Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/rss.html Neverovatan život Marije Kiri: Da bi uspela u svetu muškaraca, prošla je kroz pakao http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384119/neverovatan-zivot-marije-kiri-da-bi-uspela-u-svetu-muskaraca-prosla-je-kroz-pakao.html Nakon studija, želela je da doprinos svojoj zemlji u oblasti nauke, ali su je univerziteti u domovini odbili iz prostog razloga - bila je žena. ]]> foto: stil.kurir.rs

Dana 7. novembra 1867. godine u Varšavi je rođena Marija Sklodovska, koju svet pamti kao Mariju Kiri,prvu ženu koja je osvojila Nobelovu nagradu.

Marija potiče iz skromne porodice srednje klase koja je cenila obrazovanje. Njen otac bio je profesor matematike i fizike sve dok nije dobio otkaz zbog svojih pro-poljskih političkih uverenja, a majka direktorka ženskog internata.

Ona je napustila svoje radno mesto kada je rodila Mariju, a 10 godina kasnije obolela je od tuberkuloze i umrla. Iste godine, malena Marija krenula je u internat, a zatim upisala žensku gimnaziju koju je završila sa odličnim uspehom.

Želja za daljim obrazovanjem tinjala je u devojci kojoj je otac usadio ljubav prema fizici i matematici, ali u to vreme više obrazovanje u redovnim institucijama bilo je rezervisano isključivo za muškarce.

To je bio rezultat patrijarhalnih i političkih prilika u zemlji, ali Marija je svoje mesto pronašla na Univerzitetu Latajksi, patriotskoj instituciji koja je u tajnosti obrazovala Poljake i Poljakinje.

Sanjala je o odlasku u Pariz i upisu na prestižnu Sorbonu. Odlučna u nameri da ostvari svoje snove, napravila je dogovor sa sestrom Bronislavom - finansijski će je pomagati tokom studija medicine, a Bronislava će joj nakon diplome uzvratiti uslugu.

Marija se zaposlila kao guvernanta i privatna učiteljica kod porodice Zoravski i slala novac sestri. Ovaj posao doneo joj je i prvu veliku romansu koja se završila nesrećno. Zaljubila se u Kazimirca Zoravskog, sina svojih poslodavaca koji nisu mogli da prihvate njegovu vezu sa siromašnom guvernantom.

Zaljubljeni par želeo je da ozakoni vezu, ali njihova ljubav je posustala pod pritiscima. Marija se naposletku preselila u Pariz i upisala studije fizike, hemije i matematike na Sorboni. Usledile su godine teškog života, odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u svojoj nameri da diplomira.

Naučnu karijeru započela je 1894. godine istraživanjem magnetnih svojstava čelika, a iste godine u njen život ulazi fizičar Pjer Kiri. Mariji je bila potrebna laboratorija u kojoj bi mogla da izvodi eksperimente, a Pjer joj je ponudio mesto u svojoj maloj laboratoriji.

Prijateljstvo utemeljeno na zajedničkoj strasti prema nauci polako je preraslo u ljubav, ali Marija je odbila prvu prosidbu svog kolege, jer je verovala da će se vratiti u Poljsku i tamo nastaviti naučni rad. Pjer je bio spreman da se preseli sa njom u drugu zemlju i radi kao profesor francuskog jezika, ali sudbina je za njih imala drugačiji plan.

Naime, Marija nije mogla da dobije posao na univerzitetu u Krakovu zato što je bila - žena. Tada ju je Pjer ohrabrio da se vrati uz Pariz i tamo završi doktorat. Par se venčao1895. godine, a na skromnoj ceremoniji Marija je umesto venčanice nosila tamno plavu haljinu, koju je posle godinama koristila kao uniformu za rad u laboratoriji.

Bračni par Kiri prepustio se naučnom radu koji je 1903. godine rezultirao nominacijom za Nobelovu nagradu.

Foto: Profimedia

Odbor je isprva imao nameru da dodeli Nobelovu nagradu za fiziku samo Pjeru i njegovom kolegi Anriju Bekerelu za njihovo istraživanje fenomena radijacije. Međutim, švedski matematičar i borac za prava žena u nauci Magnus Gustav Mitag-Lefler upozorio je Pjera na to, pa je nakon njegove žalbe i Marija Kiri nominovana. Naposletku je postala prva žena koja je osvojila ovu prestižnu nagradu.

Tri godine kasnije, Pjer je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Marija je nastavila sama da odgaja njihove ćerkice Iv i Irene, a istovremeno nastavlja da jača svoju poziciju u svetu nauke i 1911. godine osvaja drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.

U međuvremenu je odlučila da ovekoveči život svog supruga na papiru, pa je sama napisala njegovu biografiju pod jednostavnim nazivom "Pjer Kiri". Nedugo nakon toga, Marija odlazi u rodnu Poljsku kako bi učestvovala u polaganju temelja za institut koji danas nosi njeno ime.

Umrla je 4. jula 1934, u 67. godini od posledica aplastične anemije, koja je verovatno nastala zbog duge izloženosti radijaciji.

Mariju Kiri danas slavimo kao jednu od najvažnijih naučnica svih vremena i ikonu feminizma, zbog koje se generacije devojčica usuđuju da sanjaju velike snove.

 

 


]]>
Wed, 22 Nov 2017 18:10:47 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384119/neverovatan-zivot-marije-kiri-da-bi-uspela-u-svetu-muskaraca-prosla-je-kroz-pakao.html
Opasno manipulisanje istorijom: Kome odgovara priča da je Princip jeo sendvič kada je ubio Ferdinanda? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383904/opasno-manipulisanje-istorijom-kome-odgovara-prica-da-je-princip-jeo-sendvic-kada-je-ubio-ferdinanda.html Deca u školama na Zapadu uče verziju istorije prema kojoj je atentat na Franca Ferdinanda bio puka slučajnost i na taj način ostaju bez ključnih saznanja o pravim uzrocima Prvog svetskog rata. ]]> foto:newsweek.rs

Bila je to prekretnica 20. veka, događaj koji je pokrenuo lanac strašnih događaja - dva svetska rata, 80 miliona smrti, Oktobarsku revoluciju, uspon Hitlera, atomsku bombu itd. Međutim, svega toga možda ne bi bilo, bar se tako priča, da Gavrilo Princip nije odlučio da pojede sendvič!?

Atentat na Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine pokrenuo je konflikt Austrougarske sa Srbojom i njenim evropskim saveznicima, poznat pod nazivom Prvi svetski rat - to je opšte poznato.

Međutim, postoji jedna verzija priče koja se u poslednje vreme sve više provlači po internetu, prema kojoj je pažnja sa važnosti ubistva austrougarskog prestolonaslednika skrenuta na jedan "epohalan" detalj - da Gavrilo Princip nije stao da pojede sendvič, ne bi se našao na pravom mestu i do ubistva Franca Ferdinanda ne bi ni bilo.

Ta verzija otprilike priča kako je, nakon neuspelog bombaškog napada Nedeljka Čabrinovića na automobil prestolonaslednika, Franc Ferdinand odlučio da poseti povređene vojnike, i tada je njegova kolona naletela na Principa koji je naoružan uživao u obroku u restoranu "Šiler". Kada je Princip navodno video Ferdinanda, ostavio je najvažniji sendvič u istoriji do pola pojeden, izvadio je pištolj i ispalio dva metka.

Wikipedia, Restoran Šiler u Sarajevu (početak 20. veka)

Foto: Wikipedia, Restoran Šiler u Sarajevu (početak 20. veka)



Priča o Principovom sendviču danas se može naći svuda, iako se ovi detalji nigde ne pominju pre 2003. godine i proste sami po sebi ne zvuče verodostojno - teško da je bilo koji Srbin u Bosni 1914. godine naričivao sendvič, pored "živih" ćevapa i bureka. Osim toga, u istorijskim izvorima ne postoji informacija da je Princip uopšte bilo šta jeo pre atentata.

Originalni transkripti suđenja takođe ne pominju hranu. Princip je pred sudom rekao samo kako je bio u blizini Latinske ćuprije (današnji Principov most). Svedoci koji su bili sa Principom neposredno pre atentata takođe nisu pominjali nikakav obrok. 

Ipak, ova priča predaje se u školama na Zapadu kao zvanična istorija. Ali odakle je ona potekla?

Wikipedia, Ilustracija: Latinska ćuprija 1914. godine

Foto: Wikipedia, Ilustracija: Latinska ćuprija 1914. godine



Isto pitanje postavio je Majk Deš, novinar američkog magazina Smitsonijan, koji je bio zapanjen kada se njegova ćerka vratila iz škole i ispričala mu šta je naučila iz istorije. Deš je otkrio da je prvo mesto gde se priča o sendviču pojavila zapravo dokumentarno-istorijska serija "Dani koji su potresli svet" britanske produkcijske kuće "Lion TV".

Ovaj dokumentarni program emitovan je nebrojeno puta na BBC-ju, kako u Velikoj Britaniji, tako i u SAD

Deš je kontaktirao autora i direktora "Dana koji su potresli svet" Ričarda Bonda kako bi ga upitao za izvor priče, ali nije dobio nikakve opipljive informacije već samo uveravanja da je istraživanje na kojem je baziran program bilo naročito temeljno i da su konsultovani brojni međunarodni izvori.

Wikipedia, Ilustracija: Ubistvo Franca Ferdinanda

Foto: Wikipedia, Ilustracija: Ubistvo Franca Ferdinanda



To nije obeshrabrilo Deša, koji je nastavio da traži izvor, da bi na kraju otkrio kako se priča o sendviču zapravo prvi put pojavila u maltene farsičnoj istorijskoj noveli brazilskog TV voditelja, Žoa Soareša, čiji je otac Srbin. 

Knjiga je postigla veliki uspeh na portugalskom govornom području, a na engleski je prevedena 2001., dve godine pre "Dana koji su potresli svet". Od tada priča o Principovom sendviču polako ulazi u kolektivnu svest i preti da potisne zvaničnu istoriju.

Youtube printscreen, Gavrilo Princip, Franc Ferdinand

Foto: Youtube printscreen, Gavrilo Princip, Franc Ferdinand



Mnogi bi se zapitali: "Koga uopšte briga da li je Gavrilo Princip jeo ili ne?". Metak je ispaljen, Prvi svetski rat se dogodio. Ipak, Deš je shvatio koliko je ovaj problem važan - priča o sendviču, koja postaje opšte prihvaćena u SAD i Velikoj Britaniji, preti da skrene pažnju sa pravih motiva Gavrila Principa i njegovih istomišljenika i predstavi čitav događaj kao puku slučajnost.

"Dani koji su potresli svet" ni u jednom trenutku gledaocima ne govore zašto su srpski nacionalisti 1914. smatrali da je ubistvo Franca Ferdinanda ne samo opravdano, već i nužno, a upravo to je ključni podatak potreban za razumevanje uzroka Prvog svetskog rata, a to su imperijalističke ambicije Austrougarske prema srpskim teritorijama i uopšte Balkanu.
 

]]>
Thu, 16 Nov 2017 18:14:45 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383904/opasno-manipulisanje-istorijom-kome-odgovara-prica-da-je-princip-jeo-sendvic-kada-je-ubio-ferdinanda.html
Tragična princeza Holivuda: Otac je silovao, a muževi tukli i varali http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382542/tragicna-princeza-holivuda-otac-je-silovao-a-muzevi-tukli-i-varali.html Četrdesetih godina prošloga veka, prozvana je boginjom ljubavi, a bila je i najtraženija "pin-up" devojka kao i impresivna plesačica. Međutim, život Rite Hejvrot iza kulisa bio je turbulentan i tragičan. ]]> foto: blic.rs

Zvali su je prvom princezom Holivuda. Mediji su je četrdesetih godina okarakterisali kao provincijalku koja je uspela da ostvari američki san. Ali je to je bilo daleko od istine.

Rođena je u porodici plesača i zabavljača, Rita, pravog imena Margarita naučila je da hoda, a zatim odmah i da pleše.

Rita Hejvort sa 12 godina

Deda joj je bio španski plesač kome se pripisuje popularizacija bolera u SAD. Otac Eduardo, rođen u Španiji, takođe je bio prominentni plesač koji je porodicu preselio u Holivud kako bi mogao poznate zvezde privatno da uči plesu. Majka Volga bila je deo plesačke i pevačke grupe “Ziegfeld Follies”.

