Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html Pronađeni snimci koji otkrivaju nepoznate detalje o životu majke ubijenog američkog predsednika http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396234/pronadjeni-snimci-koji-otkrivaju-nepoznate-detalje-o-zivotu-majke-ubijenog-americkog-predsednika.html Nedavno su pronađeni stari audio snimci intervjua Rouz Kenedi, majke nekadašnjeg predsednika Džona F. Kenedija, koji otkrivaju njenu drugačiju stranu ličnosti, od one koju je uvek pokazivala svetu kao uzorna majka i supruga. ]]> foto: blic.rs

Iako audio snimci njenih memoara "Times to Times" nikada nisu javno objavljeni, supruga autora tih snimaka Roberta Koglena prosledila ih je istoričaru koji prati porodicu Kenedi Lorensu Lejmaru.

Lejmar, koji je napisao nekoliko knjiga o poznatoj porodici, napisao je novu, baziranu na snimcima, a njen izlazak se očekuje u novembru 2017. godine. U intervjuu za magazin "People" pisac je otkrio neke najzanimljivije detalje o kojima je Rouz pričala tokom čak 40 sati dugih snimaka.

Rouz i Džo Džunior
Foto: WikipediaRouz i Džo Džunior

Lobotomija ćerke sa mentalnim poremećajem

Među temama, koje su zvučale kontroverzno, bila je i lobotomija njene ćerke Rouzmeri iz 1941. godine. Ona je rođena sa blagim mentalnim poremećajem 1918. godine i ostala je na nivou deteta od četiri godine.

Iako je bila poslušna dok je bila mala, kad je postala tinejdžerka počela je da se iskrada uveče iz internata. Nakon što je napunila 23 godine, otac je odlučio da je tajno odvede na lobotomiju. Rouz je, kad su je pitali o porodičnoj tragediji, odbila da priča o svojoj ćerki.

- Rouzmerin um je u potpunosti nestao. To se dogodilo zbog nezgode o kojoj ne želim da pričam - rekla je tada Rouz Kenedi.

Rouz je doživela smrt čak četvoro svoje dece. Džo, koji je nastradao tokom Drugog svetskog rata, zatim sinovi Džek i Bobi, koji su ubijeni, i ćerka Ketlin, koja je doživela avionsku nesreću.

Predsednik Džon F. Kenedi i Rouz
Foto: WikipediaPredsednik Džon F. Kenedi i Rouz

- Bilo bi sebično da smo se usresredili na naše tragedije. Kad bi deca došla kući, pokušavali bismo da ne pričamo o tome. Nakon što je Džek umro, postojala je izreka, za moje unuke, da nema plakanja u kući. Ako bi plakale, poslali bismo ih tamo odakle su došle. Insistirala sam na tome - pričala je ona.

Iako su mnogi tvrdili da su Kenedijevi ukleti, Rouz se na snimcima priseća i dobrih stvari:

- Upoznavali smo predsednike i vojvode, kraljeve i kraljice. Imali smo novac, talenat i međusobno smo održavali veze. Nisam bila iznenađena kad bi nam se dogodile tragedije, sve je bilo presavršeno da bi trajalo.

Rouz kaže da biti Kenedi ne podrazumeva samo odlaske na balove, jedrenja i zabave.

Pošto su Kenedijevi bili poznati po tome da su vremenom dobijali malo veće stomake, Rouz je rekla da je decu svaki dan merila i da im nije dala da jedu mnogo nezdrave hrane, poput sladoleda. Takođe je navela da ih je kažnjavala fizički ako se nisu ponašala za večerom kako dolikuje. Tada bi dobili po pozadini lenjirom ili vešalicom.

U intervjuima Rouz nije puno govorila o suprugu, iako su svi bili zaintrigirani njegovim aferama sa Marlen Ditriht i Glorijom Svonson. A kad je imao oko 60 godina započeo je i devetogodišnju aferu sa svojom sekretaricom, koja je tada imala samo 24 godine, piše Dejli Mejl.

Rouz u intervjuima nije govrila o njegovim neverstvima, ali je rekla kako je upozoravala snaje da će uvek biti glasina o njihovim muževima i da bi trebalo da ih ignorišu.

Rouz je umrla 1995. godine, kad je imala 104 godine. A samo jedno od njene dece je još uvek živo, 87-godišnja Žan, bivša američka ambasadorka u Irskoj.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 01:36:14 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396234/pronadjeni-snimci-koji-otkrivaju-nepoznate-detalje-o-zivotu-majke-ubijenog-americkog-predsednika.html
Sovjetski savez je VRLO OZBILJNO shvatao vanzemaljce i učio da uspostavlja kontakt s njima http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396456/sovjetski-savez-je-vrlo-ozbiljno-shvatao-vanzemaljce-i-ucio-da-uspostavlja-kontakt-s-njima.html U Sovjetskom Savezu je odnos prema NLO bio vrlo ozbiljan. Sovjetski vojni eksperti su čak naučili kako da „dozivaju“ NLO i uspostavljaju kontakt sa njima, vojska je imala uputstva šta da radi u slučaju susreta sa njima, a u KGB-u su postojale specijalne jedinice za analizu podataka o anomalnim pojavama. ]]> foto: blic.rs

Nedavno je ruskom premijeru Dmitriju Medvedevu postavljeno neočekivano pitanje. Voditeljka TV kanala REN pitala ga je kao bivšeg predsednika države da li je istina da se šefu države zajedno sa „nuklearnim koferom“ uručuje i tajna fascikla sa materijalima o NLO.

Dmitrij Medvedev je odgovorio da je to sušta istina: pored fascikle predsedniku se predaje i izveštaj tajnih službi koje se bave kontrolom vanzemaljaca na teritoriji Rusije. Na pitanje novinarke da li među nama ima mnogo vanzemaljaca, Medvedev je odgovorio da neće otkriti taj podatak, kako ne bi izazvao paniku, a onima koje interesuju detaljnije informacije u vezi sa ovom temom posavetovao je da gledaju „dokumentarnu hroniku ‘Ljudi u crnom’“.

Ipak, ako se šala ostavi po strani, tema NLO i anomalnih pojava bila je i ostala najstrože čuvana tajna i u SSSR-u i u savremenoj Rusiji. Niko od zvaničnika nikada neće ništa reći javno na tu temu.

Foto: Promo

U Petropavlovskoj tvrđavi u Sankt Peterburgu 2002. je održana neobična izložba pod nazivom „Posetioci iz kosmosa“. Centralno mesto na izložbi zauzimali su različiti modeli navodnih predstavnika vanzemaljskih civilizacija. Izložbu su organizovali Državni muzej istorije Sankt Peterburga i Muzej kosmonautike. Na slici: eksponat posetilaca pronađenih u NLO navodno oborenom iznad pustinje Kalahari u Južnoafričkoj Republici 1989. Izvor: ITAR-TASS.

Drugo su eksperti. Oni nisu na važnim funkcijama i zato imaju veću slobodu delovanja. Pojedini vojni oficiri, koji su u Sovjetskom Savezu bili na visokim položajima, nedavno su odlučili da skinu veo tajne sa priče o neidentifikovanim letećim objektima. To se dogodilo krajem marta na konferenciji „Zigeljevi dani“.

U SSSR-u su informacije o NLO dugo bile tretirane kao naučna fantastika. Samo su retki entuzijasti poput Feliksa Zigelja smatrali da te činjenice treba ozbiljno proučavati. On je 60-ih godina održao veliki broj javnih predavanja na tu temu, zahvaljujući kojima se veliki broj dobrovoljaca pridružio prikupljanju podataka o neidentifikovanim letećim objektima.

Foto: Vladimir Pustovit / Flickr

Odnos sovjetskih zvaničnika prema NLO promenio se 1978, kada su u gradu Petrozavodsku stotine, a možda i hiljade ljudi nekoliko časova posmatrale na nebu čudan svetleći objekat. Gradske službe su bile zatrpane pismima i telefonskim pozivima uplašenih građana. Čak su iz susednih zemalja pristizale molbe sovjetskom rukovodstvu da objasni kakvu tajnu vežbu izvodi Sovjetski Savez.

„Poslednja kap“ je bilo pismo koje je vladi uputio akademik Aleksandrov, otac sovjetskih nuklearnih elektrana. On je pisao da bi dalje ignorisanje tih tema bilo pogrešno i da je neophodno stvarati specijalne programe za proučavanje takvih pojava.

 

Zvezdani grad u Rusiji
Foto: Privatna arhivaZvezdani grad u Rusiji

Sve ovo je ispričao Vasilij Jerjomenko, rezervni general-major Federalne službe bezbednosti i član Akademije bezbednosnih problema, odbrane i pravnog poretka. On je tih godina u KGB-u bio zadužen za ratno vazduhoplovstvo SSSR-a i proizvodnju avionske tehnike. Upravo je njegova jedinica bila dobila zadatak da prikuplja sve informacije o pojavljivanju NLO.

Vasilij Jerjomenko je za „Rusku reč“ ispričao da su Raketne jedinice u to vreme čak imale direktivu kako da se ponašaju u slučaju pojave NLO. Glavni zadatak je bio da svojim dejstvima ne izazivaju agresivan odgovor druge strane.

Početkom 80-ih je doneta odluka da se na vojnom poligonu u Astrahanjskoj Oblasti izvrši eksperiment dozivanja NLO.

„Može se reći da smo tokom eksperimenta naučili kako da dozovemo NLO. Bilo je potrebno naglo povećanje broja letova ratne avijacije i intenzivnije kretanje tehnike. U takvim okolnostima postojala je gotovo stopostotna verovatnoća da će se pojaviti neidentifikovani leteći objekti“, objasnio je Vasilij Jerjomenko. Po njegovim rečima, to su uglavnom bile svetleće lopte.

Vremenom su se svi učesnici eksperimenta toliko navikli na ove pojave, da su ih doživljavali kao nešto sasvim uobičajeno. Pojedini „majstori“ su čak pokušavali da uspostave kontakt sa njima. „Ovako je to bilo: na zemlji bi neko počeo da daje signale rukama, tj. mahao bi dvaput udesno, i dvaput ulevo. Lopta na nebu je na to reagovala i pomerala se dva puta udesno i dva puta ulevo. Ne znamo kako bi se to moglo objasniti“, priznao je general-major.

Na kraju su vojni stručnjaci, zajedno sa naučnicima koji su takođe učestvovali u eksperimentu, došli do tri osnovna zaključka. Prvo: to mogu biti prirodne pojave koje savremena nauka još uvek ne razume. Drugo: to može biti izviđačka aparatura SAD ili Japana. I najzad, treća verzija: delovanje vanzemaljske civilizacije.

Danas tema NLO zauzima čvrste pozicije na stranicama „žute“ štampe. Vasilij Jerjomenko je uveren da upravo iz tog razloga ozbiljni naučnici ne otkrivaju svoj odnos prema toj temi, jer ne žele da rizikuju, pa zato i dalje ćute. U privatnim razgovorima sa pilotima i kosmonautima on je u više navrata slušao njihove priče o takvim slučajevima. Ali ni oni ne žele javno da govore o tome. Ekspert je, međutim, uveren da toj temi treba pristupati veoma ozbiljno, jer se radi o bezbednosti, piše Ruska reč.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 00:59:11 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396456/sovjetski-savez-je-vrlo-ozbiljno-shvatao-vanzemaljce-i-ucio-da-uspostavlja-kontakt-s-njima.html
Drevni "ruski rulet": Evo kako preživeti najstariju igru na život i smrt http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385376/drevni-ruski-rulet-evo-kako-preziveti-najstariju-igru-na-zivot-i-smrt.html Igrač koji želi živ da izađe iz kruga mora imati ili ludu sreću ili zavidno matematičko znanje ]]> Foto:newsweek.rs

matematici Josifov problem ili Josifova permutacija označava teorijski problem vezan za igre eliminacije prebrojavanjem. Ljudi stoje u krugu čekajući da budu eliminisani, prebrojavanje počinje od nekoga iz kruga i nastavlja se u fiksnom pravcu (smeru). 

U svakom koraku jedan broj osoba biva preskočen, a sledeća osoba biva eliminisana. Eliminacija se nastavlja nad preostalim osobama čiji broj postaje sve manji i manji sve dok ne ostane samo jedna osoba. Zadatak je da se izabere položaj igrača u prvom krugu tako da taj igrač izbegne eliminaciju.

Youtube Printscreen/Numberphile, Josifov problem

Foto: Youtube Printscreen/Numberphile, Josifov problem



Problem je nazvan po Josifu Flaviju, jevrejsko-rimskom istoričaru koji je živeo u prvom veku nove ere. Prema Josifovom zapisu o opsadi Jodfata, on je zajedno sa još 40 vojnika bio zarobljen u pećini čiji su izlaz blokirali Rimljani.

Izabrali su samoubistvo umesto zarobljeništva i odlučili da naprave krug i da međusobno ubijaju svakog trećeg. Josif tvrdi da su, srećom ili možda uz Božiju pomoć, on i još jedan čovek jedini preživeli i predali se Rimljanima.

Wikipedia, Mrtva priroda s delima Josifa Flavija

Foto: Wikipedia, Mrtva priroda s delima Josifa Flavija



Evo kako je to Josif opisao u 8. poglavlju 3. knjige "Judejskog rata" (pisanog u trećem licu):

"A kako Josifa i pokraj toga očajnog položaja nije napuštala njegova prisebnost, uzdajući se u božiju zaštitu, stavi svoj život na kocku pa reče: 'Pošto je zaključeno da se umre, to neka kocka odredi koji će svaki put biti ubijen od drugoga. Neka onaj na koga padne kocka bude ubijen od onih na koje padne kocka posle njega (pored njega). Tako će svakog zadesiti ista sudba a da nijedan ne strada od svoje ruke. Jer ne bi bilo pravo da se posle ubistva drugoga neko pokaje i spasi se.' Ovaj predlog mu vrati poverenje pošto je i on morao vući kocku. Čim bi neko izvukao kocku, dragovoljno je puštao da ga sledeći ubiju svesni da će tako i vojskovođa odmah umreti. Jer su držali da im je smrt sa Josifom mnogo milija od života. Preostade ipak on, sretnim slučajem ili božijim određenjem, sa još jednim drugom, pa pošto ga nije ni kocka pogodila, a nije hteo ni da kalja ruke krvlju sunarodnika, nagovori i ovoga da se preda i da spasi život."

