Bugarski premijer Rumen Radev izjavio je danas, na svečanoj državnoj ceremoniji dočeka posmrtnih ostataka cara Samuila, da će bugarski vladar, simbol državničke hrabrosti i vojničkih vrlina, pronaći svoje večno počivalište u bazilici Svete Sofije u Sofiji.
Radev je u govoru na trgu Kneza Aleksandra od Batenberga rekao da je taj trg tokom istorije bio poprište brojnih parada i procesija, ali da su se građani danas okupili kako bi ispunili "dirljivu misiju i dugo očekivanu dužnost", prenosi BTA.
"Samuilu je pripao težak teret odbrane otadžbine, koja se graničila sa moćnim Vizantijskim carstvom, zaštite naših teritorija na istoku i zapadu, kao i suočavanja sa udarcima sa leđa, često od onih koji su mu bili najbliži", rekao je Radev.
On je podsetio da je car Samuilo imao težak zadatak da tokom celog života brani bugarski identitet.
"Samuilo je veštom diplomatijom nastojao da zaštiti živote i zemlju Bugara, a dane je provodio na konju kako bi očuvao nacionalno jedinstvo Bugarske", rekao je Radev.
On je zahvalio grčkom premijeru Kirijakosu Micotakisu na, kako je naveo, mudrosti i hrabrosti u zajedničkom radu na postizanju istorijskog sporazuma kojim su posmrtni ostaci cara Samuila vraćeni u njegovu domovinu.
Istovremeno, Grčka i Bugarska potpisale su ranije danas u Solunu protokol o međusobnoj predaji istorijskih i crkvenih artefakata, kao i antropološkog materijala, u prisustvu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i Radeva. Prema sporazumu, 48 svetih crkvenih relikvija vraća se Grčkoj, više od jednog veka nakon što su iznete iz zemlje, prenosi Katimerini.
Relikvije su 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata, odnete iz manastira Panagija Ikosifinisa, manastira Svetog Jovana Krstitelja u Seresu i Mitropolije Seresa i Nigrite, a od tada su čuvane ili izlagane u Nacionalnom istorijskom muzeju Bugarske u Sofiji.
Sporazum je potpisan u Muzeju vizantijske kulture u Solunu, a dokument su potpisali ministri kulture dve zemlje Lina Mendoni i Eftim Milosev. Relikvije će nakon završetka izložbe, koja traje do 5. novembra, biti vraćene manastirima i mitropoliji iz kojih su potekle.
Micotakis je ocenio da istorijski spomenici i kulturna dobra "ne mogu da se tretiraju kao ratni plen", ističući da je princip celovitosti kulturne baštine važan i u nastojanjima Grčke da se ujedine mermerne skulpture Partenona.
"Moja zemlja neće da prihvati aranžmane koji podrazumevaju priznavanje stranog vlasništva niti će da pozajmljuju sopstveno blago", rekao je Micotakis i dodao da je, prema njegovim rečima, "došlo vreme istine, pravde i morala". Grčki premijer ocenio je da sporazum predstavlja mnogo više od obične kulturne razmene i izrazio uverenje da će saradnja dve zemlje biti nastavljena kako bi se omogućio povratak i drugih kulturnih dobara.
Radev je ocenio da su zajednički napori Grčke i Bugarske omogućili da dve zemlje prevaziđu nasleđe prošlosti i izgrade odnose zasnovane na međusobnom poštovanju i prijateljstvu.
"Drago mi je što su naša dva naroda uspela da ostave konfrontaciju iza sebe i da danas uživamo u veoma visokom nivou ekonomske, političke i kulturne saradnje", rekao je Radev i zahvalio grčkoj vladi i Micotakisu na doprinosu postizanju, kako je naveo, "istorijskog sporazuma".
On je dodao da očekuje da će današnji dogovor dodatno učvrstiti stratešku saradnju dve zemlje, ocenivši da su Grčka i Bugarska tokom prethodnih decenija izgradile "osu strateške saradnje" koja doprinosi stabilnosti, bezbednosti, prosperitetu i razvoju.
Micotakis je ocenio da današnji sporazum predstavlja prvi korak ka još bližoj saradnji dve zemlje u oblasti kulture i povratku kulturnih dobara njihovim zemljama porekla. Posmrtni ostaci cara Samuila godinama su bili čuvani u Muzeju vizantijske kulture u Solunu.
Grobnica cara otkrivena je 1965. godine u crkvi Svetog Ahilija na istoimenom ostrvu u Prespanskom jezeru, a pronašao ju je grčki profesor Nikolaos Mucopulos. Bugarska je tokom prethodnih decenija više puta tražila povratak posmrtnih ostataka, uključujući zahtev koji je 2015. godine uputio tadašnji predsednik Rosen Plevnelijev. Pitanje je ponovo pokrenuto 2022. godine, tokom mandata tadašnjeg premijera Kirila Petkova.
Pitanje istorijskog nasleđa cara Samuila godinama je bilo predmet sporova i između Bugarske i Severne Makedonije. Zajednička bugarsko-makedonska komisija za istorijska i obrazovna pitanja zaključila je 2022. godine da je Samuilo bio vladar velike srednjovekovne države koju glavni deo savremene istoriografije definiše kao Bugarsko carstvo, sa sedištem na teritoriji današnje Severne Makedonije.