U vreme Velike ekonomske krize, Eduardo je ostao bez mušterija, pa je odlučio da iskoristi svoju ćerku za zaradu. Kada je napunila 12 godina, Margarita je svom ocu bila plesna partnerak.

Detinjstvo iz pakla

Margarita, koja je izgleda starija nego što je bila, nije smela da nastupa u američkim klubovima, pa je zato sa ocem plesala u zadimljenim kasinama u meksičkoj Tihuani. Svi su ih smatrali mužem i ženom, a Eduardu to nije smetalo.

Margarita je prezirala svog oca. Osim što je tukao i terao na sate i sate napornih treninga, gotovo svakodnevno je seksualno zlostavljao.

Tokom jednog od nastupa u Tihuani, Margaritu je uočio producent filmskog studija “Foks”. Pozvao je na audiciju, a odmah zatim ponudio joj ugovor sa na šest meseci. Margarita, tada prava latino devojka tamne kose i očiju, dobijala je samo manje uloge i prošla skroz nezapaženo. Ugovor joj nisu produžili, a Margarita je morala da se vrati životu sa ocem.

Svoju priliku za beg dobila je kada je kao 18-godišnjakinja upoznala biznismena Edvarda Džadsona koji je tada imao 41 godinu. Edvard je u Margariti odmah video priliku da zaradi i odveo je u Las Vegas. Naivnoj i mladoj Riti svideo se Edvard jer je mislila da istinski želi da joj pomogne u karijeri.

Prvi plesni koraci u Holivudu

Uskoro su se venčali, ali bili su daleko od srećnog bračnog para. Edvard, koji je preuzeo ulogu njenog menadžera, navodno je “pozajmljivao” uticajnim biznismenima kako bi od nje napravio zvezdu.

Rita Hejvort, 1940.

Margarita je 1937. godine potpisala ugovor sa studijom “Columbia Pictures”. Prvo je dobijala manje uloge, većinom izazovnih egzotičnih plesačica. Ubrzo su shvatili da od nje mogu da naprave holivudsku zvezdu samo ako se reše njenog latino izgleda. Margarita je tako svoje ime promenila u Rita i onda je preuzela majčino devojačko, britansko prezime. Svoje tamne uvojke zamenila je vatreno crvenom kosom, a u svakoj prilici je bila glamurozno obučena.

Smršala je i krenula na časove glume, a uskoro su pale i prve naslovne strane časopisa. Mediji su je brzo zavoleli jer se nije skrivala od fotografa za razliku od ostalih tadašnjih diva.

Rita Hejvort, 1935.

Nova Rita je 1940. godine počela da se pojavljuje u filmovima pored već poznatih glumaca sa zvučnim imenima. Svoj prvi pravi hit dobila je sledeće godine.

Što je više bila uspešnija, Edvard se više plašio da će ga napustiti I zato joj je pretio da će je politi kiselinom i uništiti joj lice.

Najtraženija devojka

Rita je obistinila njegove strahove i 1942. podnela zahtev za razvod, a kao razlog navela je okrutnost. U brakorazvodnoj parnici, svu svoju zaradu predala je Edvardu samo kako bi se oslobodila.

Rita Hejvort i Fred Aster

Ubrzo je upoznala svog drugog muža, reditelja i pisca Orsona Velsa koji se u senzualnu Ritu zaljubio kada je video njenu fotografiju u časopisu.

Par se oženio, a Rita je rodila svoje prvo dete, ćerku Rebeku. Tada je već bila jedna od najunosnijih holivudskih zvezda, a njen plesački talent bez reči je ostavljao je i velikane poput Freda Astera sa kojim je glumila u dva filma.

Venčanje sa Orsonom Velsom

Od 1944. do 1947., Rita je bila najtraženija devojka. Njene fotografije i filmovi bili su najpopularniji među američkim vojnicima koji su se borili u Drugom svetskom ratu.

Američka vojska bila je toliko opčinjena Ritinom ulogom u filmu “Gilda” da je upravo njena fotografija osvanula na atomskoj bombi bačenoj na američko tlo u svrhu testiranja 1946. godine.

Sve je izgledalo idealno, ali Orson je ubrzo shvatio da je Rita samo fatalna na velikom platnu, dok je u stvarnom životu nesigurna i posesivna. U prve dve godine braka, reditelj je varao sa nekoliko žena, uključujući i Džudi Garland.

Velsu je počela da smeta njena, kako je rekao, eksplozivna narav. U trenucima besa, porazbijala bi sve u kući. Nikada se, kaže reditelj, nije ljutila na njega, nego na svoje roditelje.

Brak im je propadao, a Rita je sreću tražila u brojnim kratkim aferama.

Skandalozno venčanje

U Kanu je 1968. godine upoznala princa Alija Kana, sina Sultana Mahomeda, vođe islamističke sekte.

Princ je bio poznat kao veliki zavodnik, a na njegov šarm odmah je pala i Hejvort. Odmah iduće godine, par se venčao, a njihova svadba proglašena je kontroverznom pošto je Rita još uvek, tehnički, bila udata za Velsa. Zbog “afere”, deo publike je bojkotovao njene filmove, ali spektakularna svadba označila je ujedno i stvaranje prve holivudske princeze.

Krajem godine, Rita je rodila njihovo jedino dijete, ćerku princezu Jasminu. Stil života koji je njen novi muž j vodio u Evropi nije se sviđao glumici, a nikako nije ni mogla da nauči francuski. Tokom njihovog braka, Rita je bila toliko posesivna da bi dobijala napadaje panike kada bi Ali otišao kod frizera. Rita je sa pravom je bila u strahu jer je, pričalo se, Ali na sve strane varao.

Hejvort je odlučila da se vrati u SAD sa svojim ćerkama 1951. godine, a dve godine nakon toga, njen brak sa Alijem je okončan.

Krah braka ju je dotukao pa je, iako se vratila filmovima, počela da pije više nego ikad. Tada je i kulminirala njena višegodišnja svađa sa šefom svog filmskog studija jer je odbijala uloge i pretila tužbama.

Nasilni brakovi

Njena posljednja dva braka bila su “začinjena” žestokim svađama i fizičkim okršajima u javnosti. Pevač Dik Hejms upoznao je Ritu kada mu je karijera propadala i grcao je u dugovima.

Pevač je Ritu navodno fizički zlostavljao, a jednom prilikom ošamario je u popularnom klubu u Los Anđelesu, što je ujedno bio i kraj njihovog dvogodišnjeg braka.

Hejvort je, prema naredbi lekara, narednih nekoliko dana provela u krevetu kako bi došla sebi. Tada 37-godišnja Rita je izgledala dosta starije, a svoje bore od silnog stresa i alkohola skrivala je ispod tone šminke.

Njen poslednji suprug, producent Džejms Hil, Riti je bio kap koja je prelila čašu. Iako su bili u braku samo tri godine, Hil je Ritu mentalno zlostavljao i pretio, protiveći se njenoj želji da prestane da glumi u holivudskim filmovima. Hil se prema Riti odnosio kao prema robu.

Smrt od misteriozne bolesti

Slavna glumica umrla je 1987. u 69. godini od komplikacija koje je uzrokovala Alchajmerova bolest, koja joj je dijagnostikovan sedam godina ranije. Njena ćerka Jasmin, koja se brinula o Riti poslednjih godina njenog života, smatra da je njena majka mnogo pre počela da dobija simptome ali se tada nije puno znalo o Alchajmeru.

]]>
Wed, 15 Nov 2017 16:04:52 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382542/tragicna-princeza-holivuda-otac-je-silovao-a-muzevi-tukli-i-varali.html
Da je svet poslušao ovaj Titov savet, terorizma više ne bi bilo http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382837/da-je-svet-poslusao-ovaj-titov-savet-terorizma-vise-ne-bi-bilo.html Nakon niza terorističkih napada poslednjih godina, na Fejsbuku je izašao jedan član koji je originalno objavljen pre više od 40 godina, a u njemu je govor bivšeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u kojem poziva na mir, ali takođe i daje recept kako da se iskoreni terorizam. ]]> Foto:24sata.rs

Tito je izrazio neslaganje sa akcijom nemačkih komandosa 1972. godine u masakru izraelskih sportista za vreme Olimpijskih igara u Minhenu od strane palestinskih terorista rekavši da je moglo mnogo bolje da se dejstvuje u tom slučaju. Tada je ubijeno 11 Izraelaca i dva Nemca, a bivši jugoslovenski vođa je naveo vidove terora koji se dešavaju i danas širom planete.

- Vi, inače znate kakva je situacija. Na Bliskom istoku stvari su došle u ćorskok. Videli ste šta se dogodilo u Nemačkoj na Olimpijadi u Minhenu. Ubijeno je 11 izraelskih sportista. Poginula su dva Nemca... Zbog toga su već mogli da dignu avione i bombarduju žene i decu u Libanonu i Siriji. Ja lično, kao i čitav naš narod, apsolutno sam protiv onoga što su komandosi napravili u Minhenu. Da li su oni bili svesno ili nesvesno nečije oruđe, ne znam. Ali mi smo protiv terora uopšte.

No, dajte da se malo razmisli - kakvih sve terora ima. Šta je sa onim terorom kada se svakodnevno bacaju hiljade i hiljade tona ekspolziva, kada se bombama ruši i sve živo ubija. Je li to teror? To je najgori teror. Prema tome, neka se sada izvuku pouke iz onoga što se dogodilo u Minhenu, pa da se janput kroz Ujedinjene nacije, učini nešto kako terorizam u svetskim razmerama više ne bi mogao pojavljivati. A to se može ostvariti... To što sada Izrael čini ne čini sam, on ima dobru podršku izvana. Zbog toga je jako opasno. I taj teroristički poduhvat u Minhenu ima jednu vrlo paklenu nameru.

Da se sva mržnja čovečanstva, okrene protiv Arapa. Maltene, trebalo bi sve Arape likvidirati. Razume se, mi se moramo boriti protiv toga da se sada baci krivnja na te narode, na čitave zemlje - rekao je Tito u Prijedoru.

Samim govorom, Tito je dao i jednu vrstu recepta kako da se sanira trenutna situacija sa terorizmom, iako je jugoslovenski zvaničnik ove reči izgovorio pre više od 40 godina.

]]>
Tue, 14 Nov 2017 13:06:04 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382837/da-je-svet-poslusao-ovaj-titov-savet-terorizma-vise-ne-bi-bilo.html
Da li ste znali da je Hitler bio duboko zaljubljen u Jevrejku? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382990/da-li-ste-znali-da-je-hitler-bio-duboko-zaljubljen-u-jevrejku.html Smatra se da je u nekoliko navrata pravio planove kako da je kidnapuje. Od svoje 16 do 20 godine, Hitler je gajio osjećanja samo prema njoj ]]> foto:newsweek.rs

Adolf Hitler, iako je smatran za najokrutniju ličnost u historiji, znao je da voli, prenosi "24sata". Hitlerova prva ljubav bila je Stefani Ajzak, Jevrejka iz Austrije. Bila je to ljubav na prvi pogled koja mu je slomila srce.

Hitler je, kao tinejdžer, provodio dane u Austriji gdje se zaljubio u visoku, mršavu lepoticu. Ljubav na prvi pogled je nemačkog diktatora držala čak četiri godine, ali nikada nije skupio hrabrost da mladoj Stefani izjavi ljubav.

“Njene oči su bile prelepe - svjetle i krupne. Bila je izuzetno lepo obučena i njen stav ukazivao je na to da dolazi iz dobrostojeće porodice”, napisao je Kubizek, Hitlerov prijatelj iz detinjstva, u svojoj knjizi "Mladi Hitler kojeg poznajem".

Jednom prilikom je Stefani bacila cvet prema Hitleru. Autor knjige kaže da nikada nije vidio toliku sreću kod svog prijatelja.

Da se mlada Jevrejka, nekim slučajem, zaljubila u Hitlera, možda bi zamenila mesto slavne Eve Braun, i nju bi dočekala tragična sudbina, a možda bi celi Hitlerov život, kao i veliki deo istorije, krenuo drugačijim tokom.

Međutim, Ajzak se udala za mladog oficira u Beču, dobila prezime koje nije jevrejsko i preživela Drugi svetski rat, neznajući da je jedan od najokrutnijih ljudi u istoriji, gajio osjećanja prema njoj.

Smatra se da Hitler nikada nije ni saznao da je Stefani bila Jevrejka.