Profimedia, Josif Flavije

Foto: Profimedia, Josif Flavije



Iako postoji nekoliko matematičkih rešenja ovog problema, pitanje je kako u praksi postaviti stvari dovoljno brzo tako da ne izađete iz kruga hladniji nego što ste u njega ušli. I ovom video JuTjub kanala "Numberphile" videćete kako pobediti u smrtonosnoj igri.

Za početak, sve što treba uraditi jeste svaku osobu u krugu označiti određenim brojem i potencijalne rešenja će sama početi da se otvaraju.


 

]]>
Fri, 12 Oct 2018 03:04:52 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/385376/drevni-ruski-rulet-evo-kako-preziveti-najstariju-igru-na-zivot-i-smrt.html
Bolest, svađe, depresija, zlostavljanje: Mračne tajne savršene američke porodice http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395616/bolest-svadje-depresija-zlostavljanje-mracne-tajne-savrsene-americke-porodice.html Svi članovi porodice Osmond profilisani su kao "čistunci". Uvek disciplinovani i nasmejani, ostavljali su utisak "savršene američke porodice". ]]> foto: stil.kurir.rs

Raspevana porodica zaradila je milione na svom imidžu nasmejanih, disciplinovanih i talentovanih "čistunaca". Ali iza osmeha su se krile bolest, svađe, depresije i zlostavljanje.

Poslednja tragedija porodicu Osmond je pogodila 2010. godine kada se ubio Majkl, usvojeni sin Meri Osmond. Majkl se godinama borio s depresijom i zavisnosti o drogama i alkoholu. U kliniku za odvikavanje se prijavio dve godine pre smrti. Život je sebi oduzeo u 19. godini.

 

Porodica Osmond je prvi put nastupala na televiziji 1962. pod imenom "The Osmond Brothers". U toj postavi pevali su i plesali braća Alan, Vejn, Meril i Džej. Iz mase izvođača isticali su se preciznom sinhronizovanošću. Iza toga je stajao njihov otac Džordž, penzionisani oficir američke vojske.

Džordž je bio, kao i cela porodica, mormon. Njegova supruga spavala je sama u sobi. Dečaci su spavali u krevetima nalik onima u vojnim kampovima, a svakog jutra su se budili uz zvuk zvona. Džordž ih je na početku dana poslagao u vrstu. Braća su se predstavljala brojem koji im je dodeljen, a zatim bi počeli mukotrpni višesatni trening, uvežbavajući pevanje i plesanje.

 

Alan,Vejn, Meril i Džej imali su još dvojicu starije braće koji su rođeni gluvi, Virila i Toma, najmlađeg brata Donija i jedinu sestru Meri.

"Naše greške tata bi kažnjavao udarcima. Svakodnevno nas je tukao, a tek sad shvatam da je to bilo zlostavljanje", prisetio se Džimi.

 

Kada se braći pridružio Doni, grupu su preimenovali u "The Osmonds", a pod tim imenom ostvarili su najveće uspehe. Njihova sestra Meri ponekad je s njima nastupala, ali ona je kasnije ostvarila uspešnu samostalnu karijeru.

Svi članovi porodice Osmond profilisani su kao "čistunci". Uvek disciplinovani i nasmejani, ostavljali su utisak "savršene američke porodice". Ni jedan član nije pio ni pušio, a nikada nisu ni psovali i čvrsto su se držali apstinencije pre braka.

Ali zbog očevih loših investicija, porodična karijera krenula je nizbrdo krajem sedamdesetih, pa su izgubili milione. Članovi porodice morali su da se snalaze kako znaju i umeju, pa su svirali po školskim dvoranama i na zabavama. Slavu su kasnije, doduše, vratili kao pojedinačni izvođači.

 

Tokom karijere, braća su znala da nastupaju i na tri koncerta dnevno, a otac Džordž ih je vodio na turneje po Evropi i Aziji. Doni je jednom prilikom pisao majci i izrazio želju da se vrati kući iz Švedske, ali braća su mu otela pismo pre nego što ga je poslao i pocepala ga.

Privatni život čuvali su "kao zmija noge", zato na vrhuncu njihove popularnosti nije bilo poznato da Meril ima bolest srca i dijabetes, a Alan multiplu sklerozu. Vejn je dobio tumor na mozgu, zbog čega je operisan 1997. godine.

 

Najšokantnije otkriće imala je Meri, koja je izdala knjigu "Behind The Smile" 2001. godine. U njoj je priznala da se borila s postporođajnom depresijom nakon što je rodila sina Metjua.

"Kada sam bila tinejdžerka i nastupala sa svojom porodicom, jedna bliska osoba me seksualno zlostavljala", napisala je Meri u svojoj knjizi. Nikada nije htela da otkrije ime zlostavljača jer joj je, kaže, pretio da će je ubiti.

 

Meri, koja je ostala u svetu šoubiza sve do samoubistva njenog sina Majkla, 2006. godine je završila u bolnici. Njen portparol je rekao da joj je "pozlilo zbog lekova", ali sama Meri kasnije je priznala da je pokušala da se ubije i to nekoliko puta tokom godina.

]]>
Thu, 11 Oct 2018 01:51:12 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395616/bolest-svadje-depresija-zlostavljanje-mracne-tajne-savrsene-americke-porodice.html
Niko nije bio veći hedonista od Tita: Jedno jelo nije hteo ni da proba http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396320/niko-nije-bio-veci-hedonista-od-tita-jedno-jelo-nije-hteo-ni-da-proba.html Njegov poslednji batler Jože Oseli tvrdi da bi jugoslovenskom predsedniku uvek servirali različito meso, priloge i salate, a on je sam sebi stavljao šta će da pojede u određenom trenutku. ]]> foto: stil.kurir.rs

Josip Broz Tito važio je za velikog hedonistu. Iako se opuštao uz viski Chivas royal solute star dvadeset godina i pušio cigare iz Havane, kad je hrana bila u pitanju nije bio posebno izbirljiv.

Kako tvrdi njegov poslednji batler, Jože Oseli u knjizi "Titovi poslednji dani" jugoslovenskom predsedniku uvek bi servirali različito meso, priloge i salate, a on je sam sebi stavljao šta će da pojede u određenom trenutku. Odbio je jesti samo jednu namirnicu.

"Doneli smo puževe, a on je rekao: 'O ne, ja baš ne bih jeo puževe' ", otkrio je slavni slovenski kuvar koji je sa suprugom Metkom sedam i po godina brinuo o predsednikovoj hrani i prijemima u njegovoj rezidenciji na Brdu kod Kranja.

Zagorje u srcu

Josip Broz Tito obožavao je zagorsku kuhinju, a pre svega štrudle. Od mesa posebno je voleo govedinu, a jutro je započinjao kratkim espresom bez šećera.

Kada je u Severnoj Koreji dobio na poklon čaj od ženšena, započeo je s ritualom ispijanja ovog napitka pre spavanja.

Uzimanje čaja od ženšena u Aziji je poznata praksa već više od 5.000 godina, a njegove blagodeti su brojne: poboljšava opšte stanje organizma i mentalnu aktivnost, a preventivno deluje i protiv mnogih bolesti.

]]>
Wed, 10 Oct 2018 00:44:51 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396320/niko-nije-bio-veci-hedonista-od-tita-jedno-jelo-nije-hteo-ni-da-proba.html
Jelena Anžujska: Najuticajnija srpska kraljica! http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/311139/jelena-anzujska-najuticajnija-srpska-kraljica.html Malo je kraljica u istoriji Srbije koja je imala toliki uticaj na vođenje spoljne i unutrašnje politike u Srbiji od one koju je imala srpska kraljica Jelena Anžujska. ]]> Jelena Anžujska srpska kraljica, žena srpskog kralja Uroša I Nemanjića (1243-1276) i majka srpskih kraljeva Dragutina (1276-1282) i Milutina (1282-1321), baba kralja Stefana Dečanskog (1321-1331) i prababa kralja i cara Stefana Dušana (1331-1355).

Poreklo Jelene Anžujske još uvek zbunjuje istoričare koji se bave Nacionalnom istorijom srednjeg veka. Nekada se verovalo da je ona bila rođaka italijanskog kralja - francuskog porekla - Karla I Anžujevskim, koji je bio kralj Napulja i Sicilije. Međutim, danas postoje više pretpostavki o njenom poreklu. Međutim, danas se sasvim pouzdano može utvrditi da je Jelena Anžujska potiče od mađarskog plemića Jovana Anđela, vojvode Srema i Matilde Vjanden, vojvodkinje Požege i Kovina. Dakle, Jelenini roditelji su bili mađarski plemići koje su svoje posede imali u današnjoj Vovodini Slavoniji koje su se u srednjem veku nalazile u sastavu Mađarske. Te sa tim u vezi, najverovatnije je njeno prezime Anđela pogrešno čitano kao Anžu, kada je nazivana Jelenom Anžujskom umesto Anđelslom.

Jelena Anžujska se rodila 1236, a oko 1250. udala za srpskog kralja Uroša I Nemanjića. Ona je sa kraljem Stefanom I Urošem je imala bar četvoro dece: srpskog kralja Stefana Dragutina (1276-1282), kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321), Brnču (Brnjaču ili Priču), nepoznatu Uroševu i Jeleninu ćerku, koja je bila udata za nekog župana Đorđa, i nepoznatog sina Stefana.

U vreme vladavine svoga muža, Uroša I Nemanjića (1243-1276), ona je imala veliki uticaj na politička zbivanja u tadašnjoj Srbiji. Jelena Anžujska je do svog prelaska su pravoslavnu veru i svog istovremenog zamonašenja, sve vreme je ispovedala rimokatoličku veru svojih mađarskih roditelja. U tom smislu, ona je istrajno štitila katolike u celoj srpskoj državi. U tom cilju, ona je podizala brojne rimokatoličke crkve i samostane u Dalmaciji čiji su se veliki delovi nalazili u okviru srpske države Nemanjića. Uticala je na svoga muža i kasnije svoje sinove, srpskog kralja Dragutina i srpskog kralja Milutina, da obdržavaju dobre odnose sa dalmatinskim primorskim gradom-državom Dubrovnikom. U vreme kada je kralj Stefan Dragutin zbacio svoga oca Stefana Uroša I Nemanjića sa kraljevskog trona 1277, i Srbiju podelio na tri dela, između sebe, svoje majke Jelene Anžujske i svog brata Milutina, Jelena Anžujska je suvereno zavladala velikim delom Srbije kao prava vladarka. Jedno vreme, ona je vladala oblastima: Zete, Trebinja, Plava i gornjeg Ibara (u današnjoj Hercegovini i Crnoj Gori).

 

Njen vladarski dvor nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra Gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Za njeno ime sevezuje osnovanje prve ženske škole u srednjovekovnoj Srbiji. Na svom dvoru nalazila se škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, učile se pismenosti i muzici. Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je pod svojom neposrednom vlašću i grad Jelač na planini Rogozni.

Na svom dvoru u Brnjacima, ona je organizovala prepisivanje mnogih knjiga i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno “knjigohranilište”, to jest biblioteku. Kao i drugi vladari iz dinastije Nemanjića i ona je zidala svoje zadužbine. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac (nastao krajem XIII veka, izgrađen u gotičkom stilu) gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru na reci Bojani gde se zamonašila.

Negde, pri kraju svoga života, Jelena se zamonašila prema pravoslavnom obredu u crkvi Svetog Nikole u Skadru. Umrla 8. februara 1314. godine kada je sahranjena u manastiru Gradac u Raškoj, nedaleko od istoimenog garda Raške.

]]>
Tue, 9 Oct 2018 00:26:42 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/311139/jelena-anzujska-najuticajnija-srpska-kraljica.html
Raskalašan život plemića doveo do zločina koji je uzburkao Italiju http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/394825/raskalasan-zivot-plemica-doveo-do-zlocina-koji-je-uzburkao-italiju.html Sa smaragdno zelenom vodom, šumama i oštrim stenama, Zanone je sve ono što biste očekivali od skoro napuštenog italijanskog ostrva. ]]> foto: blic.rs

Međutim, ono ima i posebnu reputaciju, zbog nečega neočekivanog - orgija.

- Vidite li onu belu kolonijalnu vilu gore? Tamo je markiz Kasati Stampa pravio raskalašne seks žurke - kaže Đorđo Anjelo, pecaroš i vodič za "CNN".

On prevozi turiste do ovog ostrva, koje je deo Pontinskog arhipelaga. Osim zbog izuzetne prirodne lepote, ovo ostrvo privlači

turiste i zbog svoje mračne, seksi prošlosti, koja je vezana za markiza Kamila Kasati Stampu i njegovu suprugu Anu Falarino, bivšu glumicu.

 

Markiz Kasati Stampa i Ana Falarino
Foto: Public domain / WikipediaMarkiz Kasati Stampa i Ana Falarino

- On je bio razvratan čovek, voajer koji je voleo da gleda i fotografiše svoju ženu starletu kako ima seks sa mlađim muškarcima - priča Anjelo.

Međutim, priča o ovom paru ima mračan kraj.

U toku šezdesetih godina prošlog veka Zanone što znači "veliki očnjak", bio je tajno odmaralište koje su markiz i njegova supruga iznajmili od države. Na njemu su uživali u vili koja je podignuta na ostacima starog manastira.

