo od zadobijenih povreda.

Basil Lekapenos je krastriran još u ranom detinjstvu kako bi sprečili njegovo moguće problematično ponašanje kad odraste. Kada je presto pripao njemu, Basil je postao neprikosnoveni vladar koji je pobedio mnoge i istrajao do kraja.

7. Car bez nosa

Surovi Justinijan II bio je svrgnut sa vlasti 695 godine. Pobunjenici su mu tada odsekli nos i prepolovili jezik, ali Justinijan uspeva da prebegne u zemlju Hazara i počne da planira svoj povratak na vlast.

Novi vladar potkupljuje Hazare kako bi ubili svog gosta, ali Justinijan uspeva da se odbrani i prebegne u Bugarsku u ribarskom brodu.

Stvorivši savez sa Bugarskim kanom, Justinijan se vraća u Konstantinopolj naoružan i sa vojskom sveti se na najstrašniji mogući način svojim neprijateljima.

Vrativši se na tron, Justinijan je vladao još 6 godina, a za to vreme je nosio zlatni nos, dok ga je pratio prevodilac koji je tumačio njegova naređenja (Justinijan je bio slabo razumljiv zbog jezika podeljenog na pola).

Njegova okrutnost je postajala neizdrživa da bi ga 711 godine pobunjenici zbacili sa trona, ali i ubili.

6. Intrigre

Danas se Vizantijsko carstvo smatra kolevkom zabune, intrige, spletkarenja i laži. Carstvo je trpelo od dvorjana koji su raznim teorijama zavere vladali kroz vladare.

Na primer, u devetom veku evnuh Staurakios pomogao je Carici Ireni da oslepi svog sina. Sam Staurakios je proteran od strane evnuha Aetiosa, koji je tvrdio da je brat tadašnjeg vladara. Opet, Aetios je uništen od strane ministra Nikifora, koji je vodio teoriju zavere protiv vladara dok ga Bugari na kraju nisu ubili.

Ova teorija zavere je trajala dok Konstantinopolj nije pao.

5. Građanski rat

U 9 veku, Mihael I je bio primoran da podigne narod protiv tri generala: Lava V Jermenina, Mihaila II Amorijca i Toma Slovena.

Lav je postao vladar. Ali kada je pritvorio Mihila, Amorijac je upao u kapelu i tokom božićne liturgije likvidirao Lava.

Nakon ovog incidenta. Mihailo Amorijac je postao novi vladar osnivajući Amorijsku dinastiju.

Isto se desilo i u desetom veku, ali ovaj put u glavnoj ulozi je bio Varda Foka Mlađi.

4. Ljubičasta boja

Dugo godina su Vizantijci smatrali da je ljubičasta boja - kraljevska boja. Nikom sem vladarima nije bilo dozvoljeno da nosi ovu boju. Na kraju, vladar je naredio da se izradi specijalna ljubičasta soba od dragocenog ljubičastog kamena porfirita.

Vladareva deca su rođena u toj sobi. Ta deca su odmah po rođenju smatrana za privilegovanu decu i samim tim prema njima se odnosilo sa poštovanjem. Vladimir od Kijeva tražio je mladu rođenu u ljubičastoj sobi kao zalog za vojsku i njegovo preobraćanje u Hrišćanina.

Deca rođena u ljubičastoj sobi imala su izuzetnu naklonost običnih ljudi. Na primer, Konstantin VII koji je rođen u ovoj sobi, je svrgnut s vlasti još kao dečak, ali mu je dozvoljneo da ostane kao pomoćni vladar još 24 godine, ali zahvaljujući samo tome što je rođen u ljubičastoj sobi.

3. Nemiri

Kao građani višeg reda, stanovnici Carigrada nikad se nisu ustručavali od pobuna. Primera radi, ujedinjeni narod se podigao protiv cara Justinijana I. Car se pripremao za beg, ali je njegova žena Teodora rekla da će radije poginuti kao carica nego živeti kao obična žena. Pobunjenici su ih masakrirali.

2. Kastracija

Evnusi su služili Vizantijskom carstvu u svakom smislu, od običnih dvorjana pa do generala. Nisu se smatrali opasnim po carstvu jer nisu imali naslednike (decu).

Međutim ima i drugih primera kao što je Jovan Orfanotrof koji je postao poznat po tome što je celu svoju porodicu (braću) progurao na visoke položaje. Jovan je sam imao tako veliku moć da je na kraju cela njegova porodica kastrirana od strane novog kralja i nove vlasti.

Kastracija je tehnički bila legalna u carstvu. Mnogi dečaci su bili kastrirani od strane svojih siromašnih roditelja koji su se nadali da će se oni probiti na taj način i domoći udobnog života.

1. Seksualni robovi

Istorijski izvori tvrde da su dvorjani najčešće bili tretirani kao seksualni robovi i bili primorani da održavaju svoj mladolik izgled. To je zvanično bilo zabranjeno, crkva se borila protiv toga kao i protiv ropstva, a samim tim i protiv vladara.

