Pretraga po parametru: naučni

Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.

Profesor Jang je jedan od najvećih fizičara 20. veka

Kada pomislimo na dug život, obično pomislimo na gene koje smo nasledili od naših roditelja. Iako često koristimo reč gen, malo od nas zapravo zna šta gen stvarno jeste. Nosioc genetskih informacija jeste DNK odnosno dezoksiribonukleinska kiselina.

U intrigantnom istraživanju ljudskog uma, naučnici u Švajcarskoj razvili su metod za izazivanje halucinacija bez upotrebe LSD-a ili senzornih komora. Ovaj inovativni pristup uključivao je jednostavnu postavku gde su učesnici sedeli u stolici i pritiskali dugme koje je, nakon kratkog odlaganja, pokrenulo štap koji je potom blago dodirnuo njihova leđa. Vremenom su ispitanici počeli da osećaju prisustvo iza sebe, dok su se njihovi mozgovi borili da pomire kašnjenje između njihovih akcija (pritisak na dugme) i senzacija (dodir štapa).

Hongkong je danas zabeležio svoj četvrti ekstremno vruć dan u oktobru, što je novi rekord, saopštila je gradska meteorološka agencija i dodala da je bilo 33,1 stepen Celzijusa.

Odlučili ste da trčite. Za to su vam potrebne patike i volja. Mi znamo da trčanje nudi bezbroj prednosti, uključujući poboljšano kardiovaskularno zdravlje, smanjenje stresa i poboljšan kvalitet sna. Ali, ste odmah i čuli od nekoga da nipošto ne trčite jer ćete „uništiti“ kolena. Koliko u tome ima istine? Da li trčanje zaista nanosi štetu kolenima?

Naučnici Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i Biološkog društva "Dr Sava Petrović" zabeležili su prve nalaze vilinog konjica vrste "Lindenia tetraphylla" na lokalitetu Dobrotin u jugoistočnoj Srbiji.

U Srbiji se između 350.000 i 400.000 građana suočava sa nekom retkom bolešću, dok je u nacionalnom registru evidentirano 12.600 pacijenata, "mada se pretpostavlja da je stvarni broj mnogo veći", rečeno je u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji o retkim bolestima.

Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.