- Plemić je išao u lov dok je njegova lepa žena ubijala vreme kroz razne aktivnosti - kaže Anjelo.

Ana je volela da se naga kupa u bazenima i da se zabavlja na plaži sa drugim muškarcima.

Izolacija je ovo ostrvo učinila savršenim za održavanje zabava pod maskama koje bi često kulminirale scenama poput onih iz filma "Širom zatvorenih očiju", Stenlija Kjubrika.

 

Vila i svetionik
Foto: youtubeVila i svetionik

Njegova egzotičnost je bila savršena pozadina za provokativne fotografije na kojima je Ana naga pozirala svom suprugu.

I gosti i domaćini su mnogo alkohola pili na ovim zabavama. Prema nekim glasinama u vili se nalazila i "skrivena soba sa ogledalima" iz koje su špijunirane orgije.

Mnogi stanovnici susednog ostrva Ponca i danas se sećaju skandaloznog para.

- Svi smo znali šta se tamo dešava. Govorilo smo o Zanoneu kao o "ostrvu seks žurki" -rekao je turistički vodič Rikardo Pesi.

Jednog dana zabave i raskalašnost su se otrgli kontroli. Erotske igre su se pretvorile u krvoproliće.

 

Ana Falarino
Foto: Public domain / WikipediaAna Falarino

Ana Falarino se 1970. godine zaljubila u jednog od svojih mnogobrojnih mladih ljubavnika.

U naletu ljubomore i besa markiz je ubio Anu i njenog ljubavnika i zatim pucao sebi u glavu u njihovoj kući u Rimu 30. avgusta 1970. godine.

Italijanski tabloidi su požurili da otkriju što više detalja i našli su markizov tajni dnevnik u kojem je on detaljno opisao ljubavne avanture svoje supruge.

U njegovoj kancelariji nađeno je oko 1.500 fotografija nage Ane.

 

Foto: youtube

Danas je ostrvo Zanone napušteno, na njemu se ne nalazi čak ni bar. Na njemu nema ničega osim svetionika i zapuštene vile koju su u prošlosti koristile mnoge plemićke porodice.

Ovo ostrvo danas naseljavaju samo mufloni, koje su zaštićena vrsta.

]]>
Mon, 8 Oct 2018 05:24:48 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/394825/raskalasan-zivot-plemica-doveo-do-zlocina-koji-je-uzburkao-italiju.html
Bio bi poznat i da nije bio vladar: Skriveni talenat kneza Mihaila Obrenovića http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381596/bio-bi-poznat-i-da-nije-bio-vladar-skriveni-talenat-kneza-mihaila-obrenovica.html Uglavnom je nepoznato da je, osim što je bio veoma obrazovan vladar, vešt diplomata i veliki vizionar, knez Mihailo Obrenović uživao i u ovom talentu. ]]> foto: stil.kurir.rs

Mihailo Obrenović je bio drugi sin kneza Miloša iLjubice Obrenović. Bio je na čelu Srbije u dva navrata i upamćen je kao jedan od najprosvećenijih vladara, čovek koji je isterao Turke iz naše zemlje i udario temelje moderne države. Ipak, osim kao vešt diplomata i vizionar, knez Mihailo je imao i jedan drugi, mnogo manje poznat talenat.

Uglavnom je nepoznato da je, osim što je bio veoma obrazovan vladar, vešt diplomata i veliki vizionar, knez Mihailo Obrenović uživao i upisanju pesama. Veliki broj ovih zapisa danas jeizgubljen, ali su tri pesme ovog vladara Srbije sačuvane i do današnjih dana. Sve danas poznate pesme kneza Mihaila nastale su u periodu njegovog progonstva nakon svrgavanja sa vlasti 1842. godine kada je on živeo u Beču i raspolagao velikim bogatstvom svoga oca, kneza Miloša.

Najpoznatija je svakako ljubavna pesma "Što se bore misli moje". Decenijama se verovalo da ju je knez napisao jer je bio zaljubljen u svoju blisku rođaku Katarinu Konstantinović koju nije smeo da oženi. Međutim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koju je knez Mihailo uputio za 15. rođendan Kleopatri, ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića.

Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz prvo je komponovao ovu pesmu, a sredinom 50-ih godina 19. veka ponovo ju je preradio Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu, a u tom obliku sačuvana je sve do današnjih dana. O tome da li su između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojale neke simpatije ili čak i ljubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Karađorđevića i Obrenovića i danas se raspravlja.

]]>
Thu, 4 Oct 2018 23:45:05 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381596/bio-bi-poznat-i-da-nije-bio-vladar-skriveni-talenat-kneza-mihaila-obrenovica.html
Bila je najopasnija prva dama svih vremena: Ono što je ona uradila do tridesete, malo ko može http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395338/bila-je-najopasnija-prva-dama-svih-vremena-ono-sto-je-ona-uradila-do-tridesete-malo-ko-moze.html U vrhuncu popularnosti i slave, opasna bolest je obara i ona umire u 33. godini. ]]> foto: stil.kurir.rs

Eva Peron je bila prva supruga argentinskog diktatora Huana Perona, za čiji je vrtoglavi politički uspon i sama bila zaslužna.

Nadimak Evita je stekla zbog neverovatne popularnosti u narodu i brojnim kontroverzama koje su kasnije postale i velika inspiracija autorima Brodveja i Holivuda.

Ćerka bogataša provela je život u bedi Evin otac Huan Durante, bio je uzgajivač stoke i zemljoposednik. Pre nego što je otpočeo vezu sa Evinom majkom, Huan je već imao ženu i decu. Zajedno sa svojom starijom braćom i sestrama ostala je zakonski nepriznata i ostavljena da živi u ruralnom delu Argentine kao puka sirotinja.

Eva je imala 6 godina kada je Durante preminuo, a njenoj porodici je bilo zabranjeno da prisusustvuje sahrani.

Eva osvaja Buenos Ajres

U svojim ranim tinejdžerskim danima, Eva napušta svoj dom i odlazi u Buenos Ajres kako bi se okušala u svetu glume. Iako postoje različite verzije priče o njenom usponu, istoričari su saglasni da je najpribližnije istini ispričana ona u mjuziklu "Evita". Iz zavičaja je dakle pobegla, zajedno sa mladim i talentovanim plesačem tanga Augustinom Magaldijem.

Ubrzo je stekla željeni angažman i uloge u predstavama i filmovima. Do 1940. godine, Evu je upoznala čitava zemlja jer se proslavila kao autor popularnog radio programa.

Katastrofa spojila Evu i Huana

U januaru 1944. godine, razorni zemljotres je pogodio San Huan i okolinu usmrtivši više od 10 000 ljudi. Pukovnik Huan Peron je tada organizovao veliku akciju vojske koja je pomagala ugroženom stanovništvu. Takođe, na sve načine je pokušavao da prikupi sredstva, a pomoć je tražio od megapopularne Eve.

Bio je to početak romanse, koja je prerasla u brak uprkos velikoj razlici u godinama - ona je imala 25, a Huan se bližio pedesetoj.

Vrtoglavi politički uspon buduće prve dame

Peron je dobio izbore 1946. godine, zahvaljujući i svojoj supruzi koja je zajedno sa njim vodila kampanju, slamajući rodne barijere u konzervativnom argentinskom društvu. Ubrzo je preuzela Ministarstvo zdravlja i rada, a svoje aktivnosti je bazirala na posetama siromašnom stanovništvu, bolnicama i sirotištima. U međuvremenu je osnovala i svoju stranku čija se politička borba zasnivala na ekspanziji ženskih političkih prava.

Evropa je bila Evitin veliki izazov. Bračni par Peron je tokom 1947. godine posetio Španiju, Francusku, Italiju i Švajcarsku. Tokom turneje, susreli su se sa Franciskom Frankom, Šarlom De Golom i papom Piom XII.

Prema njenom profilu nastao je čitav jedan grad

Na širem području Buenos Ajresa nalazi se Suidad Evita, naselje za siromašne građane i radničku klasu. Izgradnju je finansirala Evina fondacija. Pogled na naselje iz vazduha otkriva da je sagrađeno po izgledu njenog profila. Posle vojnih udara u Argentini koji su se dogodili 1955. a zatim i 1976. godine, naselje je dva puta preimenovano, a danas ponovo nosi ime nekadašnje prve dame. Suidad Evita ima 70 000 stanovnika. Eva je tokom posete donirala novac za siromašnu decu Španije, posetila Versaj ali i naišla na brojne demonstrante u Švajcarskoj koji su je pod optužbom za saradnju sa nacistima zasuli paradajzom i kamenjem.

U Italiji su komunisti demonstrirali protiv njene posete uzvikujući da je “fašistička kurva". Izvori bliski državnom vrhu zemlje, tvrdili su da se tokom posete Monte Karlu, srela sa grčkim milionerom Onazisom kome je navodno izvukla milione za jednu zajedničku noć.

Svetski lideri su je rado obasipali poklonima. Veruje se da je sovjetski diktator Josip Staljin, poklonio Evi ogrlicu od platine i dragog kamena. Njena kolekcija nakita je prema pisanju savremenika, bila vredna koliko i 17 stadiona Real Madrida, a izbrojali su da je za godinu dana, promenila više od 300 haljina.

Opaka bolest sputala je politički zamah

U januaru 1950. godine Eva se naprasno onesvestila, posle čega joj je dijagnostifikovan rak grlića materice. Prošle je niz intervencija uključujući i hiterektomiju, a prema pisanju američkih medija, Eva je prvi stanovnik Latinske Amerike koji je prošao kroz hemoterapiju. Ipak, bolest je uznapredovala tako da je njena kandidatura za potpredsednicu stopirana iako je imala neverovatnu podršku naroda.

Eva je imala velike protivnike u redovima argentinske vojske. Oficiri su na njen račun imali pogrdne komentare, govorivši da je "prostitutka koja je ščepala generala zbog ambicije, ne iz ljubavi". Stoga je njena tragična sudbina sa odobrenjem prihvaćena kod najžeših protivnika u redovima argentinske vojske.

Mesec dana pre smrti, Eva je prošla kroz prefrontalnu lobotomiju. Iako je svrha operacije bila da se olakšaju muke, mnogi veruju da je operaciju naredio Peron lično kao deo političke zavere. Njena popularnost je odavno premašila predsednikovu i uzdrmala ugled kod političkih saboraca i protivnika. Tako je uspeo da ućutka Evu koja je poslednjih meseci bila kivna na generale. Čak su i tenzije među stanovništvom, postale nesnosne, pa je Peron organizovao operaciju u jednoj od odaja predsedničke palate. Eva je posle zahvata živela još mesec dana, a preminula je 26. jula 1952. u 33. godini.

Milioni su došli na njenu sahranu, a kovčeg je misteriozno nestao

Iako je optuživana za rasipništvo i megalomaniju, milioni Argentinaca su došli da poslednji put pozdrave Evu Peron. Pre nego što je preminula, argentinski Kongres ju je proglasio "duhovnim vođom nacije". Imala je kraljevsku sahranu, a procene su da je 3 miliona ljudi prisustvovalo pogrebu. Telo Evite Peron je balsamovano, ali je posle vojnog puča u kome je zbačen Huan nestalo.

Pučisti su zabranili sve što ima vezu sa bivšim režimom. Kovčeg u kome se nalazilo Evino telo najpre je ispunjen je voskom. Posmrtni ostaci su misteriozno nestali, da bi 1957. godine osvanuli u Milanu gde je sahranjena pod lažnim imenom. Telo je ostalo u Italiji do 1971. godine kada je ekshumirano i predato Peronu, koji je uveliko provodio dane izgnanstva u Madridu. Na kovčegu su postojala oštećenja, ali su ga Huan i njegova treća supruga Izabel obnovili i izložili u trpezariji svoje rezidencije.

Godine 1973. Huan se vratio iz izgnanstva i ponovo osvojio vlast u Argentini. Jedan od prvih zadataka jeste prenos posmrtnih ostataka Evite Peron u domovinu. Godinu dana kasnije, Huan je preminuo na svom radnom mestu a Evita je konačno sahranjena u porodičnoj grobnici u Buenos Airesu.

 

 

]]>
Thu, 4 Oct 2018 00:37:22 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395338/bila-je-najopasnija-prva-dama-svih-vremena-ono-sto-je-ona-uradila-do-tridesete-malo-ko-moze.html
DOSIJE FERDINAND: Zbog čega je Beč kovao zaveru protiv svog prestolonaslednika? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/312954/dosije-ferdinand-zbog-cega-je-bec-kovao-zaveru-protiv-svog-prestolonaslednika.html Dokumenti iz naknadno otvorenih arhiva svedoče da je Beč kovao zaveru protiv svog prestolonaslednika. ]]> Lep i vedar dan svanuo je 28. juna 1914. Obukao sam svetlo letnje odelo i krenuo da posmatram dolazak prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Po keju kojim je trebalo da stigne gotovo da nije bilo ljudi. Čudilo me je što nema postrojene vojske. Na tom gotovo praznom keju atentatori su na šest mesta sačekali prestolonaslednika, a policija nijednog nije osetila - čudio se 20 godina posle sudbonosnog Vidovdana Leo Pfefer, istražni sudija u Sarajevskom procesu.

U pamćenje mu se urezalo kako su projurila a zatim se naglo zaustavila dva policijska vozila i automobil u kome je bio Ferdinand u paradnoj uniformi, kraj njega je sedela Sofija Kotek, a nasuprot njima general Oskar Poćorek.

- Svi su bili dosta uzbuđeni. U taj čas, ili čas pre, čuo sam detonaciju, kojoj nisam pridavao mnogo važnosti misleći da pucaju topovi u čast dolaska. Primetio sam nasred keja kao neki oblak dima i postalo mi je jasno da se nešto dogodilo. Tog časa stigli su i ostali automobili koji su pratili prestolonaslednika pa su svi krenuli prema Belediji - opisivao je Pfefer čudne događaje.

