Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas je, povodom obeležavanja Svetskog dana bezbednosti hrane - 7. juna, istaklo da je obezbeđivanje zdrave i bezbedne hrane jedan od strateških prioriteta države i temelj zdravlja građana.
Zahvaljujući podršci kompanije Telekom Srbija, Dnevni boravak za decu, mlade i odrasle sa smetnjama u razvoju, koji funkcioniše pri Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite u Vranju, uskoro će biti bogatiji za moderno opremljenu senzornu sobu.
Proteini su važna grupa namirnica u našoj ishrani. Iako mnogi unos proteina vezuju za sportiste, za teretane i izgradnju mišića, njegova uloga u organizmu je mnogo veća. Oni su ne samo gradivni blokovi naših mišića, kostiju i organa, već deluju i kao enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, kao nosači prenose molekule i jone kroz ćelijsku membranu, mogu da deluju kao hormoni, učestvuju u procesima ćelijske signalizacije i imaju brojne druge funkcije. S obzirom da se proteini stvaraju od aminokiselina, a da neke od njih moramo da dobijemo iz hrane, jasno je da je unos proteina od veoma velike važnosti za nas.
Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.
Pokret Kreni-promeni saopštio je danas da je, nakon višemesečnog ukazivanja na "stravične uslove" u rumskoj ustanovi za pse, uhapšeno četvoro ljudi zbog sumnje na korupciju i zlostavljanje životinja.
Srbija je trenutno veći izvoznik nego uvoznik hrane i sada 56 objekata ima dozvolu za izvoz u Evropsku uniju, 69 u Evroazijsku uniju, a više od 100 u CEFTA region, saopštio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić na konferenciji o bezbednosti hrane u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
U skorašnjoj studiji koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Norstat u ime dobavljača tekstilnih usluga, kompanije Lindström, anketirano je 940 korisnika radne odeće u prehrambenoj industriji u 11 evropskih zemalja. Rezultati pokazuju da higijenske prakse u prehrambenoj industriji možda nisu toliko robusne koliko se pretpostavlja, što predstavlja potencijalni rizik za bezbednost hrane.
Usvajanje novih tehnologija je prirodan razvoj koji dolazi između generacija, kao što je u moje vreme došlo do uvođenja kombajna, rekao je kaže Momir Alvirović iz kompanije Agrodron, jedan od pionira korišćenja bespilotnih letelica u poljoprivredi u Srbiji.
