Dugo smo smatrali da je svaka kalorija koju unosimo hranom jednaka. Drugim rečima, ako unesemo različite vrste hrane, koje imaju istu kalorijsku vrednost, taj unos će imati jednake posledice na to da li ćemo dobijati ili gubiti kilograme. Jer sve je u energiji.
Paleontolozi se već dugo bore s pitanjem kako razlikovati mužjake i ženke dinosaurusa na osnovu njihovih fosila. Ali novo istraživanje moglo bi naučnike približiti identifikovanju pola jedne grupe dinosaurusa.
L-teanin je važna aminokiselina koja se uglavnom nalazi u zelenom i crnom čaju, kao i u nekim vrstama pečuraka. Takođe je dostupna u obliku tableta, kao što je to slučaj sa suplementom Anksitenin.
U studiji koja je nedavno objavljena, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.
Šta je to kognitivna rezerva i koliko u životu može da nam znači? Radi se o relativno novom konceptu kojim istraživači pokušavaju da objasne razliku u kognitivnom funkcionisanju u starosti i promenama u mozgu koje tada postoje.
Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.
Hitna pomoć je danas oko 10:18 časova dobila poziv iz policije u kojem je rečeno da je ispred Skupštine Srbije eksplodirala plinska boca, na mestu događaja je ekipa zatekla muškarca povređenog iz vatrenog oružja, rečeno je FoNetu u Hitnoj pomoći.
Policija u Bečeju uhapsila je K. P. (1989) zbog sumnje da je u kući u Bačkom Gradištu nožem zadao više uboda dvema meštankama, starosti 39 i 23 godine, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Kako sada stvari stoje, prošlo je vreme kada su se deca osamostaljivala odmah nakon završetka škole ili fakulteta. I dok i danas većina građana smatra da deca treba da se osamostale što ranije, činjenice govore drugačije, a to je da se mladi, u proseku, osamostaljuju uglavnom posle 30 godine života, a nije tako retko da u svojoj 50. godini i dalje žive sa roditeljima. Sada se to dešava i u zemljama gde je postojao običaj da se deca ranije osamostaljuju. Međutim, ono što je i jednom drugom slučaju konstantno, to je da roditelji igraju mnogo veću ulogu u životu svoje dece nego što je to bilo ranije.