]]>
Fri, 10 Nov 2017 15:40:11 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382990/da-li-ste-znali-da-je-hitler-bio-duboko-zaljubljen-u-jevrejku.html
ČOVEK KOJI JE OŠIŠAO SVET: Njegov izum je napravio globalnu revoluciju, a u Srbiji su ga ignorisali http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382461/covek-koji-je-osisao-svet-njegov-izum-je-napravio-globalnu-revoluciju-a-u-srbiji-su-ga-ignorisali.html Mašinicu danas ima svaki frizer, ali pre 140 kada ju je izmislio Nikola Bizumić u Srbiji niko nije imao sluha da mu pomogne u patentiranju. Zato je otišao u London i napravio revoluciju. ]]> foto: kurir.rs

Nikola Bizumić je rođen u siromašnoj porodici u Neradinu 1823. godine. Posle školovanja u rodnom mestu otišao je u Irig da uči berberski zanat. Skraćivanje brade i kose makazama mu je dosadilo, pa je odlučio da smisli brži, ali jednako efikasan način za skraćivanje ljudske vlasi. Tako je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila njegov zanat. Kako to obično biva, nije naišao na razumevanje svog majstora.

Bizumić zato pakuje kofere i odlazi u Rim. Tamo 1836. godine polaže kalfenski ispit, što znači da više nije bio običan šegrt, nego da je mogao da radi uz majstora i bude njegov pomoćnik. Zapravo, postao je kvalifikovani frizer s diplomom. Međutim, ni u Italiji nisu imali sluha za njegov izum. On nije uspeo da pribavi novac i da ga patentira.

Skoro praznog novčanika odlazi u London 1855. godine i tamo nalazi finansijere. Ubrzo počinje proizvodnja i izvoz mašinica za šišanje, a 10 godina kasnije berbernice širom Evrope upotrebljavaju Bizumićev izum.

Nikola Bizumić je u Ujedinjenom Kraljevstvu bio poznat pod imenom Džon Smit. Zbog zasluga i poslovne preduzimljivosti dobio je plemićku titulu. Umro je 1906. godine kao veoma bogat čovek. Kako Glas javnosti piše, imao je 22 miliona funti sterlinga zaostavštine, koja je otišla državi, jer nije imao naslednike.

Ovim izumom Bizumić spada među deset najuspešnijih srpskih pronalazača, zajedno s Teslom, Pupinom i Milankovićem.

 


]]>
Wed, 8 Nov 2017 16:50:14 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382461/covek-koji-je-osisao-svet-njegov-izum-je-napravio-globalnu-revoluciju-a-u-srbiji-su-ga-ignorisali.html
Najveća lažirana pomorska tragedija u istoriji http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382708/najveca-lazirana-pomorska-tragedija-u-istoriji.html U četiri sata ujutro 22. novembra 1963. trajekt Kornelijus G. Kolf sa 400 putnika polako je plovio sa Staten Ajlenda prema trajektnom pristaništu kod Ulice Vajthol na Donjem Menhetnu. ]]> foto: b92.net

Još je bio mrak, bilo je hladno, a oni koji su na pristaništu dočekali trajekt nisu ni primetili da se oko broda pojavljuju džinovski kraci hobotnice koja je odjednom izronila, obmotala se oko broda i, dok su putnici vrištali, povukla ga ispod površine mora. 

Magazin Ozy podsetio je na jedinu zabeleženu katastrofu u SAD u kojoj je ogromni glavonožac odvukao neki brod. Bila je to ujedno i najgora pomorska katastrofa u SAD ikad, a razlog zašto je skoro niko nije zapamtio jeste to što je tog dana, samo nekoliko sati kasnije, u Dalasu ubijen američki predsednik Džon Kenedi. 

Više od pola veka kasnije, umetnik Džoi Redžinela sa Staten Ajlenda čuva sećanja na živote izgubljene tog dana. Osnovao je veb-stranicu s retkim vestima iz 1963. o toj nesreći i snimio dokumentarni film s dvojicom retkih očevidaca. 

Izborio se i za postavljanje spomenika u Bateri Pprku na Menhetnu i štampao brošure o obližnjem memorijalnom muzeju Staten Ajlend posvećenom toj tragediji, koji ima suvenirnicu, prostor za izložbe, kulturni centar, pa čak i mali Zoo-vrt s hobotnicama. 

Redžinela se povremeno suočava s dva problema. Prvo, muzej uopšte ne postoji, ali to i dalje ne sprečava stotine turista da ga potraže. Drugo, trajekt Kornelijus G. Kolf jeste postojao, ali postoji i danas, jer se tragedija nikada nije dogodila. 

O čemu je reč? 

Redžinela je 45-godišnji vajar i scenograf, koji je počeo da uživa u podvalama - postao je tzv. prankster. 

Svoj projekat s trajektom tumači kao deo društvenog eksperimenta i muldimedijalnog umetničkog dela. 

Kaže da ima običaj da se udalji nekoliko metara od spomenika i onda posmatra turiste i njihove reakcije nakon što pročitaju o čemu je reč. Odnosno, gleda ih kako nakon čitanja zabrinuto i sumnjičavo počnu da posmatraju obližnje more. 

Bilo je potrebno šest meseci planiranja i radova da ostvari planove, a javnosti čak šest nedelja da uoči prevaru – prvi ju je otkrio list "Njujork post" pre nekoliko dana. 

Uprkos tome, podvala i danas funkcioniše, a Redžinelin projekat se nastavlja.

]]>
Tue, 7 Nov 2017 10:37:18 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382708/najveca-lazirana-pomorska-tragedija-u-istoriji.html
A Za 100 metara vode: ​Suecki kanal kao geostrateška okosnica 19. veka http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382287/a-za-100-metara-vode-suecki-kanal-kao-geostrateska-okosnica-19-veka.html Kako su Britanci kontrolisali Gibraltar, za 19-vekovnu Francusku je Suecki kanal predstavljao adut koji se nije smeo ispustiti ]]> foto:newsweek.rs

Teritorija Egipta je, iako jedna od kolevki ljudske civilizacije, dugo vremena za Evropljane bila gotovo apsolutna nepoznanica. Od doba krstaških ratova, koji su ovu teritoriju definitivno ostavili pod uticajem islamske kulture i poretka, naspram hrišćanske Evrope, sve do vremena koje se popularno naziva dobom Napoleonovih ratova, kontakata gotovo da nije bilo.

Naravno, ideja o osvajanju Egipta je prisutna kroz čitavu ljudsku istoriju, a od kako je Lajbnic savetovao Luja XIV da osvoji Egipat, ta ideja se kroz čitav XVIII vek provlačila kroz spise i traktate francuskih mislilaca, poput Soazela i Rejnala. Ideja o osvajanju Egipta je, razume se, imala veoma čvrstu ekonomsku podlogu. Veliki trgovci i brodovlasnici Marseja i drugih francuskih mediteranskih luka su odavno održavali veze sa Egiptom i svako jačanje tih veza je moglo samo povećati profit.

U jeku francusko-britanskog sukoba na pragu XIX veka, mladi Korzikanac u francuskoj službi, a potonji imperator, Napoleon Bonaparta, tražio je pravi odgovor na britansku kontinentalnu blokadu. Imenovan za komandanta tzv. engleske armije, imao je zadatak da se obračuna sa Englezima, kao jedinim nepobeđenim neprijateljem, nakon mira u Kampoformiju 1797. Većina francuskog vođstva, tadašnjiDirektorijum, bila je za direktni desant na britanske obale, ali tu nailazimo na nezgodan teren nepoverenja, odnosno osećanja zavisti i straha prema vojskovođi koji je već postao dovoljno jak da ugrozi pozicije direktora i sam poredak Francuske.

Reuters Pariz Trijumfalna kapija inscencija povratka Napoleona

Foto: Reuters Pariz Trijumfalna kapija inscencija povratka Napoleona



Naređenje o desantu je vrlo verovatno izdato sa ciljem da se Napoleon upropasti. Napoleon je pravilno shvatio da je ključ za poraz Britanaca osvajanje Egipta, iako ideja per se i nije nova. Naime, Taljeran je nešto ranije, 1797. objavio referat pod nazivom „Preimućstva novih kolonija u savremenim uslovima“, videvši osvajanje Egipta kao mogućnost da se nadoknade gubici u kolonijama koje su pripale Engleskoj.

Na ruku ovoj tezi je išlo i sve drastičnije propadanje Osmanskog carstva, koje je bilo suveren Egipta. Iskrcavši se 1798. godine na zapadnom ušću Nila, Napoleon je imao nameru da preseče trgovinu između Britanije i Indije. Sama egipatska ekspedicija je za cilj imala prokopavanje kanala, odnosno uništavanje Sueckog zemljouza, kako bi na taj način Francuska dobila monopol nad trgovinom sa Indijom.

Mladom generalu je, ipak, bilo jasno da je takav poduhvat u pomorskom i finansijskom pogledu, praktično nemoguć, a tajna izviđačka ekspedicija koju je preduzeo u februaru je učvrstila njegova uverenja. I većini savremenika je bilo jasno da je direktna invazija na Britaniju daleko od realnih mogućnosti, pa je tako i ruski poslanik u Carigradu, knez Kočubej pisao: „Možda se ja varam, ali smatram da on (Napoleon) neće biti tako glup da se prihvati zadatka koji će zamračiti celokupnu njegovu slavu“. Moramo naglasiti da je i egipatska ekspedicija imala, ako ne veće, a ono barem podjednake rizike, ali ovde se jednostavno radilo o pitanju časti. Egipat je ipak bio „kraj sveta“ i tamošnji poraz, kako je istorija i pokazala, imao bi daleko manje posledice i po Napoleona samog i po Francusku.

Decembra 1798. Napoleon je u „izviđanje terena“ poslao Žak-Mari le Pera, kako bi utvrdio rutu budućeg kanala. Kao ponosni član francuskog Instituta, Napoleon je u ekspediciju poveo grupu inžinjera, sa zadatkom da pronađu stari kanal i ispitaju mogućnosti prokopavanja po istoj ruti. Le Per je uspeo da pronađe tragove starog kanala, koji je spajao Nil sa Crvenim morem, ali je pogrešno zaključio da je nivo Crvenog mora 8,5 metara viši od nivoa Sredozemnog, te da bi izgradnja kanala zahtevala dodatne brane i ustave, što je bio ozbiljan graditeljski poduhvat za koji u datom trenutku nije bilo mogućnosti. Od poduhvata se odustalo, a i čitava Egipatska ekspedicija je ubrzo propala. Pretpostavka o posledicama se pokazala kao tačna, i pred Napoleonom su tek bile godine slave, pa je egipatska epizoda ubrzo i zaboravljena.

AP, Suecki kanal 1953. godine

Foto: AP, Suecki kanal 1953. godine



Međutim, ideja o kanalu će tokom XIX stoleća sve više dobijati na aktuelnosti. Britanija je, u skladu sa svojim interesima, želela da očuva stabilnost regije, te je pružala podršku Osmanskom carstvu, kao, barem nominalnom suverenu, želeći pre svega da spreči francuski uticaj, koji bi omeo trgovinu sa Indijom.

Tokom pedesetih godina XIX veka, Lesep je ponovo oživeo ideju o prokopavanju kanala, kojoj se najviše protivio Robert Luis Stivenson, tvorac prve lokomotive i železničkog saobraćaja. Stivenson je, naime, izgradio železničku prugu prateći nekadašnji britanski kopneni put, od Aleksandrije do Sueckog zaliva. Vodeći britanski krugovi su takođe bili protiv kanala, zalažući se za očuvanje kopnenog puta. Međutim, kralj Viljem IV je još tridesetih godina pisao lordu Palmerstonu o značaju zbližavanja sa Egiptom, kao sponom između Britanije i Indije. U prilog tome ide i činjenica da bi ovaj put bio dosta kraći od pomenutog kopnenog. Palmerston, koji je ustanovio dogmu britanske spoljne politike o nepostojanju večitih saveznika ili večitih protivnika, pretpostavivši im samo večiti interes, smatrao je da treba iskoristiti sve što Britaniju ne bi koštalo ljudstva ili novca.

A tadašnji interes je bio balans između egipatskog kediva i Osmanskog carstva. Osmansko carstvo je čitavog veka predstavljalo tampon-zonu u britansko-ruskom sukobu, a u ovom periodu je potonji bio posebno naglašen, te je i rezultirao Krimskim ratom (1853 – 1856.). Kako je postojala opasnost da se akcijama u Egiptu – koji je bio pod posebnim statusom i gde je vladao kediv Said-paša – Turci gurnu u naručje Rusije ili Francuske, Britanci su se uzdržavali od bilo kakvog delovanja.

