Pretraga po parametru: osoba

Sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja je povezana sa promenama godišnjih doba. Najčešće se javlja u jesen ili zimu, ali je moguće da se pojavi i u druga dva godišnja doba, posebno proleće. Tipično za sezonsku depresiju je da se bar dve godine zaredom javlja u isto vreme, da bi promenom godišnjeg doba simptomi polako nestajali. Njena učestalost, u zavisnosti od zemlje može da bude od 1,4% do 9,7%, ali našim prostorima njena učestalost je oko 3%.

Mnogi su gledali seriju „Naranžasto je novo crno“ (Orange is the New Black), a tridesete su postale nove dvadesete. Dovoljno je da pogledamo Novaka Đokovića i uspehe koje ima u tenisu u svojoj 36. godini.

Stres, kao i druge negativne emocije, kao što su depresija i anksioznost, mogu dovesti do smanjenog i povećanog unosa hrane. Kada je takav unos hrane povećan, onda govorimo o „emocionalnom prejedanju“. Ono označava sklonost osobe da uzima hranu kao odgovor na negativne emocije, pri čemu je odabrana hrana uglavnom bogata energijom. Veliki broj studija pokazuje da emocionalno prejedanje dovodi do povećanja telesne težine.

Američka glumica Megan Foks je, nedavno, govorila o tome da boluje od telesne dismorfije odnosno dismorfofobije. O kakvom se poremećaju radi u koliko je on čest?

U Srbiji svaka peta mlada osoba, uzrasta od osam do 19 godina, ispunjava kriterijum za dijagnostiku barem jednog psihijatrijskog poremećaja, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za mlade.

Nedavna studija koja je sprovedena na mladim, fizički aktivnim odraslim osobama otkrila je da je uključivanje jednog maksimalnog napora kao što je biciklistički sprint u trajanju od 30 sekundi, dnevno, jednako efikasno kao i njihova uobičajena rutina vežbanja u očuvanju kardiometaboličkog zdravlja i kondicije.

Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je danas da je u Srbiji zabeležen porast registrovanih slučajeva zaraze korona virusom i da svi slučajevi imaju blage manifestacije.

Vitamin D igra izuzetno važnu ulogu u našem organizmu, posebno pomažući nam da apsorbujemo dovoljnu količinu magnezijuma i kalcijuma koji imaju važnu ulogu u fiziološkim procesima u našem telu.

Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.