Rumuni produbljuju Dunav, ali nuklearka mora da stane

Rumunija je usvojila nove hitne mere za podizanje nivoa Dunava i obezbeđivanje dovoljno vode za hlađenje nuklearne elektrane Černavoda. Ova elektrana trenutno je potpuno van pogona zbog istorijski niskog vodostaja, saopštile su rumunske vlasti u subotu.

Nacionalni komitet za vanredne situacije odobrio je hitno produbljivanje korita Dunava u zoni elektrane, kao i izgradnju pregrade na kanalu Stari Dunav, koja bi trebalo da preusmeri više vode prema zahvatu za sisteme hlađenja. Biće pripremljene i pumpe velikog kapaciteta koje će, ukoliko bude potrebno, održavati neophodan nivo vode.

Državna hidroenergetska kompanija Hidroelektrika od subote će tokom pet dana ispuštati dodatnu vodu iz akumulacija na reci Olt kako bi povećala dotok prema Dunavu. Istovremeno će proizvoditi dodatnu električnu energiju.

Černavoda, jedina nuklearna elektrana u Rumuniji, ima dva reaktora snage po 706 megavata, koji u normalnim okolnostima obezbeđuju oko petine električne energije u zemlji. Prvi reaktor ugašen je krajem jula, a zbog daljeg pada Dunava 13. avgusta počelo je gašenje i drugog, poslednjeg aktivnog reaktora.

Zbog pada proizvodnje električne energije izazvanog ekstremno niskim vodostajem Dunava Rumunija je za ceo avgust proglasila vanredno stanje u energetskom sektoru. Vlada je istovremeno počela da traži dodatne mogućnosti za uvoz struje iz susednih zemalja.

Rumunske vlasti već nedeljama pokušavaju neuobičajenim inženjerskim zahvatima da obezbede vodu za elektranu. Početkom avgusta angažovana su 102 vojnika i 16 vojnih tehničkih sredstava, a stručnjaci za eksploziv kontrolisano su uklonili stenovitu gromadu u koritu kako bi povećali protok prema rukavcu Stari Dunav.

Vojska je ponovo uključena i u najnoviju operaciju. Hidrografski stručnjaci u subotu su počeli merenja korita Dunava kod Černavode kako bi utvrdili gde su potrebni novi zahvati, dok će vojni ronioci učestvovati u podvodnim radovima.

Kriza nije ograničena na Rumuniju. Nizak nivo Dunava poslednjih nedelja smanjio je proizvodnju hidroelektrane Đerdap 1 u Srbiji, ugrozio rad mađarske nuklearke Paks, dok je bugarska elektrana Kozloduj 20. avgusta smanjila snagu jednog reaktora za oko 12 odsto zbog nedostatka vode.