Francuzi su, sa druge strane, iskoristili zauzetost Engleske i Turske u Krimskom ratu, znajući i za nastojanja Said-paše da po svaku cenu „pozapadnjači“ Egipat, i pridobili njegovu naklonost za izgradnju i korišćenje kanala na 99 godina, uz egipatsku radnu snagu i sa 55 odsto udela.

AP, Gamal Abdel Naser na proslavi egipatskog preuzimanja kontrole nad Sueckim kanalom

Foto: AP, Gamal Abdel Naser na proslavi egipatskog preuzimanja kontrole nad Sueckim kanalom



Ipak, u periodu izgradnje kanala, bilo je pitanje prestiža i nacionalnog ponosa sa jedne strane, i vojno-ekonomske želje da se spreči francuski uticaj u Egiptu sa druge strane, naspram realnih benefita kanala. Suecki kanal bi potpuno negirao značaj Gibraltara, što bi u krajnjoj liniji značilo da Britanija prestaje biti jedini gospodar Mediterana. Sa druge strane, britansko protivljenje ima i vrlo čvrstu ekonomsku pozadinu, posebno među krupnim industrijalcima poput Stivensona, koji je opravdano strahovao da će kanal njegovu železnicu dovesti u drugi plan. Istorija će, međutim pokazati, da je u prvih 13 godina postojanja kanala, oko 80% tereta prevezeno upravo na britanskim brodovima. Pažljivo prateći situaciju, Britanci su koristili pravo plovidbe kanalom uz paušalnu naknadu, praktično – putarinu i čekali svoju šansu, koja će im se ubrzo ukazati.

Said-paša se nekontrolisano zaduživao, uz eksploatatorske i praktično iznuđivačke uslove evropskih bankara, te su Britanci 1875. otkupili njegov udeo u koncesiji za vrlo mali novac, budući da je Egipat bankrotirao i u potpunosti pao pod finansijsku kontrolu Britanije i Francuske. U Egiptu je ubrzo buknuo narodni ustanak, budući da su uslovi dužničkog ropstva prema evropskim finansijskim moćnicima pali na teret stanovništva, što su Britanci iskoristili, i pod izgovorom odbrane legitimnog vladara osvojili Egipat 1882. Tako je počela epoha tzv. „jagme za Afrikom“, koja će u konačnici rezultirati Prvim svetskim ratom, kao posledicom nezadovoljstva Nemačke, koja je u kolonijalnoj podeli ostala kratkih rukava.

]]>
Tue, 7 Nov 2017 16:35:31 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382287/a-za-100-metara-vode-suecki-kanal-kao-geostrateska-okosnica-19-veka.html
Kraj Hanibala: Nekada je pretio Rimu, ali posle ove bitke je otišao u istoriju http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382784/kraj-hanibala-nekada-je-pretio-rimu-ali-posle-ove-bitke-je-otisao-u-istoriju.html U bici kod Zame, rimski vojskovođa Scipion Afrikanac je zadao odlučujući poraz kartagenskom generalu Hanibalu ]]> foto:newsweek.rs

Bitka kod Zame bila je konačna i odlučujuća bitka Drugog punskog rata, a odigrala se oko 19. oktobra 202. p. n. e.. Rimsku armiju je predvodio Publije Kornelije Scipion Afrikanac, a kartagiljansku Hanibal. Kartagina je poražena u toj bici i molila je za mir. Bitkom završava Drugi punski rat, a Kartagini se nameće plaćanje ratne odštete i zabranjuje se da ima vojsku bez dozvole Rima.

Kartaginski vojskovođa Hanibal je izvršio invaziju Italije , a velikim pobedama u bitkama kod Ticina, Trebije, Trazimenskog jezera i Kane ponizio je rimsku vojsku. U bici kod Kane uništio je celu jednu armiju.

Te pobede koristio je ne bi li dobio saveznike u Italiji. Odziv je bio slab. Koristio je politiku spržene zemlje, ali nije uspevao da dobije pojačanje potrebno za konačnu pobedu. U bici kod Metaura stradao mu je brat Hazdrubal Barka, koji je došao preko Alpa kao dugo čekano pojačanje.

Publije Kornelije Scipion Afrikanac preseljava bitke u Španiju i tu pobeđuje i pretvara Španiju u rimsku provinciju. Zatim Scipion predlaže da se rat preseli u Afriku, blizu same Kartagine. Posle Scipionove pobede u bici kod Bagbrada, Hanibal je pozvan iz Italije da dođe da odbrani samu Kartaginu.

Numidija, stalno pod kontrolom Kartagine, daje vojsku Rimu, da bi se oslobodila kartaginjanske vlasti. Hanibal skuplja šaroliku nedovoljno spremnu i na brzinu skupljenu armiju od lokalnih građana i veterana iz Italije. S druge strane suočava se s najboljim delom rimske armije.

Hanibal se nije mogao suprotstaviti dobro obučenim rimskim vojnicima koristeći se trupama skupljenim zbrda zdola. Oko 20.000 hanibalovih vojnika je ubijeno, a 15.000 je zarobljeno u bici kod Zame. Rimljani su imali samo 1.500 mrtvih i 4.000 ranjenih.

]]>
Mon, 6 Nov 2017 12:28:40 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382784/kraj-hanibala-nekada-je-pretio-rimu-ali-posle-ove-bitke-je-otisao-u-istoriju.html
Bila je prva mis Amerike, ali ceo izbor želela je da zaboravi http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/379994/bila-je-prva-mis-amerike-ali-ceo-izbor-zelela-je-da-zaboravi.html Na prvom izboru za mis Amerike pobedila je tada 16-godišnja Margaret Gorman koja je sa svojih 155 cm do danas ostala najniža mis Amerike. ]]> foto: superzena.b92.net

Prvi izbor za mis Amerike održano je u Atlantik Sitiju u američkoj saveznoj državi Nju Džerzi na današnji dan 1921. godine. Pobedila je tada 16-godišnja Margaret Gorman iz Vašingtona koja je sa svojih 155 centimetara visine do danas ostala najniža mis Amerike. Margaret je bila srednjoškolka kada se njena fotografija pojavila u Vašington Heraldu u sklopu jednog izbora u popularnosti. 

Ponela je laskavu titulu 'Miss District of Columbia'. Osvojila je putovanje u Atlantik Siti gde se kao gošća pojavila na jednom izboru lepote gde je osvojila dve titule 'Inter-City Beauty ' i 'The Most Beautiful Bathing Girl in America') i postala apsolutna miljenica publike. 

Godinu dana kasnije vratila se u Atlantik Siti kako bi odbranila spomenute titule, a tada se pojavio problem. Naime, kako je već jedna devojka te godine ponela titulu mis Vašingtona, D.C. članovi žirija odlučili su da Margaret daju novu. I tako je proglašena prvom mis Amerike i to godinu dana nakon što je zapravo proglašena najlepšom. 

“ Nikada mi nije bilo previše stalo do toga da postanem mis Amerike. Meni je sve to jako dosadno. Zapravo, želela bih sve da zaboravim”, rekla je svojevremeno najlepša žena Amerike. 

Nakon nekoliko izbora za najlepšu ženu na kojima nije ostvarila značajan uspeh udala se za Viktorja Kahila, prodavca nekretnina. On je umro 1957. godine, a ona je živela sve do 1995., kad je preminula u 90. godini.

]]>
Fri, 3 Nov 2017 16:32:32 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/379994/bila-je-prva-mis-amerike-ali-ceo-izbor-zelela-je-da-zaboravi.html
U ITALIJI: Kako je mafija od sebe napravila biznis? http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382169/u-italiji-kako-je-mafija-od-sebe-napravila-biznis.html Kamora predstavlja labavu grupu od 158 bandi sa oko 500 članova u proseku i za kratko vreme može da skupi priličan broj "vojnika" ]]> Foto:newsweek.rs

Najpopularnija serija o mafiji u Italiji je Gomora, koja se bavi ovim fenomenom na jugu Italije. Do sada je prodata u 50 zemalja i prilično je crna kada u poređenju sa sličnim ostvarenjima. Njen autor Roberto Savioano se već godinama krije jer mafijaželi njegovu smrt. 

Kamora je za razliku od Koza Nostre mnogo manje na udaru vlasti, i nje glavni biznis je iskljčivo droga pa tako upravlja i najvećom "tržnicom" narkotika u južnoj Italiji. 

Tajna uspeha je u organizaciji poslovanja, jer Kamora može da zameni svaku veću korporaciju. Postoji top menadžer koji određuje strategiju, srednji menadžeri je razrađuju i krajnji izvršioci.

Kamora predstavlja labavu grupu od 158 bandi sa oko 500 članova u proseku i za kratko vreme može da skupi priličan broj "vojnika".  

Kada se stariji tipovi menadžera pobune protiv nekog proizvoda (poput droge početkom 1980-ih) zamene ih mlađi i kooperativniji. Paolčo di Lauro koji je jedan od čelnika jedne od grupa i koji se nalazi u zatvoru razvio je i sistem franšize, gde su distributeri ogdovorni za sve što se dešava na njihovoj teritoriji. 

Postoje i tim bilding događaji, novi članovi se iniciraju u obredima a najuspešniji dobijaju zastrašujuća imena. Brinu se o porodicama ubijenih članova i lokalnoj zajednici, pa stanovnici u racijama staju na njihovu stranu. 

Ipak opdgovorni su i za mnoge ekonomske štete - Napulj bi da nije njih bio velika turistička atrakcija na primer. 

]]>
Fri, 3 Nov 2017 10:42:36 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382169/u-italiji-kako-je-mafija-od-sebe-napravila-biznis.html
Blickrig nije nemački izum: Evo ko je verovao u moć tenkova pre Nemaca http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382310/blickrig-nije-nemacki-izum-evo-ko-je-verovao-u-moc-tenkova-pre-nemaca.html Britanski oficir JFC Fuler (koji je kasnije bio i simpatizer nacista), planirao je da 1919. godine upotrebi čak 5.000 tenkova za slamanje nemačkih linija ]]> foto:newsweek.rs

Za blickrig se obično smatra nemačka upotreba tenkova, mehanizovane pešadije i artiljerije i aviona u Drugom svetskom ratu. Ipak, neko drugi je nameravao da iskoristi ofanzivnu moć tenka gotovo 20 godina ranije

Britanski oficir JFC Fuler (koji je kasnije bio i simpatizer nacista), planirao je da 1919. godine upotrebi čak 5.000 tenkova za slamanje nemačkih linija. Iako se nisu pokazali u bici na Somi 1916. godine, Britanci su do 1918. uspeli da vide moć kombinovanog napada tenkova, artiljerije i pešadije. To baš i nije bio blickrig, jer su se tenkovi kretali brzinom od nekoliko milja na sat, ali je bio dovoljno da razbije pat pozicija na frontu. 

Ipak za 1919. Fuler je zamislio nešto mnogo ambicioznije. Ua početak 2.600 teških tenkova i 400 srednjih bi napale Nemce na frontu od 160 kilometara.  Poređenja radi, to je bilo više tenkova neguo što su Nemci upotrebili za osvajanje Francuske.  

Dalje, 800 srednjih tenkova bi napalo nemačke komunikacije i komandne položaje, sa cljem da ih unište. Kada bi se to desilo 1.200 srednjih tenkova sa motorizivanom pešadijom artiljerijom i avonima bi se zabili duboko u nemačke položeje. 

Ovo je ličilo na plan Romela i Patona, jer je Fuler hteo da izbegne iscrpljujući rat. On je video da pobeda leži u dezorganitovanju neprijatelja kroz prekidanje komunikacija i uništenje komandnih mesta. To se danas radi sajber ratovanjem. Šta više Fuler je priznao tenk kao ofanzivno oružje.

Mnogi su data posmatrali tenk kao pokretno skolnište koje treba da obezbedi prolaz pešadiji. Fuler je video da vatrena moć i pokretljivost tenka mogu da obezbede odlučujući udarac neprijatelju, a ne samo lokalni dobitak.

Da li bi plan uspeo? 1918. Britanci su pobedili Nemce kod Amijena koristeći svega 450 tenkova. Šta bi 5.000 uradilo, kada se zna da Nemci nisu imali dovoljno protivtenkovskog oružja. Sa druge strane od 5.000 napad bi verovatno vodilo 500, a ostali bi se pokvarili na putu. Pitanje je i da li bi saveznička ratna mašinerija mogla da proizvede toliko tenkova.