Ubrzo su, okruženi razjarenom svetinom, prošli policajci vodeći mladića.

- Redari su proveli atentatora koji je, kako sam čuo, bacio bombu na prestolonaslednika - sećao se Pfefer i uputio se u svoj ured u zatvoru Beledija. Tu su priveli i atentatora.

- Doznao sam da se zove Čabrinović i da je kao socijalist prognan na pet godina iz Sarajeva. Sedeo je na klupi uz zid i nemirnim očima gledao nekako prkosno, a usne su mu se smeškale podrugljivo - sećao se Pfefer.

Ubrzo je jedan unezvereni policajac izvestio da je izvršen još jedan atentat i da je Ferdinand ranjen. Dok je atentator privođen, rulja ga je udarala štapovima.

- Usled zlostavljanja bio je ovaj mladić kao satrven. Bio je malog rasta, slabunjav, izduženog žutobledog lica pa je bilo teško i zamisliti da se on mogao odlučiti na ovakav atentat. Zvao se Gavrilo Princip - sećao se Pfefer.

Atentator je ispričao da se predomišljao da li da puca na Ferdinanda kad je video da "kraj njega sedi jedna dama".

- Onda me je spopalo neko čudno osećanje i ja sam s trotoara nanišanio. Šta sam tog časa mislio ne znam. Mislim da sam pucao dva puta, a možda i više, jer sam bio vrlo uzrujan. Da li sam pogodio ili nisam ne znam jer su tog časa počeli da me tuku - zabeležio je Pfefer prvu Principovu izjavu. On je tvrdio da nije član nikakve organizacije.

- Ljudi među kojima sam se kretao smatrali su me slabićem i čovekom koji je, usled čitanja silne literature, upropašten. To sam ja u stvari simulirao, kao da sam slab čovek - glasio je kraj prve Principove izjave.

Saslušanje je prekinuto jer je Pfefer pozvan da krene u rezidenciju gde je nadvojvoda odseo.

- U sredini sobe bila su smeštena dva obična gvozdena kreveta na kojima su ležali mrtvi nadvojvotkinja i nadvojvoda - zabležio je Pfefer koji je zatražio seciranje tela. Nešto pre ponoći šef sudstva mu je rekao da ide kući.

- Upitao sam ga šta je sa seciranjem, a on me je pogledao oštro i s visoka i okrenuo mi leđa - zabeležio je Pfefer. 

*****

Čekali atentat

Austrougarska je rat Srbiji zvanično objavila 28. jula 1914. godine. Mesec dana ranije, na Vidovdan 1914, načelnik austrougarskog generalštaba Konrad fon Hercendorf zaustavio se oko dva po podne u Zagrebu, vraćajući se iz Sarajeva, gde je ostavio prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Kad je saznao da je ovaj ubijen, napisao je pismo u kome je istakao "duboki politički značaj" atentata, za koji je odmah zaključio da ima "izrazito srpski nacionalni karakter".

- U pismu je žalio što se u martu 1909. nije "odlučno delovalo", što nije izvršen oružani napad na Srbiju. Iz pisma sledi da je šef generalštaba razmišljao kako na osnovu sarajevskog događaja napraviti "dobro pripremljenu veliku akciju". Već sledećeg dana u Beču je jezgrovito saopštio grofu Berhtoldu svoj program: "Rat, rat, rat!" - zapisao je istoričar dr Andrej Mitrović.

Ratna mašina pokrenuta je početkom jula u Berlinu. Specijalni bečki izaslanik Hojos doneo je 5. jula lično pismo Franca Jozefa nemačkom caru Vilhelmu Drugom, kao i memorandum bečke vlade.

- Suveren i vlada Monarhije tražili su od suverena i vlade Rajha jasan odgovor na pitanje da li će Nemačka u skladu sa savezničkim obavezama najčvršće i potpuno da stane uz Austrougarsku ukoliko bi se ona odlučila za veoma oštre i dalekosežne korake prema Srbiji - zapisao je Mitrović.

Car Vilhelm je održao sastanak s čelnim ljudima vojnih i političkih institucija rajha. Obavestio ih je da će Beč zaoštriti do kraja odnose sa Srbijom i da se može očekivati širi rat, u kome bi se Autrougarska i Nemačka sukobile sa silama Antante. Ključni sastanak car je imao 6. jula uveče u Kilu sa Gustavom fon Krupom, gospodarom nemačke industrije oružja.

- Kajzer je Krupu rekao da će Nemačka "odmah objaviti rat Rusiji čim Rusija objavi mobilizaciju". Krup je naložio direktorima svog koncerna da sve bude spremno - zabeležio je Mitrović.

Nemački kancelar Betman-Holveg saopštio je bečkom ambasadoru grofu Seđenjiju i izaslaniku Hojosu da "Autrougarska može sa sigurnošću računati na potpunu podršku Nemačke ukoliko namerava da napadne Srbiju".

- Vilhelm je povodom prvih vesti o ratobornim raspoloženjima koja povodom atentata preplavljuju Beč zapisao još 30. juna ono rečito "Sad ili nikad". U proleće 1914. nemačko vođstvo je procenilo da Rajh zapada u veoma ozbiljne krize i da vreme radi za Antantu. Kako se u februaru 1913. izjasnio general Helmut fon Moltke, šef generalštaba, trebalo je sačekati "zgodnu parolu", odnosno dobar propagandni izgovor za otpočinjanje rata. Ubistvo Franca Ferdinanda učinilo se kao pružanje te "zgodne parole" - naveo je Mitrović.

***

Fitilj rata upaljen zbog omrznutog Habzburga

Car Franc Jozef zabranio da se Ferdinand i Sofija sahrane u tradicionalnoj dinastičkoj grobnici u Beču

To leto 1914. ostalo bi za nas nezaboravno da ne beše sudbine koju je donelo Evropi. Retko sam doživeo ijedno bujnije i lepše, sećao se posle Velikog rata Štefan Cvajg, austrijski pisac, dramaturg i novinar. On je 28. juna 1914. sedeo na klupi u parku banje Baden, kad je banjski orkestar usred takta prestao da svira. Začuđen, prišao gomili ljudi koja se zbila čitajući tek prispelo saopštenje o Sarajevskom atentatu.

- Sa lica se nije mogla pročitati naročita potresenost ili ogorčenje. Prestolonaslednik, naime, nipošto nije bio omiljen. Nije imao smisla za muziku, nije imao smisla za humor, a isto tako neprijazno izgledaše i njegova žena. Oko njih dvoje vazduh je bio leden, znalo se da nemaju prijatelja, znalo se da ih stari car mrzi od srca zato što svoje prestolonasledničko nestrpljenje za vladanjem ne ume da sakriva. Zato vest o njegovom ubistvu nije izazavala saučešće. Ljudi su brbljali i smejali se, kasno uveče muzika u lokalima je ponovo svirala - zabeležio je Cvajg atmosferu posle atentata.

Sećao se da su novine sutradan objavile opširna negodovanja zbog atentata, ali da "ništa nije ukazivalo da događaj treba da preraste u političku akciju protiv Srbije".

Carskom dvoru je ova smrt u prvom redu nametnula brigu sasvim druge vrste, brigu ceremonijala sahranjivanja - zapisao je Cvajg. Naime, Habzburzi su bili protiv Ferdinandovog braka sa Sofijom Kotek i "nadvojvotkinje otvoriše juriš na starog cara" da javno ožaljeni par nipošto ne bude sahranjen u Kapucinskoj grobnici, večnoj kući Habzburga. Ubijeni supružnici su bez mnogo pompe sahranjeni u Arštetenu.

- Još nekoliko nedelja pa bi ime i lik Franca Ferdinanda zauvek iščezli iz istorije. Međutim, posle nekih nedelju dana počeše u novinama čarkanja čiji je krešendo bio isuviše jednovremen da bi bio slučajan. Srpsku vladu optužiše za dosluh i nagoveštavalo se da Austrija neće dozvoliti da ubistvo njenog, navodno ljubljenog prestolonaslednika, ostane neosvećeno - primetio je Cvajg.

Mesec dana kasnije Beč je bio u "pijanom ratnom zanosu" spreman za laku šetnju, kako je general Poćorek nazivao pohod protiv Srbije.

- Na ulicama se stvarahu povorke, odjednom su na sve strane plamtele zastave, trake i muzika, mladi regruti su odlazili u trijumfalnom maršu. Njihova lica behu svetla jer im se klicalo, njima mladim ljudima svakidašnjice, koje inače niko nije zapažao i slavio. Svaki je odjednom imao novu romantičnu mogućnost u životu: mogao je postati heroj i već su svakog čoveka u uniformi žene uzdizale, a oni što ostajahu u pozadini ponizno su ga pozdrvaljali tim romantičnim imenom - opisao je Cvajg "rečima jedva opisivo pijanstvo miliona" koje je odvelo čovečanstvo u "najveći zločin našeg doba".

]]>
Wed, 3 Oct 2018 01:47:11 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/312954/dosije-ferdinand-zbog-cega-je-bec-kovao-zaveru-protiv-svog-prestolonaslednika.html
REVIZIJA ISTORIJE: Evo ko je kriv za Veliki rat http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/314993/revizija-istorije-evo-ko-je-kriv-za-veliki-rat.html Već ceo vek traju pokušaji da se najveće žrtve Prvog svetskog rata proglase krivcima. Nijedan obrazovan istoričar nema dilemu o odgovornosti Nemačke i Austrougarske ]]> NAJNOVIJI obrt u interpretaciji Velikog rata glasi da za njega niko nije kriv, bar ne među članicama Evropske unije. Vojnici su se prosto našli na bojnim poljima i samo su želeli da se vrate kućama, zaključio je deo savremenih političara, radi mira u kući na Zapadu. Krivci su morali da budu pronađeni izvan EU i NATO, pa su političari uposlili svoje istoričare i medije da ih otkriju, ironično konstatuje dr Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

- Ta istoriografija „pranja ruku“ zarad jedinstva Evrope i NATO pronašla je krivce za rat van granica Evropske unije, na istom mestu gde su ih 1914. označili Beč i Berlin. Krivica za rat prebačena je na Srbiju i Rusiju, što i nije težak zadatak. Srbija je evropski parija od devedesetih obeležen za sve zamislive krivice, a Rusi su tradicionalno u srednjoevropskom i anglosaksonskom svetu pojam s negativnim određenjem, bez obzira na ideologiju - kaže dr Bjelajac, pisac prve stručne knjige o manipulacijama istoriografijom Velikog rata „1914-2014. - Zašto revizija“. Reč je o dinamičnom pregledu i analizi tajne politike, zavera, propagande, zamene teza, obmana, krađe i falsifikovanja dokumenata, izdaje i udvorištva, što traje već ceo vek.

- Revizionizam je počeo pre nego što je progovorilo oružje, tvrdnjama Beča i Berlina da su „prisiljeni da uđu u odbrambeni rat“. Ko pogleda kartu tadašnje Evrope i uporedi veličinu Srbije s ovim carevinama, lako uočava ko je govorio neistinu. I onda i sad. Nijedan klasično obrazovan istoričar nema dilemu o odgovornosti Nemačke i Austrougarske za Veliki rat. Problem je u veoma agresivnoj manjini koja dobija političku podršku i medijsku promociju stvarajući ustisak da su revizijom otkrili nešto novo i da njihova priča uživa opšti konsenzus - smatra dr Bjelajac.

On naglašava da u javnosti odavno postoji refleks nepoverenja i zadrške prema „velikim istinama“, koje saopštavaju politički autoriteti ili autoriteti sile. Zato se za manipulaciju javnošću angažuju „nezavisni“ intelektualci.

- Ovi zloupotrebljavaju autoritet znanja i spinuju javno mnjenje. To je najperfidniji i najopasniji vid propagande, jer mu prosečno ili ispotprosečno obrazovana masa poklanja bezrezervno poverenje. Politički establišment uvek izbacuje na površinu određeni broj ovakvih „naučnih“ promotera njegove politike, koji nisu brojni ali su vrlo agresivni. Setimo se Noela Malkolma i njegovih kolega s Oksforda, pisaca instant-istorija, koji su upotrebljavani tokom rata u BiH i na KiM. Slična je situacija s revizionistima Velikog rata, koji se bave tim poslom zbog nacionalnih frustracija, političkih ubeđenja ili materijalnih interesa. To nije pitanje nauke, već ljudsko poštenja - kaže dr Bjelajac.

On naglašava da ozbiljni svetski istoričari vrlo oštro reaguju na pokušaje političke revizije uzroka Prvog svetskog rata.

- Ako se prihvati metod revizije uzroka i razloga za Valiki rat, onda je napravljen predložak za reviziju uzroka Drugog svetskog rata. Sada smo na pola koraka od toga. Revizionisti dokazuju da je Rusija kriva za Prvi svetski rat jer 1914. nije pustila Srbiju niz vodu. Na isti način neko sutra može da kaže da su Velika Britanija i Francuska izazvale Drugi svetski rat objavom ratnog stanja nedužnoj Hitlerovoj Nemačkoj, zbog „neke tamo“ Poljske. Takva merila neizbežno vode u novu katatstrofu - upozorava dr Bjelajac.

PREVRTLjIVI KRISTOFER KLARK

Knjiga istoričara Kristofera Klarka sa Kembridža „Mesečari: Kako je Evropa ušla u rat 1914.“ u Nemačkoj je 2013. proglašena knjigom godine, a autor je od nemačke vlade dobio odlikovanje. Dr Bjelajac objašnjava da je Klark u nagrađenoj knjizi dokazivao krivicu Srbije ne samo za Prvi svetski rat, već i za Carinski rat, kad se našla pod totalnim sankcijama Austrougarske, kao i za aneksionu krizu kad je Beč protivno međunarodnim dogovorima pripojio Bosnu Austriji.

