Pretraga po parametru: icom

Beogradska filharmonija najavila je danas da će koncert pod palicom šefa dirigenta Gabrijela Felca u izvođenju dva monumentalna dela kompozitora Sergeja Rahmanjinova biti održan u petak, 11. aprila na Kolarcu.

Koncert Beogradske filharmonije (BGF) "Uzvišena muzika", pod palicom stalnog gostujućeg dirigenta Danijela Rajskina, biće održan 4. aprila na Kolarcu, kada će kao solista nastupiti violončelista Maksimilijan Hornung, najavila je danas BGF.

Apelacioni sud u Nišu ukinuo je rešenje o potvrđivanju optužnice protiv D. D. i S. J. osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, a Višem sudu u Zaječaru naloženo je ponovno odlučivanje, objavljeno je danas na sajtu Apelacionog suda.

Suđenje za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) odloženo je danas pred Višim sudom u Beogradu, jer je jedna od optuženih postigla sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice, a u toku su pregovori sa ostalom dvojicom optuženih.

Domaća premijera filma „Majka Mara”, koji Mirjana Karanović potpisuje kao rediteljka, koscenaristkinja i glavna glumica, biće održana 27. marta u Cineplexx-u Ušće u Beogradu u 19 sati. Istoga dana film kreće u bioskopsku distribuciju širom Srbije, saopštili su distributeri.

Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu proglasili su danas Dan žalosti, u znak solidarnosti sa porodicom Crnčević, čiji je član, devetnaestogodišnji Vukašin, umro u petak, pošto je 1. novembra bio teško povređen prilikom pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici.

U srcu Makiškog polja, od daleke 1970. godine, nalazi se najveće železničko čvorište u Srbiji – ranžirna stanica Beograd. Ova kolosalna mreža šina i skretnica prostire se kao svojevrsna čelična arterija srpske železnice i predstavlja ključnu tačku za teretni železnički saobraćaj celog regiona.

Oko 2.000 ljudi u Srbiji je na listi čekanja za transplantaciju organa, rečeno je u podkastu Udruženja novinara Srbije s predstavnicom Udruženja transplantiranih pacijenata "Zajedno za novi život" Željkom Bojić.

Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.