Dodatni problem je bila koordinacija, jer Fuler nije predvideo da tri roda vojske sarađuju. Pešadija bi trebala da pomogne da se probiju nemačke linije, a li su onda tenkovi ostajali sami. Takav način razmišljanja je pokao svoje loše strane u severnoj Africi gde su Nemci uništili britanske nezaštićene tenkove.

Ovaj plan ne bi doveo britanske teknove do Berlina, ali bi svakako uništio dovoljne nemačke vojske da bi oni zatražili mir. 

Koja je vrednost ovog plana sada? Prečesto vidimo da se rat vodi izcrpljivanjem neprijatelja umesto da se neprijatelj pobedi  taktičkim manevrom.

Plan je ipak doživeo svetslost dana, ali od strane Nemaca, jer Britanci nisu imali želju da ga sprovedu. Druge nacije su odlučile da se tenkovi najbolje koriste u malim grupama kao podrška pešadiji. To je i Francuzima došlo glave 1940. godine. Jedan od retkih koji je shvatio važćnost kombinovane upotrebe tenka je Hajnc Guderian, tvorac nemačkog blickriga.

]]>
Thu, 2 Nov 2017 21:30:29 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382310/blickrig-nije-nemacki-izum-evo-ko-je-verovao-u-moc-tenkova-pre-nemaca.html
Tragična sudbina kraljice bluza koja je našla slavu, ali nikada i sreću http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382948/tragicna-sudbina-kraljice-bluza-koja-je-nasla-slavu-ali-nikada-i-srecu.html Kao dete dva tinejdžera, napuštena od oca čim se rodila, život ove džez dive bio je satkan od patnje i rasne diskriminacije. ]]> foto: superzena.b92.net

Bili Holidej rođena je u Filadelfiji 7. aprila 1915. godine. Kraljica bluza vodi poreklo iz siromašne afroameričke porodice. Njen otac Klarens imao je 15 godina, a majka Eleonora Holidej samo 13. Kako to obično biva, kao tamnoputa siromašna devojčica, Bili je imala nesrećno detinjstvo, a kako je i sama govorila na dan kada se rodila bog nije “davao popust”. 

Počela je da radi sa 6 godina, sa 11 godina ju je silovao komšija. Ceo njen život provela je pored nasilnih muškaraca, a bila je i žrtva rasne diskriminacije, alkoholičar i herojinski zavisnik. 

Teško detinjstvo 

Bilin otac Klarens, i sam bio džez muzičar, uskoro je napustio Sejdi koju su roditelji zbog toga što nije htela da ostavi ćerkicu u sirotištu izbacili iz kuće. Sejdi je sebe i Bili izdržavala radeći teške fizičke poslove, dok je Bili morala za to vreme da ostane kod rođaka koji o njoj nisu preterano vodili računa. 

Dok joj je majka radila, Bili je često ostavljana bez hrane i vode, a pošto je i sama morala da pripomaže majci kako bi se izdržavale, kada je krenula u školu često je izostajala. Budući da je po svim parametrima bila zapušteno dete, sud je poslao Bili u ustanovu za afroameričke devojčice, koja je bila neka mešavina škole, popravnog doma i mesta za oporavak, ali Bili je tu bila samo nekoliko meseci. 

Po prelasku u Njujork Bili je pronašla majku kao alkoholičarku i narkomanku koja radi u javnoj kući. Sejdi ju je uvukla u svet prostitucije pustivši Bili da radi sitnije poslove za vlasnicu brodela, i da između ostalog tu bude i čistačica, posle čega je i sama postala prostitutka kao i majka. U javnoj kući je počela da puši marihuanu i da konzumira alkohol. 

Zvezda je rođena 

Oko 1930. Bili je počela da peva po lokalnim klubovima. Sa njenih 18 godina otkrio ju je producent Džon Hamond, dok je pevala u jednom Harlemskom džez klubu. On ju je povezao sa klarinetistom Benijem Gudmanom sa kojim je 1934. snimila svoje prve hitove "Your Mother's Son-In-Low“ i “Riffin' the Scotch”. 

Pošto je odmah je postala poznata po svom poletnom i čistom ali melanholičnom glasu, odličnom manipulacijom dužim frazama, Bili je pozvana da snimi ploču sa džez pijanistom Tedijem Vilsonom 1935. godine. Sa njima je snimila i svoje najčuvenije singlove "What a Little Moonlight Can Do“ i "Miss Brown to You“. Te iste godine Bili se pojavila i u filmu "Simphony in Black“ sa Djukom Elingtonom. 

To je i vreme kada je angažuje saksofonista Lester Jang sa čijim bendom nastupa do 1937. godine, kada joj on daje nadimak "Lady Day“. Te iste godine, postala je mega zvezda džez muzike i jedan od napoznatijih pevača u Americi jer postaje solista orkestra Artija Šoa. To je bilo senzacionalno, a Bili je bila jedini afroamerički solista tog inače "belog orkestra". Sa nim je proputovala Ameriku i stigla do radija i Brodveja. 

Međutim, zbog stalne rasne diskriminacije koja se ogledala u tome da je morala da ulazi na ulaz za pomoćno osoblje u loklalima i dvoranama gde su nastupali, kao i da je morala da ide peške jer u hotelu nije smela da uđe u lift zajedno sa belom gospodom, Bili je uskoro napustila ovaj bend. 

Dama sa gardenijama 

Solo karijeru Bili je započela u njujorškom lokalu "Cafe Society". Tada je stvorila i svoj zaštitni znak - nastupala je sa gardenijama u kosi i glavom blago nagnutom unazad. U tom periodu Bili je napisala i dve svoje najpoznatiji numere - “God Bless the Child“ i "Strange Fruit“ koju je posvetila svom ocu i teškom životu Afroamerikanaca. Druga pesma, iako je bila zabranjena zbog ritmičnosti i tematike te 1939. postala je veliki hit. 

Često menjanje partnere koji su bili zavisnici od droge kao i ona i uopšte život u kome je robovala alkoholu, odrazili su se i na njeno stvaranje. Pesme kao što su “T'ain' t noboy bussiness If I do“ i “My Man“ odnose se na brak sa Džejmsom Monroom sa kojim je počela da koristi i opijum. 

Za Bili je bila uspešna 1944. godina pošto je potpisala ugovor za Deka Rekords što je obeležila hitom “Lover Man“, ali taj period joj je doneo i sunovrat njenom ličnom životu koji obeležva zavisnost. Njen tadašnji dečko, trubač Džoi Gaj nagovorio ju je da sa njim počne da uzimao heroin. 

Ovaj problem naročito je pogoršala smrt majke 1945. godine, posle čega je počela otvoreno da se opija i uzima heroin zbog čega je morala na nastupima da nosi rukavice koje prekrivaju skoro i nadlaktice da se ne bi videli ožiljci od uzimanja droge. Ipak se pored toga pijavljuje u filmu "Nju Orleans" sa njenim idolom Luisom Armstrongom 1947. godine. 

Ubrzo je uhapšena zbog posedovanja narkotika da bi kaznu i odvikavanje provela u Alderstonu, zatvoru za rehabilitaciju u Zapadnoj Virdžiniji. Zbog posedovanja narkotika je izgubila pravo na licencu za rad što je značilo i gubitak prava na snimanje novih albuma i singlova i nastupanje u lokalima. 

Cela ta stvar zvala se Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej - rekla je kasnije Bili svom biografu.

foto: Getty/ Bili sa Luisom Armstrongom

Povratak Ledi Dej 

Iako se uzimanje droga odrazilo na njen glas i fizičko zdravlje, Bili se po povratku sa rehabilitacije bacila na posao kako bi povratila radnu dozvolu. 

Počela je da snima za Normana Granza i odradila je turneju po Evropi 1954. koja je prošla sa velikim uspehom. Ova turneja je podstakla njenog menadžera Džona Levija da joj ugovori koncert u Karnegi holu, na šta ona u početku nije ni smela da se usudi da pomisli pošto je dvorana (kao uostalom i danas) bila rezervisana za orkestke i izbođače mahom klasične muzike. 

Međutim, koncert je prošao veoma uspešno 27. marta 1948. godine. Tako je ušla u istoriju kao prvi pevač džeza i bluza, afroameričkog porekla koji je održao u ovoj dvorani koncert. 

To je izazvalo veliko interesovanje za Bili kao ličnost i pevačicu, pa je dve godine posle njenog povratka sa rasprodate turneje po Evropi izašla i njena biografija “Lady sings the Blues“. 

Tragičan kraj 

Suprug Luis Mekekej je Bili sve više uvlačio u heroinsku zavisnost, što je rezultiralo njenim ponovnim hapšenjem 1956. Posle njihovog venčanja u Meksiku 1957. godine, Bili je imala pojavljivanje na CBS televiziji gde je uprkos promeni boje glasa i manjku fizičke snage sa Benom Vebsterom i Lesterom Jangom održala veliki koncert. 

Posle zavšetka snimanja “Lady in Satin“ 1958. za kuću Kolumbija Rekords, Bili je bilo sve gore. Zbog uzimanja heroina imala je srčanih problema, a kada je završila u bolnici uhapšena je zbog posedovanja droge. Život je završila tragično, 17. jula 1959. od ciroze jetre u bolničkoj sobi koju su čuvali policajci pazeći da joj neko krišom u bolnicu ne donese heroin. 

Zbog pesme “Strange Fruit“ mnogi je smatraju začetnicom borbe za prava afroamerikanaca i ukidanje rasne segregacije koja će se rasplamsati tek posle njene smrti. 

Za sebe je govorila da je "crna, silovana i švorc", a o tome je i pevala u mnogim svojim pesmama. Tako je postala oličenje patnje svojih sunarodnika u siromaštvu i diskriminaciji, zbog čega je oni i smatraju prvom koja je kroz pesmu protiv ove nepravde digla glas. 

Svojim pesmama i akordima uticala je na stvaranje Nine Simon i Dženis Džoplin. Bili Holidej je posmrtno primljena u Rokenrol kuću slavnih 2000. godine.

]]>
Thu, 2 Nov 2017 13:08:53 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/382948/tragicna-sudbina-kraljice-bluza-koja-je-nasla-slavu-ali-nikada-i-srecu.html
Ozvaničeno ludilo: Ovo je 10 najbizarnijih zakona Rimskog carstva http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383419/ozvaniceno-ludilo-ovo-je-10-najbizarnijih-zakona-rimskog-carstva.html Rimljani su imali svoju pomalo čudnu definiciju vrlina i dostojanstva. Oni su na neke zakone koji se u današnje vreme smatraju suludima, bili veoma ponosni ]]> Foto:newsweek.rs

Stari Rim bio je sedište jednog od najvećih carstva u istoriji, carstva čija je moć počivalo na vrlinama i dostojanstvu. Ipak, Rimljani su imali svoju pomalo čudnu definiciju vrlina i dostojanstva. Oni su na neke zakone koji se u današnje vreme smatraju suludima, bili veoma ponosni, iako se oni zaista graniče sa zdravim razumom.

Ilustracija: Rimska taverna, Foto: Profimedia

Foto: Ilustracija: Rimska taverna, Foto: Profimedia



1. Zabrana nošenja ljubičaste boje
 
U antičkom Rimu ljubičasta boja je bila rezervisana isključivo za vladara. Ta boja se doživljavala kao vrhunac dostojanstva i najviša u hijerarhiji boja. Vladari bi se svakog jutra oblačili ljubičaste toge, a u njima su se toliko dobro osećali da nisu dopustili nikom drugom da nosi ovu boju. Toliko su bili opsednuti da su njeno nošenje zabranili zakonom.
 
Zakon o zabrani nošenja ljubičaste boje bio je jedna od tačaka definisana u zakonu o raskoši, prema kojem niži slojevi društva nisu smeli javno da pokazuju ili se hvale onim što imaju u svom vlasništvu.
 
Cilj ovakvih restrikcija bio je omogućavanje Rimljanima da na prvi pogled vide ko je vredan, a ko nije vredan njihove pažnje, kako ne bi slučajno bili ljubazni prema nekom seljaku. Zakon o raskoši bio je jedan od nastrožijih zakona antičkog Rima, a ljubičaste toge bile su strogo rezervisane za cara.
 
Materijal za izradu toge bio je veoma skupocen, a ljubičasta boja se dobijala se od mekušaca, a da bi se napravilo dovoljno boje za jednu togu bilo je potrebno 10.000 jedinki ove životinjske vrste. Zato je ova carsko ljubičasta boja vredela poput zlata.
 