- Što je najvažnije, Klark otkriva da je mala Srbija bila instrument Rusije, koja je pravi podstrekač Velikog rata. Isti Klark je pre desetak dana na skupu istoričara u Beogradu, u srpskim medijima govorio sasvim suprotno, gotovo udvorički. To govori o karakteru autora. Nažalost, nije važno ono što je pričao u Beogradu, već što je napisao u knjizi iz koje će deca na Zapadu da uče o Srbiji - kaže dr Bjelajac.

]]>
Wed, 3 Oct 2018 14:55:00 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/314993/revizija-istorije-evo-ko-je-kriv-za-veliki-rat.html
ISTINA O KOSOVSKOM BOJU: Pobednička vojska nikad ne beži, a turska se povukla iz Srbije! http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/313827/istina-o-kosovskom-boju-pobednicka-vojska-nikad-ne-bezi-a-turska-se-povukla-iz-srbije.html Svako ko se razume u vojne stvari zna da ako je jedno krilo slomljeno, a centar opkoljen, to je kraj i izlaza više nema, navodi akademik. ]]> Foto:Kurir.rs

Akademik Jovan Deretić izjavio je kako pobednička vojska nikada nije pobegla sa bojišta, a turska vojska je pobegla sa Kosova i nijedan njihov vojnik nije ostao u Srbiji.

Prema savezu koji je kasnije sklopljen, Srbija je jedino bila dužna da sultanu da 10 odsto od prerade srebra i ništa više.

"Na Kosovu imamo podatke od turskih hroničara, koji su bili uglavnom hodže jer su oni jedini bili pismeni. Oni su verno predstavljali bitku sve do onog momenta kada treba da se kaže da su poraženi, jer kao vernici ne smeju da kažu da je Alahova vojska poražena", navodi Deretić i dodaje primer kada je srpsko desno krilo, koje je vodio Vuk Branković sa 12.000 oklopnih konjanika.

"On je uništio levo tursko krilo, a onda je otkriven centar gde je bio sultan Murat. Obilić je iskoristio tu pukotinu u sjurio sa 12 vitezova prema sultanu i oborio ga je kopljem sa konja i dokjračio mačem", navodi Deretić i nastavlja da su Obilića potom ubili.

Kako dalje navodi akademik, svako ko se razume u vojne stvari zna da ako je jedno krilo slomljeno, a centar opkoljen, to je kraj i izlaza više nema.

]]>
Tue, 2 Oct 2018 00:44:28 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/313827/istina-o-kosovskom-boju-pobednicka-vojska-nikad-ne-bezi-a-turska-se-povukla-iz-srbije.html
10 strašnih tajni porodice koja VLADA SVETOM http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383299/10-strasnih-tajni-porodice-koja-vlada-svetom.html U suštini, zna se samo da su veoma bogati, ali treba znati činjenice o njima poput tajnih društava, ratova, incesta i niz drugih odlika disfunkcionalnih porodica koje ne postaju tek tako bogate odjednom. ]]> Foto:Dnevno.rs

Bankari su manje poznati naročito zbog negativnog stava javnosti prema bankarstvu. Ali pre nego što su mediji doživeli pun zamah i okrenuli se slavnima, jedna porodica bila je prepoznatljiva: Rotšild porodica. 

Mnogo toga se moglo reći za porodicu Rotšild: imali su neverovatnu količinu novca i moći širom sveta, a uticali su na najznačajnije događaje u poslednja dva veka. 

U savremenim uslovima, teško je znati previše o porodici Rotšild, jer su tako tajanstveni da ne deluje kao da imaju isti uticaj kao nekada, ali pojedini posmatrači smatraju da su oni ustvari lideri novog svetskog poretka i da ljude koriste kao marionete. 

U suštini, zna se samo da su veoma bogati, i da potiču iz Evrope. Postoje interesantne činjenice koje bi trebalo znati o ovoj porodici. Te činjenice uključuju: tajna društva, ratove, inceste i niz drugih odlika disfunkcionalnih porodica koje ne postaju tek tako bogate odjednom. 

Deset najmračnijih tajni u istoriji porodice Rotšild su: 

1. Duga linija incesta
Kada je porodica toliko bogata i moćna, a ne želi da to deli sa drugim porodicama, onda zadržava sve u svom krugu. Ako se prati familijarna linija sklapanja brakova, onda se vidi da je bilo brakova unutar familije. Koliko god čudno - nije loša finansijska strategija. 

Čitav rodoskrvni pokret predvodio je osnivač porodične loze - Majer Amshel Rotšild. On je smislio ograničenje ženskih članova porodice po pitanju udaje i miraza, kao i nasledstva. Jedini način na koji je bio siguran da se bogatstvo neće osipati bio je da se brakovi sklapaju između rođaka. 

2. Pohlepa

Novac može biti uzrok svakog zla, pa može i nekoga učiniti još pohlepnijim. Mnogi članovi porodice Rotšild hteli su vlast i smatrali su sebe iznad zakona i zakonodavaca. Amshel Rotšild je navodno u jednom trenutku rekao: 

Dajte mi kontrolu nad ekonomijom jedne zemlje i baš me briga ko je njen zakonodavac. Ovo u suštini znači da onaj koji poseduje novac ne mora da se ponaša po pravilima. A dosta njih je imalo dovoljno novca da bi se mogli postaviti iznad kraljeva, kraljica, predsednika, premijera i svih ostalih titula koje prate vladare država. To je zaista impresivna kolekcija u vlasništvu Rotšildovih. 

3. Diktiranje cene zlata na tržištu

Neki tvrde da i dan-danas porodica Rotšild upravlja cenom zlata. Godine 2004.Nejtan Majer Rotšild i sinovi su izašli iz poslovanja sa zlatom i drugim plemenitim metalima, a porodica Rotšild ima pravo glasa kada se uspostavlja vrednost zlata, što je počelo još 1919. godine kada se pet vodećih proizvođača mesa sastajalo dva puta dnevno sa članovima ove porodice radi podešavanja cene.

Ovo je dalo Rotšildovima i njihovim saradnicimaneograničenu moć nad zlatom kao najvažnijim resursom. U ovom dugom periodu od 1919. do 2004. godine održavani su svakodnevni sastanci u prostorijama kompanjije Rotšild i sinovi. Ovo je dovelo do velikih sumnji o korupciji. 

4. Kontrola nad federalnim rezervama

Federalne rezerve su banka u privatnom vlasništvu, a tu SAD drži najveću količinu svog novca. Jedna od glavnih ispostava ove banke nalazi se u Njujorku a njeni vlasnici su izvan države. Veruje se da je u pitanju porodica Rotšild, mada i porodica Rokfeler ima veliki uticaj na rezerve bogatstva SAD-a. 

O stepenu njihovog interesa po pitanju federalnih rezervi masovno se raspravlja. Neki tvrde da ne postoji interes uopšte dok drugi veruju da je ovo velika tajna. Pun iznos novca u ovoj banci nikada nije otkriven. 

5. Satanizam

Još jedna misterija o kojoj će se raspravljati do beskonačnosti: mnogi koji su imali prilike da upoznaju članove porodice Rotšild tvrde da su oni satanisti. Prema njima, Rotšildovi ostavljaju za stolom mesto za Mračnog Gospodara na koje niko drugi ne sme da sedne. 

Ovo je teško potvrditi, ali tvrdnje su mnogobrojne. Intiga oko satanizma je još veća ako se doda i da mnogi Rotšildovi neće staviti svoj potpis na dokumenta bez Solomonovog pečata. Iako se pečat uglavnom smatra simbolom jevrejskog naroda, u vreme nastanka on nije to bio. Izvorno ovaj pečat je korišćen od strane mađioničara i satanista. 

6. Tajna društva

Mnogi teoretičari govore o teorijama zavere i postojanju tajnih društava kao što su iluminati ili masoni, a većina tih govora uključuje i porodicu Rotšild. 

Bilo da su u pitanju samo glasine ili zaista postoji interes u finansijkom podzemlju, uvek će biti onih koji će se truditi da razotkriju masone, a ima mnogo indicija da oni postoje. Zanimljiv je trag iz Prvog svetskog rata koji ukazuje na ulaganje Rotšildovih u tajna društva: mirovni sporazum sadrži deo iz spisa bavarskih masona iz 1776.godine. Pošto su društva tajna,verovatno se nikada neće saznati cela istina. 

7. Finansiranje ratova

Pošto porodica Rotšild kontroliše polovinu novca na svetu, ona može i da finansira ratne sukobe. Ova porodica navodno je finansirala sve ratove u polsednja dva veka - od Napoleonovih osvajanja do svetskih ratova u 20. veku.

Oni su pozajmljivali novac vladarima i to ih je učinilo još bogatijima nego što su prethodno bili. Na kraju svakog rata Rotšildovima su se vraćali krediti s kamatama, a davali su i nove u svrhe obnove zemalja. A mnogi su se u posleratnim uslovima često okretali upravo njima, jer se smatralo da su iznad zakona i iznad država.

 

8. Čudne žurke

Jedna od stvari koja ne pomaže masonima da ostanu bez pažnje javnosti su čudne žurke koje Rotšildovi organizuju. Fotografije još iz 1972. godine svedoče o neobičnoj atmosferi, a dovoljno je reći da su pozivnice ispisane obrnuto - potrebno je ogledalo da bi se pročitale a na samom ulazu su postavljana crvena svetla.

 

Stil zvanica je takođe veoma čudan, a između ostalog uključuje i maske životinja i maske sa višestrukim licima. Najpribližnije osećaju kako je to izgledalo su spotovi Lejdi Gage. Takođe, u stilu ovih zabava prepoznatljiv je uticaj Salvadora Dalija, koji je i bio porodični prijatelj Rotšildovih. 

9. Skrivanje milijardi

Rotšildovi su bez sumnje najbogatiji u istoriiji sveta. Čudno je da se nijedno ime iz ove porodice ne nalazi na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu. Bogatstvo porodice teško se prati i zbog incesta koji često izaziva omaške u računanju. Međutim, postoje mnogi koji tvrde da su Rotšildovi lideri u bogatstvu sa preko tri milijardedolara u neto vrednosti. U svakom slučaju ne zna se tačno, ali su svote ogromne. 

10. Nejtan Rotšild je prisvojio englesko bogatstvo

Ovaj trag je teško pratiti ali u početku je Nejtan Rotšild bio vlasnik svih engleskih finansija posle bitke kod Vaterloa. Odatle je otišao direktno na londonsku berzu i prodao svoje obveznice britanskoj vladi. Svi ostali su učinili isto i tako je vrednost obveznica pala veoma nisko, gotovo su ostale bez ikakve vrednosti. Onda ih je Nejtan sve otkupio i pridobio svu moć.

]]>
Mon, 1 Oct 2018 01:22:59 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383299/10-strasnih-tajni-porodice-koja-vlada-svetom.html
Za kralja i kraljicu bila je to sudbonosna noć: Šta se zaista desilo tog kobnog 29. maja? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396654/za-kralja-i-kraljicu-bila-je-to-sudbonosna-noc-sta-se-zaista-desilo-tog-kobnog-29-maja.html Čak i danas, 114 godina nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne majske noći. ]]> foto: stil.kurir.rs

Na današnji dan 1903. godine u Beogradu, ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.

Čak i danas, 114 godina nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći 29. maja (11. juna po novom kalendaru).

Te kobne majske noći 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacije "Crna ruka", upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenović, a na čelo države došao je Petar Karađorđević. Ovo su danas sve poznate činjenice. Ipak, o tome šta se zaista događalo te sudbonosne noći i kojim redom, ne postoje dovoljno pouzdani podaci.

Neosporne činjenice

Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu. U 00:45h, kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od vođa zavere, komandovao je polazak u dvor. Gardijski poručnik Petar Živković je u tačno 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata.  Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog.

Traženje kraljevskog para je bezuspešno trajalo blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio upućen u zaveru. Ranjen je bio i Apis. On je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi. U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera propala - Apis je ležao ranjen u suterenu, a kralja i kraljice jednostavno nije bilo! Dalji tok događaja je sporan!

 

Dragutin Dimitrijević Apis, foto: Wikipedia

 

U verziji koja je prihvaćena u seriji "Kraj dinastije Obrenović", skrivenu lokaciju na kojoj su se krili poslednji Obrenovići otkrio je prvi kraljev ađutant, general Laza Petrović koji je zarobljen čim su zaverenici ušli u dvor. On je, prema ovoj verziji, imao rok od deset minuta da kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. Ne postoje istorijski podaci koji bi potvrdili da je on odao lokaciju u zamenu za svoj život. Aleksandar i Draga su se, prema ovoj verziji, krili iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi. Ta mala prostorija je služila za kraljičinu garderobu, a ormari su zatvorili rupu u podu, koja je bila ulaz u tajni prolaz (koji je navodno vodio do ruskog poslanstva). Kralj je, navodno, pre nego što je izašao, tražio da zaverenici potvrde zakletvu. Prema jednoj verziji oni to i jesu učinili, a prema drugoj, zapretili su bombama ukoliko Obrenovići ne otvore.

Međutim, kralj i kraljica možda se uopšte nisu krili tu!

Prema drugoj verziji, prilikom ponovne pretrage kraljevske spavaće sobe, konjički poručnik Velimir Vemić opazio je u zidu jedno udubljenje kao za ključ od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni. Kako god bilo, po izlasku Obrenovića iz skrovišta, rasplet je neosporno bio krvav. Kapetan Mihailo Ristić Uča je ispalio na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvorištu dvora svojim sabljama probadali tela. Gradom su kasnije kalale glasine da je kralj, iako teško ranjen, bio živ i da je umro tek u mrtvačnici, ali za ovo nema dokaza. Prema analizi patologa Aleksandar Obrenović bio je mrtav već posle prvog metka. Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović, ali je moguće da je on ubijen i pre pronalaženja kralja i kraljice i da nije imao nikakvog udela u otkrivanju lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenović bačena su preko prozora.

