Najviše telefona za Savski venac i Stari grad, najmanje Zemunu i Čukarici
Dobiti kućni telefon bila je kost u grlu svakog domaćinstva u Beogradu čak sve do kraja 1980-tih godina prošlog veka. Nije bilo dovoljno linija za sve, pa su oni koji su čekali tu sreću da u predsoblju čuju zvono telefona, morali da se zadovolje govornicama i telegramima, dobroj volji komšija i prijatelja ili sekretarice na poslu.