Wikipedia, Statua Oktavijana Avgusta Cezara

Foto: Wikipedia, Statua Oktavijana Avgusta Cezara



2. Zabrana plakanja na sahranama

 
Sahrane u vreme antičkog Rima krenule bi povorkom u kojoj bi se telo pokojnika nosilo ulicama, a što je više ljudi išlo za telom, smatralo se da je osoba koja je preminula značajnija u društvu.
 
Nekima je toliko bilo stalo da njihovo telo ili telo njihovih najbližih ulicama Rima prati što veći broj ljudi da su unajmljivali profesionalne glumce ili plaćali običnim građanima da hodaju u povorci i plaču.
 
Žene su doslovno čupale kosu, ridale iz sveg glasa ne bi li ta tuga i žaljenje za pokojnikom dobilo veću snagu i ne bi li zadivile komšije. Taj običaj je dostigao tolike razmjre da je država zabranila ženama da plaču na sahranama.
 
Wikipedia, Ilustracija: Stari Rimljani

 

Foto: Wikipedia, Ilustracija: Stari Rimljani



3. Ubistvo ćerkinog ljubavnika
 
Preljuba nije bila strana ni građanima antičkog Rima, ali procedure koje su se sprovodile nakon otkrivanja, razlikovale su se od današnjih.
 
Kad bi muškarac uhvatio ženu u prevari, sledio bi društvene norme, prema kojima je bilo poželjno da zarobi ženu i njenog ljubavnika , zatim da pozove sve komšije i poznanike da vide muškarca koji spava sa tuđom ženom.
 
Nakon toga, muž je imao tri dana da javno saopšti detalje preljube, od toga kako je saznao da ga žena vara, gde ih je pronašao i sve ostale sočne detalje.
 
Prema zakonu antičkog Rima, muškarac je morao da se razvede od žene preljubnice jer bi u suprotnom bio optužen da je makro.
 
Ljubavnika svoje žene mogao je da ubije samo u slučaju ako se radilo o muškoj prostitutki ili robu.
 
Ako je reč o jednakopravnom građaninu, trebalo je da potrži pomoć svekra, ženinog oca.
 
Prema zakonima antičkog Rima, otac žene imao je pravo da ubije ljubavnika svoje ćerke bez obzira na boju ili raskoš toge koju je nosio.
 
Kada bi žena uhvatila muškarca u preljubi, jedina stvar koju je mogla da uradi je da plače. Po mogućnosti unutar četiri zida jer gotovo da nije bilo dana da neko nije umro, a plakanje na ulicama za vreme sahrana je bilo zabranjeno ženama.
 
Wikipedia, Tomas Kotur - Rimljani iz doba dekadencije

Foto: Wikipedia, Tomas Kotur - Rimljani iz doba dekadencije



4. Davljenje u buretu sa životinjama
 
Ako bi učinili nešto loše, najmanja kazna koju bi mogli da očekujete je dekapitacija, odnosno obezglavljivanje.
 
Ako bi učinili nešto jako loše odveli bi vas na krov zatvora i bacilli vas u smrt. Da ubijete nekoga, poput član porodica ili sopstvenog oca jednostavna i bezbolna smrt u tom slučaju nije bila dostojna kazna.
 
Kada bi neka osoba bila optužena za patricid, odnosno ubistvo sopstvenog oca, prvo bi joj vezali oči jer nije bila dostojna svetla. Zatim bi, zavezanih ruku i sa povezom na očima, bila poslana prema polju van grada.
 
Naravno, bez odeće, tako da svi koji bi se zatekli na tom putu mogu da udaraju optuženog svim sredstvima i svom snagom.
 
Kada bi optuženi pao na tlo, od iscrpljenosti, stavili bi ga u veliku bačvu u koju bi potom stavili jednu zmiju, jednog psa, jednog majmuna i jednog petla, a potom bi veselu družinu bacili u more.
 
Wikipedia, Žan Leon Žerom: Hriščanski mučenici

Foto: Wikipedia, Žan Leon Žerom: Hriščanski mučenici



5. Prostitutke su morale da farbaju kosu
 
S obzirom na to da je trebalo na neki način izdvojiti prostitutke od ostatka rimskog društva, postojao je zakon prema kom su sve prostitutke trebale da farbaju kosu u plavo.
 
Ali taj plan nije u potpunosti uspeo s obzirom na to da je velik broj Rimljanki ubrzo postao ljubomoran na lepe plavuše. Tako su nakon nekog vremena i Rimljanke iz visokog društva počele da farbaju kosu u plavo, dok su druge šišale kosu na kratko i stavljale plave perike. I tako opet nije bilo moguće raspoznati prostitutku od drugih žena.

Wikipedia, Erotske freske u Pompeji

Foto: Wikipedia, Erotske freske u Pompeji



6. Samoubistvo, samo na zahtev Veća
 
U doba antičkog Rima ideja o samoubistvu smatrala se razboritim razmišljanjem. Kraljevi su otrov držali blizu sebe, najčešće u ruci, u slučaju da stvari krenu nizbrdo. Bolesne su ohrabrivali da popiju otrov ne bi li završile njihove muke.
 
Jedine osobe koje nisu smele da počine samoubistvo su bili vojnici, robovi i zatvorenici, a njima to nije bilo dopušteno čisto iz ekonomskih razloga.
 
Vojnici su bili korisni i država nije mogla da dopusti da joj ponestane vojnika.
Kriminalcima se nije dopuštalo da počine samoubistvo, jer, ako bi umrli pre nego što ih država osudi za kriminalno delo, država ne može da postane vlasnik njihove imovine.
 
U slučaju da rob počini samoubistvo, po zakonu antičkog Rima, vlasnik je imao pravo na nadoknadu štete.
 
Jedno vreme na snazi je bio zakon koji je nalagao da osobe koje žele da počine samoubistvo moraju da zatraže odobrenje Veća. Na primer, osoba koja je bolovala od depresije mogla je zatražiti odobrenje Veća za izvršenje samoubistva. U slučaju da joj Veće odobri zahtev kao poklon bi dobila bočicu otrova.
 
Rimske freske, Foto: Wikipedia

Foto: Rimske freske, Foto: Wikipedia



7. Tela pogođena munjom se ne sahranjuju
 
Rimljani su u doba antike verovali u svašta ibili su uvereni da su munje koje paraju nebo poruke bogova koje se manifestuju preko Jupitera.
 
Kada bi munja pogodila u nešto, to se nije smatralo nesrećom već nečim što Jupiter jednostavno mrzi. Kad bi munja pogodila u drvo ili neku osobu, Jupiter je odlučio da je vreme da stvar ili osoba ode sa lica Zemlje.
 
Kad mi munja pogodila i usmrtila nekog iz vaše uže porodica ili prijatelja, vama bi bilo zabranjeno da pomerate tijelo i da ga sahranite. Kad biste sahranili takvu osobu, Rimljani bi vas žrtvovali Jupiteru.
 
Wikipedia, Portretna posmrtna maska rimske mumije

Foto: Wikipedia, Portretna posmrtna maska rimske mumije



8. Ograničena prodaja dece u ropstvo
 
Očevi antičkog Rima imali su zakonsko pravo da privremeno prodaju svoju decu.
Sporazum se sklapao između oca i kupca, a nakon potpisivanja dete bi postalo trajno vlasništvo kupca. Od kupca se očekivalo da dete u nekom trenutku vrati kući.
 
Svako ko bi prodao svoje dete u roblje tri puta, smatrao se nesposobnim roditeljem. Dete bi odradilo robovlasništvo jer posao je posao i kakav god bio, treba ga završiti, a nakon toga, zakon ga oslobađa svih obaveza prema roditelju.
 
Wikipedia, Rimska freska: Lekar i pacijent

Foto: Wikipedia, Rimska freska: Lekar i pacijent



9. Odlazak od kuće zarad očuvanja slobode
 
Rimljani su imali set pravila koji su zvali “usuacpio”, to su bili zakoni koji su definisali koliko dugo morate da posedujete nešto pre nego to postane vaša trajna imovina.
Ako ste se dovoljno dugo držali nečega, to je moglo da postane vaše vlasništvo, uključujući i ljude.
 
Prema tom zakonu žena je postajala vlasništvo muža kada godinu dana ne bi izašla iz kuće. Svoju slobodu mogla je da zadrži tako da ode iz kuće na najmanje tri dana. I tako svake godine. U antičkom Rimu žene bi svake godine odlazile od kuće i skrivale se kako ne bi postale vlasništvo muža.
 
Wikipedia, Antoan Kale: Saturnalija

Foto: Wikipedia, Antoan Kale: Saturnalija



10. Ubistvo cele porodice
 
U ranim danima Rima nije postojao zakon koji bi definisao šta muškarac može da učini svojoj porodici. Tako je otac, glava porodice, mogao da uradi sa svojim ukućanima šta god mu je bila volja, sve što je zamislio ili naumio. Mogao je da ih zlostavlja, a ako bi ga njihovo ponašanje uznemiravalo, ocu je bilo dopušteno i da ih ubije.
 
Ovog prava očevi su se držali čak i kad bi im deca porasla, kada bi otišla od kuće i imala svoju porodicu. Deca bi postala slobodna tek nakon smrti oca.
 
Vremenom su očevi imali sve manje vlasti i mogućnosti da se prema ukućanima ponašaju kako im je volja.
 
Ali pravo na ubistvo člana porodice ukinuto je tek u prvom veku pre Hrista, a čak je i tada bilo izuzetaka od pravila. Nakon regulisanja prava očeva, donet je zakon prema kojem očevi mogu da ubiju decu samo ako su već osuđena od države za bilo koju vrstu zločina.

]]>
Wed, 1 Nov 2017 15:45:30 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383419/ozvaniceno-ludilo-ovo-je-10-najbizarnijih-zakona-rimskog-carstva.html
Svetac koji je proterao Napoleona iz Boke Kotorske: Na današnji dan preminuo Sveti Petar Cetinjski http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383505/svetac-koji-je-proterao-napoleona-iz-boke-kotorske-na-danasnji-dan-preminuo-sveti-petar-cetinjski.html Na današnji dan, 31. oktobra 1830. godine, preminuo je Petar I Petrović Njegoš, kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski. Ovo je priča o njegovoj borbi protiv jednog od najvećih vojskovođa u istoriji čovečanstva ]]> foto:newsweek.rs

Petar I Petrović Njegoš, kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski, bio je blagoupravitelj i mitropolit Crne Gore, Skenderije i Primorja od 1784. do 1830. godine, odnosno u jednom od  istorijski najturbulentnijih vremena, kada su se na Balkanu sudarale interesne zone tri velika carstva - ruskog, austrijskog i otomanskog.

Godine 1806. armije Napoleona Bonaparte pokušavale su da učvrste svoju vlast u Crnoj Gori, napredujući iz Bokokotorskog zaliva. Vojska Vladike Petra I, ojačana ruskim odredima i ruskom flotom pod vođstvom admirala Senjavina, isterala je francuske snage čak i iz Dubrovnika, međutim ruski car Aleksandar I pokušao je da ubedi vladiku da Boku Kotorsku preda Austrijancima.

Vladika ne samo da nije pristao, već je naredio da se crnogorske snage učvrste u Herceg Novom. Aleksandar I je tada bio promoran da promeni svoj stav i pomogne Crnogorcima da osvoje Korčulu i Brač.
  

Wikipedia, Petar I Petrović Njegoš (kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski)
Foto: Wikipedia, Petar I Petrović Njegoš (kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski)

Taman kada je napredovanje uzelo maha, ofanziva je prekinuta dolaskom francuske velike flote,  zbog čega je ruska flota morala da se povuče i da brani samo Jonska ostrva.

Kada su 1807. godine završeni sukobi između Francuskog Ruskog carstva, po ugovoru u Tilzitu Boka Kotorska je pripala Francuskoj.

Da bi učvrstili vlast, Francuzi su u ratu od 1807. do 1812., ratovale rame uz rame sa  osmanskim snagama koje su bezuspešno napadale Crnu Goru.

Vladika Petar je održavao stalne veze sa Karađorđem za vreme Prvog srpskog ustanka i sa njim je sklopio savez za oslobođenje potčinjenih Srba, pa je sa tim ciljem vodio i borbe protiv Turaka.  



U
z rusku i britansku pomoć, Crnogorci su 1813. godine ponovo preoteli Boku Kotorsku od Francuza. Sveti Petar Cetinjski je uništio francuske jedinice u Boki Kotorskoj. Oslobodio je Perast, Risan, Herceg Novi, a kasnije i Kotor, nad kojima se zaviorio crnogorski Alaj-barjak, a njegove trupe stigle su čak do Dubrovnika.