 

Umešanost Petra Karađorđevića takođe je diskutabilna

Neosporno je da je Petar Karađorđević, potonji kralj Srbije, znao za zaveru, jer je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma tim povodom poslat u Švajcarsku gde se sastao sa Petrom koji je tamo živeo kao običan građanin. Navodno, on nije hteo da pristane na ubistvo i, oslanjajući se na taj njegov stav, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio general Jovan Atanacković je pokušala je da nametne svoje mišljenje da se kralj Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemlje. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi to bilo najgore rešenje i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni.

]]>
Fri, 28 Sep 2018 00:10:39 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396654/za-kralja-i-kraljicu-bila-je-to-sudbonosna-noc-sta-se-zaista-desilo-tog-kobnog-29-maja.html
STROGO ČUVANA TAJNA: Nakon rata SS-ovci formirali tajnu vojsku http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/311045/strogo-cuvana-tajna-nakon-rata-ss-ovci-formirali-tajnu-vojsku.html Veterani iz redova nemačkog Vermahta i Hitlerovih SS jedinica formirali su, četiri godine po završetku Drugog svetskog rata, tajnu vojsku sa oko 40.000 ljudi, piše danas nemački politički nedeljnik "Špigel", pozivajući se na dokumenta Nemačke obaveštajne službe (BND). ]]> Foto.newsweek.rs

Ta akcija je od 1949. godine, iza leđa vlade i javnosti, bila sprovođena, uz angažman oko 2.000 bivših oficira, a glavni organizator bio je nekadašnji inspektor Bundesvera Albert Šnec, saznaje ovaj magazin, koji piše da su za to pribavljane donacije raznih firmi.

Ljudi iz te tajne a vojske špijunirali su levo orijentisane političare, poput socijaldemokrate Frica Erlera, dodaje "Špigel".

Konspirativne trupe imale su, kako se navodi, zadatak da se u slučaju sovjetskog napada na Nemačku prebace u inostranstvo, a zatim odatle krenu u borbu, kao i da deluju u zemlji u borbi protiv komunista, ukoliko bi došlo do građanskog rata.

Bivši i prvi posleratni nemački kancelar, demohrišćanin Konrad Adenauer je, kako se navodi, najkasnije 1951. godine saznao o "Šnecovim trupama", ali nije jasno zašto nije oštrije reagovao, prenosi ovaj magazin.

]]>
Thu, 27 Sep 2018 01:22:07 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/311045/strogo-cuvana-tajna-nakon-rata-ss-ovci-formirali-tajnu-vojsku.html
TEORIJE ZAVERE: Hitler umro 1962. godine u Argentini http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/341448/teorije-zavere-hitler-umro-1962-godine-u-argentini.html ADOLF Hitler i Eva Braun nisu 30. aprila 1945. izvršili samoubistvo u berlinskom “Firerbunkeru” već su pobegli u Argentinu i mirno živeli sa svoje dve kćeri sve do sedamdesetih godina prošlog veka, tvrde britanski vojni istoričar Džerard Vilijams i publicista Sajmon Dansten. ]]> Foto:novosti.rs

U knjizi “Sivi vuk: Adolfovo bekstvo”, ove tvrdnje potkrepljuju izvesnom dokumentacijom američkih i britanskih službi CIA, FBI i MI-5, ali i svedočenjima ljudi koji su navodno bili posluga porodice Ajnhorn, koja je u Argentini prihvatila bračni par Hitler.

 

Vilijams i Dansten navode da je Hitler umro u Argentini 1962. i da su njegovoj sahrani prisutvovali mnogi “nestali” nacisti, a datum smrti Eve Braun nije naveden. Po rečima autora, Hitlerova deca i danas žive u Argentini.

Deo istoričara “klasične škole” osporava ove tvrdnje i naziva ih spekulacijama, ali deo naučnika priznaje da nema jakih forenzičkih dokaza da su Hitler i Eva Braun mrtvi, već se sve zasniva na izjavama njegovih preživelih saradnika. Činjenica je da se na osnovu njihovih ugljenisanih ostataka nikada nije utvrdilo da li su se oni ubili vatrenim oružjem ili otrovali.

Naime, ruski vojnik Čurakov 4. maja 1945. otkopao je dva ugljenisana tela u dvorištu “Firerbunkera”, koja su bila toliko oštećena da je lekar samo konstatovao da pripadaju muškarcu starom do 60 godina i ženi do 40 godina. Da je reč o bračnom paru Hitler, posvedočili su njegovi saradnici, sobar Lange i vezista Rohus Miš, kao i Keti Hajzerman, asistent firerovog stomatologa.

Međutim, sedamdesetih godina u nemačkoj štampi se pojavio neobičan dokument, pripisan jednom od najtraženijih nacista sveta, Hajnrihu Mileru, šefu zloglasnog Gestapoa. Navodno, bila je to Milerova izjava saradnicima američkih tajnih službi u kojoj nacista tvrdi da je Hitler 22. aprila zamenjen dvojnikom koji je 30. spaljen i sahranjen na vidnom mestu. Ovaj dokument je osporen od američkih službi koje su tvrdile da je reč o KGB falsifikatu.

Pojavila su se i svedočenja sovjetskih vojnika koji su tvrdili da su u “Firersbunkeru” našli još dva leša koja su neobično ličila na Hitlera.

BEG IZ BERLINA

BRITANSKI istraživači Vilijams i Danasten tvrde da su Hitler i Eva Braun baš 22. aprila pobegli iz Berlina avionom kojim je upravljao Peter Baumgart i doleteli do Španije, gde su se ukrcali u podmornicu. U Argentini ih je prihvatila nemačka porodica Ajnhorn, koja je držala hotel “Eden” u provinciji Kordoba, gde su se Hitlerovi prvih godina skrivali. Po Vilijamsovom mišljenju beg nacističkog firera su omogućile SAD i Velika Britanija koje su zauzvrat dobile nezamislive količine novca i pristup nemačkim tajnim tehnologijama.

]]>
Wed, 26 Sep 2018 01:23:56 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/341448/teorije-zavere-hitler-umro-1962-godine-u-argentini.html
TEORIJA ZAVERE: Sa Titanikom su potonuli najveći protivnici Federalnih rezervi SAD! http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/324462/teorija-zavere-sa-titanikom-su-potonuli-najveci-protivnici-federalnih-rezervi-sad.html Najpoznatiji putnički brod svih vremena, koji je tragično skončao u noći 15. aprila 1912., i vek kasnije ne prestaje da fascinira ljude. U poslednjih 400 godina zabeleženo je oko 65.000 pomorskih katastrofa i to nekih i puno većih (u ljudskim gubicima), ali samo se o ovoj uvek i iznova priča. O Titaniku je snimljeno više od 500 dokumentaraca i igranih filmova, a napisano je valjda hiljadu knjiga. Zašto? ]]> Foto:B92.net

Verovatno po jednoj od najvećih teorija zavere. Naime, ubrzo nakon nesreće pojavile su se razne teorije zavere da je brod namerno potopljen. Dugo se verovalo da je razlog potapanja broda bila prevara s osiguranjem koje je na kraju 'ubrala' fabrika White Star Line, u čijem vlasništvu je bio Titanik. Puno se pričalo o zameni brodova, o Brus Ismaju, o kapetanu Edvardu Smitu, pa čak i prokletstvu mumije i kojekakvim lošim karmama. Sve te teorije već su naveliko razrađene, ali poslednjih godina sve se više spominje jedna koja ide bok uz bok s onom o Novom svetskom poretku. Srž ove teorije je osnivanje Federalnih rezervi, američke centralne banke koja je, smatraju teoretičari, usko povezana s najčuvenijom pomorskom katastrofom. 

Naime, na brodu su putovala tri najmoćnija čoveka u Americi, od kojih je jedan bio Džon Jakob Astor IV, najbogatiji čovjek svoga vremena i prvobitni vlasnik Empajr stejt bildinga, odnosno zemljišta na kojem je izgrađen neboder. Druga dvojica bila su Isidor Straus, vlasnik lanca robnih kuća Macy's, te Benjamin Gugenhajm, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra. Ova tri moćnika bila su trn u oku bankarskog kartela jer su se protivili osnivanju Federalnih rezervi.

Bankarski kartel i osnivanje FED-a

Vodeći bankari tog vremena - porodice Rotšild, Rokefeler i J. P. Morgan, želeli su da osnuju centralnu američku banku koja bi bila u njihovom vlasništvu s ovlašćenjima savezne vlade. Tako bi mogli da kontrolišu izdavanje novca bez pokrića u zlatu. Eustase Malins u svojoj knjizi "Tajne Federalnih rezervi" (Secrets of the Federal Reserve) piše kako su se sedmorica uticajnih svetskih bankara 1910. sastala na ostrvu Džejkil pored obale Džordžije, kako bi razradili plan o osnivanju centralne banke koju su nazivali Banka Federalnih rezervi. Na sastanku su bili Nelson W. Aldrih i Frank Vanderlip kao predstavnici finansijskog carstva Rokefelera, zatim Henri Dejvison, Čarls Norton i Benjamin Strong - koji su predstavljali J.P. Morgana, te Pol Varburg koji je došao ispred evropske bankarske porodice Rotšild. Koliko su ove tri porodice bile bliske i poslovno povezane opisao je G. Edvard Grifin u svojoj knjizi "Stvorenje s ostrva Džejkil" (The Creature from Jekyll Island, 1994.):

Porodica Morgan je bila u prijateljskom nadmetanju s Rotšildima i postali su društveno bliski. Morganovu londonsku kompaniju je 1857. od finansijske propasti spasila Bank of England, koja je bila pod uticajem Rotšilda. Nakon toga Morgan je služio Rotšildu kao finansijski agent (...) Rockefelerov ulazak u bankarski sektor Morgan nije dobro primio. Postali su žestoki suparnici. Na kraju su odlučili da smanje međusobnu konkurenciju zajedničkim ulaganjem. Na kraju su radili na tome da osnuju nacionalni bankarski kartel pod nazivom Sistem federalnih rezervi.

I zaista, na Džejkilu je osnovan bankarski kartel koji je imao za cilj da ostvari monopol u izdavanju potvrda za deponovano zlato ili srebro u SAD. Takva potvrda vredela je kao novac i s njom se mogla vršiti robna razmena. Izdavanjem potvrda bavile su se mnoge privatne banke u Americi, a 'papirnati dolari' zvali su se zlatni i srebrni dolari. Zakon o zlatnom standardu iz 1900. obavezao je banke da za svaku izdatu potvrdu (obveznicu) moraju imati stvarno pokriće u zlatu ili srebru. Puno takvih obveznica potonulo je s Titanikom pa za njih nikad nije isplaćeno deponovano zlato, već je ono ostalo u državnom trezoru ili u privatnim bankama. Bio je to odličan argument za "Družinu s ostrva Džejkil" da 1913, godinu dana nakon pomorske tragedije, ukažu američkim kongresmenima da bi se izdavanje novčanih sertifikata trebalo koncentrisati samo na jednom mestu - u Sistemu federalnih rezervi koji bi bio zvanična američka centralna banka.

Dakle, glavni cilj bankarskog kartela bila je - "elastična monetarna politika", odnosno izdavanje (štampanje) dolara bez pokrića u zlatu. To bi značilo da bankari mogu da kreditiraju špekulativnim novcem koji nema nikakvu stvarnu vrednost!Takav sistem već je bio sproveden u Engleskoj 1694. osnivanjem Bank of England (osnovao ju je Škot Vilijam Paterson, ali kasnije je kontrolu nad bankom preuzeo Natan Rotšild). U osnivačkoj povelji stoji: "Banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz ničeg" (The bank hath benefit on the interest on all monies which it creates out of nothing). Tako je Engleska kao država počela da uzima kredite i zadužuje se s ogromnim kamatama, a u Bank of England je sve registrovala kao nacionalni dug. Taj dug zapravo su otplaćivali građani kroz poreze, a kada bi otplata državnog kredita kasnila država bi morala da povećava porez.

Isti sistem pokušao je da zaživi i u Americi u dva navrata. Prvu je privatnu centralnu banku osnovao Aleksander Hamilton 1789, ali ukinuta je 1811. kada je Kongres odbio da obnovi Zakon o bankama. Predsednik Džejms Medison je predložio drugu po redu privatnu centralnu banku Sjedinjenih Američkih Država i ona je osnovana 1816. godine. Zatvorio ju je predsednik Endrju Džekson 1836. koji se žestoko protivio bankarskom kartelu nazivajući ih lihvarima. Jedna od njegovih najpoznatijih poruka bankarima je: "Vaše je leglo jazbina otrovnica i lopova. Nameravam da vas iskorenim, i Bog mi pomogao, ja ću vas iskoreniti". Džekson je naglo umro iz nepoznatih razloga.

Tri glavne žrtve

Mnogi biznismeni koji su stekli veliko bogatstvo i uticaj u SAD-u nisu hteli da država na taj način bude opljačkana. Protivili su se osnivanju FED-a, a u tom protivljenju najviše su se isticali Astor, Straus i Gugenhajm. Osim toga, veruje se da bi pomenuta trojka svojim uticajem sprečila i ulazak Amerike u Prvi svetski rat. Astor se žestoko zalagao za izolacionističku politiku po načelu "America first" bez mešanja u "tuđe poslove", a pogotovo evropske. Upravo su se zagovornici te politike najviše protivili odluci Vudra Vilsona da 1917. uvede Ameriku u Prvi svetski rat. 

Dakle, 'trojka' je smetala bankarskom kartelu u njihovom naumu i problem je trebao da bude rešen. Ideja za savršeni zločin mogla se roditi iz romana objavljenog 1898. godine...