]]>
Tue, 13 Nov 2018 00:09:10 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382110/podvale-zavere-i-ostale-mracne-tajne-vizantijskog-carstva.html
Čovek koji je pokušao da digne Hitlera u vazduh, ali nije uspeo zbog jednog detalja http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391365/covek-koji-je-pokusao-da-digne-hitlera-u-vazduh-ali-nije-uspeo-zbog-jednog-detalja.html Baron Rudolf fon Gersdorf je uzviknuo: "Pobeda", držeći levu ruku u džepu, a desnu podignutu kako bi pozdravio Hiltera. Firer je uzvratio na ovaj znak poštovanja, a Baron je aktivirao bombu u levom džepu. ]]> foto: blic.rs

Gersdorf je bio oficir u nemačkoj vojsci, a plan za napad na Hitlera je razvio u saradnji sa Treskovim, jednim od oficira koji je bio čaln izdajničke grupe koja je imala zadatak da napravi strategiju invazije Sovjetskog saveza. Oni su takođe bili i deo zaverničkog kruga koji se bavio likvidacijom Hitlera.

Kad je pozdravio firera, Baron je pomerio ruku iz džepa i dozvao Hitlera mašući u izložbeni prostor u berlinskom vojnom muzeju "Zeughaus". Dok je vodio lidera Trećeg rajha u obilazak oduzete opreme sovjetskih snaga, bomba je trebalo da eksplodira u roku od petnaest minuta, a obilazak je po rasporedu trebalo da traje oko pola sata. Sve je bilo lepo smišljeno, ali jedan detalj je bio neočekivan.

Hitler je bio u žurbi.

Prema Baronovim memoarima, imao je samo nedelju dana da razmisli da li će prihvatiti zadatak da likvidira firera. Treskov mu nije dao nikakve smernice kako to da učini, osim kad to treba da se desi i da Gersdorf treba da ubije i sebe. Baron je bio udovac, a o njegovom jedinom detetu, ćerci, bi se starao njegov brat.

Adolf Hitler
Adolf Hitler

Gersdorf je tvrdio da je gajio anti-naci osećanja još kasnih tridesetih u svojim memoarima, uz napomenu kako je njegov prvi utisak o Hitleru bio da je on "odbojan proleter koji je možda i mentalno nestabilan". Godine 1941, Gersdorf je dobio naređenja koja opisuje u memoarima kao monstrouzna i kriminalna.

Jedno, da omogući nemačkim vojnicima da ubijaju ruske građane bez straha od mogućeg progona, drugo, da bilo koji uhvaćeni komesar bude momentalno pogubljen. ali, prema Baronu, to je bio masakr u Barisovu u Belorusiji, koji je bio prekretnica za pokretanje zavera protiv Hitlera i njefove likvidacije, jer je to bila jedina preostala opcija. Jevrejski geto u Barisavu je bio mesto masakra 15.000 muškaraca, žena i dece.

Bilten iz Jevrejske telegrafske agencije je izvestio da su punoletne žrtve ubijene oružjem, a da su deca živa zakopana.

Gersdorf je tokom gore pomenutog obilaska muzeja sa Hitlerom, u sebi neprestano ponavaljao da mora da uspori razgledanje kako zna i ume. Međutim, Adolf je sve prošao za manje od pet minuta, ostavljajući Gersdorfa iza sebe, sa bombom koja otkucava na njemu.

Dok je gledao u Hitlera kako napušta muzej, Baron je razmišljao kako da se spase. Brzo je otišao do najbližeg toaleta i oslobodio se bombe.

Baron je preminuo u Minhenu 1980. godine u 74. godini starosti, decenijama se pitajući šta bi se desilo da je uspeo da uspori firera.

]]>
Fri, 9 Nov 2018 00:56:18 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/391365/covek-koji-je-pokusao-da-digne-hitlera-u-vazduh-ali-nije-uspeo-zbog-jednog-detalja.html
NJEGOVA MISAO: Titove poslednje reči postavljaju pitanje http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384647/njegova-misao-titove-poslednje-reci-postavljaju-pitanje.html Da li su njegove reči? ]]> Sudeći po jednom domaćem sajtu, Tito je pred smrt izgovorio:

"Pa šta sve ovo treba da znači?"

]]>
Thu, 8 Nov 2018 01:31:00 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384647/njegova-misao-titove-poslednje-reci-postavljaju-pitanje.html
Iza Tutankamonove grobnice skrivena prostorija ? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/365717/iza-tutankamonove-grobnice-skrivena-prostorija-.html Infracrveni skener pokazao je da je moguće da se iza grobnice faraona Tutankamona nalazi skrivena prostorija, saopštilo je egipatsko Ministarstvo antikviteta. ]]>             Kako prenosi Independent, ovo otkriće bi moglo da potvrdi teoriju britanskog arheologa da je tu sahranjena kraljica Nefertiti, ili neki drugi egipatski vladar. Ministar antikviteta Manduh el Damati je rekao da su preliminarne analize pokazale da deo severnog zida grobnice ima drugačiju temperaturu, a jedan od mogućih razloga za to jeste postojanje skrivenog prolaza iza zida. Ugledni britanski arheolog Nikolas Rivs objavio je ove godine rad u kome tvrdi da grabnica faraona ima dva prolaza, koja su zamalterisana i perfarbana. On smatra da prolazi pokazuju da je grobnica napravljena za kraljicu Nefertiti, ali su je zbog Tutankamonove smrti sveštenici otvorili 10 godina kasnije, jer mauzolej mladog faraona još nije bio sagrađen. Ministar Manduh el Damat, međutim, kaže da bi u skrivenoj prostoriji mogla da se nalazi Kija, supruga faraona Ehnatona.  Kako je dodao, biće sproveden niz eksperimenata da bi se bliže ispitali oblasti čija se temperature razlikuje. Ispitivanje će trajati sedam dana, možda i više, dodao je ministar.

]]>
Wed, 7 Nov 2018 00:25:29 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/365717/iza-tutankamonove-grobnice-skrivena-prostorija-.html