Wikipedia, Ruski car Aleksandar I i Napoleon Bonaparta

Foto: Wikipedia, Ruski car Aleksandar I i Napoleon Bonaparta



Tokom crnogorsko-francuskih oružanih sukoba Napoleon se interesovao za Petra i Crnogorce. On je 1808. godine, iznenađen vestima o teškim borbama sa crnogorskim snagama, pisao francuskom guverneru Dalmacije: "Držite agenta uz crnogorskog vladiku i nastojte da pridobijete tog čoveka."

Nešto kasnije te godine, Napoleon je istim povodom pisao: "Kako to da nikada ne pišete o Crnogorcima? Ne treba biti krut; treba među njih ubaciti agente radi pridobijanja prvaka te zemlje."
 

]]>
Tue, 31 Oct 2017 15:40:55 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383505/svetac-koji-je-proterao-napoleona-iz-boke-kotorske-na-danasnji-dan-preminuo-sveti-petar-cetinjski.html
Filmska priča o prvom američkom lovcu na teroriste i njegovim surovim metodama http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381997/filmska-prica-o-prvom-americkom-lovcu-na-teroriste-i-njegovim-surovim-metodama.html Eksplozija koja je srušila zgradu "Tajmsa" u Los Anđelesu 1910. godine, apsolutno je potresla američku javnost. Ovo rušenje je okarakterisano kao akt terorizma bez presedana, ostavljajući vlast zbunjenu i nesnađenu. Ali za Vilijama Burnsa, ovaj incident je bila još jedna misterija koja se mora rešiti. On je bio glavni čovek lova na prvog američkog teroristu. ]]> foto: blic.rs

Burns je još kao tinejdžer započeo detektivski posao, želeći da postane američki Šerlok Holms.

Od mlađih dana je bilo jasno da ga privlače misterije. Uvek mu je glava virila iza korica nekog detektivskog romana.

Sa 17 godina je neformalno pomogao policiji da pronađu krivce za nekoliko slučajeva falsifikovanja. Ovo iskustvo mu je pomoglo da počne da radi u Sent Luisu za Furlong detektivsku agenciju, što je dovelo do njegove duge saradnje sa tajnom službom.

Kako je Burnsovo iskustvo raslo, tako je postao specijalizovan za razbijanje falsifikatora na Kostariki. Burns je imao svoje pomoćnike u okviru raznih firmi, koji su primali mito i vodili tajne poslove za njega.

Burns je izgradio reputaciju legendarnog detektiva, čak je i novinski magnat Vilijam Herst, zaposlio umetnika koji je nedeljom crtao strip o njemu.

Jedan od glavnih detektiva u SAD

Zgrada Los Anđeles Tajmsa nakon eksplozije

Burnsova reputacija ga je odvela do izdavača "Los Anđeles Tajmsa", Harisona Otisa, koji ga je zaposlio da istraži slučaj, koji je bio najveći u dotadašnjoj Burnsovoj detektivskoj karijeri.

U oktobru 1910. godine, velika eksplozija je odjeknula u sedištu "Los Anđeles Tajmsa", usmrtivši 21 osobu, a ranjeno je oko 100 ljudi. Otis je bio ubeđen da je on bio meta napada zbog svog neprijateljstva sa radničkim sindikatom.

Vodeći se Otisovom izjavom da je napad izvršio sindikat, Burnsa je to odvelo do Džima Meknamare i Ortija Mekmanigala.

Orti je bio posrednik između prodavca bombi i Meknamare koji je napad izveo uz pomoć svog brata Džona. Braća su uhapšena, i transportovana na suđenje u Kaliforniji. Tu su jedva izbegli smrtnu kaznu, uz pomoć advokata Klarensa Darova.

Zahvaljujući svom uspešnom hvatanju napadača, Burns je otvorio sopstvenu detektivsku agenciju, koja je poslovala i više nego dobro.

Burns je zahvaljujući ugledu i brojnim rešenim slučajevima postao jedan od najbitnijih ljudi u detektivskom svetu.

On je čak imenovan za direktora Istražnog biroa 1921. godine. Nejgov asistent i budući FBI direktor, Edgar Huver pomogao mu je u jednom od najbitnijih slučajeva posle onog napada na zgradu "Los Anđeles Tajmsa", u istraživanju eksplozije koja se desila na Vol Stritu.

Sinovi preuzeli posao

Nakon što je napustio Istražni biro u maju 1924. godine, Burns je opet radio sam u okviru svoje agencije.

Međutim, nakon nekoliko slučajeva on se penzionisao, a njegov posao su preuzeli sinovi, Rejmond i Šerman. Za to vreme, slavni detektiv se povukao u svoj dom na Floridi, gde je napisao roman zasnovan na svojoj karijeri.

Preminuo je u aprilu 1932. godine od posledica srčanog udara u svom domu na Floridi.

Burn detektivska agencija je od tada postala privatna firma koja se bavila obezbeđenjem, imala je ogranke u desetinama gradova širom Amerike i stotine zaposlenih iz redova nekadašnjih FBI radnika.

]]>
Mon, 30 Oct 2017 14:12:14 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/381997/filmska-prica-o-prvom-americkom-lovcu-na-teroriste-i-njegovim-surovim-metodama.html
Plesna kuga: Ovaj grad se umalo ubio plesom, ali bukvalno http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383707/plesna-kuga-ovaj-grad-se-umalo-ubio-plesom-ali-bukvalno.html Na vrhuncu plesne manije, oko 15 ljudi dnevno je umiralo od moždanih i srčanih udara ili iscrpljenosti ]]> foto:newsweek.rs

Bio je uobičajen letnji dan u Strazburu 1518. godine kada je Frau Trofea počela da đuska na ulici. Oraspoloženi njenom pojavom, prolaznici su počeli da se zaustavljaju, tapšu misleći da je u pitanju nekakav umetnički performans. Trofea je međutim nastavila da igra, bez prestanka i odmora, narednih šest dana.

Do kraja sedmice pridružilo joj se 34 ljudi, a do kraja meseca 400. Na vrhuncu manije, oko 15 ljudi dnevno je umiralo od moždanih i srčanih udara ili iscrpljenosti.

Wikipedia, Plesna manija

Foto: Wikipedia, Plesna manija



U nedostatku racionalnog objašnjenja, vlasti su pokušale da reše problem po principu "klin se klinom izbija" - na gradskom trgu je postavljena velika bina i unajmljeni su muzičari u nadi da će euforija splasnuti. Nažalost, postignut je kontraefekat i ludilu se pridružilo još ljudi.

Istorijski dokumenti, uključujući lekarske beleške, mise u katedralama, lokalne i regionalne hronike kao i dokumente strazburškog gradskog veća, saglasni su oko toga da su žrtve plesale, ali do danas nije poznato zašto su ti ljudi plesali, neki čak i do smrti.

Wikipedia, Ilustracija: Plesna manija

Foto: Wikipedia, Ilustracija: Plesna manija



Kako se plesna epidemija širila, plemići su tražili savete lekara, koji su isključili astrološke ili natprirodne uzroke, zaključivši da je bolest "prirodnog porekla" i kako je izazvana "uzavrelom krvlju". 

Istoričar Džon Valer utvrdio je da današnji maratonci ne bi mogli da podnesu količinu fizičkog napora uloženog u ovaj ples. 

]]>
Mon, 30 Oct 2017 10:33:32 +0100 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383707/plesna-kuga-ovaj-grad-se-umalo-ubio-plesom-ali-bukvalno.html
Zašto je Staljin krvolok, a Indira Gandi boginja uništenja: Svetski lideri na kauču psihologa CIA http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383571/zasto-je-staljin-krvolok-a-indira-gandi-boginja-unistenja-svetski-lideri-na-kaucu-psihologa-cia.html Snovi i značaj mentora u mladosti posebno su korisni za razumevanje uticaja ključnih životnih iskustava na oblikovanje političara ]]> foto:newsweek.rs

Psihološki profil političke ličnosti nastao je kako bi se tvorcima spoljne politike pružila sveobuhvatna psihološka slika određenog lidera. Ta slika nije obuhvatala samo opis životnog puta, koji je oblikovao njegove osnovne stavove, već i konkretne aspekte njegovog ponašanja kao vođe, naročito značajne za političare koji s dotičnim liderom dolaze u dodir. 

U profilu političke ličnosti pokušavamo da opišemo suštinu nečije političke ličnosti, da identifikujemo duboko ukorenjene obrasce koji su dosledni i koji, shodno tome, imaju veliku moć predviđanja budućeg ponašanja. Zadatak je da utvrdimo koji elementi čine političku ličnost lidera i da ih odvojimo od onih koji su nebitni. 
Profimedia, Indira Gandi

Foto: Profimedia, Indira Gandi


Posebno je važno da se podrobno identifikuju i analiziraju rani uspesi i neuspesi jednog vođe, pošto im se često pridaje prekomeran značaj u tumačenju budućih događaja. To zahteva pažljivo istraživanje prethodnih generacija. Tako je, na primer, kralj Abdulah Prvi, deda jordanskog kralja Huseina, imao ogroman uticaj na razvoj Huseina kao lidera. Kao harizmatični čovek ogromnog političkog ugleda, Abdulah se stideo sina Talala, obolelog od hronične paranoidne šizofrenije. Stoga je vrlo rano odlučio da unuku dodeli posebno mesto u istoriji Jordana i počeo je da ga priprema za ulogu budućeg kralja. Dečak je imao petnaest godina i nalazio se pored dede na stepenicama džamije El Aksa u Starom gradu u Jerusalimu kad je Abdulah pao mrtav pokošen metkom atentatora. Metak je pogodio i mladog Huseina, ali mu je život spasla medalja na grudima koju mu je deda poklonio tog istog jutra, što je verovatno učvrstilo Huseinovo uverenje u moć sudbine. 
Profimedia, Jordanski kralj Husein bin Talal

Foto: Profimedia, Jordanski kralj Husein bin Talal


AMBICIJE RODITELJA 

Postoje brojni primeri psihobiografskih elemenata iz kojih možemo da zaključimo do kog stepena na političkog vođu utiče ambicija roditelja. Jedan od njih je i slučaj Dejvida Hoka, premijera Australije. Kada je pogledala svoju tek rođenu bebu u kolevci, njegova majka je navodno odmah znala da će joj sin postati premijer. Njeno proročanstvo moralo je da se ispuni, što je snažna potvrda da narcisoidni snovi majke mogu da oblikuju sinovljevu karijeru.

U svojoj autobiografiji Indira Gandi piše koliko su na nju uticali deda Motilal Nehru, istaknuti nacionalni lider i dva puta predsednik Kongresne stranke, i otac Džavaharlal Nehru, koji je, nastavljajući očevu borbu za nezavisnost, postao prvi premijer Indije. Dok su joj se roditelji nalazili u zatvoru, što se dešavalo često tokom njenog burnog politički obojenog detinjstva, gospođa Gandi je ispričala da se kao devojčica nije igrala lutkama već olovnim vojnicima. Na čelu kolone vojnika uvek je bila figurica sa belim štitom, na kome se nalazio crveni krst, što nas navodi na zaključak da se Indira identifikovala sa Jovankom Orleankom. Ona je stalno vodila vojnike-igračke u borbu, nagoveštavajući time da će u temeljima njene karijere biti sukobi. Time je možda čak predskazala i svoju mučeničku smrt od ruke dvojice telohranitelja Sika, koji su joj se osvetili za slanje vojske na Zlatni hram, njihovo najveće svetilište u Amritsaru. Vrlo je indikativno da su je politički protivnici prozvali „boginjom uništenja“ i da su na nju gledali kao na lidera koji stalno izaziva političke sukobe, ističući da joj nedostaje pomiriteljska veština, kakvu su imali njeni roditelji.
Profimedia, Džavaharlal Nehru

Foto: Profimedia, Džavaharlal Nehru



KLJUČNE ŽIVOTNE PROMENE

Uloga sna i značaj mentora u mladosti posebno su korisni za razumevanje uticaja ključnih životnih iskustava na oblikovanje političke ličnosti. Bitno je otkriti junake i uzore iz detinjstva. Egipatski predsednik Anvar el Sadat se, na primer, kao dečak poistovećivao sa Mahatmom Gandijem, te je imao običaj da se ogrne belim čaršavom i šeta naokolo sa kozom, a često je sam sebi nametao post. Takvim ponašanjem nagovestio je svoju kasniju ulogu mirotvorca između Egipta i Izraela, koja mu je donela Nobelovu nagradu za mir.