Zločin opisan 14 godina ranije u knjizi

Puno pre nego što se uopšte pojavila ideja o gradnji Titanika, američki pisac i oficir trgovačke mornarice Morgan Robertson napisao je roman Futility (Uzaludnost), poznat i pod naslovom The Wreck of the Titan (Olupina Titana). U svojoj knjizi, napisanoj 14 godina pre stvarne tragedije, Robertson opisuje najveći i najmoderniji "nepotopivi" brod koji sredinom aprila kreće na svoju prvu plovidbu preko Atlantika, želeći da sruši brzinski rekord. Brod udara u santu leda i tone. Način i mesto sudara, kapacitet, broj putnika, dimenzije broda, maksimalna brzina, tonaža, broj čamaca za spašavanje - sve se to sablasno podudara s još, tada, neizgrađenim Titanikom!

Da podudarnost bude veća, Robertsonov fiktivni brod zvao se - Titan! Iako je još živeo u vreme katastrofe, nikada nije objasnio neverovatnu sličnost stvarnih događaja sa svojom novelom. Ovakav scenario savršeno je odgovarao bankarskom kartelu jer su mogli lako da ga realizuju. Trebalo je samo sagraditi brod, namamiti žrtve na prvo putovanje i izrežirati nesreću pomoću svojih ljudi. Ništa od toga nije bio problem jer je J.P. Morgan bio vlasnik kompanije White Star Line, koja je 1909. u Belfastu počela da gradi najveći i najmoderniji brod svog vremena - Titanik.

Veza s Jezuitima

Društvo Isusovo (Isusovci ili Jezuiti) osnovao je 1540. godine Ignacije Lojola u okviru Rimokatoličke crkve. Prema nekim teorijama Rotšildi su vekovima glavni bankari Katoličke crkve i najzaslužniji su za ogromno bogatstvo koje je Crkva akumulirala dobrim investicijama i berzanskim špekulacijama. Dakle, njihove veze bile su čvrste i preko tih veza odabran je kapetan koji će povesti Titanik u smrt. 
Bio je to Edvard Džon Smit, najiskusniji i najplaćeniji kapetan White Star Linea koji je ujedno bio i Isusovac. Smitu je prva plovidba Titanika trebala da bude poslednje putovanje pre penzije, nakon 46 godina službe. U službenoj verziji o tragediji navodi se kako je Smit dobio čak osam upozorenja da smanji brzinu i bude oprezan zbog santa leda u moru. Do danas ostaje neodgovoreno pitanje kako je čovek s 46 godina iskustva, koji je ko zna koliko puta plovio istom rutom, ignorisao sva ta upozorenja!

Najpoznatija ekranizacija Titanika

Osim Smita, na brodu je bio još jedan Isusovac - irski sveštenik Fransis Braun. U dokumentarnom filmu National Geographica "Tajne Titanika" (The Secrets of the Titanik) navodi se kako je Braun bio najuticajniji Isusovac u celoj Irskoj te se ukrcao na Titanik kako bi kapetanu Smitu dao poslednja uputstva. Prema službenoj verziji, Braun je putovao od Sauthemptona do Kvinstaunu kod svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu je upoznao bogati bračni par koji ga je zamolio da im se pridruži na putovanju do Njujorka, sve na njihov trošak. Braun je navodno s Titanika poslao telegram u Dablin u kojem je tražio dozvolu da nastavi put. Odgovor je stigao u Kvinstaunu, a glasio je: "Silazi s tog broda".

Žrtve namamili putem medija

Zavernici su tako imali brod i kapetana, trebalo je samo da namame žrtve što je bio najlakši deo posla. Zbog velike medijske pompe, svi koji su mislili da nešto znače u društvu morali su biti na brodu. I sam Morgan najavljivao je kako će putovati Titanikom do Njujorka. Astor se vraćao s mladom suprugom s putovanja u Egiptu, Gugenhajm je bio Parizu, a Straus je bio sa suprugom u Evropi. Svi su trebali da dođu do Amerike, a prvo putovanje Titanikom nije se smelo propustiti. Zanimljivo je spomenuti kako je Morgan otkazao putovanje zadnji dan i to zbog bolesti. Posle je pronađen u dobrom zdravstvenom stanju s ljubavnicom, kad mu je obznanjena vest o tragediji.

Početak Novog svetskog poretka

Nakon potonuća Titanika, kompaniji White Star Line otišla je odšteta od milion funti (danas oko 100 miliona evra), koja je godinu dana kasnije isplaćena deoničarima, a veći deo Morgan je stavio u džep. To je bila najuspešnija poslovna godina za White Star Line u istoriji ovog koncerna. U decembru 1913. u američkom Kongresu prošao je zakon o formiranju Federalnih rezervi (FED). Zakon je prošao zahvaljujući Vilsonu koji ga je pogurao, navodno zato što je bio ucenjen zbog preljuba.
Amerika je 1917. ušla u Prvi svetski rat koji je finansiran preko FED-a što je značilo ogromno zaduživanje. Od tada do 2000. godine američki dolar i britanska funta izgubili su oko 98 posto svoje vrednosti zbog inflacija. Danas je preko 95 odsto dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje potražnja na tržištu nafte. FED je jedna od najmoćnijih institucija u svetu, a datum njenog osnivanja smatra se početkom Novog svetskog poretka.

]]>
Mon, 24 Sep 2018 22:54:24 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/324462/teorija-zavere-sa-titanikom-su-potonuli-najveci-protivnici-federalnih-rezervi-sad.html
Otkrivamo tajne porodice Dunđerski: Koga je zaista volela Lenka i kako su stekli bogatstvo http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396308/otkrivamo-tajne-porodice-dundjerski-koga-je-zaista-volela-lenka-i-kako-su-stekli-bogatstvo.html Kada se pomene prezime Dunđerski svima nam odmah padne na pamet tragična priča o Lazi i Lenki. Priča, koja je najverovatnije samo mit. Zatim tu je veliko bogatstvo i uticaj, ali malo ko zna kako su do novca zaista došli. ]]> foto: zena.blic.rs

Zato smo zavirili u monografiju pivare “Karlsberg” - današnjeg vlasnika čuvene pivare Lazara Dunđerskog u Čelarevu, u kojoj se pravi jedno od najpopularnijih domaćih piva “Lav” - u kojoj se prožimaju legende i fakta, stvarajući zavodljivu priču o najpoznatijoj vojvođanskoj porodici.

Za sve je kriv Avram

Ono što se zasigurno zna jeste da je rodonačelnik loze Avram, iz sela u okolini Gacka u današnjoj Hercegovini, došao u vojvođansku ravnicu. Da li je Avram bio potomak dunđera (tesara) ili je neka druga okolnost bila presudna da preuzmu prezime Dunđerski - ostaje tajna. Ipak, van sumnje je da se porodica najpre nastanjuje u Sentomašu (današnjem Srbobranu).

Poreklo bogatstva još je misterioznije, tu su dve priče. Prema prvoj, Avram je kao nadničar pronašao ćup sa zlatom koji je uložio u unosan posao. Prema drugoj, za vreme austro-turskog rata 1711. on je, ne znajući, prevezao nekog turskog velmožu preko Tise i spasao mu život. Turčin se odužio kesom zlata, a Avram je uspešnom trgovinom stvorio bogatstvo. Njegov sin Gedeon - Geca Dunđerski nasledio je tako nekoliko stotina jutara plodne zemlje, a ta zemlja postaće temelj imperije.

Lazar, čovek za sve

U vreme Lazarevog rođenja Gedeon je već bio bogat i ugledan zemljoposednik. Iako je iz njihove šire familije u ratnim sukobima stradalo 32 člana a kuća spaljena, mladi Lazar digao je Dunđerske iz pepela. Njegovo bogatstvo raslo je ogromnom brzinom: u jednom trenutku obrađivao je 42.000 jutara zemlje, imao osam lađa, godišnje isporučivao 11.000 vagona hrane. Za suprugu je izabrao Sofija Georgijević, devojku iz ugledne građanske porodice. Svadba je trajala tri dana, a među gostima je bio i Jovan Jovanović Zmaj. Lazar je pokrenuo sve. Prvi je uveo grejanje na Balkanu i to u svoj dvorac u Čelarevu, imao je fabriku za tkanje tepiha, pivaru...Kupio je najlepše dvorce u Vojvodini, koji i danas odolevaju vremenu i obožavao je umetnost. Mnogo za jednog čoveka.

 

Dvorac Dunđerskih u Čelarevu                                                DVORAC DUNĐERSKIH U ČELAREVU PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Lenka i Laza? Da li je bilo baš tako

Laza Kostić je bio kum Lazara Dunđerskog. Jedno vreme je živeo da Dunđerskima u Čelarevu. I kažu tu se zaljubio u Lenku, tako posebnu ćerku Lazara Dunđerskog. Zbog razlike u godinama pesnik se ipak oženio drugom ženom, a Lenka, ona se razbolela i preminula od tuberkuloze. Međutim, Lenka je zvanično bila zaljubljena u Stevana Adamovića, kako su opisivali kao najpoželjnijeg mladića u Novom Sadu. Ipak, mnogo toga hrani priču o ljubavi koja bi bila jedinstvena u srpskoj literaturi. Tu je i činjenica da je pesnik pokušao da posreduje u sklapanju braka između svoje muze i možda najumnijeg predstavnika svog i svih potonjih vremena, naučnika Nikole Tesle. Ponuda koju će Tesla ljubazno odbiti izjavljujući da je on već venčan za nauku, a da „sveća ne može da gori sa oba kraja“. Nakon Lenkine smrti u Beču, Laza će Tesli poslati njen posmrtni list i napisati: „Evo, to je vaša nesuđenica. Kao što vidite, neće vaša biografija biti bez romantike, najlepše i najžalosnije.“

Pivare - legat

Ostaće upamćeno da je Lazar Dunđerski imao dve fabrike alkohola i fabriku za preradu repice, od koje se pravila kolomast. Takođe je kupio i najveće mlinove i kudeljare po Vojvodini. Imao je i tri pivare: u Zrenjaninu, Ečki i Čelarevu. Pivara u Zrenjaninu osnovana je 1845. kao manja poljoprivredna, a 1878. kao industrijska pivara. Krajem osamdesetih XIX veka pivara u Ečki predstavljala je ozbiljnu konkurenciju zrenjaninskoj, pa je Lazar zakupio pivaru na deset godina, isplativši odmah sav novac. Najdraža mu je ipak ostala fabrika u Čelarevu, koju je osnovao 1892. Fabrika, danas u vlasništvu “Karlsberga”, nastavlja uspešno da radi, nošena dugogodišnjom tradicijom i grandioznom pričom o porodici Dunđerski.

]]>
Sun, 23 Sep 2018 21:01:40 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396308/otkrivamo-tajne-porodice-dundjerski-koga-je-zaista-volela-lenka-i-kako-su-stekli-bogatstvo.html
Bio je sa mnogo žena, ali je samo nju želeo za suprugu http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396583/bio-je-sa-mnogo-zena-ali-je-samo-nju-zeleo-za-suprugu.html Dana 29.05. pre 100 godina rođen je Džon Ficdžerald Džek Kenedi, 35. američki predsednik, najmlađi predsednik u istoriji SAD, miljenik žena i suprug Žaklin Kenedi. Niti priča o Džonu ide bez čuvene Džeki, niti priča o njoj ide bez njega. ]]> foto: zena.blic.rs

Džon je rođen u Bruklinu, bio je drugo od devetoro dece i bio je veoma bolešljiv u detinjstvu. Kao trogodišnji dečak umalo nije nastradao od šarlaha.

Problemi sa zdravljem pratili su ga i u kasnijem uzrastu. Obrazovao se na privatnim školama, pohađao je Londonsku školu ekonomije. Bio je i dobar sportista, a kada je došlo vreme za studiranje, upisao je Prinston.

Pre nego što je diplomirao morao je da napusti prestižni univerzitet. Razlog je bila žutica od koje je oboleo. Diplomu je stekao na ništa manje prestižnom Harvardu.

A onda je Džon pokazao da je jači od mnogih prepreka. Kičma mu je stvarala velike probleme, ali se hrabro priključio vojsci. Bio je veoma uspešan u vojnoj službi.

Vojska mu je donela i prvu značajniju ljubav, sa nemačkom špijunkom Ingom Arvald. Posleratni period odveo ga je u novinarske vode, Džon je postao reporter "Hearst newspapers".

Uzalud... Kao sin Džozefa P. Kenedija Starijeg i unuk Patrika Džozefa Kenedija, istaknutih političara, Džon je pošao stopama oca i dede.

Prvi korka u njegovoj političkoj karijeri bila je pozicija senatora.

SUSRET SA DŽEKI

Kao senator Džon je sreo Žaklin Buvije, mladu novinarku i ćerku njujorškog bankara francuskog porekla. Upoznali su se na večeri čiji je domaćin bio njihov zajednički prijatelj.

"Nagnuo sam se iznad biljke i zamolio je da izađe sa mnom", otkrio je više godina kasnije kako je počelo njihovo upoznavanje.

Džeki je Džonovo udvaranje nazvala grčevitim, a veza je već na početku naišla na prepreke. Prva je bila daljina. Ona je morala da ode u Evropu kako bi završila studije, a on je ostao u Masačusetsu, i grčevito je sledio svoje političke ciljeve.

 

Bila je to ljubav?  BILA JE TO LJUBAV?FOTO: PROFIMEDIA

Prepeka je bilo, ali je verenički prsten "Van Cleef&Arples" sa 2,88 karatnim dijamantom 1953. završio na njenoj ruci.

"MOGAO SAM DA SE OŽENIM SAMO JEDNOM ŽENOM"

Zašto baš Džeki, a ne neka druga žena, objasnio je jednom prilikom Džon.

