Novi Savski most biće završen do kraja 2026. godine, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali, navodeći da će biti bezbedniji i potpuno prilagođen pešacima i biciklistima, a imaće šest saobraćajnih traka, od čega su četiri automobilske i dve tramvajske.
Studenti Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu na studijskom programu Unutrašnja arhitektura, uz podršku Apatinske pivare realizovali su izložbenu postavku pod nazivom „Refleksije“.
Beogradski aerodrom Nikola Tesla postao je prvi na svetu koji nudi besplatno solarno punjenje za električna vozila, a pet solarnih stanica sa 10 punjača postavljeno na parkingu aerodroma, saopštila je danas kompanija Beogradski aerodrom (Belgrade Airport).
Najnovije (CPI) brojke o inflaciji cena u SAD za oktobar mesec, ostale su juče na nivou očekivanja, tj. zabeležen je rast opšte inflacije u oktobru na 2,6%, sa 2,4% dok je bazna inflacija stagnirala na 3,3%.
Naredna Međunarodna biciklistička trka Beograd-Banjaluka startovaće 19. put 22. aprila 2025. godine, najavili su danas organizatori.
Tržište kao kolektivitet pojedinačnih mišljenja, strahova i očekivanja, veoma dobro oseća i zna. Američki berzanski indeksi su porasli u utorak, potvrđujući takozvani „Trump trade“. Najstariji Dow Jones je porastao 1,02%, sveobuhvatni S&P 500 skočio 1,23%, a tehnološki Nasdaq 1,43%, piše portfolio menadžer Ilirike, Aleksandar Zavišić.
Naučnici su došli do fascinantnog otkrića. Nedavno objavljena studija je otkrila vezu između strukturnog proteina zvanog filamentni aktin ili F-aktin i kognitivnog opadanja koje se događa kod starenja voćnih mušica.
Beogradska policija uhapsila lice osumnjičenog za napad na političkog analitičara Veljka Jovanovića na Novom Beogradu, a reč je o licu koje je u policijskim dosijeima evidentirano narkotike posedovanje oružja nanošenje teških telesnih povreda i nasilničko ponašanje, saopštilo je večeras Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Budućnost je počela – gde su granice? Ovaj natpis bio bi potpuno tačan u prvoj dekadi 21. veka, ali skovan je u “Svetu kompjutera“, beogradskom časopisu o računarima, još 1984. godine, kada su se, osim u velikim kompanijama i na specijalnim projektima, računari koristili tek kao vid zabave u svojim najsiromašnijim oblicima kada je u pitanju kapacitet memorije i brzina procesora, toliko jednostavnim da su se proizvodili i širom tadašnje Jugoslavije.