San formiran u adolescenciji može da posluži kao podsticaj za buduća velika dela, a potraga za ostvarenjem tog sna ubrzava se kada je čovek suočen sa bolešću. I jordanski kralj Husein i palestinski vođa Jaser Arafat održali su se na političkoj sceni zahvaljujući brižljivoj proceni političkih rizika. Ni Husein ni Arafat nikada se nisu udaljavali od arapskog biračkog tela u potrazi za nezavisnom palestinskom državom, niti su bili spremni da raskinu sa radikalnim apsolutistima u palestinskom pokretu. Međutim, obojica su se upustili u veliki rizik radi ostvarenja mira sa jevrejskom državom nakon što su pogledali smrti u oči, shvatajući da nemaju mnogo vremena za ostvarenje željenih ciljeva. Tek nakon što se Arafatov helikopter srušio u Judejskoj pustinji, usmrtivši pilota, i nakon što je šest nedelja kasnije hitno prebačen u bolnicu „Kralj Husein“ u Amanu radi operacije na mozgu da bi se otklonio krvni ugrušak, palestinski lider je raskinuo sa radikalnim protivnicima sporazuma sa Izraelom i pristao da učestvuje u pregovorima u Oslu. To je dovelo do istorijskog rukovanja sa izraelskim premijerom Jicakom Rabinom u ružičnjaku ispred Bele kuće i donelo mu Nobelovu nagradu.

Nekoliko sedmica kasnije, i sam kralj Husein bio je smešten u istu bolnicu, gde mu je izvađen bubreg zahvaćen zloćudnim tumorom. Ubrzo zatim, poveo je odvojene mirovne pregovore sa Izraelom u pokušaju da izbriše mrlju iz svog istorijskog dosijea zbog gubitka kontrole nad Zapadnom obalom u takozvanom šestodnevnom arapsko-izraelskom ratu 1967. godine i ispuni svoju istorijsku misiju. Njegov deda Abdulah I, koji se tajno sastajao sa Jevrejima da bi uspostavio mir, svakako mu je bio pozitivan uzor, ali trenutak kada je on sam to učinio, navodi nas na zaključak da je pružio ruku pomirenja Izraelu onda kada se suočio sa vlastitom smrtnošću.
Profimedia, Jaser Arafat

Foto: Profimedia, Jaser Arafat



NEISPUNJENI SNOVI


Međutim, reakcija na osujećene snove o slavi uslovljava neodmereno ponašanje, koje je istovremeno i destabilizujuće za državu. Iranski šah Muhamed Reza Pahlavi je pisao da mu je misija da povede belu revoluciju, kako je nazvan čitav niz reformi kojima je želeo da transformiše Iran u savremenu bliskoistočnu državu. Kada su ga francuski lekari 1973. godine obavestili da je bolestan i da ima zloćudni tumor, on je dramatično ubrzao tempo promena. Pošto je raskinuo sa OPEK, učetvorostručeni su prihodi koji su se od nafte slivali u Iran, zemlju sa nerazvijenom infrastrukturom. To je dovelo do neumerenog porasta očekivanja stanovništva, što je destabilizovalo socijalnu strukturu društva i uzrokovalo duboko nezadovoljstvo naroda, utirući put Homeinijevoj islamskoj revoluciji. 

Žureći da ostvari snove pre nego što umre, on je svoje lične planove stavio iznad političkih mogućnosti.
Profimedia, Josif Staljin

Foto: Profimedia, Josif Staljin


Uloga mentora ima izuzetan značaj i stoga je veoma važno da se ona brižljivo analizira. Mladi Josif Visarionovič Džugašvili (koji je preuzeo pseudonim Staljin tek 20 godina kasnije) bio je izložen krutoj disciplini pravoslavnog teološkog seminara u Tbilisiju, zbog čega se pobunio i prošvercovao radove Karla Marksa i Vladimira Iljiča Lenjina. Posebno se divio Lenjinu, do te mere da ga je idealizovao. Proučavao je njegove radove o revoluciji i na kraju je napustio školovanje da bi pomogao svom idealizovanom mentoru u ostvarenju sna o revoluciji. Međutim, kontrast između Lenjina kao idealizovanog uzora sa daljine i ličnog odnosa sa Lenjinom kao mentorom bio je veoma upadljiv. Mentor je i uzor političkog ponašanja, i izvor značajnih političkih ideja, i učitelj političke prakse, ali je ujedno i prepreka na putu ka vlasti. Iako je na početku bio samo lojalni štićenik, Staljin je tokom vremena postajao sve neposlušniji prema Lenjinu, boreći se za moć i uticaj. To je dovelo do snažne konfrontacije mentora i štićenika kada je Staljin imao četrdesetak godina. Lenjin je kasnije doživeo moždani udar, koji ga je potpuno onesposobio, tako da je Staljin mogao da učvrsti vlast.
Profimedia, Vladimir Iljič Lenjin

Foto: Profimedia, Vladimir Iljič Lenjin


Još jedan primer doživotnog efekta pozitivnog uzora, mada u odnosu koji nije bio tako intenzivan kao u slučaju Lenjina i Staljina, vidimo kod nekadašnjeg izraelskog premijera Menahema Begina. On je rano počeo da se divi pioniru cionizma Vladimiru Žabotinskom, čiji su snovi o bezbednoj jevrejskoj domovini bitno uticali na Begina i postali čvrsto jezgro njegove političke ličnosti.

]]>
Thu, 26 Oct 2017 12:06:32 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383571/zasto-je-staljin-krvolok-a-indira-gandi-boginja-unistenja-svetski-lideri-na-kaucu-psihologa-cia.html
Na korak od uništenja: Kako su SSSR i Kina zamalo izazvali Treći svetski rat http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383957/na-korak-od-unistenja-kako-su-sssr-i-kina-zamalo-izazvali-treci-svetski-rat.html Godine 1969., dok je Amerikom tutnjala anti-ratna hipi kultura, sa druge strane planete kineska Narodna oslobodilačka armija (NOA) udarila je na sovjetski granični punkt na ostrvu Ženbao i dovela svet na ivicu nuklearnog rata ]]> foto:newsweek.rs

Kada se govori o tenzijama između sila nakon Drugog svetskog rata, mnogi se sete Kubanske raketne krize kada je svet, kako je pisala tadašnja štampa, bio na sekund od nuklearnog uništenja. Uprkos napetostima, SAD Sovjetski Savez, odnosno Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov uspeli su da pronađu zajedničko, diplomatsko rešenje.

Nepunu deceniju kasnije, 1969. godine, dok je Amerikom tutnjala anti-ratna hipi kultura, sa druge strane planete kineska Narodna oslobodilačka armija (NOA)udarila je na sovjetski granični punkt na ostrvu Ženbao (Ostrvo Damanski u SSSR-u). U napadu su stradale desetine vojnika, a konflikt koji je proistekao mogao je lako da dovede do upotrebe nuklearnog oružja.
Sovjetski R-12 nuklearni balistički projektil, Foto: Wikipedia/CIA

Foto: Sovjetski R-12 nuklearni balistički projektil, Foto: Wikipedia/CIA


U godinama posle pada nacističke Nemačke, SSSR Kina stajali su rame uz rame kao bastioni komunizma. Ipak, zbog prepirki oko ideologije, vođstva i resursa, dve zemlje su se polako razilazile, što je rezultiralo ponovnim otvaranjem teritorijalnog spora koji se razvukao još od carskih vremena. U takvom trenutku, dogodio se incident na sovjetskoj granici.

Sovjeti su uzvratili “recipročno” izvevši kontra napad sa sličnim brojem žrtava i obe armije su se pripremale za otvoreni rat. Crvena armija je prekomandovana na daleki istok, a NAO je proglasila punu mobilizaciju.
Crvena armija, Foto: Wikipedia

Foto: Crvena armija, Foto: Wikipedia


Sovjeti su u tom trenutku bili daleko tehnološki razvijeniji, ali je Peking već imao najveću stajaću vojsku na svetu, od koje je većina već bila raspoređena oko sovjetske granice. Crvena armija, sa druge strane, bila je većinski raspoređena u Istočnoj Evropi, na granicama sa NATO-om.

Ipak, konvencionalan rat nikome nije bio privlačan, jer niti je Kina imala dovoljno razvijenu logistiku i avijaciju da zauzme delove teritorije Sovjetskog Saveza, niti je SSSR imao dovoljno ljudstva da zauzme Kinu.
Ruski T-62 koji su 1969. godine zarobili Kinezi, Foto: Wikipedia/Marchrius

Samo pet godina pre incidenta na granici, Kina je testirala prvu nuklearnu bombu, ali još uvek nije razvila domet koji bi mogao da dopre do glavnih gradova u Istočnoj Evropi. Sa druge strane, Sovjeti su imali napredan nuklearni arsenal, a trka u naoružanju sa SAD bila je u jeku.

U avgustu 1969. godine, SSSR je izvršio napad na zapadnom delu granice, kod provincije Sinkjang, pri čemu je poginulo 28 kineskih vojnika. Izgledalo je da kao da je konflikt neizbežan, međutim u poslednjem trenutku, Moskva i Peking su odlučili da se dogovore o smirivanju tenzija.
Henri Kisindžer, Žu Enlaj i Mao Cedung, Foto: Wikipedia/Oliver Atkins

Foto: Henri Kisindžer, Žu Enlaj i Mao Cedung, Foto: Wikipedia/Oliver Atkins


U povratku sa sahrane vijetnamskog vođe Ho Ši Mina, sovjetski premijer Aleksej Kosigin posetio je Peking kako bi razgovarao sa svojim kineskim kolegom Žu Enlajem.

Razgovor je održan na aerodromu, a dve strane su se dogovorile da uspostave diplomatske odnose i pokrenu pregovore o razgraničenju.
Aleksej Kosigin i Lindon Džonson, Foto: Wikipedia/Yoichi Okamoto

Foto: Aleksej Kosigin i Lindon Džonson, Foto: Wikipedia/Yoichi Okamoto


Tako je svet izbegao nuklearni konflikt koji je mogao da proistekne iz jednog, uslovno rečeno, omanjeg pograničnog incidenta koji niti je privukao pažnju medija i javnosti, niti je shvaćen previše ozbiljno u svetskim diplomatskim krugovima.

]]>
Thu, 26 Oct 2017 12:17:09 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/383957/na-korak-od-unistenja-kako-su-sssr-i-kina-zamalo-izazvali-treci-svetski-rat.html
Ovako je zaista izgledala Kleopatra: Fatalna vladarka zavodila najmoćnije muškarce http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384296/ovako-je-zaista-izgledala-kleopatra-fatalna-vladarka-zavodila-najmocnije-muskarce.html Njena lepota nije samo po sebi neviđena, niti nešto izuzetno za one koji je vide, pisao je čuveni grčko rimski istoričar Plutarh. ]]> foto: stil.kurir.rs

Na pomen imena Kleopatra danas većina zamišlja prelepu, markantnu, mističnu ženu koja je sposobna da zavede i najmoćnije muškarce, piše Newsweek.rs. Ali da li je stvarnost bila onakva kakvom je istorija predstavlja?

Čuvena egipatska faraonka iz grčke dinastije Ptolomeja, sudeći po brojnim statuama i portretima sa novčića, pre je dugovala svoju reputaciju fatalne zavodnice neverovatnom uticaju na Gaja Julija Cezara i Marka Antonija - jedne od najuticajnijih ljudi starog Rima - nego istinskoj fizičkoj lepoti.

Biljka kojoj Kleopatra duguje lepotu i senzualnost: Čudo prirode!

Čuveni grčko rimski istoričar Plutarh pisao je: "Njena lepota nije samo po sebi neviđena, niti nešto izuzetno za one koji je vide".

Umetnik i specijalista za facijalnu rekonstrukciju M.A. Ludvig je na osnovu preživelih prikaza Kleopatrinog lika napravio čitav niz mogućih izgleda poslednje vladarke ptolomejskog Egipta.

Uživajte:

 

 

 

 

 

 

]]>
Wed, 25 Oct 2017 15:42:53 +0200 Zanimljiva istorija http://www.pressonline.rs/zabava/zanimljiva_istorija/384296/ovako-je-zaista-izgledala-kleopatra-fatalna-vladarka-zavodila-najmocnije-muskarce.html