"U svom životu sreo sam mnogo atraktivnih žena, ali sam mogao da se oženim samo jednom. To sam i uradio".

Venčanje je obavljeno 12. septembra 1953. u Njuportu, pred 800 zvanica. Njemu je kumovao brat Robert, njoj sestra Li.

Kontroverze su oduvek pratile njihov brak, pa dok se svadbena zvona još nisu bila utišala, čule su se glasine da Džonu brak sa Džeki nije bio prvi, već drugi.

Navodno se 1947. u Palm Biču oženio Djuri Malkolm pa je, pokajnički, naredio da se uništi potvrda o sklapanju tog braka.

Transparentna svadba sa Džeki bila je uvdo u jedan od najburnijih brakova u istoriji.

ONA JE POSTALA ČUVENA DŽEKI, A ON JU JE VARAO I VARAO

Džon je 1961. postao predsednik, na gustim izborima pobedio je Ričarda Niksona. Džeki je postala prva dama. Toliko afera je bilo pred njima. A u međuvremenu postali su roditelji. U braku su dobili četvoro dece, Kerolajn, Džona Kenedija Mlađeg, Patrika Buvijeai Arabelu.

Od njihovih naslednika jedino je danas živa Kerolajn. Tragedije su deo sudbine Kenedijevih.

Ali je i slava predodređna za njih. Kada su postali predsednik i prva dama, američka nacija je bila oduševljena njima. Smatrala ih je parom iz snova, a godine njegovog mandata nazvala je godinama Kamelota, jer su oboje obožavali muziku iz filmske sage o kralju Arturu.

Ona je bila savršena domaćica, stručnjaka za medijski imidž. Vešto je plasirala Džonove fotografije koje su prikazivale koliko je bio privržen otac.

Idilu su razbile glasine o njegovim preljubama. A bilo ih je previše. Dešavalo se i da su njegove ljubavnice javno pričale o njegovim neverstvima.

"Imala sam ga nedelju dana za sebe. Tih predivnih sedam dana mi niko ne može oduzeti", pričala je na sav glas Gunila von Post.

A onda su se pojavljivala imena: Merilin Monro, Elen Romeč, Marijela Novotni, Džudit Kembel, Tina Sinatra, Marlen Ditrih...

Ovo prvo ime i prezime je najviše bolelo Džeki.

"PRAŠTALA" JE SVE, ALI NE I VEZU SA NJOM

Kako se osećala Dželi dok je svet brujao da je suprug vara, to je samo ona znala. Ali ljudi bliski njoj kasnije su ispričali da Džeki na aferu Merilin nije bila ravnodušna.

 

Merilin izvodi čuvenu rođendansku pesmuMERILIN IZVODI ČUVENU ROĐENDANSKU PESMUFOTO: PROFIMEDIA

Težak udarac je bio za nju proslava njegovog rođendana u Medison skver Gardenu. Te večeri je Merilin Džonu pred svima otpevala rođendansku pesmu.

Njen nastup postao je istorijski.

DALAS

Ljubavnu priču Džona i Džeki prekinuo je pucanj u Dalasu, 22. novembar 1963. Kažu da je jutro tog dana bilo veoma lepo. Ništa nije slutilo na tragediju.

Žaklin je bila uz supruga u automobilu kada je upucan. Džon Kenedi imao je tada 46 godina. Ona je sa 34 postala udovica.

Tako je priča završena. Životna priča je završena, iako se o ovom paru pričalo godinama nakon toga i danas se priča.

Gorak ukus ostavljaju navodi da ju je Džon prevario čak i sa rođenom sestrom, a utisak da su makar i na trenutak bili prava porodica, ostavljaju njihove porodične slike (a Džeki je bila maher za fotografije?!).

Džeki se ponovo udala, 1968. za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa. Bila je u braku sa njima do njegove smrti 1975. Bila je savršena supruga, a on je, biografski navodi kažu, voleo Mariju Kalas.

 

Sa decom na Džonovoj sahrani 1963.  u Vašingtonu     SA DECOM NA DŽONOVOJ SAHRANI 1963. U VAŠINGTONUFOTO: PROFIMEDIA

Čuvena Džeki preminula je 1994. godine. Merilin Monro je umrla 1962 (uzrok smrti je do danas nerazjašnjen). Niti priča o Džeki ide bez Merilin, niti priča o Merilin ide bez Džeki. Tako je moralo da bude kada se u sredini našao takav muškarac kakav je bio Džon Kenedi.

]]>
Thu, 20 Sep 2018 23:27:15 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/396583/bio-je-sa-mnogo-zena-ali-je-samo-nju-zeleo-za-suprugu.html
Nacistički eksperimenti: Mračna istorija nemačke medicine http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395402/nacisticki-eksperimenti-mracna-istorija-nemacke-medicine.html Mnogi još uvek leže u arhivu instituta „Maks Plank“ u Minhenu: uzorci mozga velikog broja ljudi. Pažljivo su preparirani i uredno evidentirani. Neki su samo tanki režnjevi mozga između stakla za mikroskopsko istraživanje, a neki delovi ili čitavi mozgovi u teglama s formalinom. ]]> foto: b92.net

Neki od njih su „obični“, medicinski uzorci, ali kod čitavog mnoštva tu nema ničeg „običnog“ - to su delovi tela žrtava nacizma. Oni su postali žrtve zato što su bili psihički zaostali ili bolesni. To je za Hitlera značilo da „nisu bili vredni života“ (Lebensunwert) zbog „rasne higijene“. Već i ti pojmovi danas izazivaju jezu.

Imate „zanimljiv“ mozak

U to vreme međutim, bio je razlog da je oko 300.000 ljudi bilo ubijeno – računajući i decu. Birokratskim nacističkim jezikom to se zvalo „program eutanazije T4“. Ali njihovi mozgovi nisu bili uništeni. „Zanimljivi“ slučajevi su izvađeni i završili su u medicinskim laboratorijama: „Taj zločin eutanazije bila je prilika da se istraže retke, neurološke bolesti“, objašnjava Hervig Čeh, istoričar sa bečkog Univerziteta. 

Tako su u vreme nacizma lekari čak mogli da zatraže mozak nekog pacijenta čiju su bolest smatrali „zanimljivom“ da bi ga istraživali. Jezivo u svemu tome je to što je pacijent tada još bio živ – kao da traže uzorak tkiva pokusnog kunića ili laboratorijskog miša. Ti lekari najčešće nisu imali vremena za detaljnije ispitivanje: bilo je previše „novih uzoraka“, a počeo je i rat. Zato je najveći deo konzerviran u formalinu, kako bi se oni bolje ispitali nakon rata, objašnjava Čeh. 

Psihijatrijsko odeljenje bolnice u Hadamaru bilo je jedan od glavnih centara programa ubijanja „bezvrednih“ – kako su ih zvali nacisti 

U suštini, to je ogromno i veoma mračno poglavlje medicinske nauke i to ne samo u Nemačkoj. Logoraši i nacističke žrtve koristili su se i za medicinska istraživanja i dobro je poznat slučaj (lekara i antropologa) Jozefa Mengelea i to šta je on radio u Aušvicu. Ali mnogo od onoga što je taj zločinac „otkrio“, nakon rata se zaista našlo u medicinskim školskim knjigama iz kojih su učili lekari širom sveta.

Etički apsolutno neprihvatljivo

Naučnici su koristili uzorke mozga duševno poremećenih osoba koje su likvidirali nacisti sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Verovali su da će uz pomoć njih pronaći uzroke moždanih oboljenja i duševne poremećenosti: „To se do tada još uvek smatralo etički prihvatljivim“, kaže Gerit Hoendorf sa Tehničkog univerziteta u Minhenu. „Mislilo se: ti ljudi su ionako već mrtvi, pa bar njihovi mozgovi mogu da posluže za naučno, medicinsko istraživanje.“ Zaista, na temelju tih uzoraka objavljeno je mnogo naučnih radova. Ipak, očigledno je da su naučnici imali određenih skrupula: nigde praktično nije objavljeno odakle dolaze ti uzorci koji su ispitivani. 

Mnogo tih uzoraka završilo je u naučnom institutu „Maks Plank“ i upravo je tamo odlučeno da se konačno okonča to mračno poglavlje njihove prošlosti. Početkom nedelje, objavljeno je da će već od juna čitava grupa naučnika iz Nemačke, Austrije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, još jednom da prouči sve te uzorke, ali ovoga puta iz sasvim drugih razloga: da bi se konačno utvrdila imena i prezimena žrtava koje su se do sada, u najboljem slučaju vodile samo po broju i dijagnozi. 

„Dalje korišćenje tih uzoraka ljudskog tkiva bio bi nedostatak poštovanja“, smatra istoričar Čeh. „To sa današnjim etičkim normama nema više nikakve veze.“ Danas se protestuje već i zbog korišćenja laboratorijskih miševa, a kamoli kada je reč o žrtvama nacizma. Nijedan naučni ne može više sebi da dozvoli da mu bude svejedno odakle dolazi tkivo i materijal koji istražuje. 

Izložba posvećena eutanaziji dece organizovana je pre par godina u Berlinu

Velika potraga kroz bolničke arhive

I jedan i drugi istoričar s kojima smo razgovarali, učestvuju u tom projektu za koji je institut „Maks Plank“ izdvojio milion i po evra. U sledeće tri godine trebalo bi da bude otkriven identitet žrtava. To je ogroman posao, jer potrebno je prekopati sva dokumenta u kojim a se navodi kako i odakle je došao neki uzorak, a onda bi u sve to trebalo uključiti i na arhive iz svih bolnica koje su učestvovale u nacističkom programu eutanazije. 

Trebalo bi reći da čak i u nacizmu neke bolnice i lekari nisu želeli da idu toliko daleko. U suštini, u ime odvratne „rasne higijene“, nacisti su ubrzo nakon preuzimanja vlasti zakonom odredili sterilizaciju mentalno poremećenih osoba. To je na žalost, bio propis koji je još dugo nakon rata važio i u nekim drugim zemljama, čak i u nekim saveznim državama SAD. Pored toga, u nacističkoj Nemačkoj uveden je i propis po kome se buduće majke prisiljavaju na pobačaj ako se utvrdi da se plod nepravilno razvija – sve samo zato da bi se rađali „pravi“ i „čisti“ arijevci. 

Tek početkom rata odlučeno je i da se likvidiraju ta „bespotrebna usta“ koja treba hraniti. T4 u tom programu označava adresu, ulica Tirgartenštrase 4 u Berlinu, odakle se rukovodilo programom eutanazije. Neki lekari nisu želeli da u tome učestvuju, a bilo je i medicinskih – često i časnih sestara, kojima je to bilo nespojivo s verom i koji su pokušali da spasu pokojeg štićenika. Ipak, i u bolnicama pod upravom crkve bilo je onih koji su zdušno učestvovali u programu „čišćenja rase“. 

Direktora psihijatrijskog odeljenja Hadamara saveznici su osudili na smrt vešanjem; kazna je izvršena 1946.

Već po drugi put

Istoričar Čeh kaže da se sada želi da se otkrije što više imena i da se ona unesu u bazu podataka. Na kraju tog istraživačkog projekta, predviđeno je da se svi uzorci konačno izvade iz formalina i dostojno sahrane. 

U stvari, sličan pogreb Institut je organizovao još tokom devedesetih. Tada je oko 100.000 uzoraka ljudskog tkiva sahranjeno u zajedničkoj grobnici na jednom minhenskom groblju. To nisu bili samo delovi žrtava programa eutanazije, već i medicinskih eksperimenata nad čitavim nizom drugih nacističkih žrtava – od logoraša iz koncentracionih logora i prisilnih radnika, pa do protivnika nacizmu. Već tada je tadašnji direktor instituta Hajnc Štab upozorio da naučnici „moraju sami odgovorno da povuku granicu“ kod svojih ispitivanja. 

Međutim, 2015. je jedan mladi saradnik arhive gotovo slučajno pronašao kutiju u kojoj je bilo još stotinak uzoraka moždanih režnjeva iz doba nacizma, ali i nakon njega. Ta kutija veličine kutije za cipele, ostavština je lekara Julijusa Halerfordena – a i njegova biografija dobar je primer sramnog poglavlja istorije nemačke medicine. 

Stotine uzoraka ljudskog tkiva žrtava otkriveno je na Institutu „Maks Plank“ za psihijatriju u Minhenu

Nesrećno poglavlje nemačke medicine

On je naime za vreme nacizma bio direktor instituta „Car Vilhelm“ u Berlin-Buhu. Tu funkciju ne bi mogao da obavlja da nije bio verni pristalica režima, a taj institut bio je i glavno mesto na kome su se istraživali mozgovi žrtava nacizma. Ali taj stručnjak za neurologiju, naravno, ni nakon rata nije ostao bez posla: odmah je nastavio s radom na institutu koji je preuzeo ta istraživanja, a to je bio institut „Maks Plank“ i njegovo odeljenje za istraživanje mozga. 

Kada se saznalo pod čijim imenom treba tražiti, zaista se pronašlo još više od 24.000 uzoraka ljudskog mozga u institutu „Maks Plank“ za psihijatriju u Minhenu. Velika većina tih uzoraka potiče iz perioda nakon rata, jer jednostavno nije bilo moguće da je Halerforden uspeo da donese baš mnogo uzoraka iz Berlina. Ali njih hiljadu do hiljadu i po verovatno zaista jesu uzorci žrtava eutanazije. 

Sada dakle predstoji da se otkriju njihova imena i njihova žalosna sudbina. Ne samo ovih „novih“, već i onih koji su već pokopani devedesetih – kako bi konačno i te žrtve dobile svoje ime i prezime i dostojanstvo u smrti. 

]]>
Wed, 19 Sep 2018 23:46:59 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/395402/nacisticki-eksperimenti-mracna-istorija-nemacke-medicine.html