Neizvesna budućnost biljnih i životinjskih vrsta u morskom svetu (Photo: Shutterstock)
Temperatura okeana bez presedana je za ovo doba godine i upravo je oborila apsolutni junski rekord, prenose globalni mediji. Novi podaci po ocenama istraživača mogu imati alarmantne posledice za globalne vremenske obrasce i život u morima i okeanima planete Zemlje.
Prosečna globalna temperatura površine mora 21. juna dostigla je 20,86 stepeni Celzijusa, čime je neznatno premašen junski rekord prethodno postavljen 2024. godine, prema podacima evropske službe Kopernikus za klimatske promene, koja objedinjuje merenja sa satelita, brodova i bova. Rekord je potvrđen i u drugom skupu podataka, kojima raspolaže Pomorska služba Kopernikus.
Neuobičajenu toplotu pokrenuo je početak El Ninja, prirodnog klimatskog obrasca koji odlikuju neuobičajeno tople vode duž ekvatorijalnog tropskog dela Tihog okeana. El Ninjo je tek počeo, ali bi mogao da se pojača i postane jedan od najsnažnijih u poslednjih nekoliko decenija, piše Si-En-En.
U nastavku se događa i klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem, koja takođe podiže temperature. Okeani su decenijama služili kao glavni toplotni rezervoar planete, apsorbujući 90 odsto viška toplote nastalog sagorevanjem fosilnih goriva.
„Rast temperature površine mora zato nije neočekivan, ali tempo zagrevanja koji sada vidimo je alarmantan”, prenosi Si-En-En izjavu Majkla Meredita, okeanologa iz Britanske antarktičke službe.
Još nije jasno da li je ova dosad nezabeležena junska toplota privremena pojava ili nagoveštaj onoga što dolazi, ali stručnjaci izražavaju zabrinutost.
„Trenutni uslovi mogli bi da označe početak nove faze, koja bi nas ponovo odvela na neistraženu teritoriju”, rekao je Karlo Buontempo, direktor Službe Kopernikus za klimatske promene. „Sa temperaturama okeana na ovom nivou i El Ninjom na horizontu, verovatno ćemo u narednim mesecima videti pad novih temperaturnih rekorda.”
Ono što se dešava u okeanima ima ogromne posledice po globalne vremenske obrasce. Topliji okeani održavaju vazduh toplijim, podstiču toplotne talase, daju dodatnu energiju olujama i čine ih razornijim, a povećavaju i isparavanje, što pojačava rizik od ekstremnih padavina i poplava.
Toplota okeana može dovesti i do masovnog izbeljivanja koralnih grebena, uginuća drugog morskog sveta i ubrzanog porasta nivoa mora.
